VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Amerika upozorava: Bježite!

    Amerika upozorava: Bježite!

    SAD imaju obaveštajne podatke da Rusija uskoro planira nove napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte, navodi Rojters.

    “Imamo informacije da Rusija pojačava pripreme i da će u narednim danima pokrenuti napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte. S obzirom na ruske rezultate u Ukrajini, zabrinuti smo zbog kontinuirane pretnje koju ruski udari predstavljaju za civile i civilnu infrastrukturu”, saopštio je Stejt department.

    U tom upozorenju se takođe pozivaju građani SAD koji su još u Ukrajini da odmah napuste zemlju.”Ako čujete glasnu eksploziju ili ako se aktiviraju sirene, odmah potražite zaklon”, objavio je State Department. “Ako ste u domu ili nekoj zgradi, idite na najniži nivo strukture s najmanje spoljnih zidova, prozora i otvora; zatvorite sva vrata i sednite blizu unutrašnjeg zida, dalje od prozora ili otvora”, dodaje se u upozorenju.

  • Stejt department: Eskobar dolazi u Beograd i Prištinu da podrži dijalog

    Stejt department: Eskobar dolazi u Beograd i Prištinu da podrži dijalog

    Zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Eskobar, dolazi u Prištinu i Beograd kako bi podrži dijalog dvije strane, izjavio je za Tanjug portparol Stejt departmenta.

    Sa Eskobarom u Prištinu i Beograd dolazi i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, potvrđeno je Tanjugu u diplomatskim krugovima u Briselu, a, kako se očekuje, oni će doputovati danas u Prištinu, a u Beograd će boraviti u četvrtak.

    Ova posjeta dolazi nakon neuspjele runde dijaloga Beograda i Prišine na najvišem nivou, kada su se u Briselu nakon godinu dana susreli predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnik Prištine Aljbin Kurti.

    Eskobar i Lajčak posjetilii su zajedno Prištinu i u Beograd posljednji put početkom februara ove godine.

  • Trump tuži državu zbog pretresa njegovog imanja, tvrdi da je favorit za predsjednika Amerike 2024.

    Trump tuži državu zbog pretresa njegovog imanja, tvrdi da je favorit za predsjednika Amerike 2024.

    Bivši američki predsjednik Donald Trump tuži državu zbog pretresa njegovog imanja i traži je od sudije da zamrzne istragu Ministarstva pravde o dosijeima zaplijenjenim iz njegove kuće na Floridi u pretresu FBI-a.

    Njegov pravni tim je zatražio da se imenuje nezavisni advokat koji će nadgledati dokumente koje su agenti ovog mjeseca uklonili iz njegovog imanja na Floridi.

    FBI je oduzeo ukupno jedanaest povjerljivih dosijea sa imanja Trumpa upretresu koji je ivršen 8. augusta, navodi FBI.

    Podsjetimo, Trump je pod istragom zbog potencijalnog pogrešnog rukovanja dokumentima.

    Njegovi advokati su u ponedeljak zatražili da se imenuje “neutralni” advokat treće strane – poznat kao specijalni majstor – da utvrdi da li su zaplijenjeni dosijei ustvari zaštićeni privilegijom izvršne vlasti, koja predsjednicima omogućava da određene dokumente drže u tajnosti.

    Specijalni upravnici, koje Trump traži se obično imenuju u krivičnim predmetima u kojima postoji bojazan da bi neki dokazi mogli biti zaštićeni privilegijom advokata i klijenta ili drugom zaštitom koje bi ih mogle učiniti neprihvatljivim na sudu.

    Ministarstvo pravde je u kratkom saopštenju navelo da su tužioci upoznati sa žalbom Donalda Trumpa i da će odgovoriti na sudu.

    “Nalog za pretres na imanju u Mar-a-Lagu na Floridi odobrio je savezni sud”, rekao je glasnogovornik Anthony Coley.

    Tužba,odnosno žalba koju je Trump podnio ispisana je na 27 stranica i podnesena je u West Palm Beachu na Floridi pred sudijom kojeg je Trump predložio 2020.


    U žalbi Trumpovi advokati akciju FBI-a na njegovom imanju nazivaju šokantnom te navode da je “Predsjednik Donald J Trump je očigledan favorit na republikanskim predsjedničkim izborima 2024. i na općim izborima 2024., ako odluči da se kandiduje”.

    New York Times je objavio da su agenti do sada pronašli preko 300 dokumenata s povjerljivim oznakama Donalda Trumpa dok je bio predsjednik, uključujući materijal CIA-e, Agencije za nacionalnu sigurnost i FBI-a.

    Trump je tvrdio da nije učinio ništa loše, tvrdeći da je sa svih dokumenata koje je uzeo iz Bijele kuće kada je napustio funkciju u januaru 2021. sam već skinuo oznaku tajnost.

    U sudskoj tužbi Trumpovi advokati navode bivši predsjednik i njegov tim žele da Ministarstvo pravde dostavi detaljniji spisak onoga što je oduzeto tokom FBI pretresa.Ističu da je Trump sarađivao sa FBI-em prije nego je došlo do pretresa.

    Njegovi advokati kažu da je nalog za pretres bio previše širok i da je pretres prekršio Četvrti amandman američkog Ustava, koji štiti Amerikance od nerazumnog pretresa i zapljene.

  • Ukrajina je “crna rupa”

    Ukrajina je “crna rupa”

    Čitaoci američkog izdanja Njuzvika reagovali su na podatke o isporuci zapadnog naoružanja Ukrajini.

    Podatke je objavio sistem za praćenje Ukraine Support Tracker.

    Prema UST, Sjedinjene Države su obećale 25,2 milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini.

    Istovremeno, nova uveravanja o vojnoj pomoći Kijevu iz Evrope u julu su “postala potpuno prazna”: do avgusta nijedna velika zemlja EU “nije preuzela značajnije nove obaveze”.

    “Ukrajina je bila i jeste samo bacanje novca, milijardi i milijardi. To je, u stvari, crna rupa sa horizontom događaja iz koje se ništa ne vraća i iza koje sve – novac, oružje ili ljudi – jednostavno nestaje”, prokomentarisao je jedan čitalac.

    “Morate biti krajnje naivni verujući da sav taj novac ide Ukrajini, kako tvrdi američka vlada. Ovim novcem se hrani naš vojnoindustrijski kompleks za proizvodnju novog naoružanja i tako dalje za američku vojsku”, rekao je Rodžer Vinsent, prenose “Novosti”.

    Rusija je prethodno poslala notu svim zemljama, uključujući i SAD, zbog isporuke naoružanja Ukrajini.

    Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napomenuo je da će svaki teret koji sadrži vojnu pomoć Ukrajini postati legitimna meta za Rusiju.

    Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da se zemlje NATO “igraju vatrom” isporukom oružja.

    Portparol predsednika Dmitrij Peskov istakao je da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.

  • Amerika u “ratu” sa novim neprijateljem

    Amerika u “ratu” sa novim neprijateljem

    Američka mornarica gubi bitku od neprijatelja “daleko strašnijeg od Kine ili Rusije” – rđe, navodi se u članku Majka Glena za “Vašington tajms”.

    “Pentagon je označio Kinu kao “upornog rivala”, a Rusiju kao “oštru pretnju”, ali izgleda da se američka mornarica suočava sa još strašnijim i podmuklijim izazovom: rđom. Neki se čak plaše da rđa dobija ovaj rat”, piše Glen.

    On je naveo da razarači prekriveni rđom bacaju senku na imidž oružanih snaga. Ali, problem nije samo kozmetički, rđa može da izazove ozbiljnu štetu na brodu.

    Komentarišući ove tvrdnje, penzionisani kapetan Karl Šuster primetio je da rđa smanjuje snagu broda za trećinu, pa je čišćenje neophodno.

    Prema mišljenju stručnjaka, za problem su krivi ekološki aktivisti. Oni se protive metodama prevencije rđe koje ugrožavaju životnu sredinu.

    Pandemija koronavirusa itekako je uticala na američku flotu. Zbog ograničenja koja su uvedena u sklopu borbe sa virusom, veliki broj brodova već duže vreme nije popravljan.

    Ranije je Edvard Čang, kolumnista časopisa “Amerikan konzervativ”, rekao da je američka vojska, zbog kolapsa reputacije, suočena sa akutnim nedostatkom regruta i da je prinuđena da se bori protiv optužbi za nekompetentnost i prekomernu politizaciju.

  • “Rusija je svijesna slabe bezbjednosti američkih nuklearnih bombi”

    “Rusija je svijesna slabe bezbjednosti američkih nuklearnih bombi”

    Rusija je svijesna slabosti u nuklearnoj doktrini SAD, piše američko izdanje The Hill.

    Za Sjedinjene Države se kaže da imaju nuklearne bombe sa slobodnim padom, ali Moskva je svesna da su one slabo zaštićene kada se skladište i isporučuju do cilja avionima koji lete kroz sporni vazdušni prostor.

    Pored toga, američkoj mornarici je potrebna nova generacija nuklearnih krstarećih raketa kratkog do srednjeg dometa, uglavnom zato što su različiti predsednici, uključujući Džoa Bajdena, ometali njihov razvoj.

    Kongres pokušava da popravi situaciju, ali Amerika je i dalje u nezavidnoj poziciji.

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je istakla da Rusija nikada nikome nije pretila nuklearnim oružjem.

    Pristup Moskve, rekla je Zaharova, zasniva se isključivo na logici odvraćanja.

    Čak i u sadašnjim uslovima, kada su zemlje NATO, koje su izazvale zaoštravanje ukrajinske krize, pokrenule hibridnu kampanju protiv Rusije, proglasile se za “nuklearni savez“ i opasno balansiraju na ivici direktnog oružanog sukoba.

  • Kirbi tvrdi da Beograd neće pristati na ustupke bez članstva u EU

    Kirbi tvrdi da Beograd neće pristati na ustupke bez članstva u EU

    Bivši ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi kaže da je nerealno očekivati da Beograd i Priština naprave bilo kakve ustupke u dijalogu o Kosovu bez neke ozbiljne nagrade, a to je prema njegovom mišljenju – članstvo u Evropskoj uniji.

    Kirbi je u intervjuu za Glas Amerike rekao da ne očekuje skoro razrješenje kosovskog problema jer mu sadašnji pregovarači, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, ne djeluju kao ljudi koji imaju odnos povjerenja. Ipak, smatra da postoji uslov čijim bi ispunjenjem čitav proces bio ubrzan i riješen.

    – Mislim da će u jednom trenutku, ako EU i dalje bude posvećena tome da Srbija bude članica, ako Srbija potvrdi opredjeljenje da postane članica, i ako Kosovo bude uvjereno u to isto – sve moći da prođe. Međutim, ne mislim da su aktuelna rukovodstva Kosova i Srbije spremna na međusobne ustupke – ukoliko ne bude neke značajnije nagrade. Ne vjerujem da dvije strane mogu nešto da razgovaraju i dogovore. Na kraju mora postojati nagrada. Oduvijek sam vjerovao da je ta nagrada članstvo u Evropskoj uniji. U odsustvu toga neće biti saglasnosti Srbije, a pogotovo će izostati spremnost aktuelne kosovske vlade da razgovara sa srpskom stranom. I u skorijoj prošlosti iskazivala je otpor ka tome – rekao je Kirbi.

    Članstvo Srbije u EU smatra vrlo važnim, ali misli da prije toga moraju da se steknu određeni preduslovi.

    – Pravo pitanje je da li Srbija vjeruje da je put ka članstvu u EU zaista otvoren – što nije u potpunosti jasno. Ako jeste, da li Srbija zaista želi da krene tim putem… Od nje se učestalo čuje da želi, ali dela to ne pokazuju. Uzmite u obzir njen odnos sa Rusijom koja krši sve ono za šta se zalaže Evropska unija. Tako da tu postoje problemi – smatra Kirbi i dodaje:

    – Evropu smatram nepotpunom bez Srbije. I aktuelni dijalog mora da se završi da bi se to desilo. Optimista sam, ali ne u smislu da bi se to moglo dogoditi danas ili sutra. Mnogo toga svodi se na posljednji momenat. Dogodiće se neka vrsta rešenja ili odlaganja odluka koje treba da stupe na snagu od 1. septembra. Ali, čitav dijalog se neće riješiti odmah. Za to je potrebno da se pometnja, koju je Moskva stvorila u Ukrajini, na neki način razriješi. Evropa trenutno nije dovoljno sređena da bi Unija primala nove članice – posebno ne onu koja je, kako barem danas izgleda, mnogo više orijentisana na Moskvu nego na centar evropske politike.

    Jednim od ozbiljnih problema u dijalogu, Kirbi smatra loš odnos Vučića i Kurtija.

    – Ne može se reći da su ta dva gospodina najbolji prijatelji. Nisam siguran da vjeruju jedan drugome – i u tome je problem. Ne morate biti dobri prijatelji, ali u nekom trenutku potrebno je razviti povjerenje, jer ako želite da postignete dogovor – potrebno je da vjerujete da će se ostvariti. Učestaliji susreti bi mogli razviti razumijevanje. Ja sam diplomata – uvjeren sam da razgovor pomaže da se uspostavi korektniji odnos. Ukoliko se ne susrećete – u tom slučaju se gubi veza.

  • Kina i Rusija “trn u oku” Vašingtona

    Moskva i Peking jačaju vojnu saradnju kako bi osigurali bezbednost svojih zemalja u uslovima nestabilne vojno-političke situacije u svetu.

    Oni to rade i kako bi koordinisali napore, stvarajući tako protivtežu NATO bloku, kažu ruski eksperti komentarišući predstojeće vojne vežbe “Vostok 2022”.

    Ove vežbe su veoma važne, posebno u kontekstu geopolitičke konfrontacije i hibridnog rata koji protiv Rusije i Kine vodi kolektivni Zapad, dodaju stručnjaci.

    Jačanje rusko-kineske vojne saradnje uz to sugeriše da Moskva i Peking shvataju da pretnje po njihovu bezbednost dolaze iz jednih te istih centara.

    Što se tiče praktičnog značaja ovih vežbi, pripadnici Oružanih snaga RF i Kine, kao i drugih zemalja koje učestvuju u manevrima, razmenjuju iskustva, jačaju međusobno poverenje, usavrašavaju borbenu spremnost i veštine.

    “Strani vojni eksperti ističu opasnost od ovakvih manevara, jer su verovali da će se Amerika u budućnosti obračunati sa Rusijom i Kinom i da ruska i kineska vojska neće moći da sarađuju. Međutim, na vojnim vežbama vojske dve zemlje pokazuju da mogu ne samo da sarađuju i kordinišu akcije, već i da, ako je potrebno, sprovode razne vojne operacije, uključujući i upotrebu strateških snaga, a kada to kažem mislim na nuklearne snage”, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.

    Strateška komandno-štabna vežba “Vostok 2022” održaće se u Rusiji u periodu od 30. avgusta do 5. septembra, a u njima će, osim ruske i kineske armije, učestvovati i vojske Indije, Belorusije, Tadžikistana, Mongolije i drugih zemalja.

    Manevri će se održati na 13 poligona Istočnog vojnog okruga, a u njima će učestvovati ruske elitne Vazdušno-desantne snage, dalekometna i vojno-transportna avijacija, kao i trupe stranih država. Vežbama će rukovoditi načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF Valerij Gerasimov.

    Kina šalje svoju vojsku na vežbe kako bi produbila praktičnu i prijateljsku saradnju sa vojskama drugih zemalja, povećala nivo strateške saradnje sa svim učesnicima i poboljšala sposobnost suprotstavljanja različitim pretnjama, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane, napominjući da to učešće “nema veze sa aktuelnom međunarodnom i regionalnom situacijom”.


    Jačanje vojne saradnje
    U manevrima će biti razrađena upotreba trupa u obezbeđivanju vojne bezbednosti u istočnom regionu. Ruski eksperti kažu da se danas stvara situacija u kojoj dolazi do polarizacije svetskih sila i stvaranja dva suprotstavljena tabora, između ostalog i u Azijsko-pacifičkom regionu.

    S jedne strane, to su SAD i njihovi saveznici, nova organizacija AUKUS, Južna Koreja i Japan, a sa druge strane se formira savez između Moskve i Pekinga.

    Kina poslednjih godina redovno učestvuje u vojnim vežbama u Rusiji, a broj kineskih jedinica u ovim vežbama se stalno povećava. To ukazuje da se saradnja Rusije i Kine u vojnoj oblasti intezivira.

    To je, po mišljenju eksperata, povezano sa akcijama SAD, koje vode otvorenu neprijateljsku politiku prema Rusiji i Kini. Ocena je i da su strateške komandno-štabne vežbe “Vostok 2022” signal zapadnim zemljama da su Peking i Moskva spremni da zajednički odgovore na promene vojno-političke situacije u Aziji.

    “Reći ću vam da broj vežbi koje izvodimo sa Narodnooslobodilačkom vojskom Kine svake godine raste. U to ne ubrajam, na primer, događaje kao što su Vojne igre u kojima vojnici kineske vojske učestvuju od samog početka. Štaviše, deo tih Igara se održava u Kini. Odnosno, može se sa sigurnošću reći da će ovakva saradnja dovesti do onoga što će postati osnova vojno-političkog saveza od koga se na Zapadu najviše plaše, ali svojim delovanjem, sankcijama doprinose nastanku tog saveza”, ističe ruski ekspert.

    “Trn u oku”
    Leonkov dodaje da su Rusija i Kina u poslednjih nekoliko godina značajno povećale vojnu saradnju. Kao primer on navodi zajedničke vežbe “Pomorska saradnja”, zatim manevre “Kavkaz”, “Vostok” na Dalekom istoku i u akvatoriji Tihog okeana i mnoge druge, gde su Kinezi učestvovali bilo kao posmatrači ili dirketni učesnici.

    Ministarstva odbrane Rusije i Kine uvek su isticala da su ovi događaji usmereni na jačanje sveobuhvatne strateške saradnje i partnerstva, kao i na produbljivanje praktične saradnje u vojnoj sferi. Istovremeno, Peking i Moskva su više puta naglašavali da razmena vojnog iskustva između Ruske Federacije i Kine nije usmerena protiv trećih zemalja.

    Vašington se već oglasio povodom manevara “Vostok 2022” navodeći da ove vežbe smatra “rutinskim”. Međutim, ruski eksperti su uvereni da će SAD i njihovi saveznici negativno reagovati na nove zajedničke rusko-kineske vežbe, te da će to iskoristiti da optuže dve sile za stvaranje dodatne eskalacije. Ipak, svrha ovih vežbi je drugačija – pre svega, cilj je zaštita njihovih granica i stvoranje određenog uporišta radi bezbednosti Rusije i Kine u budućnosti.

    “Razmena iskustava i zajednička borbena obuka približavaju naše Oružane snage i, u slučaju opasnosti, može doprineti boljem borbenom delovanju u što kraćem roku”, zaključio je Leonkov.

    Vojni eksperti takođe ističu da su vežbe koje se održavaju u Rusiji i u inostranstvu na ceni, a da su vojnici drugih zemalja veoma zainteresovani za iskustvo koje je ruska vojska stekla u savremenim borbenim uslovima, pre svega u Ukrajini i Siriji.

  • Moćno oružje stiže u Ukrajinu

    Moćno oružje stiže u Ukrajinu

    SAD su najavile novu isporuku oružja Ukrajini u vrednosti od 775 miliona dolara.

    Paket uključuje nekoliko raketa velike brzine protiv zračenja (HARM) za napad na ruske radarske sisteme zemlja-vazduh i radare za rano upozoravanje, piše Bi-Bi-Si.

    Rakete se mogu ugraditi u postojeće ukrajinske avione Mig-29, što nije lak zadatak jer su ruske proizvodnje i imaju drugačiji sistem od zapadnih.

    SAD nameravaju da isporuče 1.500 TOV projektila i obavezale su se na kontinuiranu isporuku HIMARS raketnog sistema.

  • Kina ima novi zadatak

    Kina ima novi zadatak

    Američki ambasador u Pekingu Nikolas Berns rekao je danas da Kina mora da uvjeri ostatak sveta da nije “faktor nestabilnosti”.

    Berns je dodao da će Kina djelovati miroljubivo u Tajvanskom moreuzu.”Ne smatramo da treba da bude krize u odnosima SAD-Kina zbog nedavne, miroljubive posete predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu. Bila je to iskontruisana kriza koja je došla od vlade u Pekingu i nakon toga preterana reakcija”, rekao je Berns za CNN aludirajući na kineske vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu kao odgovor na posetu Pelosi i prekid diplomatskih razgovora sa SAD.

    “Sada je obaveza vlade u Pekingu da ubedi ostatak sveta da će ubuduće delovati mirno”, rekao je ambasador SAD, kome je ovo prvi televizijski intervju od stupanja na dužnost pre šest meseci.

    “Verujem da postoji dosta zabrinutosti u svetu da je Kina postala faktor nestabilnosti u Tajvanskom moreuzu, što nije nikome u interesu”, kazao je on.