VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Rusija pozvala SAD da ne šalje oružje Ukrajini

    Rusija pozvala SAD da ne šalje oružje Ukrajini

    Zamjenik ministra vanjskih poslova Rusije Sergey Ryabkov izjavio je da je neophodno da Sjedinjene Američke Države (SAD) okončaju vojnu pomoć Ukrajini koja se ogleda u slanju naoružanja.

    Ryabkov je na forumu u Moskvi komentarisao stavove i aktivnosti SAD-a u kontekstu krize u Ukrajini.

    “Zaista, situacija u Evropi na polju sigurnosti je kritična. To se dogodilo jer su Washington i NATO koristili Ukrajinu kao polugu jačanja pritiska na Rusiju“, kazao je Ryabkov.

    Navodeći da SAD pružaju vojnu podršku Ukrajini, Rjabkov je rekao da Rusija neće poduzimati akcije koje će ugroziti Ukrajinu.

    “Mi samo organiziramo vježbe na sopstvenim teritorijama, redovno premještamo naše vojne jedinice. To ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti“, kazao je Ryabkov.

    Navodeći da ne postoji opasnost od rata velikih razmjera u Evropi ili drugdje, Ryabkov je rekao da Rusija nema namjeru da napadne Ukrajinu.

    On je takođe kazao da SAD treba primorati Ukrajinu na poštivanje Sporazuma iz Minska.

  • Bijela kuća: Rusija bi u svakom trenutku mogla napasti Ukrajinu

    Bijela kuća: Rusija bi u svakom trenutku mogla napasti Ukrajinu

    Portparolka Bijele kuće Jen Psaki izjavila je da Sjedinjene Američke Države (SAD) upozoravaju na mogući napad Rusije na Ukrajinu i da ponovo poručuju da će se Moskva suočiti sa žestokim sankcijama ako se to dogodi.

    “Sada smo u fazi u kojoj bi Rusija u svakom trenutku mogla pokrenuti napad na Ukrajinu”, rekla je Psaki.

    Psaki je kazala da je ruski predsjednik Vladimir Putin izazvao krizu slanjem 100.000 ruskih vojnika duž ukrajinskih granica i premještanjem snaga u Bjelorusiju radi zajedničkih vježbi i izvođenja dodatnih zadataka na istočnoj granici Ukrajine.

    “Da budemo jasni, naše mišljenje je da je ovo izuzetno opasna situacija”, rekla je ona, prenosi Anadolija.

    Državni sekretar SAD-a Entoni Blinken u naredna dva dana će posjetiti Ukrajinu i Njemačku, a ruska prijetnja Ukrajini će biti glavna tema njegovih susreta u Kijevu i Berlinu.

    Portparolka Bijele kuće Psaki je kazala da će Blinken snažno naglasiti da postoji diplomatski put rješenja aktuelne krize.

    “Odabir predsjednika Putina i Rusa je da odluče hoće li trpjeti teške ekonomske posljedice ili ne”, dodala je Psaki.

  • Blinken stigao u Ukrajinu: Nova runda razgovora i pokušaj diplomatskog rješavanja problema

    Blinken stigao u Ukrajinu: Nova runda razgovora i pokušaj diplomatskog rješavanja problema

    Državni sekretar SAD-a Antony Blinken stigao je danas u posjetu Ukrajini u sklopu velike evropske turneje tokom koje će održati niz sastanaka u Kijevu, Berlinu, ali i u Ženevi, gdje će se sastati s ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejem Lavrovom.

    Nakon što prošlosedmični pregovori Rusije i Zapada nisu urodili velikim plodom, državni sekretar SAD-a iz Kijeva će započeti novi niz sastanaka kojima će nastojati pružiti dodatnu podršku Ukrajini.

    “U nadi da će pokazati snažnu podršku Ukrajini uoči pregovora, američki diplomata dolazi u jednodnevnu posjetu Kijevu u znak podrške Ukrajini”, saopćeno je iz State Departmenta.

    Blinkena je na aerodromu u Kijevu dočekala brojna ukrajinska delegacija, a tokom dana državni sekretar bi se trebao sastati s predsjednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim.
    Nakon sastanka s ukrajinskim zvaničnicima, Blinken će evropsku turneju nastaviti i u narednim danima, kada bi se trebao sastati s predstavnicima Francuske, Njemačke i Velike Britanije, s kojima će razgovarati o definiranju zajedničkog odgovora u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.

    Kraj nove runde diplomatskih razgovora obilježit će sastanak u Ženevi s ministrom vanjskih poslova Rusije Sergejem Lavrovom.
    “Blinken želi da vidi da li postoji diplomatski izlaz iz ove situacije. Mislim da je još uvijek prerano govoriti o tome da li je ruska strana zainteresovana za diplomatska rješenja ili će koristiti razgovore kao izgovor za tvrdnje da se diplomatija ne bavi interesima Moskve”, izjavili su američki zvaničnici.

  • “Klintonisti” imaju plan za Srbiju?

    “Klintonisti” imaju plan za Srbiju?

    Politikolog Aleksandar Pavić komentarišući izveštaj stručnjaka o situaciji na Balkanu, kaže da je reč o već “poznatom stavu Vašingtona”.

    On je za Sputnjik ocenio da “klintonisti” iz Vašingtona ne umeju da izađu iz matrice devedesetih godina i iznova pokušavaju da reše “kvadraturu kruga”. Njima je cilj bio i ostao da otcepe KiM od Srbije i da istisnu ruski i kineski uticaj sa ovog prostora.

    On je, podsetimo, govorio o izveštaju pod nazivom “Od krize do približavanja – strategija za borbu protiv nestabilnosti na Balkanu na njenom izvoru”, koji su predstavili prestižna američka akademska institucija Vilson centar i Škola naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džon Hopkins. Izveštaj, kako se navodi, nudi strategiju za preokret kako situacije vezane za “uznemirujuće pogoršanje stanja na Balkanu”, tako i za “rastući ruski i kineski uticaj u tom regionu”.

    U dokumentu čiji su autori stručnjaci iz više zemalja precizirano je, između ostalog, da bi “priznanje nezavisnosti Kosova četiri članice NATO koje to još nisu učinile (Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka), doprinelo transformaciji dijaloga”, kao i čitavog regiona, “uključujući Bosnu i Hercegovinu”. Takođe, navodi se da bi i “napredovanje Kosova ka članstvu u NATO” doprinelo smanjenju broja država čije je priznanje potrebno.

    Prema Pavićevim rečima, ovaj izveštaj je slika i prilika Vašingtona u kojem ima previše takozvanih tink-tenkova i dokonih analitičara koji moraju na neki način da opravdaju svoje apanaže. Međutim, primećuje on, njihove ideje o navodnoj stabilizaciji Balkana su na liniji stare “klintonističke” politike iz devedesetih godina prošlog veka, pa u tom smislu ne predstavljaju ništa novo.

    “Klintonistima” je odavno jasno da je najbolje da sve druge države ubede da priznaju nezavisno Kosovo, pa ta politika “ubeđivanja” četiri članice NATO pakta koje to nisu učinile nije ništa novo. Američka diplomatija to radi sve vreme, ali je problem u tome što oni ne znaju kako da te svoje snove pretoče u stvarnost, pa sada imamo tu “podgrejanu klintonističku politiku” predstavljenu u malo drugačijem pakovanju, odnosno u pakovanju ne ubeđivanja, već “približavanja stavova”, ukazuje politikolog.

    Kako kaže, to je nešto što slušamo od vašingtonskih krugova od devedesetih godina do danas, sa malim odmorom koji je nastupio u periodu Trampovog predsedničkog mandata.

    Na pitanje kako tumačiti deo izveštaja u kome je kao potencijalno uspešna metoda navedeno “identifikovanje i sprovođenje postupaka koji ne predstavljaju priznanje nezavisnosti, ali umanjuju uticaj Srbije i predstavljaju znak Beogradu i Prištini o mogućoj promeni stavova država koje ne priznaju Kosovo”, Pavić kaže da mu to liči na predloge za nastavak vođenja propagandnog rata protiv Srbije i njenih saveznika, medijsko spinovanje i proizvodnju virtuelne realnosti u čemu su, primećuje, oni majstori.

    “To bi, na primer, podrazumevalo pogrešno interpretiranje nekih izjava zvaničnika tih država, ili navođenje navodnih izjava neimenovanih izvora o mogućnosti da bi te države mogle priznati lažnu državu Kosovo. Međutim, i to je već rađeno, jer smo mi do sada više puta imali nagoveštaje navodnih neimenovanih izvora da će Grčka promeniti svoje mišljenje i stav, pa se to do sada nije desilo. Ovo je dakle, deo tog arsenala plasiranja dezinformacija ili poluinformacija da bi se stvorio privid da te države samo što nisu priznale južnu srpsku pokrajinu”, objašnjava Pavić.

    Navodi izveštaja američkih instituta o ulozi i važnosti otvaranja puta Kosovu ka NATO, za politikologa takođe nisu iznenađenje jer, kako kaže, Amerikanci misle da mogu sve što je u skladu sa njihovim interesima.

    “Oni su pokazali da su potpuno spremni da gaze međunarodno pravo kad god im ono ne odgovara. NATO ima princip da ne prima u članstvo države koje imaju nerešene teritorijalne sporove, pa iako bi u ovom slučaju možda i mogli da naprave izuzetak, treba imati na umu da bi to iziskivalo da Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka glasaju za prijem Kosova u NATO. Takav potez ne deluje realno jer bi te države onda same sebi „skočile u usta“ i uništile sopstvenu politiku prema Srbiji i KiM”, ukazuje Pavić.

    U tom smislu, navodi on, mnogo je veća verovatnoća da će SAD ići na to da postepeno podstiču integraciju Albanije sa takozvanim Kosovom, bez faktičkog priznanja.

    “Oni već idu na to da se Albanija, koja je članica NATO, na jedan neformalan način proširi na Kosovo i Metohiju. To se već uveliko radi, ali dok ne slome otpor ove četiri države koje ne priznaju Kosovo, ne može doći do prijema ove lažne države u NATO pakt”, kategoričan je Pavić.

    Takođe, primećuje, ovakvi navodi pokazuju i koliko je Kosovo važno u geopolitičkoj borbi Sjedinjenih Država protiv Rusije i Kine, pa je za očekivati da će Amerika nastaviti da vodi ovako tvrdu politiku protiv Srbije i njenih interesa, ne samo na prostoru Kosova i Metohije, već i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

    “Zapad će uvek pokušavati da zaobiđe Savet bezbednosti UN, kad god im je to u interesu. Međutim, oni ne mogu da zaobiđu SB UN u pogledu prijema neke države u Ujedinjene nacije, a dobro znaju da su Kina i Rusija nepremostive prepreke za prijem Kosova u UN”, zaključuje Aleksandar Pavić za Sputnjik.

  • Panika u kompanijama: Otkazuju se letovi za Ameriku zbog 5G mreže

    Panika u kompanijama: Otkazuju se letovi za Ameriku zbog 5G mreže

    Velike međunarodne avio-kompanije požurile su da reorganizuju ili otkažu letove za SAD zbog zabrinutosti za bezbednost letova.

    Do toga je došlo nakon vesti da će kompanije AT&T i Verajzon početi danas sa uvođenjem 5G bežične mreže, mada su ta dva operatera rekla da će odložiti tu aktivnost u nekim oblastima.

    Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) upozorila je da bi 5G signali potencijalno mogli da utiču na pokazatelj visine leta, koji igra ključnu ulogu prilikom sletanja nekih modela aviona po lošem vremenu, a avio-kompanije kažu da se to upozorenje inicijalno odnosi na model Boing 777.

    Uprkos najavi AT&T-a i Verajzona da će pauzirati uvođenje 5G mreže u blizini aerodroma, pojedini avio-prevoznici i dalje otkazuju letove ili menjaju modele aviona koji su bili predviđeni na rutama za SAD, prenosi Rojters.

    Kasno sinoć, FAA je počela da ažurira podatke o tome koji će aerodromi i modeli aviona biti pogođeni, što će, kako se očekuje, dramatično smanjiti uticaj ranijih skoro 1.500 obaveštenja koje je ovaj regulator izdao povodom ograničenja vezanih za 5G mrežu.

    Avio-kompanija Emirejts iz Dubajia, koja najviše u svetu koristi Boing 777, saopštila je da će obustaviti letove ka devet američkih destinacija od 19. januara, datuma koji je najavljen za uvođenje 5G bežične mreže u SAD.

    Letovi Emirejtsa prema aerodromima u Njujorku “Džon Ficdžerald Kenedi”, Los Anđelesu i Vašingtonu DC će se odvijati i dalje.

    Dve velike japanske avio-kompanije, Ol Nipon Ervejz i Japan Erlajns, objavile su da će ograničiti letove Boingom 777. Iz Nipona su dodali da otkazuju ili menjaju tip aviona koji koriste na nekim letovima za SAD.

    Korejan Er Lajns je saopštio da je zamenio Boingove avione 777 i 747-8 drugim modelima vazduhoplova na šest američkih putničkih i teretnih letova, tajvanski avio-prevoznik Čajna Erlajns je najavio promenu rasporeda nekih letova, a hongkonški Kataj Pacifik Ervejz je izvestio da će koristiti različite tipove aviona ako bude potrebno.

    Sve pomenute avio-kompanije su u obrazloženjima navele da su odluke donele reagujući na Boingovo obaveštenje da 5G signali mogu da ometu rad visinomera na modelu 777.

  • Blinken razgovarao sa Lavrovim: Poziv na diplomatski put za deeskalaciju tenzija

    Blinken razgovarao sa Lavrovim: Poziv na diplomatski put za deeskalaciju tenzija

    Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, kojeg je pozvao na diplomatski put radi deeskalacije tenzija zbog gomilanja ruske vojske u Ukrajini i blizu njenih granica, saopštio je danas Stejt department.

    Kako se navodi u saopštenju, Blinken je ponovio posvećenost SAD odbrani suvereniteta Ukrajine i rekao da svaka diskusija o evropskoj bezbjednosti mora da uključi saveznike NATO, evropske partnere i Ukrajinu, prenosi agencija Rojters.

    Zapad optužuje Rusiju da priprema invaziju na Ukrajinu, dok Moskva kategorički odbacuje takve tvrdnje i zahtijeva od NATO garancije da se neće širiti dalje na istok.

  • Kesić: Američki predstavnici nastavljaju da podržavaju ono što su podržavali zadnjih 20 godina

    Kesić: Američki predstavnici nastavljaju da podržavaju ono što su podržavali zadnjih 20 godina

    Predstavnici SAD i neki članovi Kongresa nastavljaju da podržavaju ono što su podržavali u posljednjih 20 godina, tj. da raskinu Dejtonski sporazum, jer ga smatraju privremenim, izjavio je Obrad Kesić, šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu.

    Kesić navodi da na taj način podržavaju bošnjačku politiku, na štetu preostala dva konstitutivna naroda.

    • Predstavnici probosanskih stranaka ne žele da razgovaraju sa Hrvatima oko izbornog procesa, kao ni sa Srbima oko povratka nadležnosti entitetima – smatra Kesić.

    On navodi da predsjednik Hrvatske Zoran Milanović samo poštuje Dejtonski sporazum.

    • Nije samo u pitanju Balkan, gdje vidimo direktno miješanje u unutrašnje stvari suverenih država. Međutim, svjetski poredak nije više onakav kakav je bio prije 20 godina. Vidimo da i članovi EU sve više ulaze u otvorene sukobe, jer ne mogu više da prate politiku SAD, tj. politiku konfrotacije, sukoba i izazivanja vještačkih kriza – ističe Kesić.

    Amerikanci su nestrpljivi jer je BiH, kaže Kesić, pored Kosova, rezultat njihovog nelegalnog vojnog ulaganja.

  • Mnogo razgovora između Rusije i Zapada, zaključak samo jedan: “Nema popuštanja”

    Mnogo razgovora između Rusije i Zapada, zaključak samo jedan: “Nema popuštanja”

    Uprkos mnoštvu razgovora i formata susreta između Rusije i Zapada ove sedmice – rezultat glasi: nema popuštanja.

    Evo šta o neuspjelim susretima misle stručnjaci sa Zapada, iz Rusije i iz Ukrajine.

    Bila je ovo u svakom slučaju istorijska nedjelja. Jer, između Moskve i Zapada nikada nije bilo toliko različitih sastanaka, u različitim formatima, za tako kratko vrijeme.

    Konferencijom OEBS-a ovog četvrtka u Beču završena je prva pregovaračka runda između Rusije i Zapada.

    Od početka nedelje su trajali razgovori sa SAD i NATO u Briselu i Ženevi, koje je krajem 2021. iznenađujuće inicirala Moskva.

    Razgovaralo se o bezbjednosnoj politici u Evropi a prije svega o članstvu u NATO postsovjetskih republika Ukrajine i Gruzije.

    NATO je tim dvema bivšim sovjetskim republikama 2008. obećao članstvo, ali je datum prijema ostao otvoren. Rusija hoće to da spriječi i prijeti “vojno-tehničkim mjerama” kako je to formulisao predsjednik Vladimir Putin.

    Zaključak: Nema približavanja. A to znači da nema ni popuštanja u sukobu oko Ukrajine, na čijim granicama Rusija od kasne jeseni gomila trupe.

    SAD i NATO su odbacili zahtijev Moskve na pravo veta kada se radi o prijemu novih zemalja članica u Zapadnu vojnu alijansu. Potrajaće još nekoliko dana dok Vašington i formalno ne zapiše svoja razmatranja i pošalje ih Moskvi.

    Dalji razgovori nisu u planu.

    Moskva je više puta najavljivala kako ne stremi dugim diskusijama već brzom rješenju. No, nije dala krajnji rok.

    Pritisak uprkos razgovorima
    Rusija takođe retorički eskalira: top diplomate trenutnu situaciju porede sa “kubanskom krizom”.

    Na početku pregovora, Moskva je najavila novu vojnu vežbu na ukrajinskoj granici. I SAD prijete.

    Još za vrijeme pregovora u Briselu u SAD je predstavljen nacrt zakona, koji u slučaju eskalacije u Ukrajini po prvi put predviđa lične sankcije protiv predsjednika Putina.

    Oštri jezik ruske diplomatije
    Još prije početka razgovora ruske diplomate su upućivale oštre i grube primjedbe na adrese njihovih sagovornika. Tako je Sergej Rjabkov, šef ruske delegacije u Ženevi, u jednom intervjuu preporučio NATO-u da “pokupi svoje stvari i povuče se na pozicije iz 1997.”

    Te 1997. je nekadašnjim članicama Varšavskog pakta Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj prvi put ponuđeno članstvo u NATO, a kasnije i drugim evropskim zemljama.

    Moskva zahtijeva da se trupe i oružani sistemi NATO, koji su tamo nakon toga stacionirani, povuku iz tih zemalja.

    Kasnije se iz ruskih pregovaračkih krugova čulo da su svoju poziciju sa Vašingtonom “prežvakali” i da su se žalili na američku “ograničnost”.

    Govori li tako onaj ko želi da ubijedi svog sagovornika? Da li je to bio znak da Moskva ne veruje u uspijeh pregovora?

    “Ultimatum koji je Rusija postavila SAD i Zapadu od početka je bio osuđen na propast”, kazao je nekadašnji zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Georgij Kunadze u razgovoru za DW.

    Gruba retorika Moskve je, kaže, prvenstveno usmjerena domaćoj publici.

    Oštre riječi ne znače da će se uskoro zapucati, kaže Kunadze.

    Slično na to gleda i bivši njemački ambasador u Moskvi, Ridiger fon Frič.

    “Ono što u ovom trenutku doživljavamo jeste žestok jezik jednog veoma agresivnog nastupa. Rusija pokušava da maksimalnim pritiskom jednostrano promijeni zajednički dogovoreni evropski mirovni poredak i njegova pravila i to na račun treće strane.”

    Ne može se u potpunosti isključiti nova eskalacija, s obzirom na “ogromna očekivanja na unutrašnjo-političkom frontu” u Rusiji, što bi već moralo da “izazove zabrinutost”, rekao je ovaj diplomata za Dojče Vele.

    Rusko rukovodstvo će morati dobro da razmisli kako će se izvući iz ove situacije.

    Fon Frič takođe ne vjeruje da nakon jakih reči mora da slijedi vojni konflikt:

    “Na to ne treba tako gledati. To je dio cijele predstave”.

    Kakve signale šalje Moskva?
    Aleksandar Gruško, koji je predvodio rusku delegaciju na pregovorima sa NATO, deeskalaciju vidi samo ako se ispune određeni uslovi. Pomenuo je potpuno sprovođenje dogovora iz Minska, prekid isporuke oružja i obuke ukrajinske vojske. Prema posmatračima iz Kijeva, ne treba očekivati da će Ukrajina i Zapad na to pristati.

    Jens Stoltenberg i Aleksander Gruško
    Kako bi situacija mogla dalje da razvija, skicirao je Kremlju bliski ekspert za spoljnu politiku Fjodor Lukjanov u vladinim novinama “Ruska gazeta”. Njegova procjena djeluje pesimistički.

    Lukjanov opisuje razlike kao “naizgled nepremostive”.

    Prema Lukjanovu, jaz između percepcije Rusije i Zapada je toliki da je “nova veoma opasna eskalacija potrebna ili da bi do nje moglo doći”, kako bi se obje strane “prisilile” na nove formate dogovora.

    Šta bi tačno moglo da se dogodi, još uvijek je nejasno.

    Kijev hoće više oružja od Zapada
    No, situaciju drugačije ocjenjuju eksperti u Ukrajini. Nakon faktički propalih razgovora između Rusije i Zapada oni računaju sa novom eskalacijom.

    “Moja prognoza je da će naredni korak Rusije biti eskalacija”, kazao je ekspert za spoljnu politiku Jevhen Mahda za DW..

    Ukrajina na to treba da bude “spremna”. Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Volodimir Ohrisko od Zapada zahtijeva dalje isporuke oružja.

  • Okončana talačka kriza u Teksasu, otmičar proglašen mrtvim

    Okončana talačka kriza u Teksasu, otmičar proglašen mrtvim

    Četiri osobe koje je jedan muškara držao satima kao taoce u sinagogi u gradu Kolvilu u Teksasu spašeni su sinoć, a otmičar je proglašen mrtvim, prema navodima policije.

    “Molitve su nam uslišene. Svi taoci su živi i sigurni”, napisao je Abot na svom Twitter nalogu, prenosi AP.

    Abotov tvit je uslijedio nedugo nakon snažne detonacije i pucnjave u sinagogi i saopštenja policije da jedan muškarac drži taoce i traži oslobađanje pakistanskog neuronaučnika, koji je osuđen za pokušaj ubistva jednog oficira američke vojske u Avganistanu.

    Otmičar je proglašen mrtvim, rekao je jedan zvaničnik policije pod uslovom da ostane anoniman, a detalji spasilačke akcije i smrti otmičara do sada nisu objavljeni.

  • Vašington upozoren: Evropa bez gasa ako se prekinu isporuke iz Rusije

    Vašington upozoren: Evropa bez gasa ako se prekinu isporuke iz Rusije

    Američke sankcije protiv Rusije, koje mogu biti uvedene u slučaju konfrontacije između Moskve i Kijeva, mogle bi da dovedu do prekida isporuka gasa iz Rusije.

    Međutim, taj gas, kako tvrde energetske kompanije, praktično nema alternativu, prenosi Rojters pozivajući se na američke zvaničnike.

    Prema pisanju britanske agencije, američke vlasti održale su sastanak sa predstavnicima pojedinih međunarodnih energetskih kompanija kako bi razgovarali o planovima u vezi sa isporukama prirodnog gasa u Evropu u slučaju prekida postojećih kanala zbog potencijalnog rusko-ukrajinskog sukoba ili uvođenja sankcija protiv Moskve, prenosi Sputnjik.

    Kako se navodi, konsultacije je predvodio savetnik Stejt departmenta za pitanja energetske bezbednosti Ejmos Hokstin.

    Zvaničnike Stejt departmenta zanimalo je odakle kompanije mogu da nabave dodatne količine gasa ako za tim bude potrebe. Predstavnici energetskih kompanija su saopštili američkim diplomatama da je globalna ponuda gasa ograničena, te da nema dovoljno raspoloživog gasa koji bi zamenio velike količine koje se uvoze iz Rusije.

    Prema rečima jednog od sagovornika agencije, SAD su ipak obećale da će priteći u pomoć Evropi ako dođe do nestašice energetskih resursa zbog sukoba ili sankcija.

    „Hokstin planira da poseti velike kompanije proizvođače tečnog prirodnog gasa i zemlje kao što je Katar da vidi da li oni mogu pomoći Sjedinjenim Državama“, rekao je sagovornik Rojtersa.

    Američki senatori iz vladajuće Demokratske stranke nedavno su predstavili predlog zakona o novim sankcijama protiv ključnih sektora ruske privrede, državnog duga i prvih lica države, uključujući predsednika Vladimira Putina, koje bi zvanični Vašington mogao da uvede ukoliko situacija oko Ukrajine eskalira.