Neki komentatori u EU smatraju da Amerika u suštini Evropu protivno njenoj volji i interesima uvlači u sukob s Kinom.
Dok neki mediji u američkoj politici naklonjeni državama Evropske unije traže da Evropa na isti način kao u slučaju Ukrajine, podnese ekonomske žrtve i pomogne Vašingtonu u podršci Tajvanu da se odupre politici Pekinga.
Švedski dnevnik “Ekspresen”, slično listovima naročito u Poljskoj i baltičkim zemljama, povlači paralelu s podrškom Zapada Kijevu u ratu s Rusijom, i kaže da je “činjenica da se Ukrajina junački bori i da to Rusiju jako košta…uz sankcije SAD i EU”, i zato traži da se tako pomogne i Tajvanu.
Mnogi analitičari u EU ukazuju na to da SAD i Evropa u politici i političkim režimima u Rusiji i Kini vide i životno presudan sukob demokratije i autoritarnog vidjenja društvenog uredjenja i podele sveta, što pre svega Vašington smatra da je pozvan i moćan da spreči.
Ali, primećuju da je i reagovanje Kine bilo žestoko, zasad prema Americi, pa postavljaju pitanje kako bi Evropska unija mogla, uz energetsku krizu s Rusijom, da preboli eventualne sankcije Pekinga, koji je glavni trgovinski partner Nemačke, a važno tržište i za druge članice Unije.
Hrvatski “Večernji list” piše da “nemačka privreda ne bi mogla da preživi bez kineskog tržišta i sirovina, posebno u času inflacije i energetske krize”, a ni evropska i nemačka ekonomija ne bi opstale bez poluprovodnika i čipova koje uvoze s Tajvana.
Evropski izveštači iz Vašingtona javljaju da ni tamo u političkim elitama i institucijama zemljotresu ravan odlazak predsednice predstavničkog doma američkog Senata Nensi Pelosi nije naišao na podeljenu podršku, a stižu i vesti da je Pelosi “hladnjikavo dočekana i u Seulu i Tokiju zbog onoga što je izazvala njena poseta Tajvanu”. To, pored ostalih, piše dopisnik francuskog lista “Mond” iz SAD koji objašnjava da su “Japan i Južna Koreja zbog toga veoma zabrinuti jer nikako ne žele da žeste svog kineskog suseda”.
Španski dnevnik “Vangvardija” smatra da je “putovanje predsednice Donjeg doma američkog senata u Tajpej bilo simbol nadmenosti te velike sile”.
Italijanski list “Korijere dela sera” misli da “nezavisno od zdravog razuma, čovečnosti i ekonomskih interesa, nema sumnje da (kineski predsednik) Si Djinping ne isključuje upotrebu sile” prema Tajvanu, koji smatra delom svoje teritorije u sklopu politike “Jedna Kina”.
Milanski dnevnik dodaje da bi se “druga svetska ekonomska sila Kina tad našla na udaru, ako ne baš direktne američke intervencije, a ono istih mera kao Vladimir Putin zbog Ukrajine, a to su izolacija i sankcije… ali to bi značilo da ceo globalizovani svet srlja u tešku sivu zonu destabilizacije”.
Nemački portal “Jurointelidžens” u oštrom komentaru navodi da “glupost više američkih političara koji pokušavaju da se uhvate u koštac istovremeno s Kinom i Rusijom nameće zaključak da Evropa nikako nije ista kao ona iz 19. i 20. veka”.
“Nije to isto kao žvakati žvakaću gumu i istovremeno hodati”, dodaje nemački portal i kaže da “nemački strategijski promašaj u Drugom svetskom ratu nije bilo ratovanje na dva fronta, već neshvatanje da će se tvoji neprijatelji ujediniti u strategijski savez”.
“A to je upravo ono čega smo sad svedoci… strategijski savez Kine, Rusije, delova Afrike, kao i delova Bliskog istoka i Latinske Amerike se polako stvara, bez obzira na to da će dugo trajati dok ne poprimi realnu moć”, zaključuje “Jurointelidžens”.
Iitalijanski list “Republika” je mišljenja da “isto kao u slučaju Ukrajine, gde je pravi strah Vladimira Putina ne širenje NATO, već opasnost demokratske zaraze, Tajvan predstavlja veliko zlo za Si Djinpinga, dakle preobraćanje Kine u demokratski poredak utemeljen na vladavini prava”.
Austrijski “Viner cajtung” misli da je “preveliko svrstavanje Evrope s posetom Amerikanke Pelosi Tajvanu udarac naporima Evropske unije da poveća svoj medjunarodni upliv… a u situaciji kad bi se EU našla neminovno zajedno s SAD na brani od napad Rusije ili Kine, morala bi da može i sama nešto da kaže, ako joj strategijski suverenitet ostaje cilj”.
Irski “Ajriš independent” upozorava da je američka politika prema Kini “igranje vatrom” koje preti i “nuklearnom varnicom” , dok uvodničar nemačkog portala “Dojče vele” postavlja pitanje da li je putovanje Nensi Pelosi na Tajvan “važan znak ili istorijska greška”.
“Dojče vele” zaključuje da je činjenica da je “sad pretnja rata u vazduhu, a u pitanju su svet i nuklearne sile, mada je Tajvan nerešiv zamrznuti sukob, pa ako zamrznuti sukob ne moze da se reši, treba ga zamrznutog i održati”.
