VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Zelenski je upozorio Ameriku

    Zelenski je upozorio Ameriku

    Predsednik Volodimir Zelenski upozorio je danas u Vašingtonu da odlaganje vojne pomoći Ukrajini predstavlja “ostvarenje sna” za Vladimira Putina.

    “Putin mora da izgubi rat”, rekao je Zelenski u Vašingtonu i dodao da SAD mogu “da računaju na Ukrajinu” uz nadu da njegova zemlje može isto da računa na SAD.

    Zelenski se nada da će dobiti novi paket pomoći, ali se o tome vodi žestoka rasprava u Kongresu SAD.

    Kako je ranije saopšteno, Zelenski bi sutra trebalo da razgovara u Beloj kući sa predsednikom Džozefom Bajdenom.

  • “SAD će izgubiti obraz”

    “SAD će izgubiti obraz”

    Bivši ukrajinski predsednik Leonid Kučma upozorio da će SAD “izgubiti obraz” pred celim svetom ako napuste Kijev.

    Istovremeno je istakao da su greške Zapada doprinijele potpunoj invaziji Rusije prošle godine.

    “SAD su izgubile Avganistan. Poraz Ukrajine znači da SAD gube obraz pred celim svetom. Vekovima je Zapad Ukrajinu video isključivo kroz rusko sočivo”, rekao je Kučma, prenosi Gardijan.

    On smatra da je Moskva koristila svoju veličinu i prirodne resurse da hipnotizuje i blefira strane lidere. Istaknuo je i da nikada nije bio “antiruski” kao ličnost i političar, nego da je pokušao da uspostavi prijateljske i ravnopravne odnose. Ali, mišljenja je da se to pokazalo nemogućim jer je Rusija pod Putinom želela integraciju, a ne saradnju.

    Prošlog meseca Kučma je objavio ažurirano izdanje knjige “Ukrajina nije Rusija”, koju je napisao 2003. godine. Nova verzija knjige priznaje da su njegovi napori da prosvetli Ruse bili uzaludni. “Oni su velikom većinom podržavali Putinovu agresiju i imperijalističku takozvanu specijalnu operaciju”, rekao je on.

    Upitan zašto se Ukrajina odupirala Rusiji prošle godine, Kučma je odgovorio: “Zato što Rusi nisu Ukrajinci. Oni imaju drugačiji mentalitet”.

    Kučma je opisao Putina kao karijernog operativca KGB-a. “To je njegova profesija, sa svim što implicira. Ljudi kažu da je njegova opsesija Ukrajinom neka vrsta manije ili mentalnog poremećaja. Možda je to istina”, tvrdi on.

    Smatra da Putinov cilj nije bio samo da zauzme zemlju već i da uništi koncept. “Sama Ukrajina, kao \'konkurentna alternativa Rusiji\’. Dokaz za ovo su strašni ljudski gubici i žrtve reputacije koje je Putin spreman da podnese za ovo”, sugerisao je Kučma.

    Naime, Kučma je bio predsednik Ukrajine između 1994. i 2005. godine. Potpisao je dva istorijska sporazuma sa Rusijom koja su garantovala granice Ukrajine nakon SSSR-a.

    Budimpeštanski memorandum iz 1995. i Sporazum iz 1997. ugovor o prijateljstvu, kada je pregovarao sa Borisom Jeljcinom, bivšim predsednikom Rusije, sa kojim je imao dobre odnose odnose.

  • Otkriven tajni plan Viktora Orbana

    Otkriven tajni plan Viktora Orbana

    Saveznici mađarskog premijera Viktora Orbana sastaće se u Vašingtonu sa republikancima iza zatvorenih vrata kako bi okončali izdvajanje američke vojne podrške Ukrajini, piše britanski Guardian.https://9197606218feb2682891f57a4e78e936.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-40/html/container.html

    “Orban je uveren da pomoć Ukrajini u Kongresu neće proći i pokušava da blokira pomoć iz EU”, rekao je listu diplomatski izvor blizak mađarskoj ambasadi.

    Zbog neizvjesnosti po ovom pitanju, američki predsjednik Džozef Bajden je izašao sa specijalnim obraćanjem. On je pozvao Kongres da hitno odobri zahtev za finansiranje Kijeva.

    Prema riječima predsednika, republikanci “pucaju Ukrajini u koleno”, povezujući izdvajanje novih sredstava sa realizacijom svojih beskompromisnih zahtjeva za granično-migracione reforme.

    Bajden je jesenas tražio od Kongresa oko 106 milijardi dolara za pomoć Ukrajini i Izraelu, kao i za akcije u azijsko-pacifičkom regionu, ali nije dobio podršku u Kongresu, prenosi B92.

  • Bajden pozvao Zelenskog u posjetu Bijeloj kući

    Američki predsjednik Džozef Bajden pozvao je ukrajinskog lidera Vladimir Zelenskog u posjetu Bijeloj kući u utorak, 12. decembra, saopšteno je danas iz Bijele kuće.

    “Cilj posjete je naglašavanje nepokolebljive posvećenosti Amerike u podršci ukrajinskom narodu. Lideri će razgovarati o hitnim potrebama Ukrajine”, navodi se u saopštenju.

    Bajden je od kongresa zatražio paket pomoći za Ukrajinu i Izrael, uz ostale prioritete nacionalne bezbjednosti, vrijedan 110 milijardi dolara.

    Međutim, zahtjev je predmet diskusije u Kongresu.

  • Istorijski “pad” Džozefa Bajdena

    Istorijski “pad” Džozefa Bajdena

    Iz meseca u mesec predsednik SAD-a Džozef Bajden srozava se u očima građana Amerike.

    Ova neumoljiva ocena proizlazi iz anketa koje CNN provodi svakog meseca, a koje pokazuju neprestani pad broja Amerikanaca koji odobravaju Bajdenov rad.

    Prema rezultatima za prošli, objavljenim ovoe nedelje, ocena Bajdenove politike dosegnula je negativni rekord: samo 37 odsto Amerikanaca imalo je u novembru pozitivan stav o učinku Bajdenovog predsedavanja – što je najlošiji rezultat otkako je u januaru 2021. ušao u Belu kuću – dok je njih čak 63 odsto izrazilo negativan stav o predsednikovom radu.

    “Ocena odobravanja američkog predsednika Džozefa Bajdena pala je na dno”, navodi CNN.

    Rejting aktualnog predsednika SAD-a bio je najviši prvih meseci njegovog mandata, sa rekordna 53 odsto u aprilu 2021. godine. Kontinuirani pad započeo je krajem prošle godine i nastavio se do danas: u ovu godinu Bajden je ušao s 45 odsto odobravanja, a od marta do oktobra rejting mu se kretao oko 40 odsto, da bi sada dosegnuo svoj istorijski minimum.

    Razlozi za Bajdenov anketni sunovrat su ekonomske prirode, kako sugerišu odgovori ispitanika na ostala pitanja. Između ostalog, upitani da navedu glavnu brigu s kojom se trenutno suočavaju, čak 42 odsto građana SAD-a navodi finansijska pitanja, što je daleko ispred bilo kog drugog pitanja (naredni problem po važnosti bila je imigracija ili sigurnost granica, što je kao glavnu brigu navelo samo 12 odsto anketiranih).

  • Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Lideri američkog Senata obećali su danas da će nastaviti s pokušajima postizanja sporazuma o obezbeđivanju milijardi dolara nove pomoći Ukrajini.

    Neizvesno je da li će to učiniti brzo, nakon što su republikanci blokirali sveobuhvatan zakon o bezbednosnoj pomoći usmerenoj ka inostranstvu, javlja Rojters.

    Republikanci u Senatu jednoglasno su danas glasali da blokiraju nacrt zakona o hitnoj potrošnji kako bi se obezbedilo 110,5 milijardi dolara sredstava za Ukrajinu, Izrael i druge bezbednosne potrebe, kako bi insistirali na svojim zahtevima za većom kontrolom imigracije preko granice SAD sa Meksikom, navodi britanski medij.

    Rezultat, koji je bio očekivan, ugrozio je nastojanja američkog predsednika Džozefa Bajdena da pruži novu pomoć Ukrajini pre kraja 2023.

    Do toga je došlo nakon što su demokrate i republikanci nedeljama pregovarali o dodavanju izmene imigracione politike u zakon o bezbednosti, kako bi se došlo do dovoljno glasova republikanaca za usvajanje zakona. Razgovori su prekinuti prošlog petka, uz uzavrele emocije na tajnom brifingu Senata o Ukrajini.

    “Ostaju nam samo dva puta napred da prekinemo zastoj. Ili republikanci mogu da nam prihvate ponudu amandmana ili ponovo da započnemo pregovore”, rekao je lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, otvarajući današnju sednicu.

    Rojters napominje da je do sredine novembra, Ministarstvo odbrane SAD iskoristilo 97 odsto od 62,3 milijarde dolara dodatnog finansiranja, koje je dobilo za Ukrajinu.

    “Stejt department je iskoristio svih 4,7 milijardi dolara vojne pomoći koja je dodeljena Kijevu za borbu protiv ruskih osvajača”, rekla je ove nedelje američka direktorka budžeta Šalanda Jang.

    Republikanski lider i senator Mič Mekonel, ponovio je tvrdnje da demokrate ne shvataju dovoljno ozbiljno bezbednost granica, ali je rekao da se nada sporazumu.

    Ako Kongres ne obezbedi nova sredstva za kupovinu zamenske opreme, SAD, Ukrajina i proizvođači oružja će možda morati da preduzmu druge korake da popune zalihe, naveo je Rojters.

  • “Crna rupa” nasred Evrope

    “Crna rupa” nasred Evrope

    Šef spoljne obaveštajne službe ruskog predsednika Vladimira Putina rekao je da će podrška Zapada Ukrajini pretvoriti sukob u “drugi Vijetnam”.

    Taj sukob će godinama proganjati Vašington.

    Zapad je Ukrajini dao više od 246 milijardi dolara pomoći i oružja, ali ukrajinska letnja kontraofanziva je propala i Rusija i dalje kontroliše nešto manje od petine teritorije Ukrajine.

    “Ukrajina će se pretvoriti u ’crnu rupu‘ koja će apsorbovati sve više resursa i ljudi”, rekao je Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR).

    Ovo je objavljeno u članku u časopisu SVR “The Intelligence Operative”.

    “Na kraju, SAD rizikuju da stvore ’drugi Vijetnam‘ za sebe i svaka nova američka administracija će morati da pokuša da se izbori sa tim“, dodao je Nariškin.

    Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je da bi direktna konfrontacija između NATO-a i Rusije mogla da izazove treći svetski rat i ponovo je isključio mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu.

    Vijetnamski rat je bio sukob Istoka i Zapada u Hladnom ratu u kojem su se Sjedinjene Države borile zajedno sa snagama Južnog Vijetnama protiv Severa, koji su podržavale komunističke sile Kine i Sovjetskog saveza.

    Rat, u kome je stradalo nekoliko miliona ljudi, završen je 1975. pobedom Severnog Vijetnama i sramnim porazom Sjedinjenih Američkih Država, koje su izgubile više od 58.000 svojih boraca i morale da se suoče sa snažnim antiratnim pokretom.

    Bajden je u sredu zagovarao da republikanci odobre novu vojnu pomoć Ukrajini.

    “Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome”, rekao je Bajden, predviđajući da će Putin nastaviti da napada NATO saveznika.

    Zatim je dodao: “Imaćemo nešto što ne tražimo i što nemamo danas: američke trupe koje se bore protiv ruskih trupa”.

  • “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocijenio je danas u Briselu da će se u bliskoj budućnosti vidjeti novi proces proširenja EU, što je, kako je naglasio, veoma važno za Srbiju.

    Hil je rekao da je Vašington na raspolaganju Briselu, ukoliko želi njegovu pomoć u procesu dijaloga Beograda i Prištine, ali da tim pitanjem u suštini treba da se bavi EU.

    Ambasador, koji je u Briselu učestvovao na Samitu EU-Zapadni Balkan, u organizaciji tink tenka “Prijatelji Evrope”, ocijenio je da je prilično jasno da je EU “veoma ozbiljna u vezi sa novom fazom proširenja” i da je ta politika poznata već nekoliko mjeseci.

    – Mislim da je to veoma važno za Srbiju jer mislim da je ovo prava prilika. Srbija je dugo čekala. Ljudi pričaju o razvijanju evropske perspektive Srbije. Mislim da jeste (to uradila), ali smatram da ono što ćemo vidjeti u bliskoj budućnosti, ne u novoj generaciji, već za samo nekoliko mjeseci i godina, to je novi proces proširenja. Mislim da je to veoma važno za Srbiju – naveo je Hil.

    “Nadam se da će iskoristiti ovu priliku”

    Ad
    Report this ad as:
    Animated
    Offensive
    Misleading
    On je dodao da je na srpskom narodu da odluči da li će Srbija biti dio EU, ali je naglasio da je njegov lični stav, i da je iz njegove perspektive, to “veoma važno za Srbiju”.

    – Nadam se da će iskoristiti ovu priliku – poručio je Hil.

    Na pitanje kako SAD mogu da sarađuju sa EU kako bi se ostvario napredak u dijalogu Beograda i Prištine, za koji su mnogi američki i evropski zvaničnici više puta istakli da je važan za put Srbije ka EU, kao i da li postoji mogućnost većeg angažovanja SAD, Hil je naglasio da je dijalog, prije svega, proces koji se u osnovi obavlja uz organizaciju EU.

    – Ako EU želi našu pomoć, naravno da smo dostupni. Ali u suštini, to treba da uradi Evropa, jer je ovaj dijalog od suštinskog značaja za sveukupno pitanje aspiracija Srbije ka (pridruživanju) Evropskoj uniji – naveo je Hil.

    “Evropske aspiracije Beograda ne zavise od Prištine”
    On je ocijenio da je ono što je veoma važno u vezi sa dijalogom to da je EU “na neki način stvorila situaciju da jedna strana ne može da stavi veto na težnje druge”, odnosno da ako Beograd uradi ono što EU od njega traži, to će “definitivno pomoći evropskim aspiracijama Beograd”.

    – To ne zavisi od Prištine. Na isti način funkcioniše za Prištinu – naveo je Hil.

    On je ocijenio da obje strane u dijalogu “imaju izvjesno jasno razumijevanje” o tome kako treba da napreduju u dijalogu.

    – Mislim da je napredak u tome veoma važan za Srbiju – podvukao je ambasador.

    On je rekao da je u Briselu, gdje je razgovarao “sa mnogim ljudima o Srbiji”, stvorio utisak da postoji naklonost prema Srbiji, ali da ljudi “nemaju veliku naklonost prema problemima Srbije”.

    Na pitanje da li SAD planiraju bilo kakvu podršku ili saradnju sa Srbijom u ekonomskom pogledu, kako bi podstakli proces integracije Srbije u EU, Hil je ukazao na podršku koju SAD pružaju Srbiji, ne samo kada je riječ o njenim težnjama da se pridruži EU, već i u drugim naporima Srbije, naročito u ekonomskoj sferi.

    – Mislim da trenutno bolje, da prilično dobro razumijemo potrebu da se riješi situacija u Ukrajini. Veoma sam zadovoljan što smo vidjeli da je ostvaren napredak između Srbije i Ukrajine. Bilo je sastanaka na najvišem nivou. I zato mislim da postoji pravi napredak – zaključio je Hil.

  • Taker Karlson “udara”: Lagali su, neće ih pobjediti

    Taker Karlson “udara”: Lagali su, neće ih pobjediti

    Administracija Bajdena je lagala kada je saopštavala da postoji mogućnost da Rusija bude poražena u sukobu u Ukrajini, izjavio Taker Karlson.

    “U početku su nam govorili da će podrška omogućiti Oružanim snagama Ukrajine da pobede Rusiju i spreče invaziju Moskve u ostale evropske zemlje ili nešto u tom smislu”, rekao je on u svom programu na društvenoj mreži Iks (X).

    “Prošlo je gotovo dve godine i ispostavilo se da je to sve neistina. Ukrajina neće pobediti Rusiju. Ako je neko i potučen, to su Sjedinjene Države“, ocenio je on.

    Karlson je dodao da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena nikada neće priznati da se podrška Ukrajini pretvorila u tragediju, preneo je Sputnjik.

  • Biden: Ako Putin zauzme Ukrajinu, američke trupe će se boriti protiv ruskih

    Biden: Ako Putin zauzme Ukrajinu, američke trupe će se boriti protiv ruskih

    U govoru u srijedu, američki predsjednik Joe Biden pozvao je članove Kongresa da podrže dodatno finansiranje Ukrajine prije božićnih praznika izjavljujući da će se američke trupe, ako Putin preuzme Ukrajinu, boriti protiv ruskih.

    Biden je kazao da odobrenje dodatne pomoći ne može čekati.

    “Kongres mora odobriti dodatna sredstva za Ukrajinu prije nego odu na odmor. To je jednostavno”, rekao je Biden.

    Odbijanjem da to učini, dodao je Biden, Kongres je voljan dati Putinu najveći poklon kojem se mogao nadati.

    On je podsjetio na ruske ratne zločine u Ukrajini, od otmice djece do uništavanja civilne infrastrukture.

    “Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome. Ovdje je važno vidjeti dugoročan put. On će nastaviti dalje. To je prilično jasno rekao. Ako Putin napadne NATO saveznika, a mi smo se obavezali, kao članica NATO-a, da branimo svaki pedalj teritorije NATO-a, onda ćemo imati nešto što ne tražimo, a što danas nemamo, američke trupe borba protiv ruskih trupa”, rekao je Biden.

    Američki predsjednik je naglasio da SAD ne mogu dozvoliti da Rusija pobijedi, a njen neuspjeh da pomogne Ukrajini “jasno jača Putinovu poziciju”.

    U međuvremenu Senat je odbio usvojiti prijedlog o pomoći Ukrajini i i Izraelu u vrijednosti od 105. milijardi dolara.