VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Javio se Vesli Klark: Hajde da ih napadnemo

    Javio se Vesli Klark: Hajde da ih napadnemo

    Ruska invazija na Ukrajinu neće biti zaustavljena bez intervencije NATO-a, ocenio je bivši komandant NATO-a u Evropi general Vesli Klark.

    Kako prenosi poljski portal TVP, Klark je rekao da bi zapadni lideri, trebalo da se prisete sukoba u Bosni, gde je intervencija Alijanse zaustavila rat.

    Klark je pozvao na intervenciju NATO-a tokom onlajn diskusije koju je u ponedeljak organizovao istraživački centar Atlantskog saveta o situaciji u Ukrajini. On je naveo da Rusija ima preveliku prednost u vatrenoj moći, a da oružje do Ukrajine stiže presporo i da ga ima premalo.

    “Pošto to ne možemo isporučiti i ne možemo tolerisati poraz Ukrajine od Rusije, gledajući odnos snaga i gubitaka, i činjenicu da nećemo isporučiti avione i obezbediti PVO, o čemu zaista razgovaramo?, upitao je Klark.

    On je trenutnu situaciju uporedio sa onim tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i agresije NATO.

    “Tek kada je Milošević shvatio da je došao do kraja onoga što može da uradi vojno, počeo je da želi diplomatsko rešenje. Čini mi se da moramo da razmišljamo o nezamislivom”, rekao je penzionisani američki vojnik.

    “Vreme je da se vratimo na lekcije koje smo naučili. Hajde da intervenišemo kod NATO. Hajde da to objavimo, hajde da uđemo tamo i kažemo Rusiji da stane, i hajde da je zaustavimo. Ne možemo je zaustaviti bez intervencije NATO”, dodao je Klark.

    Drugi učesnici diskusije, uključujući još jednog bivšeg komandanta NATO-a u Evropi, generala Fila Bridlava, takođe su ukazali na nedovoljnu pomoć Ukrajini, uključujući kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, postulirajući njeno povećanje.

    General Klark je bio vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi (SACEUR) od 1997. do 2000. godine, a 1999. komandovao je NATO- agresijom na SRJ.

  • Antonov: Izjava Pentagona pokazuje nameru ka eskalaciji

    Antonov: Izjava Pentagona pokazuje nameru ka eskalaciji

    Kolin Kala o mogućnosti da se Kijevu povećaju isporuke višecevnih bacača raketa “Himars” može gledati kao na nameru Vašingtona da krene u pravcu dalje eskalacije situacije.

    Antonov je rekao da su takve izjave Kala izuzetno zabrinjavajuće, prenosi TAS S.

    On smatra da takve izjave samo potvrđuju da Amerikanci ne nameravaju da dođe do mirnog rešenja situacije.

    Pentagon je ranije saopštio da će SAD obezbediti Ukrajini četiri artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti.

  • “Era ‘besplatnog novca’ je završena”

    “Era ‘besplatnog novca’ je završena”

    Francuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je da rast prinosa na američke državne obveznice znači da je “era besplatnog novca” završena.

    Le Mer je rekao za tv stanicu Frans 2 da će Francusku koštati nekoliko milijardi evra da otplati dug tržištu po osnovu obveznica, što, kako je istakao, govori o tome koliko je važno držati se “uravnotežene i koherentne” fiskalne politike, prenosi Rojters.Akcije na američkoj berzi su pale u ponedeljak, pri čemu se glavni indeks S&P 500 nalazi na silaznom putu, odnosno na takozvanom “medveđem” tržištu, jer raste strah da će očekivano agresivno povećanje kamatne stope Federalnih rezervi gurnuti ekonomiju u recesiju.

    Evropska centralna banka (ECB) je poršle nedelje okončala svoj dugotrajni program podsticaja i saopštila da će sledećeg meseca podići svoje ključne kamatne stope prvi put od 2011. godine, nakon čega će uslediti potencijalno još veće povećanje u septembru.

    ECB, suočena sa rekordnom inflacijom u evrozoni od 8,1 posto koja i dalje raste, strahuje sada od širenja inflatornih uticaja koji bi mogli da izazovu teško zaustavljivu spiralu cene-plate, koja bi označila novu eru tvrdoglavo visokih cena.

    Podaci objavljeni prošlog meseca pokazuju da je francuska ekonomija neočekivano pala u prvom tromesešju, jer su potrošači smanjili kupovine zbog naglog skoka inflacije koja je u maju dostigla rekordno visoku stopu od 5,8 odsto na godišnjem nivou.

    Ipak, Le Mer je rekao da očekuje da će Francuska zabeležiti ekonomski rast u 2022. godini.

  • Oštra poruka iz Amerike za Putina

    Oštra poruka iz Amerike za Putina

    Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin osudio je “imperijalističke ambicije” ruskog predsednika Vladimira Putina.

    “Ruska invazija je ono što se dešava kada velike sile odluče da su njihovi imperijalni apetiti važniji od prava njihovih mirnih suseda”, napisao je on na Tviteru.

    “I to je slika mogućeg sveta haosa i nemira u kome niko od nas ne bi želeo da živi”, rekao je Ostin.

  • Rusija bi jednom odlukom mogla da ugasi reaktore u SAD

    Rusija bi jednom odlukom mogla da ugasi reaktore u SAD

    Američki mediji ukazuju na moguće posledice sankcija uvedenih Rusiji po Sjedinjene Države.

    Naime, u slučaju da Rusija prestane da isporučuje obogaćeni uranijum američkim energetskim kompanijama, onda bi Sjedinjene Države mogle da se suoče s problemima u radu reaktora, pišu naučni saradnici Centra globalne energetske politike Kolumbijskog univerziteta Met Bouen i Pol Dabar u članku za američki “Hil”.

    “To bi moglo da dovede do gašenja reaktora, s obzirom da atomska energija čini više od 20 odsto kapaciteta u nekim delovima zemlje, a cene električne energije će skočiti čak i iznad današnje inflacije“, navodi se u članku.

    Autori podsećaju da su mnogi reaktori u SAD i Evropskoj uniji proizvedeni u Rusiji koja im isporučuje i komponente. U slučaju da se konflikt Moskve i Zapada nastavi onda će mnoge nuklearne elektrane biti prinuđene da obustave rad.

    U članku se navodi da se u tom slučaju može dogoditi da u regionu ne bude dovoljno kapaciteta u odnosu na potražnju potrošača.

    Po mišljenju novinara, kako bi se izašlo iz ove situacije, potrebno je da se obnovi rad konverzione fabrike u SAD, koja dugi niz godina nije radila, mada ona ne može da radi punim kapacitetom bez pomoći vlade. Pritom, uranijum još treba da se obogaćuje, a za to je neophodno da privatne kompanije izuče strategiju proširenja proizvodnje i tehnologija kako bi zamenile ruske isporuke, zaključuje se u materijalu.

    Kako podseća Sputnjik, Evropska unija je zbog specijalne operacije Rusije u Ukrajini objavila da je usvojila šesti paket sankcija Rusiji, kojim je predviđeno i postepeno uvođenje embarga na uvoz ruske nafte.

  • Najava iz Bijele kuće: Joe Biden će se ponovo kandidovati za predsjednika Amerike

    Najava iz Bijele kuće: Joe Biden će se ponovo kandidovati za predsjednika Amerike

    Glasnogovornica Bijele Karine Jean-Pierre odbacila je zabrinutost da bi godine ili stanje Joe Bidena moglo predstavljati izazov za njegov ponovni izbor za predsjednika SAD-a.

    “Postoji nešto što se zove Hatch Act na što moram paziti. Ono što mogu reći je da je predsjednik više puta rekao da planira da se kandiduje 2024. godine i tu se moram zaustaviti”, rekla je Jean Pierre.

    Podsjetimo, Biden je rođen 20. novembra 1942. godine i jedan je od najstarijih predsjednika SAD-a. Što znači da bi u izbornu utrku 2024. godine mogao ići sa 82 godine.

    Ovo je uslijedilo kao odgovor na članak objavljen u New York Times-u da u kojem bivši glavni strateg Baraka Obame, David Axelrod naveo Bidenove godine kao glavnu prepreku za njegovo ponovno kandidovanje za predsjedniak SAD-a.

    Glasnogovornica je branila i politiku Bijele kuće po pitanju porasta cijena, braneći “Američki plan spašavanja” i dvostranački zakon o infrastrukturi dok je optužila ruskog predsjednika Vladimira Putina da je invazijom na Ukrajinu izazvao rast cijena energenata i hrane.

  • Bajden produžio vanredne mjere za Balkan

    Bajden produžio vanredne mjere za Balkan

    Američki predsjednik Džozef Bajden produžio je vanredne mjere u vezi sa Balkanom za godinu dana, prema odgovarajućoj uredbi koju je objavila Bijela kuća.

    “Akti ekstremističkog nasilja i opstrukcionističkih aktivnosti, te situacija na zapadnom Balkanu koja koči napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i dalje predstavljaju neobičnu i izuzetnu prijetnju po nacionalnu bezbjednost i spoljnu politiku SAD”, navodi se u dokumentu.

    Zbog toga je Bajden utvrdio da je neophodno produžiti vanredne mjere koje su na snazi, a koje su proglašene Izvršnom naredbom 13219 za Balkan.

    Prvobitnu uredbu o vanrednim mjerama povezanim s regionom, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, donio je tadašnji američki predsjednik Džordž Buš mlađi prema zakonu o suočavanju s neuobičajenim i velikim prijetnjama po nacionalnu bezbjednost i spoljnu politiku SAD, kojom su predviđene sankcije fizičkim i pravnim licima koja su na neki način umiješana u ekstremističke aktivnosti u regionu. Kasnije je uredba proširena 2003. i 2021. godine.

    Takve mjere se mogu produžiti svake godine ako predsjednik objavi u Saveznom registru i dostavi Kongresu obavještenje u kojem se navodi da će nastaviti da važe i nakon datuma godišnjice, prenosi TASS.

  • Kina nikad oštrija prema Americi

    Kina nikad oštrija prema Americi

    Zvanični Peking poslao je oštru poruku Americi da je spreman da ratuje za Tajvan.

    Kineski ministar odbrane Vej Fenge upozorio je SAD da prekinu da se zalažu za nezavisnost Tajvana jer će se njegova zemlja boriti do smrti za očuvanje svoje teritorije.

    Ako se iko usudi da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska neće imati izbora nego da se bori po svaku cenu, do smrti. Niko ne treba nikad da potceni rešenost kineskih oružanih snaga za očuvanjem svog teritorijalnog integriteta, poručio kineski ministar odbrane Vej Fenge.

    On je na bezbednosnom forumu “Šangri La” u Singapuru, gde se sreo sa šefom Pentagona Lojdom Ostinom, u neobično oštrom govoru poručio da će Kina “zdrobiti” svaki pokušaj nezavisnosti Tajvana.

    “Ako se iko usudi da odvoji Tajvan od Kine, kineska vojska neće imati izbora nego da se bori po svaku cenu, do poslednjeg i preduzme sve neophodne mere da zdrobi svaki pokušaj separatista da odvoje Tajvan od matice”, istakao je Vej.

    On je dodao da je to jedini mogući izbor za Kinu.

    “Oni koji nastave zalaganje za nezavisnost Tajvana sa ciljem podele Kine sigurno neće ostvariti cilj. Niko ne treba nikad da potceni rešenost i kapacitet kineskih oružanih snaga za očuvanjem svog teritorijalnog integriteta”, podvukao je Vej.

    Kina nije ni za rat ni za sankcije
    Vej Fenge je rekao da kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize. “Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim”, kazao je Vej. Prvi čovek kineske vojske optužio je SAD i da pokušavaju da “preotmu” podršku zemalja azijsko-pacifičkog regiona i okrenu ih protiv Pekinga. “Nijedna zemlja ne treba da nameće drugima svoju volju ili da ih zastrašuje pod maskom multilateralizma. Ta strategija je pokušaj da se napravi mala, ekskluzivna grupa u ime slobodnog i otvorenog Indo-pacifika. To je strategija za izazivanje konflikta i sukoba kako bi drugi bili okruženi i izolovani”, rekao je Vej.

    Kina nije pretnja
    Osim toga, on je optužio Ameriku da pokušava da koči razvoj Kine.

    “Bila bi istorijska i strateška greška insistirati na tome da Kinu treba doživljavati kao pretnju, protivnika ili čak neprijatelja. Pozivamo američku stranu da prestane da kleveta i obuzdava Kinu, da prestane da se meša u unutrašnje stvari Kine i prestane da šteti interesima Kine”, rekao je Vej.

    Prema njegovim rečima, razvoj Kine ne predstavlja pretnju za druge zemlje, ali daje veliki doprinos globalnom miru i razvoju.

    Kineski ministar je ovako oštro reagovao nakon što je šef Pentagona Ostin u svom govoru u Singapuru optužio Kinu da destabilizuje situaciju u azijsko-pacifičkoj oblasti, naročito u blizini Tajvana. On je istakao da Amerika, koja snabdeva Tajvan oružjem i koja je napravila pakt sa još nekoliko zemalja u regionu, ima za cilj da “održi mir i stabilnost”.

  • Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Američki predsjednik Džozef Bajden rekao je da su rast cijena nafte i inflacija u SAD neželjeni efekat pomoći Kijevu, saopšteno je iz Bijele kuće.

    “U vrijeme kada smo donijeli odluku da pomognemo Ukrajini govorio sam da će to imati određenu cijenu za nas, NATO, zapadne i evropske zemlje. Znalo se šta će se desiti, rast cijene benzina i nafte te prehrambenih proizvoda”, rekao je Bajden na prijemu organizovanom za Nacionalni komitet Demokratske stranke.

    On je naglasio da su Ukrajina i Rusija veliki izvoznici žitarica na svjetsko tržište, a jedan od načina za borbu protiv inflacije je osiguranje bezbjednog pristupa žitaricama i đubrivu, što dovodi do smanjenja troškova hrane.

    Prema njegovim riječima, administracija pokušava da smanji cijenu goriva i ubrzan rast.

    On je podsjetio da je nedavno na tržište pušteno milion barela dnevno iz Strateških rezervi i da su od saveznika tražili da puste dodatnih 240 miliona barela kako bi spriječili dalji rast cijena.

    Bajden je upozorio da će Amerikanci određeni period morati da žive sa inflacijom do čijeg će pada dolaziti postepeno.

  • “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane “predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.

    U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

    Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je “izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način”.

    Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.

    Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da “nema izgovora” za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.

    Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao “promišljenim analitičarem“ je “šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider “izgubio osećaj za meru u ovoj krizi”.

    Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji.

    Fenge je istakao da iako je Kina postigla “značajan napredak” u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži “politike samoodbrane”.

    Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.

    Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i “pitanje od velikog međunarodnog značaja”.

    .

    Hladni rat?
    Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gje smo sada?

    Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

    On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. “Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu”, upozorava Kisindžer.

    “Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan”, poručuje on.

    Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

    “I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte”, kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.

    Rešenje za rat
    U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.

    Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.

    “Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove”, upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.

    Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:

    “Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi”.