VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Amerikanci upozoravaju; “Spasa nema”

    Amerikanci upozoravaju; “Spasa nema”

    Američki proizvođači nafte i gasa iz škriljaca izdali su upozorenje.

    Oni, naime, tvrde da ne mogu u dovoljnoj meri da povećaju proizvodnju kako bi pomogli Evropi da se izbori sa energetskom krizom tokom predstojeće zime, piše Fajnenšel Tajms.

    Bez obzira što su cene nafte pale u poslednje vreme, situacija na tržištu može da se promeni početkom decembra kada počne da važi evropski embargo na kupovinu ruske nafte.

    Ministarka finansija Sjedinjenih Američkih Država Dženet Jelen upozorila je ove nedelje da stupanje na snagu embarga može da isprovocira skok cena nafte. Stručnjaci pretpostavljaju da bi cene ponovo mogle da porastu preko 100 dolara po barelu, prenosi Sputnjik.

    SAD su povećale izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa u Evropu, iako predstavnici te ekonomske oblasti ističu da su obimi isporuke u ovom momentu već blizu maksimuma, dok će, istovremeno, proizvodnja nafte u zemlji ove godine biti manja od republičke prognoze okvirno za milion barela dnevno.

    Spasa – nema

    Vil Vanlo, direktor fonda za direktne investicije Quantum Energy Partners, jednog od najvećih investitora u sektoru škriljaca, ocenio je da Sjedinjene Države ne mogu naglo da povećaju proizvodnju. Prema njegovim rečima, trenutni obim proizvodnje je takav kakav je.

    “Spasa nema. Ni kad je u pitanju nafta, ni kad je u pitanju gas”, dodao je Vanlo.

    Glavni izvršni direktor Pioneer Natural Resources Co. Skot Šefild smatra da američki proizvođači škriljaca neće moći značajno da povećaju proizvodnju.

    “Ne pokrećemo nove platforme za bušenje i ne vidim da bi neko drugi to mogao da radi”, naglasio je Šefild.

    On pretpostavlja da bi cene nafte ove zime mogle da porastu iznad 120 dolara po barelu.

    Prema rečima direktora fonda za direktne investicije Kimmeridge Energy Bena Dela, akcionari nisu spremni da daju zeleno svetlo naftnim kompanijama za naglo povećanje proizvodnje, jer to zahteva nove investicije. Investitori preferiraju da kompanije proizvode manje, ali sa većom dobiti.

    “Manje povećanje isporuka nafte i gasa iz SAD u najskorije vreme neće promeniti situaciju na svetskom nivou”, ocenio je šef privatne kompanije za proizvodnju nafte Greenlake Energy Ventures.

    Prema podacima američkog Ministarstva energetike, proizvodnja u SAD je pre pandemije koronavirusa dostigla 13 miliona barela dnevno, da bi zatim naglo pala i do ovog momenta se nije vratila na nivo od pre krize. Prošle nedelje je iznosila 12, 1 milion barela dnevno.

  • Amerika odobrila vizu Lavrovu, Rusi traže da i ostatak delegacije uđe u New York

    Amerika odobrila vizu Lavrovu, Rusi traže da i ostatak delegacije uđe u New York

    Ministru vanjskih poslova Rusije Sergeju Lavrovu i određenom broju članova delegacije koju on predvodi, odobrene su vize za ulazak u Sjedinjene Američke Države kako bi prisustvovali Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).

    “Vize su date Lavrovu i velikom broju članova delegacije”, navodi se u saopštenju Ministarstva vanjskih poslova Rusije.

    Moskva je od Washingtona zatražila vize za 56 osoba, navodi se u pismu ruskog ambasadora u UN-u Vasilija Nebenzije od 2. septembra generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guteresu. Ruski diplomatski izvor rekao je u utorak da su Sjedinjene Američke Države odobrile 24 vize, prenosi Reuters.

    Nebenzia je u svom pismu također naveo da avionska posada Lavrovovog aviona nije dobila vize. Nije odmah bilo jasno da li je Washington dao vize za rusku posadu ili bi se od Lavrova očekivalo da leti komercijalnim avio kompanijama za New York.

    Prema “sporazumu o sjedištu” UN-a iz 1947. godine, Sjedinjene Američke Države su općenito dužne dozvoliti pristup Ujedinjenim narodima stranim diplomatama, no Washington tvrdi da može uskratiti vize iz sigurnosnih, terorističkih i vanjskopolitičkih razloga.

    Ujedinjene nacije su ranije ovog mjeseca saopštile da razgovaraju sa Sjedinjenim Američkim Državama o ruskim vizama.

    Ministarstvo očekuje izdavanje viza i ostalim članovima delegacije kao i ubrzano rješavanje logističkih pitanja, imajući na umu da “restrikcije zbog ilegalnih sankcija SAD-a blokiraju logistički dolazak ruskih predstavnika na sjednicu Generalne skupštine”, navodi se u saopštenju, prenosi RIA Novosti.

    Rusija već sedmicama kritikuje SAD zbog neizdavanja viza članovima ruske delegacije u svrhu učestvovanja u radu Generalne skupštine UN-a. Sastanak na visokom nivou Generalne skupštine UN-a počinje 20. septembra.

    Kremlj je u utorak saopćio da SAD krši svoje obaveze time što nisu izdali vize cijeloj ruskoj delegaciji i rekao da će pozvati Ujedinjene nacije i Sjedinjene Američe Države na odgovornost za tu situaciju.

    Sjedinjene Američke Države saopštile su ranije ovog mjeseca da ozbiljno shvaćaju svoje obaveze kao zemlja domaćin UN-a i da su podaci o vizama povjerljivi prema američkom zakonu, tako da ne mogu komentirati pojedinačne slučajeve.

  • Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Sjedinjene Države razmatraju opcije za uvođenje sankcija Kini kako bi je odvratile od napada na Tajvan, javlja Rojters.

    Istovremeno je EU pod diplomatskim pritiskom sa Tajvana da to uradi, prenosi britanska agencija reči izvora upoznatih sa diskusijama koje se vode.

    Njihovi izvori navode da su namere Vašingtona i odvojeno lobiranje Tajvana kod izaslanika EU još uvek u ranoj fazi – kao reakcija na strah od kineske invazije koji je narasta paralelno sa eskalacijom vojnih tenzija u Tajvanskom moreuzu.

    U oba slučaja, ideja je da te sankcije prevaziđu mere koje su već preduzete na Zapadu da se ograniče trgovina i investicije sa Kinom kada su u pitanju tehnologije poput kompjuterskih čipova i telekomunikaciona oprema.

    Izvori Rojtersa ne navode detalje o tome šta se tačno razmatra ali pominjanje sankcija protiv druge ekonomije sveta i jednog od najvažnijih činilaca svetskih lanaca nabavke upitno je zbog izvodljivosti same akcije.

    “Potencijalno uvođenje sankcija Kini daleko je kompleksnije pitanje od usankcija protiv Rusije, kada se uzmu u obzir izuzetna povezanos Amerike i saveznika sa kineskom ekonomijom“, kaže Nazak Nikaktar, nekadašnji viši zvaničnik američkog Ministarstva trgovine.

  • Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Rusija, bez obzira na “poteškoće” u ukrajinskoj kampanji raspolaže veoma brojnim i moćnim oružanim snagama koje može da angažuje, kažu iz Bijiele kuće.

    Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džon Kirbi kaže da su se Rusi suočili sa brojnim problemima u Ukrajini koje su sami stvorili.

    “To je nesumnjivo. Ali, to je još uvek veoma velika i izuzetno jaka moćna vojna sila. Gospodin (predsednik Rusije Vladimir Putin) raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti koje mogu biti upotrebljene ne samo u Ukrajini, nego potencijalno i drugde”, rekao je on na brifingu u Beloj kući.

    Kirbi je podsetio da je Ministarstvo odbrane okarakterisalo Rusiju kao akutnu pretnju i da je, po njegovom mišljenju, takva formulacija tačna.

    “Očigledno je da i dalje imaju vojsku koja je u stanju da nanese veliku štetu”, zaključio je Kirbi, prenosi Sputnjik.

  • Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Srbija je na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno.

    Odnosno, prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, ocenjeno je u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta.

    Državni sekretarijat SAD-a svake godine od 2008. ocenjuje fiskalnu transparentnost zemalja širom sveta a kao parametre za ocenu efikasnosti u javnom informisanju o finansijskim pitanjima zemlje uzimaju se dostupnost javnih budžetskih dokumenata, njihova sadržajnost i pouzdanost, objavljivanje podataka o javnom dugu, transparentnost procesa dodele ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava.

    Ministar finansija Siniša Mali ocenio je izveštaj kao rezultat svih do sada sprovedenih reformi u javnim finansijama.

    “To su odlične vesti i pokazuju nam da uspešno vođenje javnih finansija ne znači samo dobro upravljanje novcem građana, već taj proces mora biti i apsolutno transparentan jer građani moraju znati na šta se troši njihov novac i učestvovati u tome mehanizmima za to predviđenim”, rekao je Mali nakon objavljivanja Izveštaja.

    Kako je navedeno u Izveštaju, gotovo polovina posmatranih zemalja nije ispunila zahtevane kriterijume, odnosno 69 zemalja od ukupno 141 je u ovim procesima ocenjeno nedovoljno transparentno, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

    Prema rečima Malog, ovo nije samo jedan u nizu finansijskih izveštaja bez daljih efekata, već su ovo i parametri na osnovu kojih investitori biraju u koje će zemlje ulagati.

    “Ovakvi izveštaju crtaju investicione mape kapitalu, a u 21. veku privući novac u svoju zemlju je najvažnija borba. Mi smo na dobrom putu i moramo održati nivo direktnih stranih investicija na visokom nivou kako bismo što bezbolnije prebrodili godine koje stižu”, rekao je Mali.

    On je zaključio da su za Srbiju od izuzetne važnosti ovakve povratne informacije kojima se potvrđuje da u svetu ne ostaje neprimećen naš napor i istinska posvećenost reformama koje privodimo kraju.

  • Kijev planira da od SAD pozajmi 1,5 milijardi dolara za gas

    Kijev planira da od SAD pozajmi 1,5 milijardi dolara za gas

    Ukrajinska vlada planira da pozajmi 1,5 milijardi dolara od Sjedinjenih Američkih Država za kupovinu gasa, saopštio je danas premijer Ukrajine Denis Šmihal.
    “Unutar vlade smo razgovarali o pitanju energetske bezbjednosti i sezone grijanja. Posebno smo pričali o pomoći američkih partnera prilikom kupovine gasa. Vodimo pregovore o dodjeli tranše u iznosu od 1,5 milijardi dolara od SAD od ‘Eksimbanke'”, rekao je Šmihal, prenijela je ukrajinska “Pravda”.

    On se zahvalio administraciji američkog predsjednika Džozefa Bajdena što je uputila zahtjev Kongresu za izdvajanje dodatnih 11,7 milijardi dolara Ukrajini i govorio o koracima vlade ka jačanju saradnje sa MMF-om, prenosi Tanjug.

  • Odbačena Trampova tužba protiv Hilari Klinton

    Odbačena Trampova tužba protiv Hilari Klinton

    Okružni sud u Floridi odbacio je danas tužbu bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa protiv Hilari Klinton, njegove rivalke na izborima 2016, a u kojoj je tvrdio da je ona sa drugim demokratama izmislila navode o miješanju Rusije u izborni proces.

    Sudija Donald Midlbruk naveo je u obazloženju da se tužbom ne traži nadoknada za bilo kakvu pravnu štetu i da sud “nije odgovarajući forum” za žalbe bivšeg predsjednika.

    “On nastoji da se razmeće političkim manifestom od 200 stranica u kojem iznosi pritužbe protiv političkih protivnika”, kaže se u presudi.

    Dodaje se da Trampovoj tužbi “nedostaje suština i pravno utemeljenje koje nastoji da zamijeni dužinom, hiperbolom i obračunom”, prenosi Rojters.

    Midlbruk je naveo i da je Tramp predugo čekao da podnese žalbu prekoračivši zakonsku zastarjelost i da nije uspio da dokaže da je oštećen bilo kakvim neistinama.

    Tramp je u martu tužio Hilari Klinton, koja je 2016. bila demokratski predsjednički kandidat, kao i druge demokrate zbog navodnog “reketiranja”, “zavjere da se počini štetna neistina” i drugih tvrdnji koje je više puta iznosio tokom četiri godine koje je proveo u Bijeloj kući.

    Tražio je kompenzaciju i odštetu, navodeći da je imao troškove veće od 24 miliona dolara za odbranu, pravne takse i povezane troškove.

    Trampov advokat Alina Haba je rekla da će se bivši predsjednik odmah žaliti na odluku.

  • Blinken sa evropskim kolegama o Ukrajini i Iranu

    Blinken sa evropskim kolegama o Ukrajini i Iranu

    Američki državni sekretar Entoni Blinken danas je sa evropskim kolegama tokom virtuelnog sastanka razgovarao o daljoj bezbjednosnoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini, kao i o Iranu, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

    Blinken je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, francuskim ministarom spoljnih poslova Ketrin Kolonom i njemačkim ministrom Analenom Berbok, naveo je Prajs u saopštenju.

    “Sekretar Blinken ih je, takođe, obavijestio o svojoj posjeti Ukrajini, uključujući razgovore sa predsjednikom Vladimirom Zelenskim i ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, kao i našoj najavi dodatne američke vojne pomoći Ukrajini i njenim susjedima od više od 2,8 milijardi dolara”, navodi se u saopštenju.

    Učesnici sastanka su istakli značaj nastavka vojne i humanitarne pomoći Kijevu i potvrdili podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, navodi se u saopštenju.

    Zvaničnici su, takođe, razgovarali o izazovima koje postavlja Iran i izrazili su posvećenost njihovom zajedničkom rješavanju.

    Američki, iranski i evropski posrednici trenutno pregovaraju o povratku na Zajednički sveobuhvatni plan akcije, takođe poznat kao Iranski nuklearni sporazum.

  • Vanredno stanje zbog dječije paralize u Njujorku

    Vanredno stanje zbog dječije paralize u Njujorku

    Guvernerka Njujorka Keti Hočul proglasila je danas vanredno stanje u ovoj američkoj državi, nakon što su uzorci dječije paralize otkriveni u otpadnim vodama u tri okruga oko grada Njujorka.

    Proglašavajući vanredno stanje, ona je rekla da se u Njujorku dogodila katastrofa, za koju lokalne vlade nisu u stanju da adekvatno reaguju.

    “Ovo vanredno stanje odnosi se na cijelu državu Njujork do 9. oktobra 2022. godine”, navodi se u izvršnoj naredbi.

    Njujork je prvi put otkrio slučaj poliomijelitisa u julu, ali su poliovirusi otkriveni u uzorcima otpadnih voda u periodu od aprila do avgusta 2022. godine.

    Poliomijelitis je veoma zarazna virusna bolest sa simptomima koja uključuju umor, groznicu, ukočenost i bol u mišićima. U rijetkim slučajevima, poliomijelitis dovodi do doživotne paralize ili smrti, piše Srna.

    Iako su ljudi svih doba u opasnosti, virus prevashodno napada djecu uzrasta do tri godine.

    “Odlukom o vanrednom stanju proširuje se mreža ljudi koji mogu da daju vakcinu protiv poliomijelitisa uključujući radnike hitnih medicinskih službi, babice i farmaceute”, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja države Njujork.

    Izvršna naredba, takođe, zahtijeva od pružalaca zdravstvenih usluga da pošalju podatke o imunizaciji protiv dječije paralize državnim zdravstvenim vlastima kako bi im pomogli da fokusiraju aktivnosti vakcinacije tamo gdje su najpotrebnije, navodi se u saopštenju.

    “Što se tiče dječije paralize, jednostavno ne možemo da bacamo kockice. Pozivam građane da ne rizikuju. Imunizacija protiv poliomijelitisa je bezbjedna i efikasna”, rekla je državna komesarka za zdravstvo Meri Baset.

    Ona je dodala da je cilj da se u državi Njujork vakciniše više od 90 odsto stanovnika protiv dječije paralize. Prosječna stopa vakcinacije u cijeloj državi je oko 79 odsto.

  • Erdogan prijeti da će se okrenuti Rusima

    Erdogan prijeti da će se okrenuti Rusima

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u petak da će se Turska okrenuti drugim zemljama poput Rusije ako joj SAD ne odobre isporuku aviona F-16.

    Kako podseća Difens post, Turska je izbačena iz programa zamene aviona kod NATO saveznika nakon što je kupila napredni ruski raketni PVO sistem 2019. godine.

    Ali pošto se odnosi Amerike i Turske poboljšavaju, kao posledica ruskog napada na Ukrajinu, američki predsednik Džozef Bajden u junu je rekao Erdoganu da će podržati prodaju manje naprednih aviona F-16.

    To nije prošlo u Kongresu, čija je podrška za prodaju oružja neophodna, zbog zabrinutosti vodećih zakonodavaca u SAD u vezi sa čvrstom retorikom Turske po pitanju tradicionalnog neprijatelja Grčke.

    “SAD ne prodaju jedine ratne avione na svetu. UK, Francuska i Rusija ih takođe prodaju”, rekao je Erdogan novinarima u petak. “Moguće ih je nabaviti i iz drugih izvora, a ti drugi nam šalju signale”, dodao je Erdogan.