Zapadni Balkan je centralni deo vizije o cijeloj, slobodnoj i naprednoj Evropi. To je vitalni interes SAD i u srži spoljne politike, poručio je Gabrijel Eskobar.
On je to rekao pred podkomitetom američkog senata za spoljne poslove za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju.
Odgovarao je na više pitanja o Kosovu i dijalogu Beograda i Prištine. Podržava osnivanje ZSO, ali ne želi da to bude Republika Srpska. SAD su od kosovskih vlasti zatražile da razmotre “kompatibilne modele” koji ne bi “podrivali suverenitet ili funkcionalnost Kosova”.
On lično, veruje da bi osnivanje ZSO “ojačalo suverenitet Kosova”.
Dijalog za krajnji ishod ima svrhu uzajamnog priznanja. Razgovori stoga nisu o statusu Kosova – već o “priznavanju da je Kosovo suverena i nezavisna država”.
Potencijal Zapadnog Balkana nije ispunjen, naglasio je izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan, odavši da Bajdenova administracija prepoznaje ovaj izazov, te ostaje posvećena ovom regionu kao “istorijski, politički, kulturno i geografski nedeljivom delu Evrope”.
“Naš dugogodišnji diplomatski angažman podržava punu integraciju Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture. Jači Balkan, integrisan u jaču Evropu, čini jačim Transatlantsko partnerstvo. U tom cilju, Sjedinjene Države nastavljaju da produbljuju naša dugogodišnja partnerstva u regionu”, kazao je Eskobar.
Kao dokaze za to naveo je da su SAD nedavno proslavile 140 godina diplomatskih odnosa sa Srbijom, da su posle 5 godina održale prve bilateralne odbrambene konsultacije.
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia
Najavio je štab specijalnih operativnih snaga u Albaniji, pozdravio ukidanje američkih viza za državljane Hrvatske, privremeni prihvat avganistanskih izbeglica na Kosovu, u Albaniji, i Severnoj Makedoniji, ekonomska i bezbednosna ulaganja u region.
“Regionalne inicijative kao što je zajedničko regionalno EU tržište, Otvoreni Balkan i Zelena agenda, pokazuju da dublja ekonomska integracija i saradnja je neophodna za održivi rast i članstvo u EU. Postoje ogromne mogućnosti za američka preduzeća, a mi nastavljamo da ohrabrujemo zemlje da ojačaju vladavinu zakona, bore se protiv korupcije i povećaju transparentnost kako bi se proširile mogućnosti ulaganja”, istakao je Eskobar u uvodnom izlaganju.
Kazao je i da sa jedne strane, u nekim zemljama se ulažu ozbiljni napori za jačanje demokratskih institucija i borbu protiv korupcije, kao i reforme, kakve su Albanija i Severna Makedonija, u drugim to nije. Naprotiv, primetno je “nazadovanje”, a to je slučaj, prema Eskobaru, u BiH, gde postoji “politička kriza i endemska korupcija”.
“Naše upozorenje akterima u regionu koji se bave korumpiranim, destabilizujućim ili antidemokratskim ponašanjem je jasno: biće posledica”, istakao je Eskobar, navodeći primere nedavnih američkih sankcija za grupu privrednika sa Severa Kosova, te i za Milorada Dodika zbog “koruptivnog i destabilišućeg ponašanja”. Eskobar je inače jasno istakao napore da se Dejtonskim sporazumom dođe do mira u BiH.
“Snažno podržavamo Dijalog uz podršku EU za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Dijalog je forum u kome obe strane, kao jednake, moraju da rade na rešavanju svojih razlika i pronalaženju sveobuhvatnog sporazuma, koji je obema zemljama potreban za njihovu evropsku budućnost. Verujemo da ovaj napor treba da bude usredsređen na uzajamno priznavanje”, takođe je rekao u uvodnom izlaganju Eskobar.
Tokom kasnije diskusije i odgovora na pitanje američkog senatora Boba Menendeza o tome da li je zabrinut da bi formiranje ZSO moglo da dovede do destabilizacije Kosova, zbog opasnosti od nove Republike Srpske, i toga da nije u potpunom skladu sa kosovskim ustavom, Eskobar je kazao da nije i odgovorio sledeće:
“Mi podržavamo osnivanje Zajednice iz brojnih razloga. Prvi je što je to već dogovoreno. Uprkos tome što je Ustavni sud doneo odluku da pojedini delovi predloga nisu usklađeni sa Ustavom – on ne navodi da je sama Zajednica neustavna. Tako da je u kontekstu dijaloga do Kosova i Srbije da odluče kako će to izgledati. To ne mora da bude i svakako, da mi ne želimo da to bude nešto kao Republika Srpska – ali smo mi – moj kolega Miroslav Lajčak, zatražili od kosovske vlade da razmotre modele za koje veruju da bi mogli biti kompatibilni. Koji ne bi podrivali njihov suverenitet ili funkcionalnost kao način koji bi Srbima dozvolio da nastave da i dalje primaju zdravstvenu zaštitu, određene benefite u obrazovanju na srpskom jeziku. Lično mislim da bi napor koji bi popustio angažman Beograda u srpskoj zajednici i to preneo to u domaću, transparentnu instituciju pod kontrolom Vlade Kosova, zapravo uvećao suverenitet Kosova, a ne umanjio ga”.
Na pitanje istog senatora kakve ustupke SAD traže od Srbije kako bi opravdale pritisak na Kosovo da osnuje ZSO, Eskobar je kazao:
“Svrha dijaloga je da se sve okrene u smeru Kosova. Da budem pošten do kraja – sa krajnjim ishodom uzajamnog priznavanja i normalizacije odnosa – nešto što sada nemaju. Dakle, dijalog nije o statusu Kosova – već o priznanju da su oni suverena i nezavisna država. Dijalog je mehanizam koji se dokazao kao efikasan u rešavanju razlika između dve zemlje. Najskorije u prošlog septembra – u rešenju spora u vezi sa registarskim tablicama postignutim posredstvom Evropske unije. Uz našu podršku – a naša podrška Kosovu je odlučna – želimo da se postaramo da posredstvom dijaloga prebrode sve teške izazove kako bi popustile teškoće kod obe strane i kako bi ostvarile zajedničku evropsku budućnost”.
Na pitanje i o Vašingtonskom sporazumu Eskobar je kazao da mu se “konkretno sviđa” moratorijum na priznavanje i povlačenje priznanja, podsetivši da su se dve strane saglasile sa tim. Posebno je istakao tačke o ekonomskoj saradnji.
Američko-evropski dvojac je pre dve nedelje bio u višednevnoj poseti prvo Prištini, a potom i Beogradu.
