Oznaka: SAD

Bajden šalje vojsku

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će premestiti američke vojnike u zemlje istočne Evrope i NATO “u bliskoj budućnosti”.

“Poslaću američku vojsku u Istočnu Evropu u zemlje NATO-a u skorijoj budućnosti. To neće biti veća količina vojske”, saopštila je Bela kuća reči Bajdena, prenosi Rojters.

Agencija podseća i da je Pentagon stavio oko 8.500 vojnika u pripravnost za moguće raspoređivanje u Evropi zbog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom.

Što se tiče sankcija koje Amerika priprema u slučaju eventualnog napada na Ukrajinu, prema rečima zvaničnika Bele kuće Pitera Herela, one će biti usredsređene na određene ruske industrijske i tehnološke sektore kako bi se oslabio industrijski potencijal Rusije.

“Cilj je da se oslabi industrijski potencijal Rusije i neće biti usmerene protiv običnih ruskih građana”, istakao je.

Haerl je rekao i da je cilj sankcija da se isprovocira odliv kapitala, inflacija, kao i da se onemogući da ruska Centralna banka pruža finansijsku pomoć drugim bankama kako bi “Putin već prvog dana osetio troškove”.

Rojters, pozivajući se na druge zvanične izvore iz Bele kuće, navodi i da bi te ograničavajuće mere mogle da obuhvate oblasti kao što su avijacija, pomorstvo, razvoj veštačke inteligencije i robotizacije, kvantnu mehaniku i odbrambenu industriju.

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) o situaciji oko Ukrajine biće prilika za Rusiju da objasni šta želi, rekao je neimenovani zvaničnik američke administracije, prenosi Rojters.

“Iako mislim da će možda biti nekih dezinformacija, biće to i jasna prilika da Rusija kaže Savetu bezbednosti da li vidi put za diplomatiju ili je zainteresovana za konflikt”, rekao je neimenovani američki zvaničnik.

Sednica je zakazana za ponedeljak na inicijativu SAD koju je predstavnik ruske misije u UN Dmitrij Poljanski nešto ranije ocenio kao marketinški potez koji je sraman za reputaciju SB UN.

“Ne mogu da se setim još jedne prilike kada je članica SB predložila da se razgovara o njenim sopstvenim neosnovanim optužbama i pretpostavkama kao pretnjama međunarodnom poretku od strane nekog drugog”, napisao je Poljanski na svom Tviter nalogu.

29 Januara, 2022
Kina oštro Americi: “Moguć vojni sukob”

Kina bi mogla da završi u vojnom sukobu sa SAD, ako one nastave da podstiču nezavisnost Tajvana, poručio je kineski ambašador u Vašingtonu Čin Gang.

“Dozvolite mi da ovo naglasim. Pitanje Tajvana je najzapaljivija tema između Kine i SAD”, rekao je Čin Gang u intervjuu za američki nacionalni radio, prenosi Rojters.

On je naglasio da ako tajvanske vlasti, ohrabrivane iz Vašingtona, nastave da idu putem ka nezavisnosti, to će,kako je rekao, najverovatnije uvesti Kinu i SAD, dve velike zemlje, u vojni sukob.

Zamoljeno da prokomentariše ove izjave kineskog ambasadora, američko ministarstvo odbrane je saopštilo da SAD ostaju privržene svojoj politici “jedne Kine” i svojim obavezama prema američkom Zakonu o odnosima sa Tajvanom, navodi Rojters.

U skladu sa dugogodišnjom politikom, Vašington zvanično priznaje Peking, a ne Tajpej, dok pomenuti zakon zahteva od SAD da Tajvanu obezbede sredstva za odbranu.

Stejt department i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahteve Rojtersa za komentarom izjave kineskog diplomate, koja je usledila samo nekoliko sati nakon što su američki državni sekretar Entoni Blinken i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarali o krizi oko Ukrajine.

29 Januara, 2022
Ništa od rata

NATO ne planira da pošalje borbene trupe u Ukrajinu, izjavio je prvi čovek Alijanse Jens Stoltenberg.

Praktično, to znači da je Zapad u svom sukobu s Rusijom spustio loptu, baš kao što je to nekoliko sati ranije učinila i zvanična Moskva.

Stoltenberg je priznao da u Alijansi postoji nesaglasja o pitanju kako da se pomogne Ukrajini, koja je uzbunila pola sveta zbog gomilanja ruskih trupa na svojoj granici.

“Mi ne znamo koje su tačno namere Rusije prema Ukrajini da bismo donosili ishitrene odluke o takvom pitanju”, rekao je Stoltenberg i dodao da će svaki sledeći potez i odluka NATO-a zavisiti od razvoja događaja.

“Nema garancija kakve su namere Rusije, a možda nisu ni doneli konačnu odluku. Tako da, iz NATO perspektive, spremni smo da se angažujemo u diplomatskim naporima, ali smo isto tako spremni i da odgovorimo Rusiji ukoliko dođe do vojne konfrontacije u Ukrajini. Spremni smo za obe opcije”, istakao je Stoltenberg.

Naveo je i da Rusija razmešta hiljade vojnika u stanju borbene gotovosti, kao i avione i sisteme S-400 u Belorusiju, preneo je Rojters. Stoltenberg se posredstvom interneta obratio javnosti iz Brisela na skupu jednog analitičkog centra iz Vašingtona.

On je takođe kazao da NATO nikada neće javno saopštiti šta bi bio okidač za aktiviranje snaga Alijanse za brzo reagovanje.

28 Januara, 2022
Zelenski i Bajden razgovarali o deeskalaciji situacije u Ukrajini

Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da je telefonom razgovarao sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom o diplomatskim naporima za deeskalaciju i zajedničkim dejstvima, kao i o finansijskoj podršci Ukrajini.

„Imao sam dug telefonski razgovor sa predsjednikom Sjedinjenih Američkih Država. Razgovarali smo o aktuelnim diplomatskim naporima za deeskalaciju i dogovorili zajednička dejstva za budućnost. Zahvalio sam predsjedniku Džou Bajdenu na kontinuiranoj vojnoj pomoći“, napisao je Zelenski na Tviteru.

Ukrajinski predsjednik dodao je i da je sa američkim kolegom razgovarao i o mogućnosti finansijske podrške Ukrajini, prenosi Sputnik.

Ranije je portparolka Bijele kuće saopštila da američki predsjednik neće u razgovoru sa ukrajinskim kolegom objaviti o nekim konkretnim koracima o sitauciji oko Ukrajine.

28 Januara, 2022
Bajden: Rusija bi mogla napasti Ukrajinu u februaru

Američki predsjednik Džo Bajden upozorio je da postoji “izrazita mogućnost” da bi Rusija mogla napasti Ukrajinu idućeg mjeseca, saopštila je Bijela kuća.

Rusija u međuvremenu tvrdi da postoji malo optimizma u rješavanju krize nakon što su SAD odbacile glavne zahtjeve Rusije.

Istovremeno Rusija poriče da planira napad.

Američki predsjednik je to komentarisao u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim u četvrtak.

“Predsjednik Bajden rekao je da postoji jasna mogućnost da bi Rusi mogli napasti Ukrajinu u februaru. On je to javno rekao i mi na to upozoravamo mjesecima”, rekla je portparol Savjeta za nacionalnu sigurnost Bijele kuće Emili Horn.

Tokom razgovora, Bajden “ponovo je potvrdio spremnost Sjedinjenih Država zajedno sa svojim saveznicima i partnerima da odlučno odgovore ako Rusija napadne Ukrajinu”, navodi se u saopštenju Bijele kuće, prenosi BBC.

28 Januara, 2022
Američke kamate tresu i Balkan
Odluka američke centralne banke, odnosno Federalnih rezervi (FED), da zbog obuzdavanja inflacije u SAD od marta ove godine poveća kamatne stope mogla bi dovesti do toga da se na sličan korak odluči i Evropska centralna banka (ECB), a što bi se onda moglo negativno odraziti na mnoge zemlje u razvoju, pa i na BiH i njen finansijski i bankarski sektor.

Smatra ovo profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu Marko Đogo, analizirajući posljednje fiskalne poteze FED-a, navodeći kako oni ne bi trebalo da dovedu do većih finansijskih potresa i globalne krize, ali problem je, kako kaže, a što postaje sve realnije, ukoliko se na sličan potez odluči i Evropska centralna banka.
- Imali smo sličnu situaciju početkom osamdesetih, kada je FED takođe značajno povećao kamatne stope, a što je bio okidač da mnoge zemlje u razvoju upadnu u dužničku krizu. I sada će se određene zemlje, a koje imaju viši nivo duga denominovanog u dolarima, naći u problemu. I pored svega, mislim da je crni scenario iz osamdesetih ili 2008. malo vjerovatan. Daleko veći problem jeste činjenica što je inflacija postala gorući problem i u evrozoni. ECB od svog osnivanja vodi monetarnu politiku da ona ne bude veća od dva odsto na godišnjem nivou, a ona je na kraju prošle godine iznosila čak pet odsto. To je za njih šokantan podatak, pa stoga možemo očekivati da ECB pođe stopama FED-a, da i oni povećaju kamatne stope na svoje instrumente monetarne politike. Ukoliko dođe do drastičnog povećanja, to će se sigurno negativno i katastrofalno reflektovati i na naš bankarski i finansijski sektor – istakao je Đogo dodajući i da ono što se dešava u SAD, ECB tjera na jedan takav potez.
Kako kaže, može doći do vrlo nezgodne situacije, jer su domaće banke odobravale kredite po fiksnim kamatnim stopama na duži period. Moglo bi doći do situacije da pasivna kamatna stopa po kojoj su banke pozajmljivale novac premaši aktivnu kamatnu stopu.
- Na taj problem sam ukazivao još prije dvije godine na samitu guvernera centralnih banaka zemalja jugoistočne Evrope. Sada imamo situaciju da taj crni scenario koji sam tada predvidio počinje izgledati sve izvjesnije i realnije, a što će dovesti do velikih problema u gotovo svim zemljama zapadnog Balkana. Uvijek pucaju najslabije karike – navodi Đogo.
Kaže i kako je monetarna politika FED-a iz 2008 – 2009. i ECB-a iz 2012 – 2013. bila krajnje neobična i “abnormalna za normalnu monetarnu teoriju”.
- U jednom trenutku smo imali čak i negativne kamatne stope, a što je u suprotnosti sa ekonomskom i finansijskom logikom. Zato ćemo sada trpjeti posljedice te i takve pretjerano ekspanzivne monetarne politike. Stopa od tri, četiri ili pet odsto inflacije nije toliko strašna koliko je zastrašujuća količina odštampanog novca. To su ogromne svote koje su ubrizgavane u oporavak privrede, a pogotovo u ovo vrijeme pandemije. Sve to sada polako dolazi na naplatu. Ali isto tako smatram da to neće dugo potrajati, te da će na kraju doći do stabilizacije finansijskih prilika. Pitanje je samo kako preživjeti ovaj kritični period i kolika će šteta biti – naglasio je Đogo.
Lančana reakcija

Prema riječima Đoge, odluka američke centralne banke da poveća kamatne stope dovešće i do korigovanja kursa vrijednosti dolara prema evru i ostalim valutama, a što će lančano dovesti i do rasta cijena energenata, a prije svega nafte i gasa.
- Treba imati u vidu da se skoro dvije trećine ovih nabavki plaća u dolarima. On je glavno platežno sredstvo u ovim poslovima. Bilo je nekih pokušaja da se dolar zamijeni nekom drugom valutom, ali do toga nikada nije došlo – kaže Đogo.
28 Januara, 2022
Kina upozorila Sjedinjene Američke Države da se prestanu miješati u Zimske olimpijske igre

Kao prvi grad koji je ugostio i Zimske i Ljetne igre, Peking se nadao da će sportski spektakl sljedeće sedmice pretvoriti u trijumf moći.

Međutim, početak je malo pomućen diplomatskim bojkotom pod vodstvom SAD-a zbog situacije sa ljudskim pravima u Kini, posebno njenom politikom prema Ujgurima, muslimanskoj manjini u regiji Xinjiang, a koju je Washington nazvao genocidom.

Najviši kineski diplomat Wang Yi razgovarao je sa svojim američkim kolegom državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom, navodi se u saopćenju ministarstva vanjskih poslova u četvrtak, prenosi AFP.

“Trenutno je najvažniji prioritet da se SAD prestanu miješati u Zimske olimpijske igre u Pekingu”, rekao je Wang.

Američka vlada i zastupnici u pet zapadnih zemalja proglasili su genocidom kinesko postupanje prema Ujgurima u regiji Xinjiang, a francuska nacionalna skupština je to posljednja učinila ovog mjeseca.

Borci za ljudska prava optužili su Međunarodni olimpijski komitet da zatvara oči pred, kako kažu, mnoštvom zlostavljanja u Kini, uključujući Tibet i njeno kontinuirano suzbijanje slobode izražavanja u Hong Kongu.

Peking je više puta kritikovao ono što je nazvao “politizacijom” sporta, a Međunarodni olimpijski odbor uputio je slične pozive da se sport odvoji od trenutnih dešavanja u svijetu.

27 Januara, 2022
Amerika dostavila pisani odgovor Rusiji

“Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

SAD su dostavile svoj pismeni odgovor povodom zahtjeva Moskve o bezbjednosnim garancijama, napisala je danas na svom Tviter nalogu Dženifer Džejkobs, izveštač Blumberg njuza iz Bijele kuće.

“Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

Ranije je danas u rusko ministarstvo spoljnih poslova došao ambasador SAD u Rusiji Džon Saliven, navodi TAS S, dodajući da je i američka televizijska mreža Si-En-En je, pozivajući se na svoje izvore, izvestila da SAD danas planiraju da predaju Moskvi svoj pismeni odgovor.

26 Januara, 2022
Putin posvađao NATO; “Amerikanci su iscrpljeni”

Analizu pod naslovom “Kraj svetskog poretka kakav poznajemo” objavio je CNN, navodeći da je ovo zbunjujuće vreme za Amerikance.

S jedne strane pripadnici vlasti objašnjavaju zbog čega je došlo vreme za povlačenje za Avganistana, a sa druge uveravaju kako je vreme da se stane uz Ukrajinu, na čijoj istočnoj granici je Ukrajina nagomilala više od 100.000 vojnika.

Ovo je vreme u kojem Amerikanci žele što manji angažman svoje vojske van granica SAD, zbog čega je NATO pod pritiskom, a autokratske sile s ekspanzivnim sklonostima, poput Rusije i Kine, ponašaju se sve hrabrije i to kao saveznici.

Era Amerike kao supersile je na testu širom sveta, navodi CNN.

Istočna Evropa

Čak 30 godina nakon raspada Sovjetskog saveza, Rusija vojnim manevrima poseže za Ukrajinom, jednom od svojih bivših republika.

Vladimiru Putinu naročito smetaa post-sovjetsko širenje NATO-a. Bajdenova administracija stavila je 85.000 američkih vojnika u stanje vojne pripravnosti, kako bi odvratila Rusiju i uverila članice NATO u odlučnost Amerike.

Zapadna Evropa

Američkom uticaju je potrebna potpora. Kako bi ujedinila NATO protiv Rusije, Amerika igra ulogu energetskog brokera koji traži garancije o isporukama energenata s Bliskog istoka i iz Azije kako bi otupela pretnju Rusije koja je glavni snabdevač Nemačke prirodnim plinom.

Azija

Azija testira autonomiju Tajvana, ostrva koje već neko vreme prisvaja svoje ratne avione u misije u blizini Tajvana. Najveći takav upad dogodio se samo dan nakon što je SAD sa Japanom premestio flotu mornaričkih brodova u Filipinsko more u sklopu vojne vežbe.

Bliski Istok

Baze američke vojske u Iraku i Siriji ove godine su se našle pod napadom. Ove sedmice američke rakete Patriot su, u saradnji s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, presrele projektile jemenskih pobunjenika Hutija ispaljene prema vazdušnoj bazi Al-Dhafra (UAE), u kojoj se nalaze američki vojnici.

Naravno, tu je i Iran. Nakon što je Amerika pod vodstvom Donalda Trampa sabotirala međunarodni dogovor o zaustavljanju nuklearne eskalacije, Iran bi mogao da ubrza svoj put prema nuklearnom oružju.

Uloga Amerike
Počelo je: “Suhoji” prebačeni u Belorusiju VIDEO

Sve gore navedene situacije nisu od juče, ali pitanje koje se sve više nameće je kakvu će ulogu igrati Amerika. Tenzije oko Ukrajine sugerišu da protivnici SAD-a osećaju slabost i vide prostor za napredak.

“Izazovi pred autoritetom SAD-a stižu trenutku kad u inostranstvu postoji opšte raširena percepcija da Vašington više nije ona sila koja je bila u drugoj polovinii 20. veka”, piše CNN-ov analitičar Stvien Kolinson.

“Usprkos uveravanjima Džoa Bajdena da se ‘Amerika vratila’, haotično povlačenje iz Avganistana prošle godine otvorilo je pitanja američke kompetencije, ali i posvećenosti. Američki protivnici znaju da su Amerikanci iscrpljeni u poslednjih 20 godina rata u inostranstvu, što je faktor zbog kojeg bi neki mogli da kalkulišu s tezom da bi Vašington iz političkig razloga mogao posustati u ispunjavanju svojih strateških obaveza”, dodaje Kolinson.

Faktor zvani Putin
“Bodež u srcu Rusije”

Ruski predsednik je direktno ili indirektno upleten u sva ta pitanja – od Ukrajine preko Sirije do Azije.

Iako niko sa sigurnošću ne zna šta tačno Putin želi. Ali, Fiona Hil, stručnjakinja za Rusiju koja je svojevremeno radila za Belu kuću, za New York Times piše kako zna tačno šta Putin želi, barem što se tiče Ukrajine: “Putin želi da iseli Sjedinjene Države iz Evrope”.

Džil Dougerti, još jedna stručnjakinja za Rusiju i bivša šefica moskovskog dopisništva CNN-a, je saglasna. “Rusija želi da ponovo odigra završetak Hladnog rata”. U tome Putinu pomažu ruski državni mediji, koji formiraju stavove ruske javnosti.

Putin oseća da je američka moć u silaznoj putanji, piše američki The Hill. Putin “veruje da se Amerika trenutno nalazi u istoj situaciji kao Rusija nakon kolapsa Sovjetskog Saveza: oslabljena kod kuće i u povlačenju napolju”.

Na tenzije oko Ukrajine, piše The Hill, Amerika treba snažno da odgovori, jer će taj odgovor odjeknuti svetom.

Izazovom koji je nametnuo NATO-u, Putinova agresija u Ukrajini mogla bi da zapreti “celom sistemu Ujedinjenih nacija i ugrozi argumente koji su garantovali suverenost zemalja članica UN-a od Drugog svetskog rata – nešto poput iračke invazije na Kuvajt 1990. godine, ali na puno većoj razmeri”.

Zapad nije potpuno ujedinjen po pitanju Rusije

Iako su geopolitički ulozi visoki, Putinov ekonomski pritisak usporio je stvaranje jedinstvenog odgovora Evrope.

Kako za CNN Business piše Ivana Kotasova iz Londona, ključan faktor ove geopolitičke krize postao je gasovod Severni Tok 2, koji u Nemačku dovodi ruski plin i pritom zaobilazi Ukrajinu.

Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, Nemačka nije obećala da će poslati oružje u Ukrajinu i još uvek se nećka o uključivanju Severnog Toka u razgovore o sankcijama protiv Rusije.

“S obzirom na to da je ruski cilj produbiti podele, Severni Tok postao je sredstvo razaranja jedinstva Evropske unije i NATO-a”, piše Kristine Berzina.

26 Januara, 2022
Fijasko američke mornarice – brod ne može da odbrani ni sebe

Najskuplji ratni brod američke mornarice nosač aviona Džerald R. Ford još nije pokazao da se može efikasno odbraniti od projektila.

To stoji u novom izveštaju Pentagona za testiranje.

Nosač aviona je vredan 13 milijardi dolara.

‘Šareni’ učinci presretača projektila, radara i sistema za distribuciju podataka na testiranom brodu ograničili su sposobnost uništavanja modela nadolazećeg oružja, iako su senzorski sistemi “na zadovoljavajući način detektovalii, pratili i pogađali ciljeve”, prema izveštaju koji je Blumberg njuz, kako se navodi, dobio pre njegove objave, prenosi Telegraf.

Prema izveštaju na pet stranica, nosač koji je izgradila kompanija Hantington ingals indastriz još uvek je opterećen “niskom ili nepoznatom pouzdanošću” svojih sistema za lansiranje i povratak aviona.

A nedavni šok-testovi za procenu ranjivosti ključnih sistema “utvrdili su više nedostataka u dizajnu, koji prethodno nisu otkriveni”, navela je Pentagonova kancelarija za testiranje.

U izveštaju se navodi da je mornarica već identifikovala nekoliko mogućnosti za poboljšanje nove klase nosača aviona po pitanju “podvodnih pretnji”.

‘Opada rizik’

Nedostaci koji uporno ‘iskaču’ potkopavaju nade mornarice da će uspeti Džerald R. Ford da prikaže kao prvi u novoj klasi nosača na nuklearni pogon koji mogu povećati američku moć na globalnom nivou i koji su borbeno sposobniji, pouzdaniji i ekonomski pristupačniji od klase Nimic, koju bi trebalo da zamene.

Najnovija procena znači i nova pitanja za službenike Pentagona i zastupnike o tome u kojoj će meri mornarica pokazati poboljšanja pre nego što Ford bude raspoređen sredinom septembra na svoju prvu patrolu sa avionima i pratećim plovilima.

U izveštaju, koji sadrži i “kontrolisane neklasifikovane” informacije i koji je prosleđen mornarici, utvrđeno je kako je u ovom trenutku moguća “samo ograničena procena” učinka borbenog sistema. Navodi se da Nikolas Gertin, novi šef kancelarije za testiranje, planira da pošalje Kongresu privremen izveštaj o sposobnostima samoodbrane nosača do 30. septembra.

Zapovedništvo mornaričkih sistema na moru u saopštenju je pozdravilo što je dobilo priliku da pregleda izveštaj i da svoje komentare na nacrt procene. “Uopšteno”, navodi se, nedavna testiranja nosača nakon isporuke “ukazuju da opada rizik uticaja pouzdanosti sistema na ispunjavanje misije”.

Nalaženje odgovora na pitanja koja izazivaju zabrinutost u vezi s odbrambenim sistemima nosača, s njegovim dvopojasnim radarom, usaglašavanjem podataka i drugim naprednim sposobnostima, postaje još hitnije budući da Kina povećava svoje flote patrolnih brodova, fregata, krstarica i konvencionalnih podmornica s naprednim protivbrodskim krstarećim projektilima.

Kvarovi artiljerijskog sistema

Tri dosadašnja mornarička testiranja sistema samoodbrane nosača aviona na specijalizovanom brodu dizajniranom za procenu tih performansi, “nisu prikladni za procenu sposobnosti borbenog sistema protiv nadzvučnih protivbrodskih krstarećih projektila i podzvučnih manevarskih projektila, a nisu planirani budući testovi protiv pretnji, koji bi mogli da pružie dodatne podatke”, navodi kancelarija za testiranje.

Deo brodskog artiljerijskog sistema, navela je kancelarija za testiranje, imao je brojne kvarove vezane za pouzdanost, koji su u nekoliko slučajeva sprečili sistem da izvrši misiju.

Nakon niza dodatnih evaluacija i uvežbavanja Fordovih vazdušnih snaga, plan je da nosač krene u više operacija s većim brojem saveznika do kraja leta, rekao je novinarima kontraadmiral Džejms Dauni, izvršni oficir programa mornarice za nosače aviona.

Dauni kaže kako je mornarica sigurna u borbene sisteme broda, testovi na moru su provedeni i procenjeni i dodeljen je sertifikat što se tiče područja borbenih sistema.

Kancelarija za testiranje, navela je da nosač aviona Ford, verovatno neće postići svoj cilj u odnosu na broj naleta koje može izvesti u od 24 sata, zaključivši da je “temeljen na nerealnim pretpostavkama”.

Ne radi ni elektromagnetski katapult

Takođe je rečeno da je tokom 8.157 poletanja i povrataka aviona tokom prošle godine, novi elektromagnetski sistem katapulta na nosaču, koji je izradio Dženeral atomiks, pokazao pouzdanost na 272 lansiranja, odnosno znatno ispod potrebnih 4.166.

Takođe, njegov sistem za zaustavljanje aviona nakon sletanja, pokazao je stopu pouzdanosti na 41 sletanju, što je “znatno ispod zahteva od 16.500”, navela je kancelarija za testiranje.

Zapovedništvo mornaričkih sistema na moru izjavilo je da je tokom Fordovog nedavnog boravka na moru, nosač aviona dovršio sva potrebna testiranja, obavio posao pre plana, poboljšao pouzdanost sistema za nove tehnologije, a služio je kao platforma za sprovođenje kvalifikovanja pilota na nosaču aviona na Istočnoj obali za više od 400 novokvalifikovanih i prekvalifikovanih pilota.

Više od 8.100 operacija lansiranja i sletanja, saopštilo je zapovedništvo, ističu sve veće sposobnosti Forda i pružaju sve veće poverenje u to da će potpuno obučena posada Forda i vazdušne snage na njemu postići potrebnu stopu proizvodnje letova.

26 Januara, 2022