VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Blokada za Ukrajinu i Izrael

    Blokada za Ukrajinu i Izrael

    Paket nove bezbednosne pomoći Ukrajini i Izraelu vredan milijarde dolara blokirali su u sredu republikanci u američkom Senatu.

    Oni insistiraju na strožijim merama kontrole imigracije na granici SAD sa Meksikom.

    Za paket pomoći glasalo je 49 senatora protiv 51 protiv, što znači da je mjera od 110,5 milijardi dolara manja od 60 glasova potrebnih u Senatu od 100 članova da otvori put za debatu.

    Glasanje je bilo po partijskoj liniji, a svi republikanci u Senatu su glasali protiv, zajedno sa senatorom Bernijem Sandersom, nezavisnim kandidatom koji inače glasa sa demokratama, ali je izrazio zabrinutost zbog finansiranja trenutne izraelske “nehumane vojne strategije” protiv Palestinaca.

    Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer takođe je glasao protiv kako bi mogao da podnese zahtev za ponovno razmatranje.

    Posle glasanja, Šumer, demokrata, rekao je da je to “ozbiljan trenutak koji će imati trajne posledice po 21. vek”, rizikujući pad zapadne demokratije.

    Republikanci su rekli da je glasanje od suštinskog značaja da bi se podvukao njihov zahtev za strožom imigracionom politikom i kontrolom južne granice.

    “Današnje glasanje je ono što je potrebno lideru demokrata da prepozna da republikanci u Senatu misle ono što mi kažemo. Onda hajde da glasamo. A onda hajde da konačno počnemo da ispunjavamo prioritete američke nacionalne bezbednosti, uključujući i ovde kod kuće”, rekao je lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel u govoriti ranije u sredu.

    Republikanci i demokrate u Kongresu mesecima raspravljaju o tome kako da odgovore na zahtev demokratskog predsednika Džoa Bajdena za milijarde dolara finansiranja Ukrajine za borbu protiv ruskih osvajača, Izraela nakon napada islamističkih militanata Hamasa 7. oktobra, američkih interesa u Indo-Pacifiku i međunarodnu humanitarnu pomoć.

    Dva zahteva Bele kuće da Kongres usvoji zakone o potrošnji, međutim, nisu uspela da prođu, a u američkom Kongresu se širi nervoza jer zastoj preti da se produži do 2024. Demokrate tvrde da je pomoć saveznicima od suštinskog značaja za podršku globalnoj demokratiji i odbijanje autokratija.

    “Da ne bude greška, današnje glasanje će se dugo pamtiti. Istorija će biti oštro suđena… ne možemo dozvoliti (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da pobedi”, rekao je Bajden ranije u obraćanju u Beloj kući.

    Grupa demokrata u Senatu sazvala je konferenciju za novinare da bi tvrdila da bi blokiranje zakona poslalo poruku i protivnicima i saveznicima SAD da Sjedinjene Države ne stoje uz svoje međunarodne partnere.

    “Vreme ističe. Imamo samo nekoliko dana da napravimo jasan, pozitivan napredak ka razradi konačnih detalja potrebnih da se pokaže da su Sjedinjene Države pouzdan saveznik”, rekao je senator Kris Kuns.

    Republikanci tvrde da je prekomerna ilegalna imigracija preko južne granice sa Meksikom izuzetno važan bezbednosni problem i kažu da žele više odgovornosti nego što dobijaju od Bajdenove administracije za sredstva američkih poreskih obveznika koja idu u inostranstvo.

    Šumer je u utorak rekao da će pokušati da izađe iz ćorsokaka tako što će republikancima ponuditi šansu da dodaju amandman na graničnu politiku na zakon.

    Do srede uveče takav amandman nije najavljen.

  • Bajden uvjeren da će SAD pomoći Ukrajini, ali još nema odluke Kongresa

    Bajden uvjeren da će SAD pomoći Ukrajini, ali još nema odluke Kongresa

    Američki lider Džo Bajden uvjeren je da će pomoć Ukrajini biti odobrena od stranje Kongresa o čemu je već razgovarao sa nekim od članova.

    “Odbijanje prijedloga da pomognemo Ukrajini je čista ludost”, rekao je Džo Bajden novinarima i dodao da je to “protiv interesa SAD”.

    Nastavio je:

    “Uradićemo to”, obećao je, prenosi “The New York Times”.

    Prethodno je ministar finansija Dženet Jelen izjavila da je situacija po pitanju pomoći Kijevu jako loša i, prema njenim riječima, ukoliko Vašington ne izdvoji nova sredstva onda će odgovornost za poraz Ukrajine pasti na SAD.

    U utorak su republikanski senatori napustili brifing o pomoći Ukrajini i Izraelu jer nisu dobili odgovor demokrata na svoje prijedloge.

    Svoje učešće na događaju je u posljednjem trenutku otkazao i predsjednik Ukrajine, Volodimir Zelenski.

    Američki predsjednik je ranije tražio od Kongresa 106 milijardi dolara za pomoć ove dvije dražave, ali nije dobio podršku. Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, glasao je za, ali je Senat, pod kontrolom demokrata, glasao protiv.

    Bajden je rekao da neće potpisati nikakav nacrt zakona o dodjeli pomoći ukoliko ona uključi Izrael bez Ukrajine ako Kongres odobri takav dokument. Međutim, republikanci u Predstavničkom domu insistiraju na odvojenom razmatranju podrške Kijevu.

    Američka administracija je priznala da ranije izdvojeni novac ponestane, stoga se i paketi naoružanja koji se šalju Kijevu smanjuju. Početkom novembra Bijela kuća je saopštila da je Vašington potrošio 96 odsto svih sredstava izdvojenih za podršku Kijevu od početka ruske specijalne vojne operacije.

    Planirano glasanje, koje predstoji samo nekoliko dana nakon što je Bijela kuća upozorila da će Sjedinjene Države uskoro ostati bez novca za slanje oružja Ukrajini, dolazi u možda najneizvjesnijem trenutku.

    Ukoliko Kongres sada ne uspije da se dogovori o pomoći Ukrajini, to će se dogoditi nakon praznika koji počinju 14. decembra za kongresmene i 15. decembra za senatore. Predstavnički dom nastaviće sa radom 9. januara, a Senat 8. januara.

    Ukrajini je hitno potrebno više municije i drugog oružja kako bi pokušala da preokrene tok na bojnom polju. Protivofanziva zemlje protiv ukorijenjenih ruskih snaga na jugu Ukrajine do sada nije ispunila svoje ciljeve, a moskovske snage su krenule u ofanzivu na istoku, prenosi “Telegraf”.

  • Bajden se ne bi kandidovao da to nije učinio i Tramp

    Bajden se ne bi kandidovao da to nije učinio i Tramp

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je da se možda ne bi kandidovao za novi mandat na izborima 2024. godine ako mu protivnik ne bi bio Donald Tramp.
    “Ako se Tramp ne bi kandidovao, nisam siguran da bih se i ja kandidovao. Ne možemo mu dozvoliti da pobijedi”, rekao je Bajden na skupu za prikupljanja sredstava za svoju kampanju u blizini Bostona.

    Bajden je kasnije rekao novinarima u Bijeloj kući da neće odustati od predizborne trke.

    “Ne, ne sada. Vidite, on je u kampanji, pa moram biti i ja”, odgovorio je Bajden na pitanje da li bi razmislio o povlačenju ako Tramp odustane od pokušaja da osvoji drugi mandat.

    Bajdenova frapantna izjava uslijedila je u vrijeme kada i nepokolebljivi demokratski birači izražavaju zabrinutost povodom godina aktuelnog predsjednika. On je prošlog mjeseca napunio 81 godinu i već je najstariji američki predsjednik u istoriji.

    Tokom predsjedničke kampanje 2020. godine, Bajden je često pominjao da je njegova odluka da se kandiduje dijelom posljedica načina na koji je tadašnji predsjednik Tramp rješavao pitanja.

  • Zelenski ne može, nešto se dogodilo

    Zelenski ne može, nešto se dogodilo

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otkazao je neočekivano danas svoje predviđeno obraćanje pred američkim Kongresom.

    Obraćanje je otkazano zbog događaja koji je iskrsao u “poslednjem trenutku”, rekao je šef demokrata u Senatu Čak Šumer.

    “Zelenski ne može da se pojavi na našem brifingu u 15.00, nešto se dogodilo u poslednjem trenutku”, rekao je Šumer novinarima.

    Ukrajinski predsednik je trebalo virtuelno da govori pred američkim Kongresom u nadi da će uticati na to da Kongres odobri novi paket pomoći njegovoj zemlji.

    Vašington daje najviše vojne pomoći Kijevu, i dao je desetine milijardi dolara od početka ruske invazije u febrauru 2022.

    Ali obećanje američkog demokratskog predsednika Džoa Bajdena da će nastaviti finansijski da podržava Ukrajinu ozbiljno je dovedeno u pitanje, što bi bilo katastrofalno za Kijev čija razočaravajuća kontraofanziva nije donela očekivane teritorijalno napredovanje.

    Američki Kongres koji je do sada odobravao ogromne pakete vojne, humanitarne i makroekonomske pomoći Kijevu sastavljen je iz dva doma. U Predstavničkom domu većinu imaju republikanci, i jedan broj njih traže da se odmah prekine davanje pomoći Kijevu.

    U Senatu, gde su demokrate u večini, opozicioni republikanci su za pružanje podrške Ukrajini.

    Ukrajinski zvaničnici kažu da im je potrebno još oružja da izbegnu da se u ruskim udarima ne uništi energetska infrastruktura i dovede do toga da milioni ljudi ostanu u mraku ove zime, kao što se desilo prošle godine.

    Sama Bela kuća je juče upozorila da bi američka vojna pomoć Ukrajini mogla da bude prekinuta narednih nedelja ako se ne postigne budžetski dogovor sa republikancima.

    Republikanci traže, da bi odobrili pomoć, da se zaoštri politika prema migrantima na granici sa Meksikom, što za sada demokrate odbijaju da urade.

    Predsednik Predsrtavničkog doma republikanac Majk Džonson je danas rekao u pismu Beloj kući da nikakva nova pomoć Ukrajini neće biti odobrena bez „radikalne promene“ američke migrantske politike.

    Predviđajući zamor velikog američkog saveznika Zelenski je lično došao u Vašington u septembru kada se sastao sa predsednikom Bajdenom ali i sa članovima Kongresa. Ali poseta nije imala očekivan rezultat, Kongres, zaokupljen sopstvenim problemima oko smene predsednika, nije odobrio nova sredstva za Ukrajinu i njenu ofanzivu

  • Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Sastanak u Briselu 15. juna između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i ukrajinskog kolege Oleksija Reznikova otkrio je da je Vašington nezadovoljan potezima koje je Kijev u tom trenutku povlačio na terenu.

    Ostin je Reznikovog rešetao pitanjima, od toga zašto ukrajinske snage ne koriste opremu za razminiranje koju im je Zapad isporučio i zašto Ukrajinci ne upotrebljavaju dim za prikrivanje napredovanja. Suočen sa sve većim frustracijama američkog kolege, Reznikov je poručio da su ukrajinski vojni komandanti ti koji donose odluke te da su bez vazdušne podrške ograničeni u napredovanju.

    List “The Washington Post” je intervjuisao više od 30 visokih zvaničnika iz Ukrajine, Amerike i zemalja članica EU, koji su otkrili da je Vašington otpočetka bio uključen u vojno planiranje ukrajinske protivofanzive. Konačne odluke ipak su donosili ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, vrhovni vojni komandant Valerij Zalužni i drugi ukrajinski zapovjednici.

    Razgovori o proljetnoj protivofanzivi počeli su još u jesen 2022. Na Ostinovo pitanje što je ukrajinskim snagama potrebno u kontraofanzivi, Zalužni je kao iz topa odgovorio: “Hiljadu oklopnih vozila i devet novih brigada, obučenih u Njemačkoj i spremnih za bitku”.

    “To je bilo gotovo nemoguće osigurati”, rekao je tad Ostin.

    Početkom godine ukrajinski, američki i britanski zvaničnici počeli su s ratnim vježbama u Njemačkoj. Održali su ukupno osam vježbi, koristeći se specijalizovanim softverima, proračunskim tablicama u Excelu ili jednostavno pomičući figure po karti.

    Kroz simulacije ratnih operacija, zapadnim zvaničnicima ubrzo je postalo jasno da bi za Ukrajinu najbolje bilo da koncentriše svoje snage na jedan strateški cilj, odnosno da pokrene masovni napad do Azovskog mora, čime bi prekinula kopneni most od Rusije do Krima, kritičnu rusku liniju snabdijevanja. Najoptimističniji scenario za presijecanje tog kopnenog mosta bio je 60-90 dana. Vježbe su predviđale da će to biti teška borba u kojoj će Ukrajina izgubiti 30-40 odsto svojih vojnika i opreme.

    Američki zvaničnici bili su uvjereni da će još više ukrajinskih vojnika biti ubijeno ako se protivofanziva pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja. Pentagon je htio da napad započne sredinom aprila, ali Ukrajinci su oklijevali, insistirajući da nisu spremni za ofanzivu bez dodatnog oružja i obuke.

    Umjesto usmjerenog napada prema Azovskom moru, ukrajinski zvaničnici su vjerovali da njihove snage moraju napasti tri različite tačke duž fronta od oko hiljadu kilometara – južno prema Melitopolju i Berdjansku te istočno prema Bahmutu. Amerikanci su na kraju ipak popustili i pristali podržati Ukrajince u njihovom naumu, prenosi “Jutarnji list”.

    “Oni poznaju teren. Oni poznaju Ruse. To nije naš rat”, rekao je visoki američki zvaničnik za “Washington Post”.

    Na kraju se pokazalo da su mnogi u Ukrajini i na Zapadu podcijenili sposobnost Rusije da se oporavi od gubitaka na bojnom polju, što je dovelo do toga da je ukrajinska protivofanziva napredovala vrlo sporo i postigla male dobitke.

  • “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    Sjedinjene Američke Države biće “odgovorne za poraz Ukrajine” ukoliko Kongres ne odobri nov zahtjev Bajdenove administracije za višemilionsko finansiranje ratom razorene zemlje, izjavila je Sekretar finansija Dženet Jelen, nakon što je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski otkazao obraćanje američkom Kongresu.

    Ona je u utorak novinarima u Meksiko Sitiju kazala da je finansiranje, naročito opšteg državnog budžeta Ukrajine, “potpuno neophodno”, i da predstavlja preduslov da podrška Međunarodnog monetarnog fonda nastavi da stiže Ukrajini, prenosi Tanjug.

    Jelen je rekla da je finansiranje Ukrajine od suštinskog značaja za sve američke saveznike u Evropi, koji su pružali pomoć toj zemlji da pobjedi u svojoj borbi protiv ruske invazije.

    Šef kabineta ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog rekao je ranije da je odlaganje pomoći Sjedinjenih američkih država stvorilo “veliki rizik” da će Ukrajina izgubiti taj skoro dvogodišnji rat.

    Lider Ukrajine kasnije je otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongresmeni raspravljali oko republikanskog zahtjeva da se ta pomoć poveže sa izmjenom američke imigracione i granične politike.

    Kasnije je ukrajinski predsjednik Zelenski otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongremeni raspravljali o dodatnom paketu potrošnje od preko 100 milijardi dolara koji bi uključio pomoć Ukrajini i Izraelu, kao i finansiranje zaštite granice.

  • CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    Gotovo sedam nedelja otkako je Bajden zatražio od Kongresa 60 milijardi dolara za Ukrajinu, sa još 14 milijardi dolara za Izrael, ništa se nije dogodilo.

    Kako navodi CNN, sada su republikanci zapretili da će blokirati paket pomoći Ukrajini i Izraelu ako promene granične politike ne budu uključene. Zastoju doprinosi i činjenica da se bliže praznici, vremena je sve manje, dok je Bela kuća u ponedeljak najavila “kritičan trenutak u ratu“.

    “Ponestaje nam novca i skoro nam je ponestalo vremena“, rekao je novinarima savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena, Džejk Salivan.

    Pooštravanje administrativne retorike sugeriše da je svaki kongresmen koji se protivi finansiranju Ukrajine na strani ruskog lidera.

    Direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang u pismu je već upozorila predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da “prekid protoka američkog oružja i opreme Ukrajini ne samo što će ugroziti dobitke koje je Ukrajina ostvarila već i povećati verovatnoću ruske vojne pobede“.

    Sad se postavlja pitanje, navodi dalje CNN, da li je ovakva frustracija administracije zapravo politička taktika, osmišljena da podstakne Kongres na akciju ili odražava istinsku zabrinutost da je vojna pomoć SAD koja podržava ukrajinski otpor zaista ugrožena.

    S obzirom na neuspeh Kongresa i, posebno haotične većine u Predstavničkom domu, da ispune čak i najosnovnije dužnosti vlade, zabrinutost koja se graniči sa panikom mogla bi biti opravdana u zapadnom krilu.

    Sve veće sumnje u posvećenost SAD poklapaju se sa gorkom zimom u kojoj se očekuje da će Rusija ponovo gađati ukrajinske civile i elektrane koje ih greju.

    Postoje novi znaci da je Moskva uspela da povrati svoje iscrpljene snage i naoružanje i da razmešta nove rakete i bespilotne letelice, koje je dobila od saveznika kao što su Severna Koreja i Iran.

    Izraelski rat protiv Hamasa je, u međuvremenu, zasenio Ukrajinu poslednjih nedelja – situacija zbog koje je predsednik Volodimir Zelenski javno zabrinut poslednjih dana.

    Ali u pitanju je ne samo opstanak Ukrajine već i reputacija Sjedinjenih Država kao globalnog lidera. Pre samo dve nedelje ministar odbrane Lojd Ostin u Kijevu je javno rekao Zelenskom: “Ostaćemo sa vama na duge staze“.


    Sada je realan scenario i da se Donald Tramp vrati u Belu kuću, a on je neprijateljski nastrojen prema Ukrajini i ima naklonost Putina.

    Takav scenario ne samo da bi razbio zapadnu odlučnost u Ukrajini; mogao bi i poslati znak protivnicima poput Rusije i Kine da američke bezbednosne garancije saveznicima ne znače ništa.

    Političke snage koje bi mogle da preoblikuju svet u Trampovom drugom mandatu već su u igri u Vašingtonu, posebno u Predstavničkom domu, i prete da transformišu spoljnu politiku SAD.

    Pristalice nastavka pomoći Ukrajini upozoravaju da ih Putin posmatra. Republikanski senator Džim Riš iz Ajdaha, koji radi u odborima za obaveštajne poslove i spoljne poslove, rekao je prošlog meseca na Međunarodnom bezbednosnom forumu u Halifaksu da “Vladimir Putin ima razloga da veruje da će pobediti u ovom ratu tako što će nas nadživeti“.

    Penzionisani general-potpukovnik američke vojske Ben Hodžis ponovio je da Moskva prati svaki korak u američkom Kongresu.

    “Veliki test volje je između Kremlja i zapadnih prestonica — Vašingtona, Berlina, Pariza, Londona i drugih“, rekao je Hodžiz na brifingu koji je prošle nedelje organizovao Spirit of America, neprofitna grupa koja radi zajedno sa vojnicima i diplomatama na promovišu vrednosti SAD.

    Iste političke snage koje su razjedinile i pretvorile Kongres u ćorsokak i koje podstiču mogućnost drugog Trampovog mandata, udružile su se da ugroze američko finansiranje ukrajinskog otpora.

    Desničarski republikanci zahtevaju paket čvrstih promena imigracione politike na južnoj granici u zamenu za finansiranje Ukrajine koje su neprihvatljive za demokrate u Senatu.

    I malo je toga zajedničkog ali i poverenja između Predstavničkog doma koji vode republikanci i Senata koji vode demokrate. Bajdenov rejting koji opada ograničava njegovu sposobnost da kontinuirano prodaje ogromnu pomoć Ukrajini dok američka javnosti postaje sve skeptičnija usred svakodnevnih borbi u SAD, uključujući i visoke cene hrane.

    Neuspeh Ukrajine da svoju dugo obećanu kontraofanzivu pretvori u konkretne dobitke, u međuvremenu, naveo je skeptike u pogledu veće pomoći da se zapitaju da li se ona efikasno koristi i koliko dugo će rat trajati.

    Putin, sa svojom visokom tolerancijom prema ogromnim ruskim žrtvama, izgleda spreman da vodi rat na iscrpljivanje kako bi pustio svog neprijatelja da iskrvari i da sačeka političke promene u SAD i Evropi.

    Paket pomoći Ukrajini sada je upleten u najnerešivije političko pitanje SAD – o imigraciji.

    Bajden je zatražio 13,6 milijardi dolara za bezbednost na granici između SAD i Meksika, zajedno sa svojim zahtevima za pomoć Izraelu i Ukrajini, u pokušaju da olakša usvajanje mere, koja takođe uključuje 7,4 milijarde dolara za Tajvan.

    Ali republikanci žele promene politike, kao i nova sredstva. Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer pojačaće pritisak na republikance u Senatu koji se zalažu za veću pomoć Ukrajini, ali su taoci baze naklonjene Trampu.

    On planira da ove nedelje iznese paket pomoći Ukrajini i Izraelu na glasanje bez imigracionih mera.

    “Nacionalna bezbednost Amerike je na kocki širom sveta, u Evropi, na Bliskom istoku, na Indo-Pacifiku. Autokrate, diktatori vode rat protiv demokratije, protiv naših vrednosti, protiv našeg načina života“, kazao je njujorški demokrata.

  • Američke tvornice pretrpile veliki pad narudžbi u oktobru

    Američke tvornice pretrpile veliki pad narudžbi u oktobru

    Nove narudžbe u američkim tvornicama pale su 3.6 odsto na mjesečnom nivou u oktobru na najniže grane od aprila 2020., izvijestilo je danas američko ministarstvo trgovine. Istovremeno je Ministarstvo trgovine naložilo revidiranje podataka za septembarski mjesečni rast s 2.8 na 2.3 odsto.

    Jesenji pad narudžbi u oktobru prvenstveno je posljedica manjeg interesa za prevozna sredstva – te su narudžbe pale za 14.7 odsto.

    Ponajviše je to posljedica pada narudžbi za civilne avione i dijelove od 47.9 odsto, kao i štrajka u autoindustriji koji je u međuvremenu prekinut, pa analitičari očekuju poboljšanje statistike za novembar.

    Narudžbe motornih vozila i dijelova u oktobru su pale za 0.8 odsto na mjesečnom nivou.

    Ne računajući saobraćajni sektor, tvorničke su narudžbe u oktobru pale za 1.2 odsto.

    Narudžbe trajne robe smanjile su se za 5.4 procenata nakon rasta od 4.0 odsto u septembru.

    Narudžbe netrajnih dobara u oktobru su pale za 1.9 odsto na mjesečnom nivou, nakon što su mjesec prije porasle za 0.6 odsto.

    Narudžbe tzv. temeljnih kapitalnih dobara isključujući odbranu i vazduhoplovstvo u oktobru su u odnosu na septembar smanjene za 0.3 odsto.

    U međugodišnjem poređenju, SAD je u oktobru ipak zabilježio rast narudžbi od pet odsto, prenosi “SeeBiz”.

  • Pismo iz Bijele kuće koje će zaprepastiti Ukrajince

    Pismo iz Bijele kuće koje će zaprepastiti Ukrajince

    Zvaničnik Bijele kuće, Šalanda Jang u ponedjeljak je u pismu predsjedniku Zastupničkog doma, republikancu Majku Džonsonu i čelnicima Kongresa upozorila da Sjedinjenim Državama ponestaje i vremena i novca u pomoći Ukrajini u sukobu s Rusijom.

    Administracija predsjednika Džoa Bajdena u oktobru je od Kongresa zatražila gotovo 106 milijarda dolara za finansiranje ambicioznih planova namijenjenih Ukrajini, Izraelu i sigurnosti granica SAD-a.

    Zastupnički dom vrlo malom većinom kontrolišu republikanci, koji smatraju da je finansiranje Ukrajine postalo politički kontroverzno.

    Jangova je u pismu koje je objavila Bijela kuća istakla da bi prekid finansiranja i slanja oružja Ukrajini mogao povećati vjerovatnost ruske pobjede. “Želim biti jasna: bez akcije Kongresa do kraja godine ponestaće nam resursa za nabavku veće količine oružja i opreme za Ukrajinu, kao i za nabavku opreme iz američkih vojnih zaliha”, napisala je.

    Još je dodala:

    “Nema čarobnog fonda sa sredstvima koje su u ovome trenutku na raspolaganju. Ostali smo bez novca, a gotovo i bez vremena.”

    Do sredine novembra američko ministarstvo odbrane iskoristilo je 97 odsto od 62.3 milijarde dolara dodatnih sredstava koje je primilo, a Stejt Department je iskoristio svih 4.7 milijardi dolara iz fonda za vojnu pomoć koji mu je dodijeljen, napisala je Jangova.

    Potrošeno je oko 27.2 milijarde dolara za ekonomsku i još deset milijarda za humanitarnu pomoć, prenosi “Telegram.hr”.

  • Američki ministar šokiran nakon posjete Ukrajini

    Američki ministar šokiran nakon posjete Ukrajini

    Načelnik generalštaba ukrajinske vojske Valerij Zalužni se požalio ministru odbrane SAD Lojdu Ostinu, tokom novembarske posete Ukrajini.

    Ukrajinska pravda navodi da je od Ostina zatražena i pomoć od 17 miliona granata vrednosti 350 do 400 miliona dolara, što je, prema izvoru ukrajinskog lista, šefa Pentagona ostavilo bez reči.

    “Ostinu je rečeno da postoji potreba za 17 miliona granata u odbrani od Rusije. On je, da kažem to blago, bio šokiran, jer ne biste mogli da sakupite toliko granata i da ih tražite po celom svetu”, rekao je neimenovani izvor.

    Takođe, kako je navedeno, “Zalužni se požalio Ostinu kako ga svi ometaju, pa i iz kancelarije predsednika, ‘ovaj, onaj'”.

    “Jasno je da je predsednik (Zelenski) čuo za taj razgovor, a njih dvojica (Zelenski i Zalužni) nemaju poverenje jedan u drugog”, kazao je izvor.

    Izvori Ukrajinske pravde iz pratnje Zelenskog kažu da se predsednik Ukrajine kategorično protivi ostavci načelnika generalštaba.