Dok je svetska javnost okupirana ratom Izraela i Hamasa, koji preti da zapali svet, čini se da je sukob Rusije i Ukrajine, bar privremeno otišao u zaborav.
Dvadeset meseci od početka ruske invazije, oko petine teritorije Ukrajine ostaje pod ruskom okupacijom. Desetine hiljada vojnika i civila je ubijeno, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom svojih putovanja oseća da je globalno interesovanje za rat oslabilo. Kao i nivo međunarodne podrške.
“Najstrašnije je što se deo sveta navikao na rat u Ukrajini. Iscrpljenost ratom se kotrlja kao talas. Vidite to u Sjedinjenim Državama, u Evropi. I vidimo da čim počnu da se umaraju, to (rat u Ukrajini) im postaje kao predstava: “Ne mogu da gledam ovu reprizu 10. put”, ispričao je Zelenski.
Sve manje novca
Podrška javnosti za pomoć Ukrajini je u SAD mesecima u opadanju, a poseta Zelenskog Vašingtonu nije učinila ništa da je oživi.
Oko 41 odsto Amerikanaca želi da Kongres obezbedi više oružja Kijevu, u odnosu na 65 odsto u junu, kada je Ukrajina započela veliku kontraofanzivu, prema Rojtersovom istraživanju sprovedenom ubrzo nakon odlaska Zelenskog.
Ta ofanziva se odvijala mukotrpnim tempom i sa ogromnim gubicima, zbog čega je Zelenskom sve teže da ubedi partnere da je pobeda iza ugla. Sa izbijanjem rata u Izraelu, čak i zadržavanje pažnje sveta na Ukrajini postalo je veliki izazov.
“Ukrajina ostaje bez opcija, Zelenski se zavarava”
Ali uverenja Zelenskog se nisu promenila. Uprkos nedavnim zastojima na bojnom polju, on ne namerava da odustane od borbe niti da traži bilo kakav mir. Naprotiv, njegova vera u konačnu pobedu Ukrajine nad Rusijom zabrinjava neke od njegovih savetnika.
“On se zavarava. Nemamo opcije. Ne pobeđujemo. Ali pokušajte da mu to kažete”, frustrirano kaže jedan od njegovih najbližih saradnika za Tajm magazin.
Tvrdoglavost Zelenskog, kažu neki od njegovih pomoćnika, naštetila je naporima njihovog tima da smisli novu strategiju, novu poruku. Dok su raspravljali o budućnosti rata, jedno pitanje je ostalo tabu: mogućnost pregovora o mirovnom sporazumu sa Rusima. Sudeći po nedavnim istraživanjima, većina Ukrajinaca bi odbila takav potez, posebno ako bi za sobom povlačio gubitak bilo koje okupirane teritorije.
Zelenski ostaje protiv čak i privremenog primirja.
“Za nas bi to značilo da ovu ranu ostavimo otvorenom za buduće generacije”, kaže predsednik za Tajm.
Zelenski to opisuje kao rat volje i strahuje da će se, ako se Rusi ne zaustave u Ukrajini, borbe proširiti van njenih granica.
“Dugo sam živeo sa ovim strahom. Treći svetski rat bi mogao da počne u Ukrajini, da se nastavi u Izraelu i da odatle pređe u Aziju, a zatim da eksplodira negde drugde”, rekao je Zelenski.
To je bila njegova poruka u Vašingtonu: Pomozite Ukrajini da zaustavi rat pre nego što se proširi i pre nego što bude prekasno. Brine se da je njegova publika prestala da obraća pažnju.
Pad broja regruta
Početkom rata Ukrajinci su se masovno prijavljivali u vojsku. Jedna grana vojske, poznata kao Snage Teritorijalne odbrane, prijavila je da je primila 100.000 novih regruta u prvih 10 dana rata. Masovna mobilizacija je delimično bila podstaknuta optimističkim predviđanjima nekih visokih zvaničnika da će rat biti dobijen za nekoliko meseci, ako ne i nedelja.
“Mnogi su mislili da mogu da se prijave za brzu turneju i učestvuju u herojskoj pobedi”, kaže jedan član predsednikovog tima.
Sada je regrutacija znatno smanjena. Kako su se napori za regrutaciju intenzivirali širom zemlje, društvenim medijima se šire priče o vojnim oficirima koji izvlače muškarce iz vozova i autobusa i šalju ih na front. Oni koji imaju sredstva ponekad podmićuju svoj izlaz iz službe, često plaćajući medicinsko izuzeće. Takve epizode korupcije u sistemu regrutovanja postale su toliko raširene do kraja leta da je Zelenski 11. avgusta otpustio šefove kancelarija za regrutaciju u svim regionima zemlje.
Odluka je imala za cilj da signalizira njegovu posvećenost borbi protiv korupcije. Ali, prema rečima visokog vojnog oficira, taj potez je imao suprotan efekat, jer je regrutacija skoro stala bez vođstva. Takođe se pokazalo da je otpuštene zvaničnike teško zameniti, delom i zbog toga što je reputacija kancelarija za regrutovanje bila ukaljana i povezana sa korupcijom.
Poslednjih meseci, pitanje korupcije je zateglo odnose Zelenskog sa mnogim njegovim saveznicima. Uoči njegove posete Vašingtonu, Bela kuća je pripremila listu antikorupcijskih reformi koje je Ukrajinci trebalo da preduzmu. Jedan od pomoćnika koji je putovao sa Zelenskim u SAD rekao je za Tajm da su ti predlozi usmereni na sam vrh državne hijerarhije.
“To nisu bili predlozi”, kaže drugi predsednički savetnik.
Dramatični koraci
Da bi rešio američku zabrinutost, Zelenski je preduzeo neke dramatične korake. Početkom septembra otpustio je svog ministra odbrane Oleksija Reznikova, člana njegovog najužeg kruga koji je bio pod lupom zbog korupcije u njegovom ministarstvu. Dva predsednička savetnika su rekla da on nije bio lično umešan u korupciju.
“Ali nije uspeo da održi red u svom ministarstvu”, kaže jedan, ukazujući na naduvane cene koje je ministarstvo plaćalo za zalihe, kao što su zimski kaputi za vojnike i hrana.
Kako su se vesti o ovim skandalima širile, predsednik je dao stroga naređenja svom osoblju da izbegava i najmanju percepciju samobogaćenja.
“Ne kupujte ništa. Ne uzimajte nikakve odmore. Samo sedite za svojim stolom, budite tihi i radite”, kaže jedan službenik.
Usred svih pritisaka da se iskoreni korupcija, pretpostavljalo se da će zvaničnici u Ukrajini dvaput razmisliti pre nego što uzmu mito ili pokupe državna sredstva. Međutim, ispostavilo se da nije tako.
“Ljudi kradu kao da sutra ne postoji”, rekao je jedan od savetnika Zelenskog za Tajm.
Putin trlja ruke
Sve ovo naravno ide naruku Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu. Skretanje pažnje sa zločina u ratu i defakto umaranje Zapada od pomoći Ukrajini, Putin je radosno dočekao.
Najočigledniji razlog zašto ova nova eksplozija na Bliskom istoku dolazi u pravo vreme za ruskog predsednika je taj što se ukrajinski saveznici okreću ka ratu u Izraelu, i to baš u vreme kad Rusija ponovo pokreće ofanzivu u Donbasu.
Poslednjih dana ruske snage nemilosrdno granatiraju oblast oko Avdijivke, grada sa 30.000 stanovnika, koji sada broji manje od 2.000.
Ukrajina polako ostaje bez opcija. Bez zapadne pomoći pitanje je koliko dugo će moći da se odupre.
