VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Zastupnički dom SAD-a odobrio milijardu dolara za finansiranje izraelske “Željezne kupole”

    Zastupnički dom SAD-a odobrio milijardu dolara za finansiranje izraelske “Željezne kupole”

    Zastupnički dom SAD-a u četvrtak je odobrio prijedlog zakona o finansiranju izraelskog sistema odbrane Željezna kupola (Iron Dome) čime se nastavila saradnja ove dvije države u pogledu vojnih tehnologija.

    U konačnom glasanju, za finansiranje izraelskog sistema odbrane glasalo je 420 zastupnika dok je 9 bilo protiv, uključujući 8 predstavnika Demokratske stranke i jednog predstavnika Republikanske stranke.

    Izdvajanjem novih finansijskih sredstava za Iron Dome, SAD je nastavio saradnju s Izraelom kada je riječ o ovom sistemu odbrane.

    Prema podacima Istraživačke službe Kongresa, do novembra 2020. godine Amerika je Izraelu osigurala 1,6 milijardi dolara za presretače, baterije i troškova održavanja Željezne kupole.


    Nova sredstva koja bi trebala biti izdvojena, iskoristit će se također za zamjenu presretača projektila koji su korišteni tokom borbi s Hamasom u maju 2021. godine.

    “Finansiranje je u skladu s Memorandumom o razumijevanju iz 2016. godine između SAD-a i Izraela kojim se Amerika obavezuje da će pružiti dodatnu pomoć Izraelu kada je riječ o održavanju Željezne kupole nakon perioda borbi kako bi se u budućnosti omogućila efikasna odbrana Izraela”, saopćeno je.

    Ipak, ovaj potez nije naišao na odobravanje svih članova Doma. Demokratska zastupnica Rashida Tlaib rekla je kako se ne može govoriti i potrebi Izraelaca za odbranom dok Palestinci žive pod sistemom aparthejda.

    “Ne možemo govoriti o potrebi Izraelaca za sigurnošću u vrijeme kada Palestinci žive pod nasilnim sistemom i umiru od njega. Trebali bismo također govoriti o potrebi Palestinaca za sigurnošću od izraelskih napada”, rekla je Tlaib.

    Nakon glasanja i usvajanja odluke u Zastupničkom domu SAD-a, konačnu odluku o finansiranju donijet će Senat ove države nakon čega će se pristupiti konačnom finansiranju projekta.

  • Bajden ima problem? “Ovo vodi u katastrofu”

    Bajden ima problem? “Ovo vodi u katastrofu”

    Desetine hiljada Haićana stiglo je do granice sa SAD.

    Glasine su podgrejale nadu da će moći da uđu u tu zemlju i tamo da ostanu. Ali, predsednik Bajden u koga ti ljudi polažu nade ima drukčije planove.

    Nadu u američkom pograničnom gradu Del Rio predstavlja bledožuta zgrada pored prašnjavog fudbalskog terena. Ko je dotle uspeo da dođe, taj je preživeo prelazak preko reke, prešao granicu i za sada je na sigurnom. A onaj ko u senci zgrade stoji u redu sa smeđom kovertom u rukama, taj ovog strahovito vrelog dana čeka na autobus.

    U hladu je više od 40 stepeni Celzijusa, ali tu ima vode i voća. Za to su se pobrinuli volonteri organizacije “Granična humanitarna koalicija” (Border Humanitarian Coalition). Više ne vladaju uslovi nedostojni čoveka, kao ispod mosta preko reke Rio Grande koji povezuje Meksiko i Sjedinjene Države. Čarli je jedan od preko stotinu migranata, a gotovo svi su s Haitija. Taj 32-godišnjak već je dugo na putu.

    Putovao je dva meseca, prošao kroz 12 zemalja. Sve, kaže, za svoju budućnosti. Domovinu je napustio pre više godina. Nekoliko godina je proveo u Čileu, ali ekonomska situacija se tamo zbog pandemije pogoršala. A povećala se i diskriminacija. Nazad na Haiti ne želi. Tamo je nakon atentata na predsednika Žovenela Moizea u julu i zemljotresa u avgustu još veći haos. To ne obećava budućnost kakvu Čarli sanja.

    Sada je konačno u SAD. Nada se da ga neće vratiti, jer ima rođake u Orlandu. Tome se nada i Edlin. Ta 27-godišnjakinja sedi malo po strani i hrani svoju jednogodišnju ćerku. “Nadam se poslu i boljem životu”, kaže. I ona je 2018. pobegla, najpre u Čile, a onda se pre dva meseca uputila prema SAD. “Dobro sam”, kaže Edlin uprkos svemu. Njene rečenice su kratke, stalno gleda svoje dete.

    I Edlin ima koverat u kojem su podaci kako doći do rodbine u SAD. Među migrantima kruži priča da niko ko ima rodbinu u SAD neće biti vraćen. Mnogi su poverovali da će dolaskom Džozefa Bajdena za američkog predsednika sve biti bolje, da će moći da se usele u SAD. Ali, iako je Bajden obećao humaniju politiku od Donalda Trampa i zaustavio izgradnju ograde na granici, prepreke na južnoj američkoj granici nisu nestale.

    Nepoželjne slike
    Nekoliko kilometara južno od žute zgrade u Del Riju je crna ograda od gvožđa na kojoj prestaje nada. Nakon što su objavljene fotografije iz tamošnjeg migrantskog kampa, pristup je zabranjen. Na jednoj odavno zatvorenoj robnoj kući još su reklame na španskom za alkohol i cigarete. To je najava obećane zemlje koja polako bledi.

    Blokade na putu i policija ne dozvoljavaju prelaz preko mosta preko kojeg se inače obavlja granični promet. Putem patroliraju vojnici Nacionalne garde u terenskim vozilima, a još je otvoren jedan ulaz za stotine službenika koje je vlada u Vašingtonu poslala u Teksas. Oni bi trebalo da situaciju hitno stave pod kontrolu kako se ne bi pojavile neke nove fotografije koje bi bile neugodne za Bajdena. Njegov ministar za nacionalnu zaštitu Alehandro Majorkas došao je kako bi izbeglicama poručio: „Ne dolazite!“ A one koji su već stigli, da odlučno vrati nazad.

    Haićane od nedelje avionima vraćaju u njihovu domovinu. Na hiljade ljudi najpre prebacuju u druge gradove u SAD kako bi tamo bilo odlučeno o njihovom statusu. Većina će, najavljuje Majorkas, biti vraćena u svoje domovine. Ali ljudi i dalje pokušavaju da uđu u SAD. Na nekim snimcima se vidi kako američka granična policija na konjima tera migrante koji prelaze Rio Grande koristeći čak i bičeve.

    To su scene zbog kojih je Bela kuća izrazila zgražavanje, ali one su obišle svet, isto kao i fotografije kampa ispod mosta. Njega vlasti nameravaju da uklone do kraja nedelje.

    Frank Lopez time nije iznenađen – ni haosom koji vlada, niti brojnim migrantima.

    “Jedini koji su iznenađeni su političari”, kaže taj 55-godišnjak koji je i sam dugo radio kao granični policajac. Grad Del Rio sa 35.000 stanovnika za njega je “ratno područje”. Za to je, smatra, odgovoran predsednik Bajden.

    On je obećao da će granice biti otvorene. “To neizbežno vodi u katastrofu”, kaže Lopez dok stoji na blokiranom mostu na kojem snima kratke video-snimke za svoju Fejsbuk-stranicu.

    Ljut je na političare, i to ne samo na Demokrate. Lopez je simpatizer Trampa i podseća da je bivši američki predsednik bar vršio pritisak na Meksiko. I niko nema pojma kako će se sveo ovo sada odraziti na život građana, kaže Lopez. Naravno, u gradu život ide dalje, vikendom se održavaju utakmice. Ali, ljudi se boje velikog broja migranata koji će, kaže, stizati u sve većem broju, ako ih država ne bude dosledno vraćala. “Nismo mi bezdušni, ali ne možemo da pomognemo svima, postoji granica”, kaže Lopez.

    Za konzervativce kao što je Lopez ta granica odavno je prekoračena. U avgustu je policija uhvatila više od 200.000 ljudi bez dokumenata u pokušaju ilegalnog prelaska granice, od oktobra prošle godine više od milion i po. Republikanci za to krive Bajdenovu politiku useljavanja. Ted Kruz, senator iza Teksasa, objavio je snimak na društvenim mrežama uz hešteg #BidenBorderCrisis na kojem se vidi kako stoji pred mostom ispod kojeg su stotine ljudi.

    Rasprava o useljavanju biće jedna od glavnih tema tzv. “međuizbora” koji se u SAD održavaju sledeće godine. Predsednik Bajden ne uspeva da pronađe izlaz iz dileme kako delovati humano i ujedno pozvati migrante da ne dolaze. Organizacije za ljudska prava, ali i levo krilo Demokrata kritikuju predsednika zbog toga što ljude vraća na Haiti. “To je neljudski. Haićani proživljavaju jednu krizu za drugom i zaslužuju saosećanje”, objavila je na Tviteru kongresmenka Ilhan Abdulahi Omar.

    Umetnik Roberte Markez, poznat pod imenom “Robenz”, poziva da se obustave deportacije i izražava solidarnost sa svojom “braćom pod mostom”. On potiče iz Meksika, a u međuvremenu ima američko državljanstvo i godinama radi s migrantima. Njima bi pomoglo kada bi imali posao, ali brojni Amerikanci se boje za svoja radna mesta. Upravo to Republikanci navode kao argument za svoju restriktivnu politiku useljavanja. Pa ipak, brojne poslove u SAD i sada rade ljudi bez dokumenata. Robenz se nije slagao s Trampovom politikom, a kod Bajdena, kaže, još nije siguran. Ali, vraćati ljude nema smisla, kaže on: “Oni će ponovo da dođu”.

    Čarly i Edlin za sada ne moraju nazad, idu dalje u SAD. S malo zakašnjenja stiže autobus koji su organizovali aktivisti u Del Riju. Za njih ima mesta. Ali pitanje je da li će moći i da ostanu.

  • Napadač pucao u trgovini u SAD-u: Ubijena jedna osoba, 12 ranjenih

    Napadač pucao u trgovini u SAD-u: Ubijena jedna osoba, 12 ranjenih

    • Do pucnjave je došlo danas poslijepodne u trgovini Kroger u Kolirvilu u Tenesiju, istočno od Memfisa, rekla je Dženifer Kejsi, portparol grada.

    Kejsi je kasnije rekla novinarima da nakon pucnjave u trgovini ima više povrijeđenih i da su neki odvedeni u bolnicu, piše CNN.

    Načelnik policije Dejl Lejn kazao je kako ima 13 žrtava pucnjave, od kojih je jedna umrla. Dodao je kako je napadač pronađen mrtav.

    AP piše kako je napadač pronađen mrtav i da je vjerojatno počinio samoubistvo, no da se to još istražuje.

  • FDA odobrio treću dozu Pfizera za starije i zdravstveno rizične Amerikance

    FDA odobrio treću dozu Pfizera za starije i zdravstveno rizične Amerikance

    Američka Uprava za hranu i lijekove (FDA) odobrila je u srijedu treću dozu vakcine Pfizer/BioNTech protiv koronavirusa za sve osobe starije od 65 godina, osobe s visokim rizikom od teških bolesti, ali i one koji su često izloženi virusu.

    Treća doza treba biti primljena najmanje šest mjeseci nakon primanja druge doze, a to se odnosi na osobe koje imaju tešku bolest i one koji su na poslu izloženi riziku, rekli su iz FDA.

    Savjetodavno vijeće američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) trebalo bi se danas oglasiti o upotrebi treće doze vakcine, rekao je zvaničnik FDA.

    Predsjednik Joe Biden je u augustu najavio da bi Vlada ove sedmice trebala predstaviti pomoćne vakcine za osobe starije od 16 godina, čekajući odobrenje FDA -e i CDC -a.

  • Francuski ambasador se vraća u SAD nakon razgovora Bidena i Macrona

    Francuski ambasador se vraća u SAD nakon razgovora Bidena i Macrona

    Nakon što su američki predsjednik Joe Biden i predsjednik Francuske Emmanuel Macron obavili razgovor o problemu u vezi s prodajom podmornica Australiji, Francuska je najavila kako će se ambasador ove zemlje vratiti u Washington.

    Kako je najavljeno iz ureda francuskog predsjednika, ambasador ove zemlje bi se naredne sedmice trebao vratiti u Washington, što je opisano kao proces vraćanja povjerenje između posvađanih saveznika.
    “Macron će poslati francuskog ambasadora natrag u SAD nakon što se predsjednik Joe Biden složio da bi konsultacije s Francuskom prije objavljivanja saveza s Australijom i Velikom Britanijom mogle spriječiti diplomatsku svađu, Francuski ambasador će nastaviti intenzivan rad s američkim zvaničnicima na relaksaciji odnosa”, saopćeno je iz ureda Emmanuela Macrona.


    Nakon što su Sjedinjene Američke Države, Australija i Velika Britanija potpisale sigurnosni pakt AUKUS, Francuska je opozvala svoje ambasadore iz SAD-a, ali i Australije, što je presedan u diplomatskim odnosima ovih država.

    U međuvremenu, Francuska je tražila razgovor s SAD-om o sigurnosnom paktu koji je ugrozio dogovor Francuske i Australije o prodaji programa za izradu podmornica. Upravo u srijedu Biden i Macron su obavili kratki razgovor gdje su dogovorili daljnje konsultacije i razgovore koji bi trebali doprinijeti relaksaciji diplomatskih odnosa.

    “Macron i Biden su odlučili pokrenuti proces dubokih razgovora čiji je cilj stvaranje uslova za vraćanje i osiguravanje povjerenja”, saopćeno je.

    Razgovor predsjednika SAD-a i Francuske trajao je oko pola sata, a Biden i Macron su dogovorili susret u Evropi krajem oktobra gdje bi se trebalo dodatno razgovarati o poboljšanju odnosa dvije sile.

  • Alarmantno upozorenje: “Ameriku će pogoditi ekonomska katastrofa”

    Alarmantno upozorenje: “Ameriku će pogoditi ekonomska katastrofa”

    Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorava da će Ameriku pogoditi “ekonomska katastrofa” ako se ne odredi gornja granica duga.

    Ona kaže da će neuspeh Kongresa da podigne granicu duga “gurnuti” SAD u finansijsku krizu.

    “SAD su oduvek plaćale svoje račune na vreme, ali preovlađujući konsenzus među ekonomistima i zvaničnicima trezora obe strane je da bi neuspeh u povećanju limita duga izazvao široko rasprostranjenu ekonomsku katastrofu”, napisala je Dženet Jelen u tekstu objavljenom u listu Volstrit žurnal, prenosi Sputnjik.

    Za nekoliko dana milioni Amerikanaca mogli bi biti bez novca. Mogli bismo da vidimo neograničena kašnjenja u kritičnim isplatama i skoro 50 miliona starijih osoba moglo bi neko vreme prestati da prima čekove socijalnog osiguranja. Milioni porodica koje se oslanjaju na mesečne poreske olakšice za decu mogle bi da dožive kašnjenja. Ukratko, Amerika ne bi ispunila svoje obaveze”, upozorila je ministarka.

    Jelenova je naglasila da “nema valjanog razloga za pozivanje na takav ishod, svakako ne i fiskalnu odgovornost” i napomenula da je “preovlađujući konsenzus među ekonomistima i službenicima trezora obe strane da bi neuspeh u povećanju granice duga proizveo široku ekonomsku katastrofu”.

    Vapaj: “Amerika bi mogla da bankrotira”

    Upozorenje ministarke usledilo je usred povećanja pritiska na demokrate da glasaju za povećanje gornje granice duga pre nego što gotovina već u oktobru nestane za servisiranje postojećih dugova savezne vlade. Republikanci u Kongresu, predvođeni liderom manjina u Senatu Mičom Mekonelom obećali su da neće podržati povećanje granice, kako navode iz osećaja fiskalnog konzervativizma.

    Američki dug iznosio je u avgustu oko 28,4 biliona dolara (znatno više od 100 odsto BDP-a). Obračun gornje granice duga usledio je nakon odluke Kongresa da u ekonomiju uloži više od biliona dolara u poslednjih godinu i po dana kao odgovor na ekonomsku krizu izazvanu pandemijom koronavirusa. Republikanci i demokrate trenutno ne mogu da postignu dogovor u vezi sa dodatnom predloženom potrošnjom.

    Zakonodavci će morati da usvoje hitan privremeni zakon o finansiranju do kraja meseca kako bi izbegli gašenje vlade. Ova mera, poznata kao “trajna rezolucija”, pomoći će da se izbegne gašenje savezne vlade – scenario koji su SAD već doživele deset puta od 1980. godine – uključujući i 35-dnevno gašenje između kraja 2018. i početka 2019. godine pod predsednikom Donaldom Trampom.

    Kongres je povećao gornju granicu američkog duga otprilike 80 puta od šezdesetih godina, pri čemu se savezni dug brzo približio 29 biliona dolara, a ukupne obaveze – koje uključuju savezni dug plus druge javne i privatne obaveze – iznose više od 85 biliona dolara, ili četiri puta više od američkog BDP-a.

  • EU se “okreće”: Da li postoji sumnja u SAD?

    EU se “okreće”: Da li postoji sumnja u SAD?

    Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kritikovao SAD zbog nedostatka transparentnosti i lojalnosti prema transatlanskim partnerima.

    On je naveo da to pokazuju jednostrane odluke Vašingtona da se povuče iz Avganistana i američki bezbednosni pakt sa Australijom i Velikom Britanijom.

    Mišel je rekao da su ove odluke SAD pokazale “očigledan nedostatak transparentnosti i lojalnosti” iako je, kako je naglasio, američki predsednik Džozef Bajden ranije ove godine objavio da se “Amerika vratila” nakon što je njegov prethodnik Donald Tramp četiri godine zastupao politiku “Amerika na prvom mestu”.

    On je, obraćajući se grupi novinara u Njujorku, gde se održava Generalna skupština UN, ponovio da je transatlanski savez “najvažniji savez za nas u EU”, prenosi AP.

    “Ne dovodim u pitanje ovaj savez, ali pitam: Da li postoji sumnja u SAD o značaju ovog saveza sa Evropom?”, upitao je Mišel.

    On je upozorio da će najava novog saveza između SAD, Velike Britanije i Australije i odluka SAD da zajedno sa Velikom Britanijom proda podmornice na nuklearni pogon Australiji, a čime je okončan raniji dogovor izmedju Francuske i Australije, imati posledice.

    Australija, SAD i Velika Britanija su 15. septembra sklopile bezbednosni pakt AUKUS, kojim će Kanbera dobiti tehnologiju da izgradi osam podmornica na nuklearni pogon.

    Australija je nakon ulaska u pakt odustala od kupovine podmornica od Francuske, zbog čega je Pariz optužio Kanberu zbog laži i povukao ambasadore iz Vašingtona i Kanbere.

  • Policija stigla na lice mjesta! Pucnjava u srednjoj školi, u toku je evakuacija đaka

    Policija stigla na lice mjesta! Pucnjava u srednjoj školi, u toku je evakuacija đaka

    U srednjoj školi u gradu Njuport Njuzu u saveznoj američkoj državi Virdžiniji došlo je do pucnjave, a u toku je evakuacija učenika, saopštila je policija.

    U saopštenju policije Njuport Njuza navodi se da su policajci izašli na lice mjesta i da je u toku istraga, prenosi AP.

    U toku je i evakuacija učenika iz srednje škole Heritidž i oni se prebacuju na teniske terene, gdje mogu da se nađu sa roditeljima, navela je policija.

  • SAD odgovorile: “Ne priznajemo izbore za rusku Dumu na suverenoj ukrajinskoj teritoriji”

    SAD odgovorile: “Ne priznajemo izbore za rusku Dumu na suverenoj ukrajinskoj teritoriji”

    SAD su saopštile da “ne priznaju izbore za rusku Dumu na suverenoj ukrajinskoj teritoriji” jer smatraju da je Rusija “onemogućila svojim građanima da iskoriste građanska i politička prava” tokom nedavnog glasanja.

    “Izbori za Dumu od 17. do 19. septembra u Ruskoj Federaciji održani su pod uslovima koji nisu u skladu sa slobodnim i poštenim procedurama”, saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

    On kaže da SAD “ne priznaju održavanje izbora za rusku Dumu na suverenoj ukrajinskoj teritoriji i ponavljaju da bezrezervno podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine”.

  • SAD uspješno testiraro balističku raketu Trident II

    SAD uspješno testiraro balističku raketu Trident II

    Američka ratna mornarica uspješno je testirala balističku raketu Trident II, koja je ispaljena s obale Cape Canaveral u državi Florida.

    Primarni cilj ove akcije bio je da se demonstrira spremnost Strateškog sistema naoružanja mornarice i posade prije operativnog raspoređivanja, nakon predviđenog remonta dijela podmornice za dopunu goriva.

    “Ovaj test, kao i slični, naglašavaju našu spremnost i sposobnost za strateško odlučivanje u 21. stoljeću”, rekao je admiral Thomas Ishee, koji je ujedno i direktor globalnih operacija američkih oružanih snaga.

    Ovo lansiranje rakete iznad Atlantskog okeana bilo je 184. uspješno testiranje rakete Trident II, prenosi Al Jazeera.