VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Bajden: Terorista raznio sebe i porodicu

    Bajden: Terorista raznio sebe i porodicu

    Američki predsjednik Džozef Bajden na pres konferenciji povodom smrti lidera Islamske države, Abua Ibrahima al-Hašimija al-Kurajšija, rekao je da je on ubio sebe i porodicu.

    “Zahvaljujući hrabrosti naših vojnika, ovog groznog vođa terorista više nema. Uputio sam Ministarstvo obrane da poduzme sve mjere da izbjegnu civilne žrtve. Namjerno smo poslali specijalce i nismo koristili udar dronom kako bi izbjegli civilne žrtve. Ali, terorista je odlučio dići cijeli treći sprat kuće u zrak, uzevši sa sobom više članova vlastite porodice, baš kao što je napravio i njegov prethodnik”, rekao je Bajden.

    Bajden je dodao da će zauvijek biti zahvalni vojnicima i članovima njihovih porodica obitelji.

    “Ova operacija svjedoči o američkom dosegu i posvećenosti da uništimo teroriste gdje god da se nalaze na svijetu. Nastavit ćemo raditi s našim partnerima u Siriji i Iraku te kurdskim pešmergama”, istakao je Bajden.

    “Ova operacija poslala je snažnu poruku svim teroristima širom svijeta – pratit ćemo vas i naći ćemo vas”, rekao je Bajden.

    Takođe, novinar influenser je objavio snimak na kom se jasno čuje pucnjava koja je nastala kad su Amerikanci okružili kuću u kojoj se krio nasljednik Abu Bakr al-Bagdadija.

  • Kako je Amerika ubila 500.000 svojih građana; Pominje se “Džonson end Džonson”

    Kako je Amerika ubila 500.000 svojih građana; Pominje se “Džonson end Džonson”

    Stotine indijanskih plemena, koja su imala nesrazmerno visoku stopu zavisnosti i smrtnosti od opijata, dogovorile su okvirnu nagodbu s farmaceutskim kompanijama.

    Ta nagodba “teška” je 590 miliona dolara. Osim značajne novčane vrednosti, nagodba bi mogla biti zapamćena i po tome što su 574 starosedelačka plemena priznata kao zasebni subjekt u parnici, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.

    Ali ta nagodba znači još nešto – time je suštinski jasno da su američke kompanije uticale na to da se među Indijancima proširi epidemija zavisnosti od pijata.

    Dogovor je postignut s kompanijom “Džonson end Džonson” kao i sa tri najveće američke kompanije za distribuciju lekova, a sve zbog epidemije zavisnosti i predoziranja opioidima među Indijancima, piše Tajms.

    U tužbi je učestvovalo više od 400 plemena i organizacija, koje predstavljaju oko 80 odsto građana koji pripadaju starosedelačkim plemenima, ali će, kako ističe list, sva priznata plemena u SAD imati pravo da prime novac od nagodbi.

    Predstavnici plemena tvrde da će sredstva biti usmerena u programe lečenja i prevencije zavisnosti.

    “Džonson end Džonson” i distributeri “Mekeson”, “Amerisors Bergen” i “Kardinal helt” ponudili su prošle godine da plate 26 milijardi dolara za rešavanje sličnih potraživanja saveznih država i lokalnih vlada.

    “Džonson end Džonson”

    Zbog krize s opioidima koja je, naglašava list, povezana s više od 500.000 smrtnih slučajeva u SAD u dve decenije, do sada su postignute oko 40 milijardi dolara vredne nagodbe i novčane kazne američkim kompanijama.

    Prema nagodbi objavljenoj 1. februara sredstva će biti isplaćena plemenima brže nego saveznim državama, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da su u hiljadama tužbi države, lokalne vlade i starosedelačka plemena tvrdile da je farmaceutska industrija igrala značajnu ulogu u podsticanju epidemije opioida.

    Kompanija “Džonson end Džonson”, koja navodi da nagodba nije priznanje krivice, a pristala je da plati plemenima 150 miliona dolara tokom dve godine, u poređenju sa do pet milijardi dolara državama u periodu od devet godina.

    Distributeri lekova platiće više od 439,9 miliona dolara tokom sedam godina. To je, dodaje američki list, odvojeno od nagodbe od 75 miliona dolara postignute između distributera i naroda Čiroki.

    Šta tvrde plemena

    Prema analizi Vašington posta, od 2006. do 2014. za američke starosedeoce je bila skoro 50 odsto veća verovatnoća da će umreti od predoziranja opioidima nego za one koji nisu starosedeoci.

    Plemena tvrde da su bila zasipana veoma adiktivnim lekovima protiv bolova koje proizvodi “Džonson end Džonson” i koje su dostavljali distributeri bez obzira na jasne znake zloupotrebe i umiranja. Kompanije negiraju da su krive, tvrdeći da su se pridržavale federalnih zakona o lekovima.

    Ako većina starosedelačkih plemena potpiše nagodbu, ona će biti zapažena ne samo po svojoj visini, već i po priznanju ukupno 574 plemena kao zasebnog parničnog subjekta, ukazuje Njujork tajms.

    Sporazum, najavljen na Okružnom sudu u Klivlendu, sedištu spora o opioidima u SAD, moći će da se realizuje pošto ga potpiše velika većina plemena koja su podnela tužbu posle čega će novac biti dodeljen svim plemenima.

    Glasovi starosedelačkih plemena bili su, ukazuje Njujork tajms, tradicionalno isključivani ili umanjivani u ranijim nacionalnim nagodbama koje su uključivale države, kao što je poznata nagodba s velikim duvanskim kompanijama 90-ih, kada je sud plemenima blokirao tužbu.

    Pravni zastupnici plemena tvrde da su sada odlučni da se gorak ishod parnice s velikim duvanskim kompanijama ne ponovi u parnici protiv opioida, dok je sudija Dan Aaron Polster, koji predsedava hiljadama slučajeva opioida na Federalnom okružnom sudu u Klivlendu, insistirao da plemena imaju jednako pravo da pokreću vlastite slučajeve, nezavisno od država.

    Prema popisu iz 2018. godine, 6,8 miliona ljudi identifikuje se kao Indijanci ili starosedeoci Aljaske, što je 2,1 odsto stanovništva SAD. Nešto manje od polovine živi u plemenskim zemljama ili blizu njih i, kako naglašava njujorški list, verovatno ispunjavaju uslove za primanje plemenskih usluga kao što je zdravstvena zaštita.

  • Peskov o slanju vojnika SAD: Dokaz da Rusija ima razloga za zabrinutost

    Peskov o slanju vojnika SAD: Dokaz da Rusija ima razloga za zabrinutost

    Raspoređivanje američkih vojnika u Evropi dokaz je da Rusija ima razloga za zabrinutost, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za CNN.

    “SAD de fakto nastavljaju da podižu tenzije u Evropi”, rekao je Peskov, a prenosi TASS.

    On je ocijenio da je raspoređivanje vojnika “najbolji dokaz da Rusija ima očigledan razlog za zabrinutost”.

    Pentagon je prethodno saopštio da će 2.000 američkih vojnika biti poslato iz Sjeverne Karoline u Poljsku i Njemačku, a da će još 1.000 vojnika, koji se već nalaze u Njemačkoj, biti prebačeno u Rumuniju.

  • Iz SAD stižu zabrinjavajuće vijesti, a ni u Kini situacija nije sjajna

    Iz SAD stižu zabrinjavajuće vijesti, a ni u Kini situacija nije sjajna

    Kontejnerski promet jedan je od indikatora za razvoj svetske privrede.

    Ali iz Sjedinjenih Država stižu zabrinjavajuće vesti, a ni u glavnom motoru svetske privrede, Kini, situacija nije sjajna.

    Lajnbnic-Institut za ekonomska istraživanja (RWI) iz Esena prošle nedelje objavio je dobru vest: “U brojnim svetskim lukama porastao je kontejnerski promet”. To bi trebalo da “doprinese blagom popuštanju problema u snabdevanju”, ocenio je Torsten Šmit, šef odeljenja za razvoj privrede, u aktuelnom izdanju Indeksa kontejnerskog prometa koji zajedno izdaju Lajbnic-Institut i Institut za pomorski saobraćaj i logistiku (ISL), piše DW.

    Međutim, rast kontejnerskog prometa ne ukazuje na povećanu proizvodnju ili potražnju –dobrim delom je tu reč o zakasnjelim isporukama koje nisu bile moguće zbog pandemije. I zaista, u ovom trenutku se mnogi kupci, ali i brodari i upravnici luka žale da gotovo nijedna isporuka ne stiže na vreme.

    Kontejnerski brodovi na čekanju

    Kompanija za logistiku i prevoz “Kine+Nagel” (K+N) iz Šindelegija u Švajcarskoj prati situaciju na međunarodnim pomorskim putevima i prenosi da je na dan 28. januara čak 567 kontejnerskih brodova bilo usidreno pred lukama i čekalo na otpremu, kaže Dominik Nadelhofer koji je u “K+N” zadužen za odnose s javnošću.

    Kako bi imali pravi pregled situacije u toj firmi su formirali sopstveni indeks pod nazivom “Seaexplorer Disruption Indicator”. Tu se jedan standardni kontejner (TEU) na nekom brodu množi s brojem dana provedenih u čekanju na otpremu. Tako kod broda natovarenog s 18.000 standardnih boksova koji deset dana čeka na ukrcavanje tereta taj indeks iznosi 180.000.

    Prošlog petka (28.1) njihov indeks je iznosio “12,5 miliona TEU-dana provedenih u čekanju ispred devet najvažnijih svetskih luka”, kaže za DW Nadelhofer. Na pitanje šta to konkretno znači u praksi, on odgovara: “Preko našeg indeksa trenutno vidimo 12 puta veći broj brodova na čekanju u poređenju s normalnim uslovima.”

    Nisu sve luke podjednako efikasne

    Za takvu situaciju nije odgovoran samo jedan faktor. Nadelhofer navodi primer SAD gde trenutno postoji problem koji je u Evropi dobro poznat iz Velike Britanije: “U Severnoj Americi izazov predstavlja aktuelni nedostatak vozača kamiona”. Zato je u lukama postalo tesno, jer roba iz kontejnera ne može dovoljno brzo da se otpremi dalje, u odredišta na kopnu.

    Osim toga, nisu sve luke podjednako dobro opremljene ili organizovane. Globalno gledano, postoje velike razlike. Rang-lista najefikasnijih luka sveta, “New Global Container Port Performance Index” (CPPI), koju objavljuju Svetska banka i londonska firma “IHS Markit”, jasno pokazuje da se najefikasnije luke bez izuzetka nalaze u Aziji.

    Na prvom mestu je Jokohama u Japanu, na drugom Luka Kralja Abdulaha u Saudijskoj Arabiji, a na trećem Ćingdao u Kini. Najbolje plasirana evropska luka je Alhesiras u Španiji (10. mesto), a najefikasnija luka na američkom kontinentu nalazi se u Meksiku.

    Kina je postala kočničar

    To što se kineske luke ubrajaju među najbolje organizovane na svetu, ne znači automatski da su one i dalje motor svetske trgovine. Naime, kineska politika strogih antipandemijskih mera svako malo je dovodila do zatvaranja lučkih terminala, što je imalo za posledicu kočenje svetske trgovine.

    Doduše, globalni kontejnerski promet je, apsolutno gledano, u prošloj godini ponovo porastao, ali tu postoji jedan presudni izuzetak, kažu stručnjaci iz Instituta RWI i ISL: “Razlog rasta indeksa je znatno povećanje prometa u lukama van Kine. U kineskim lukama kontejnerski promet znatno je smanjen”.

    Nema naznaka oporavka

    Dominik Nadelhofer ističe da je korona znatno otežala otpremanje brodova, ali naglašava da je aktuelno stanje rezultat “kombinacije mnogih faktora”. On naglašava da je takav razvoj situacije bio uočljiv i pre pandemije. Još tada su, kaže, brodovlasnici počeli da smanjuju svoje flote, a onda je u trećem kvartalu 2020. naglo porasla potražnja za robom, jer su ljudi, umesto na putovanja koja nisu bila moguća zbog korone, počeli da troše novac na druge stvari, recimo na sportske rekvizite ili na renoviranje stana. Osim toga, zbog drastičnog smanjenja avionskog putničkog saobraćaja, otpala je i mogućnost transporta robe u prostoru za robni transport putničkih aviona.

    Nadelhofer ne želi da prognozira kada će se situacija stabilizovati, a i Torsten Šmit iz RWI prilično je uzdržan što se tiče budućnosti: “Ponovno znatno smanjenje kontejnerskog prometa u kineskim lukama moglo bi da bude najava novih problema u isporukama u narednim mesecima.”

  • Pentagon: 3.000 vojnika stiže u Istočnu Evropu

    Pentagon: 3.000 vojnika stiže u Istočnu Evropu

    Predsjednik SAD Džozef Bajden odobrio je slanje gotovo 3.000 američkih vojnika u Istočnu Evropu u narednim danima, u vrijeme spora sa Rusijom povodom Ukrajine.

    Pentagon je saopštio da je ovo signal da je Amerika spremna da brani NATO saveznike.

    Razmještanje ovih vojnika uslijediće nakon odluke Pentagona iz prošlog mjeseca da stavi 8.500 vojnika u pripravnost zbog mogućeg slanja u Evropu ako bude potrebno.

    Izvor upućen u detalje rekao je da će 1.700 vojnika stići u Poljsku iz Fort Brega u Sjevernoj Karolini, a još 300 iz baze u Njemačkoj. Oko 1.000 američkih vojnika preći će iz NJemačke u Rumuniju, dodao je izvor.

    Pentagon je naveo da se ne odbacuje mogućnost slanja dodatnih snaga osim ovih koje su objavljene danas.

    “Važno je da pošaljemo snažan signal Putinu i svijetu da je NATO važan za SAD i da su nam važni naši saveznici”, izjavio je na konferenciji za novinare portparol Pentagona Džon Kirbi.

  • Isplivao i tajni dogovor

    Isplivao i tajni dogovor

    Sve je više upotrebe riječi “rat” kada se govori o tenzijama oko Ukrajine. Ali, jedan izveštaj pokazuje šta se dešava iza kulisa zveckanja oružjem.

    Naime, kako navodi agencija Blumberg, koja se poziva na svoje poverljive izvore, Bela kuća i Kremlj ustvari planiraju da razmene “pipave” informacije oko toga ko ima kakve rakete i gde su smešteni.

    Kako tvrdi Blumberg, Bela kuća je obavestila Kremlj da je spremna za razgovore o načinima kojima bi Rusija mogla da proveri da nema ofanzivnih krstarećih raketa „”Tomahavk” stacioniranih u NATO bazama u Rumuniji i Poljskoj, ali ako bi Moskva bila voljna da podeli sa Vašingtonom slične informacije o raketama u određenim ruskim bazama.

    Predlog SAD ima za cilj da ublaži zabrinutost Moskve da bi lanseri u bazama mogli da se koriste za gađanje Rusije, navodi Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa ovim pitanjem.

    Jedan izvor je dodao da bi do bilo kakvog sporazuma moglo da dođe tek nakon razgovora SAD sa saveznicima, posebno Poljskom i Rumunijom, i da bi on trebalo da sadrži dogovor o kontroli brojnih ruskih baza u kojima se nalazi kopneno oružje.

    Predlog odražava napore SAD da dođu do sporazuma sa Rusijom u pokušaju smirivanja tenzija oko Ukrajine, pošto Moskva, kako navodi Blumberg, gomila trupe na granici sa Ukrajinom, a SAD i drugi NATO saveznici upozoravaju da bi do invazije moglo doći uskoro ako se ne pronadje diplomatski izlaz.

    Tajni odgovor
    S druge strane, španski list “Pais” objavio je ceo tekst tajnog odgovora Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.

    Radi se o dva dokumenta na engleskom jeziku: odgovor Alijanse na četiri stranice i odgovor Vašingtona na pet stranica. Tekstovi sadrže odredbe koje su, u ovom ili onom obliku, već iznele zapadne strane na zvaničnom nivou ili su se pojavile u zapadnim medijima pozivajući se na izvore.

    Iz dokumenata sledi da su SAD spremne da razgovaraju sa Rusijom o međusobnim obavezama o ograničenju razmeštanja ofanzivnih raketnih sistema i snaga u Ukrajini, preneo je Sputnjik.

    Takođe se navodi da su SAD spremne da razmotre mogućnost potpisivanja dokumenta sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa.

    SAD i NATO su dalje izjavili da će se uzdržati od raspoređivanja nuklearnog oružja u istočnoj Evropi.

    SAD su spremne da sa Rusijom razgovaraju o mehanizmu koji će omogućiti da se potvrdi nerazmeštanje krstarećih raketa „Tomahavk“ u Rumuniji i Poljskoj.

    SAD su spremne da započnu dijalog sa Rusijom o kontroli naoružanja u oblasti raketa srednjeg i kratkog dometa, dodaje se u objavljenom tekstu.

    NATO je saopštio da ne želi konfrontaciju, ali da neće praviti kompromise oko principijelnih pitanja za sebe.

    Istovremeno, Putin je juče izjavio da su u odgovoru SAD i NATO-a ignorisane fundamentalne zabrinutosti Rusije.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

    Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.

    Sjedinjene Američke Države i NATO u sredu su predali Rusiji odgovore na predloge o bezbednosnim garancijama.

  • Peskov: Nema novosti o narednim sastancima Putina i Bajdena

    Peskov: Nema novosti o narednim sastancima Putina i Bajdena

    Nema novih informacija o narednim telefonskim razgovorima između ruskog i američkog predsjednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Za sada nema informacije o tome”, odgovorio je Peskov na pitanje agencije TAS S o mogućem datumu njihovog novog telefonskog sastanka.

    Peskov je ranije saopštio da bi novi kontakti dva predsjednika mogli da budu organizovani kada to bude potrebno, ali da nema konkretnih planova po ovom pitanju.

    On je rekao i da je na predsjednicima da odluče da li je lični kontakt na temu bezbjednosnih garancija neophodan nakon radnih sastanaka Moskve i Vašingtona.

    Posljednji telefonski razgovor Bajdena i Putina dogodio se krajem 2021. a njihov prvi samit kao predsjednika održan je u Ženevi u junu 2021, navodi TAS S.

  • Blinken i Lavrov održali novi sastanak: Stavovi o sigurnosnim garancijama nikada udaljeniji

    Blinken i Lavrov održali novi sastanak: Stavovi o sigurnosnim garancijama nikada udaljeniji

    Nakon što su održali sastanak 21. januara u Ženevi, državni sekretar SAD-a Antony Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov održali su danas novi telefonski razgovor tokom kojeg su razgovarali o odnosima Zapada i Rusije te krize u Ukrajini.

    Nakon sastanka, američki State Department izdao je kratko saopćenje u kojem se navodi kako je Blinken tokom razgovora jasno naglasio kako su Sjedinjene Američke Države spremne na nastavak razgovora s Rusijom.

    “Blinken je ponovio kako Sjedinjene Američke Države žele da Rusija povuče svoje trupe s ukrajinskih granica. Ako bi Moskva pokrenula invaziju, posljedice bi bile brze i teške”, rekao je Blinken.

    S druge strane, ministar vanjskih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov oglasio se nakon razgovora s Blinkenom te je pojasnio kako je državnom sekretaru SAD-a pojasnio kako SAD uporno zanemaruju princip nedjeljive sigurnosti.

    “To je ključni princip međunarodnog prava. Naše zapadne kolege jednostavno pokušavaju ne samo da ignorišu to, već da i u potpunosti zaborave. Ovo je tema za koju nećemo dozvoliti da završi. Uputićemo se na iskren razgovor i tražit ćemo objašnjenje zašto Zapad ne želi da ispuni svoje obaveze ili želi da ih ispunjava isključivo selektivno, onako kako njima odgovora”, rekao je Sergej Lavrov nakon sastanka.

  • Blinken pozvao Rusiju na deeskalaciju i povlačenje vojske

    Blinken pozvao Rusiju na deeskalaciju i povlačenje vojske

    Američki državni sekretar Entoni Blinken u današnjem je telefonskom razgovoru sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim pozvao je Rusiju na “hitnu deeskalaciju” situacije i povlačenje vojnika i opreme s ukrajinskih granica, saopštio je Stejt department.

    Blinken je rekao da su SAD spremne da nastave sa “suštinskom razmenom” stavova sa Rusijom povodom obostanih zabrinutosti za bezbjednost, dodaje Stejt department, a prenosi Rojters.

    Moskva je krajem prošle godine SAD-u i NATO-u uputila predloge garancija za bezbednost, koji obuhvataju dalje neširenje NATO-a na istok, kao i to da Ukrajina neće ući u članstvo Alijanse.

    SAD i NATO su 26. januara dostavili pisane odgovore, a Moskva je saopštila da te odgovore razmatra, navodeći da SAD i NATO nisu odgovorili na glavno pitanje – neširenje NATO-a na istok.

    Zapad optužuje Rusiju da priprema napad na Ukrajinu, dok Moskva kategorički odbacuje te tvrdnje.

  • FBI: Prijetnja kineske vlade po Zapad “drskija i štetnija” nego ikada ranije

    FBI: Prijetnja kineske vlade po Zapad “drskija i štetnija” nego ikada ranije

    Prijetnja koju kineska vlada predstavlja po Zapad je “drskija i štetnija” nego ikada ranije, izjavio je direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristofer Rej, optužujući istovremeno Peking za krađu američkih ideja i inovacija i pokretanje masovnih hakerskih operacija.

    Rej je u sinoćnjem govoru, u predsjedničkoj biblioteci Ronalda Regana, ukazao da SAD nastavljaju da smatraju Kinom svojom najvećom prijetnjom po dugoročnu ekonomsku bezbjednost, čak i u trenutku kada su tenzije između Rusije i Ukrajine u fokusu američke spoljne politike, prenosi britanski list Gardijan.

    “Kada zbrojimo ono što vidimo u našim istragama, od kojih je preko 2.000 fokusirano na kinesku vladu koja pokušava da ukrade naše informacije ili tehnologiju, jednostavno nema zemlje koja predstavlja širu prijetnju našim idejama, inovacijama i ekonomskoj bezbjednosti od Kine”, izjavio je Rej, sudeći prema transkriptu govora koji je dostavio FBI.

    Prema njegovim riječima, FBI svakih 12 sati otvara nove slučajeve kako bi se suprotstavio kineskim obavještajnim operacijama, pri čemu hakeri kineske vlade kradu više ličnih i korporativnih podataka nego sve druge zemlje zajedno.

    “Šteta od ekonomske špijunaže kineske vlade nije samo to što njene kompanije napreduju na osnovu nelegalno stečenih tehnologija.

    Dok one napreduju, naše kompanije i radnike guraju u drugi plan”, izjavio je Rej.

    Zvaničnici kineske vlade su više puta odbacivali optužbe američke vlade, a portparol kineske ambasade u Vašingtonu je prošlog jula poručio da su Amerikanci “izvršili neosnovane napade” i iznijeli zlonamjerne klevete o kineskim sajber napadima.

    U tom saopštenju je Kina opisana kao “uporni branilac sajber bezbednosti”.