VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Bajden otkrio šta je rekao izraelskom premijeru

    Bajden otkrio šta je rekao izraelskom premijeru

    Američki predsjednik Džo Bajden upozorio je Iran da “bude oprezan” i rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da Sjedinjene Države šalju vojnu pomoć za izraelsku borbu protiv Hamasa.

    Obraćajući se grupi čelnika židovske zajednice u SAD-u, Bajden je prvi put povezao slanje američke flote u istočni Mediteran blizu Izraela sa strahom da bi se Iran mogao pokušati umiješati.

    “Premjestili smo američku flotu nosača u istočni Mediteran i šaljemo još borbenih aviona u to područje i jasno smo poručili Irancima: Budite oprezni”, kazao je američki predsjednik.

    Bajden je na sastanku, kako prenosi France Presse, rekao i da traži od Izraela da poštuje ratno pravo u svom odgovoru na Hamasov napad.

    “Jedna stvar koju sam rekao izraelskom premijeru to je da je jako važno da Izrael, uz sav bijes i frustraciju, djeluje u skladu s ratnim pravom”, istaknuo je Bajden, prenosi Index,.hr.

    Američki funkcioneri kažu da nisu uspjeli uspostaviti direktnu vezu između napada Hamasa na Izrael i iranske umiješanosti, ali je traže budući da Teheran podržava Hamas. Biden i njegov tim pokušavaju osloboditi moguće američke taoce koje drži Hamas.

    Među poginulima u napadu te islamističke organizacije na Izrael iz Pojasa Gaze su najmanje 22 državljana SAD-a, potvrdio je Stejt Department, a najmanje 17 Amerikanaca je nestalo.

    Bijela kuća saopštila je da bi potvrđeni broj Amerikanaca koji su poginuli ili su uzeti za taoce mogao rasti.

  • Tramp: Bajden izdao Izrael

    Tramp: Bajden izdao Izrael

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp poručuo je danas da je aktuelni predsjednik Džozef Bajden “izdao Izrael”, dodavši da je izraelsko-palestinski rat najnoviji sukob koji je izbio tokom Bajdenove administracije.

    “Ne mogu da zamislim kako je neko ko je Jevrejin ili neko ko voli Izrael glasao za demokratu, a kamoli za ovog čovjeka. Pokvareni Džo Bajden je izazvao ovaj problem”, rekao je Tramp na skupu u Nju Hempširu, prenosi portal HIL.

    On je dodao da je pre manje od četiri godine na Bliskom istoku vladao mir, a da se danas dešava rat u Izraelu.

    Prema njegovim riječima, sukob Izraelaca i Palestinaca će se sigurno “vrlo brzo proširiti”.

  • “Amerikanci opkoljavaju Rusiju”

    “Amerikanci opkoljavaju Rusiju”

    Neuspeh ukrajinske armije mogao bi da podstakne SAD da upotrebe ofanzivno sajber oružje protiv Rusije.

    Težnja Zapada da nanese strateški poraz Rusiji povećava mogućnost izbijanja globalnog sajber sukoba, izjavio je zamenik sekretara Saveta za bezbednost Rusije Oleg Hramov.

    “Odsustvo rezultata Oružanih snaga Ukrajine može da podstakne usijane glave na upotrebu američkog ofanzivnog sajber oružja radi nanošenja štete državnoj i vojnoj upravi i ekonomskom sistemu Rusije”, rekao je Hramov u intervjuu za “Rusku gazetu“.Prema njegovim rečima, takav potez imao bi nepredvidive posledice po SAD i njihove saveznike.

    Hramov je dodao da je finansiranje mogućnosti za izvođenje sajber napada Vašington uneo u Zakon o budžetskim ovlašćenjima za nacionalnu odbranu za 2023. godinu.

    U poređenju s 2021. i 2022. godinom, kako je naveo, troškovi za sajber bezbednost SAD su znatno porasli, a Amerikanci “opkoljavaju Rusiju svojim sajber bazama”.

  • Rusija upozorila SAD na posljedice odbijanja ratifikovanja Sporazuma o zabrani nuklearnih testiranja

    Rusija upozorila SAD na posljedice odbijanja ratifikovanja Sporazuma o zabrani nuklearnih testiranja

    Odbijanje Amerike da ratifikuje Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja primorava Rusiju, koja je to učinila, da preduzme korake za obnavljanje pariteta, izjavio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

    Ambasador je podsjetio da je Moskva ratifikovala sporazum još 2000. godine, a Rusija i ogromna većina međunarodne zajednice više od četvrt vijeka su čekali da SAD slijede ruski primjer i da se pokažu kao odgovorna nuklearna država.

    Antonov je odbacio kritiku ruskog stava koja dolazi iz Vašingtona. Prema njegovim riječima, to je još jedna manifestacija politike SAD, koja se zasniva na principu da “ono što je dozvoljeno SAD, nije dozvoljeno drugim zemljama”.

    • Sjedinjene Države su posljednja zemlja koja može da drži predavanja drugima o prijetnjama Sporazuma o zabrani nuklearnog testiranja i globalnom režimu zabrane nuklearnih ispitivanja. Dok na riječima SAD pokazuju svoju privrženost moratorijumu na nuklearna testiranja, administracija nastavlja da podržava vojnu nuklearnu infrastrukturu, uključujući poligon za testiranja u Nevadi, po pitanju eksploatacione spremnosti – ocijenio je Antonov.

    Diplomata je zaključio da se Amerikanci očigledno ne odustaju od mogućnosti testiranja u punom obimu, prije svega u kontekstu velike modernizacije strateškog arsenala i razvoja novih tipova nuklearne municije.

    Prethodno, komentarišući izjavu predsednika Vladimira Putina koji je tokom obraćanja na Valdajskom forumu rekao da bi Rusija bi mogla da povuče svoju ratifikaciju Sporazuma o zabrani nuklearnih testiranja, s obzirom da ga Amerika nije ratifikovala, Peskov je pojasnio da je ruski lider pre svega imao u vidu to da situacija treba da se de fakto svede u istu ravan.

    Ranije je predsjednik Predstavničkog doma Vjačeslav Volodin izjavio je da će Savjet Državne dume Rusije razmotriti povlačenje iz Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja.

    Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja potpisan je 1996. godine, a Rusija ga je ratifikovala 2000. Međutim, neke zemlje poput Amerike i Kine, još uvijek nisu to uradile. Istovremeno, države koje posjeduju nuklearno oružje dobrovoljno su se obavezale da neće sprovoditi takva testiranja.

  • Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Pustiće Ukrajinu “niz vodu”?

    Neprijatelj Kijeva, podjednako opasan poput Rusije, jeste i slabljenje odlučnosti Zapada, ukazao je “Vašington tajms”

    Taj list dodaje i da su najviši ruski zvaničnici ukazali da su SAD i NATO u ranom “zamoru” od Ukrajine.

    Unutrašnja politika sa obe strane Atlantika, kako oni tvrde, možda otvara vrata sporoj eroziji stalnog dotoka ekonomske i vojne pomoći koja je Kijev do sada održavala u životu na frontu, pa smo tako sve bliži ostvarenju Putinovog predviđanja da će zapadni saveznici na kraju pući i napustiti Ukrajinu.

    “Ministri spoljnih poslova Evropske unije otputovali su u ponedeljak u Kijev i sastali se sa ukrajinskim predsednikom. Obe strane su pružile uveravanja da se antiruski savez nije raspao”, ukazuje “Vašington tajms”.

    Medij ipak nije imao tako dobre izvore kao RT Balkan, koji je već pisao da su čak četiri ministra ovog puta s različitim izgovorima zaobišla Kijev – letonski, mađarski, švedski i poljski.

    Bela kuća bi takođe da zakopa ideju da savezničko jedinstvo posustaje, pa je tako sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer na brifingu poručila
    da postoji “veoma jaka međunarodna koalicija iza Ukrajine”.

    Vodeći kandidati republikanske predsedničke nominacije u Americi, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, zauzeli su skeptičan stav o otvorenoj američkoj pomoći Ukrajini. Republikanci su tokom vikenda pomoć Ukrajini izbacili i iz Zakona o potrošnji koji je u poslednjem trenutku sprečio zatvaranje vlade.

    A previranja su, kako ukazuje “Vašington tajms”, sve očiglednija i u Evropi.
    Na izborima u Slovačkoj tokom vikenda pobedio je, recimo, bivši premijer Robert Fico, koji bi da prekine isporuku pomoći Ukrajini i zalaže se za mirovne pregovore između Kijeva i Moskve.

    Tako misle i neki republikanski predsednički kandidati, koji kažu da je vreme da Vašington iskoristi moć kako bi se zalagao za mir, a ne za sve skuplji otvoreni rat.

    Neki analitičari, međutim, predviđaju da će se podrška Zapada Ukrajini nastaviti. Oni priznaju da je sve više razloga za zabrinutost, posebno s obzirom na gotovo nepostojeću želju Amerikanaca da se uključe u još jedan višegodišnji rat hiljadama milja daleko.

    “Mislim da je strah opravdan. Bilo da se radi o umoru od Avganistana, umoru od Iraka ili Balkana. Umor je prirodno stanje u bilo kojoj vrsti ratovanja, a posebno u SAD ili drugim demokratijama. Prilično se brzo umaramo. Želimo brze rezultate”, kaže bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane za evropsku i NATO politiku tokom Obamine administracije Džim Taunsend.

    Uprkos izbornom ishodu u Slovačkoj, evropski zvaničnici su u ponedeljak pokušali da prikažu jedinstven front, pa je Žozep Borelj rekao novinarima u Kijevu da blok ostaje čvrsto iza Ukrajine.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odbija da poveruje da je odlaganje novog finansiranja iz Vašingtona zabrinjavajuće.

    “Ne osećamo da je podrška SAD razbijena, jer Sjedinjene Države shvataju da je ono što je u pitanju u Ukrajini mnogo veće od Ukrajine – radi se o stabilnosti sveta”, ubeđen je Kuleba.

    SAD su već dale oko 44 milijarde dolara direktne vojne pomoći Ukrajini od početka sukoba, pored druge ekonomske i humanitarne pomoći. Bajdenova administracija se zalaže za više, a dodatni novac za Ukrajinu bio je centralni deo borbe oko zakona o potrošnji koja je podelila republikance na Kapitol Hilu.

    EU i njene države članice dale su Ukrajini 88 milijardi dolara ukupne pomoći od početka rata u februaru 2022. godine, a najmanje 27 milijardi dolara od toga otišlo je direktno ukrajinskoj vojsci, naveo je Raša tudej Balkan.

  • Grenel: Potrebna je transparentna istraga, SAD treba da pošalju izaslanika

    Grenel: Potrebna je transparentna istraga, SAD treba da pošalju izaslanika

    Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan nekadašnjeg američkog predsjednika Donalda Trampa zahtjeva punu istragu i obdukciju u vezi incidenta u Banjskoj 24. septembra.

    Ričard Grenel kaže da je potrebna transparetna istraga o događajima u Banjskoj

    Grenel u intervjuu za Siri televiziju pozvao je Bijelu kuću da pošalje specijalnog izaslanika da prati aktuelnu situaciju između Kosova i Srbije.

    – Želim da razumijem svaki detalj i zato je neophodna transparentna istraga. Vlada Srbije mora da naznači kada je dobila obavještenje o napadu. Ono što me takođe brine su ljudi na Kosovu koji rade u policiji i koje je Kurti postavio na ovu poziciju. Želimo da znamo šta su oni znali, šta im je rečeno i sada nakon smrti moramo da uradimo istragu. Moramo da imamo snimak, i da sve pažljivo pogledamo. Ne samo neki mali isječci video zapisa jer se čini da su to dijelovi situacije – objasnio je Grenel.

    On je istakao da želi nezavisnu istragu.

    – Znate da mora postojati treća strana da uradi ove autopsije. Ne možemo imati samo jednu stranu koja pruža informacije i da svako vjeruje toj strani. To je uloga SAD ili EU, ali neko od njih mora odmah da interveniše i započne istragu. Brine me što Evropljani mnogo pričaju, ali se ne ponašaju u skladu s tim. U ovim trenucima SAD treba da intervenišu, a kada to urade, odmah preduzimaju mjere – dodao je Grenel.

    Rekao je i da je zabrinut što NATO povećava broj vojnika na Kosovu.

    – Kada je Tramp bio predsjednik razgovarali smo o smanjenju broja vojnika – ukazao je Grenel, piše Kosovo online.

  • Pentagon je poslao upozorenje: Nema više…

    Pentagon je poslao upozorenje: Nema više…

    Pentagon je upozorio američki Kongres da mu ponestaje novac za zamjenu oružja koje su SAD poslale Ukrajini.

    Kako se navodi, sada su primorani da uspore snabjdevanje pojedinih trupa kako bi ih zaštitili od “neizvjesne budućnosti”.

    “Neusijpeh da popunimo naše vojne zalihe na vreme može da naškodi spremnosti naše vojske”, navodi se u pismu upućenom liderima Kongresa u koje je AP imao uvid.

    U pismu se navodi da će SAD bez dodatnog novca morati da odlože zamenu ili da smanje kapacitete kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, municiji i bespilotnim letelicama.

    Dodaje se da je od 25,9 millijardi dolara ostalo 1,6 milijardi dolara koji su opredeljeni za popunu američkih vojnih zaliha, nakon što je velika količina oružja poslata u Ukrajinu.

    Oružje uključuje artiljerijsku municiju, rakete i projektile koji su ključni za ukrajinsku kontraofanzivu.

  • “Amerika je izgubila moć da obuzdava Rusiju”

    “Amerika je izgubila moć da obuzdava Rusiju”

    Amerika je oslabljena sukobom u Ukrajini i izgubila je moć da obuzdava Rusiju, izjavio je bivši američki državni sekretar i bivši šef CIA Majk Pompeo.

    Pompeo, koji je bio državni sekretar SAD tokom predsedavanja Donalda Trampa, boravio je u Atini na prvom Američko-mediteranskom investicionom forumu.

    “Amerika je oslabljena invazijom na Ukrajinu – izgubili smo moć obuzdavanja protiv (ruskog predsednika Vladimira) Putina i Ukrajinaca, zbog čega je Evropljanima i svakome od nas još gore”, rekao je Pompeo.

    Prema njegovoj oceni, “svet je postao mnogo manje bezbedno mesto otkako je Džozef Bajden preuzeo dužnost predsednika SAD”.

    “To se odnosi na Amerikance i na građane svih naših saveznika. Trinaest Amerikanaca je poginulo u Avganistanu, što je jedan od najvećih neuspeha u zaštiti naših građana u novijoj istoriji”, rekao je Pompeo.

    On je dodao da su iranske vlasti sada mnogo bogatije i moćnije nego kada je on napustio funkciju.

    “Naši prijatelji i partneri na Bliskom istoku, u Izraelu i zalivskim zemljama osećaju se napušteno. A Komunistička partija Kine postaje smelija i priprema se za rat – ekonomski i vojni – i to na načine koji su bez presedana”, rekao je političar.

  • Grenel zaprepašćen tvrdnjama Osmani

    Grenel zaprepašćen tvrdnjama Osmani

    Bivši ambasador SAD i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Ričard Grenel ostao je zaprepašćen najnovijom izjavom tzv. predsednice KiM Vljose Osmani.

    On je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks (bivši tviter) napisao:”Jao. Ovo je novo…Osmani kaže da Kosovo (takozvano Kosovo) ne mora da se pridržava svojih ranijih obaveza za osnivanje Zajednice srpskih opština jer oni već priznaju manjinska prava.

    Prethodni kosovski lideri su ovu obavezu preuzeli u više sporazuma.

    Bajdenov tim je još 3. juna zahtevao da Kurti i Osmani to urade. Osmani sada kaže da nema potrebe”.

  • Izbjegnuta blokada američke vlade, u privremenom budžetu nema novca za pomoć Ukrajini

    Izbjegnuta blokada američke vlade, u privremenom budžetu nema novca za pomoć Ukrajini

    Američki Kongres usvojio je zakonski prijedlog za privremeno finansiranje vlade, nekoliko sati uoči isticanja godišnjeg budžeta u ponoć. Na taj način omogućeno je da vladine službe ostanu otvorene i nastave da obavljaju svoje poslove i poslije 1. oktobra. Ova mjera ne obuhvata dodatnu pomoć Ukrajini koju je Bijela kuća tražila.


    Zakon, koji je pola sata prije isticanja roka potpisao predsjednik Džozef Bajden, predviđa finansiranje vlade do 17. novembra, što će članovima Kongresa omogućiti da pregovaraju o punom budžetu za fiskalnu 2024. godinu koja danas počinje, prenosi Glas Amerike.

    Ova privremena mjera, osim finansiranja vlade, obuhvata i novac za katastrofe, ali ne i za dodatnu pomoć Ukrajini koju je Bijela kuća tražila.

    Privremeno finansiranje vlade u Senatu je u subotu uveče podržalo 88 senatora, dok je devet bilo protiv.

    Prethodno je Predstavnički dom usvojio isti prijedlog većinom od 335 prema 91, a za prijedlog je glasalo više demokrata (svi osim jednog) nego republikanaca.


    U SAD zakonski prijedlog moraju da usvoje oba doma Kongresa prije nego što ga potpiše predsjednik.

    Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Kevin Mekarti zakazao je glasanje u Donjem domu Kongresa nekoliko sati prije četvrtog djelimičnog zatvaranja vlade u posljednjih deset godina.

    Mekarti se time suprostavio desničarima u Republikanskoj stranci koji su insistirali na tome da bilo koji zakonski prijedlog bude usvojen samo glasovima republikanaca i sada bi mogli da pokrenu proceduru za Mekartijevu smjenu.

    Šta znači blokada vlade
    Da Kongres nije usvojio zakon o finansiranju vlade, od nedjelje u ponoć stotine hiljada vladinih službenika u SAD bilo bi poslato na prinudni odmor.

    Komisija za hartije od vrijednosti bi obustavile većinu regulatornih aktivnosti, a zatvorila bi se i Američka služba za nacionalne parkove, navodi Rojters.

    Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da bi zatvaranje vlade ugrozilo ekonomski napredak, obustavljanjem ključnih programa za mala preduzeća i djecu, i da bi moglo da odloži ključne infrastrukturne radove.

    Djelimično zatvaranje vlade 1. oktobra bilo bi četvrto u posljednjoj deceniji, a uslijedilo bi samo četiri mjeseca nakon što je savezna vlada SAD zbog spora u Kongresu bila blizu situacije u kojoj ne bi bila u mogućnosti da izmiruje obaveze od 31 bilion dolara, navodi Rojters.