VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • “Rusija je spremna, ali SAD ne dozvoljava”

    “Rusija je spremna, ali SAD ne dozvoljava”

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je Moskva spremna da isporučuje hranu i đubrivo mnogim zemljama.

    Međutim, tvrdi da SAD to sprečavaju.

    “Svesni smo značaja ruskog izvoza hrane za društveno-ekonomski razvoj mnogih zemalja”, rekla je Zaharova na konferenciji za novinare, prenose RIA Novosti.

    Navela je da ruska đubriva nisu ništa manje važna za izbegavanje krize, jer će bez njih buduća žetva biti ugrožena.

    “Spremni smo da snabdevamo i hranom i đubrivo i svim što je neophodno da obezbedimo da situacija sa hranom u svetu bude stabilna”, kazala je Zaharova.

    Ona je ukazala na potrebu obnove lanaca snabdevanja i eliminisanja ograničenja zbog sankcija Zapada sa kojima se suočavaju privredni subjekti iz Ruske Federacije.

    “Mi smo sprečeni u tome (u izvozu hrane i đubriva). SAD su zadale udarac stabilnom snabdevanju hranom u svetu, otežavajuci izvoz ruskih proizvoda”, zaključila je Zaharova.

  • Otkriven američki plan u NATO

    Otkriven američki plan u NATO

    NATO nastavlja da se drži stava ne učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini, izjavila je u intervjuu za ZDF stalna predstavnica SAD pri Alijansi Džulijana Smit.

    Prema njenim rečima, pojedine zemlje pružaju Kijevu individualnu podršku, ali se Severnoatlantski blok ne uključuje direktno u sukob.

    Suština podrške zemalja NATO-a Ukrajini je u tome da se na Rusiju izvrši “neviđeni pritisak“ i da se Kijevu omogući da zauzme “najbolju moguću poziciju“ u budućem pregovaračkom procesu, navela je Smitova.

    Ona je istakla da NATO ne treba neposredno da učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini i da taj stav zastupaju sve članice vojne organizacije. “SAD i Nemačka pružaju individualnu podršku (Ukrajini). Oni pružaju vojnu i ekonomsku pomoć, ali NATO ne treba da se uključuje direktno i ja smatram da se to nije promenilo“, rekla je Džulijana Smit.

    Ona je pohvalila Berlin za doprinos rešavanju ukrajinske krize, istakavši da se u nemačkoj politici bezbednosti sada događa prekretnica.

    “Veoma cenimo ono što čini Nemačka, posebno kada je reč o sistemima protivazduhoplovne odbrane IRIS-T, to je veoma važno. Nemačka, takođe, ulaže više novca u sistem odbrane i predstavlja važnog saveznika u NATO-u“, rekla je Smitova.

    Stalna predstavnica SAD pri Alijansi je komentarisala i “nuklearne pretnje“ Kremlja.

    “Smatramo da su one opasne i to nas zabrinjava, ali u ovom trenutku nevidimo nikakve naznake da se preduzimaju realne mere za upotrebu nuklearnog oružja. Nastavljamo pažljivo da pratimo situaciju i podržavamo tesne veze unutar Alijanse, kao i u okvirima bilateralnih odnosa s Nemačkom“, rekla je Smitova.

    Ona smatra da je Rusiju neophodno primorati da okonča borbena dejstva u Ukrajini, a za to je neophodno izvršiti “neviđeni pritisak“ na Moskvu i na njene “strateške proračune“. U vezi s eventualnim pregovorima s Moskvom, Smitova je izjavila da će uslove za njihovo vođenje “diktirati predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski“.

    “Blisko sarađujemo s Nemačkom i drugim zemljama da bismo omogućili Ukrajini najbolju poziciju kada nastupi taj trenutak“, navela je Smitova.

  • “Branimo Ukrajinu, a Kosovo… Ironično”

    “Branimo Ukrajinu, a Kosovo… Ironično”

    Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri izjavio je da zapadni diplomatski napori u dijalogu Beograda i Prištine u suštini rade u “kvadraturi kruga”.

    Razlog ovoga je što premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti insistira da Srbija prizna Kosovo i Metohiju u sadašnjim granicama i da ono bude primljeno u UN, a Srbija to neće da uradi, prenosi “Kosovo onlajn”.

    Montgomeri je rekao da nema nikakve informacije o čemu se razgovara prilikom trenutnih poseta stranih diplomata i u dijalogu, ali da na osnovu ličnog višegodišnjeg iskustva po tom pitanju može da kaže da je većina onoga što je do sada urađeno pokušaj da se svako pojedinačno pitanje reši kako bi se izbegao sukob.

    “Problem koji je stvorila EU je poglavlje 35 u pregovorima sa Srbijom, koje se bavi Kosovom, i trebalo je da bude poslednje poglavlje koje se otvara nakon što je sve ostalo zatvoreno. Da članstvo u EU bude zagarantovano kada se pitanje Kosova reši. To bi izvršilo pravi pritisak na Srbiju. Sada nema pritiska, pošto je članstvo Srbije u EU daleko iz mnogo razloga, od kojih mnogi nemaju veze sa Srbijom – naime, većina zemalja EU ne želi dalje širenje”, objašnjava Montgomeri.

    Kada se radi o kosovskom premijeru, ističe Montgomeri, važno je da se prepozna da Kurti ne brine uopšte o ekonomskom blagostanju svoje teritorije, jer je fiksiran na Srbiju, kako iz političkih, tako i iz ličnih razloga.

    Prema njegovim rečima, Kurti sve zasniva na dobijanju “vitalne srpske koncesije”, a zapadne diplomate silno pritiskaju Srbiju da to učini.

    “Srbija sa druge strane nema pravi razlog da se povinuje. Ima rastuću ekonomiju i mnoga druga pitanja sa kojima se treba baviti. A, EU nema šta konkretno trenutno da ponudi Srbiji za ovaj ustupak”, rekao je ambasador.

    Montgomeri se osvrnuo i na situaciju u Ukrajini i sličnost sa KiM.

    “Mogao bih da dodam da je ironično da je Kosovo oduzeto silom i protiv Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a uz podršku Zapada. Ali, mi branimo Ukrajinu jer Rusija to isto pokušava da uradi u Ukrajini. Zapad je opravdao kampanju bombardovanja Srbije zbog maltretiranja kosovskih Albanaca. Rusi opravdavaju svoju akciju u Ukrajini zbog maltretiranja tamošnjih etničkih Rusa. Dakle, ironično, Rusi koriste naše sopstvene akcije protiv nas”, zaključio je Montgomeri.

  • Vučić razgovarao sa Eskobarom

    Predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.Važan razgovor o svim aktuelnim dešavanjima i otvorenim pitanjima u dijalogu Beograda i Prištine uz insistiranje na punoj primeni do sada postignutih sporazuma, kao i međunarodnog prava. Srbija, kao ozbiljna, pouzdana i odgovorna zemlja, nastavlja borbu za očuvanje svog naroda i zemlje ulažući maksimalne napore u cilju očuvanja mira, stabilnosti i napretka celog regiona – napisao je Vučić na svom Instagram profilu.

  • SAD: Nastavak saradnje sa saveznicima

    SAD: Nastavak saradnje sa saveznicima

    SAD su posvećene nastavku saradnje sa saveznicima i partnerima kako bi se sprečilo dopremanje iranskih dronova Rusiji, saopštio je danas Stejt department.

    Kako navode, SAD neće oklevati da upotrebi sankcije i druga odgovarajuća sredstva protiv onih koji učestvuju u tim nabavkama.

    Portparol Stejt departmenta Ned Prajs naveo je u saopštenju da su SAD, Velika Britanija i Francuska izrazili, na sastanku Saveta bezbednosti UN, ozbiljnu zabrinutost zbog toga što Rusija nabavlja dronove iz Irana.

    “Sada imamo puno dokaza da se ti dronovi koriste u napadima na ukrajinske civile i važnu civilnu infrastrukturu (u Ukrajini)”, naveo je Prajs.

    “Dok Iran nastavlja da laže i poriče da dostavlja oružje Rusiji koje se koristi u Ukrajini, mi smo posvećeni saradnji sa saveznicima i partnerima u sprečavanju prebacivanja opasnog oružja Rusiji. Nećemo oklevati da upotrebimo sankcije i druga odgovarajuća sredstva protiv svih koji su uključeni u te nabavke”, saopštio je portparol Stejt departmenta.

    U saopštenju Stejt departmenta navedeno je da su članovima Saveta bezbednosti UN na jučerašnjem sastanku preneti ekspertski izveštaji iz Sekretarijata UN koji se odnose na saznanja o dostavljanju iranskih dronova Rusiji.

    Stejt department ponavlja da će nastaviti da pruža bezbednosnu podršku Ukrajini bez presedana, uključujući sredstva za vazdušnu odbranu, kako bi Kijev mogao da se brani protiv dronova.

  • Biden na tržište pušta 15 miliona barela nafte iz američkih rezervi

    Biden na tržište pušta 15 miliona barela nafte iz američkih rezervi

    Predsjednik SAD-a Joe Biden danas bi trebao objaviti da Amerika stavlja na tržište posljednjih 15 miliona barela što je rekordna količina puštanja iz američkih strateških rezervi nafte, s tim da je moguće i veće “oslobađanja” ako cijene energije porastu.

    Nova tranša nafte iz strateških američkih naftnih rezervi od 180 miliona barela stiže kao odgovor na poskupljenja povezana s invazijom Rusije na Ukrajinu, rekao je u utorak visoki američki zvaničnik pod uslovom anonimnosti. On smatra da se strateške rezerve nafte ne koriste neodgovorno, prenosi France24.

    Naredba, koju će Biden objaviti, znači da će predsjednik “jasno dati do znanja da je administracija spremna poduzeti značajne dodatne poteze, ukoliko bude potrebe, tokom ove zime zbog ruskih ili drugih akcija koje narušavaju globalna tržišta.

    Odluka da se napravi najveći do sada pad u rezerve nafte za vanredne situacije, koje se obično drže za reagovanje na situacije kao što su zatvaranje rafinerija nafte zbog uragana, bila je Bidenova odluka s ciljem smirenja energetskog tržišta i zaštite najveće svjetske ekonomije od šokova koje je izazvao rat u Ukrajini.

    Glavni izvoznik energije, Rusija, je pogođena američkim i evropskim sankcijama ubrzo nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru, što je izazvalo previranja na tržištima. Osim toga, Kremlj je zaprijetio da će iskoristiti svoju polugu nad opskrbom energijom kao ekonomsko oružje protiv Zapada, koji podržava borbu Ukrajine.

    Za Bidena postoje ozbiljne domaće brige, jer su cijene benzina u jednom trenutku u prosjeku bile više od 5 dolara po galonu, što je izazvalo bijes širom zemlje.

    Iako su cijene od tada umjerene, inflacija je i dalje najveći faktor koji pokreće nade Republikanaca da će poraziti Demokrate na parlamentarnim izborima u novembru, na sredini mandata.

  • Blinken: Kina teži mnogo bržem ujedinjenju s Tajvanom

    Blinken: Kina teži mnogo bržem ujedinjenju s Tajvanom

    Američki državni sekretar Antony Blinken je izjavio da Kina mnogo bržem ujedinjenju nego se ranije očekivalo, piše BBC.

    Prema Blinkenovim riječima, Peking je odlučio da status quo više nije prihvatljiv te da je predsjednik Xi Jinping odbio isključiti korištenje sile kako bi došlo do ujedinjenja s Tajvanom. Kina vidi ostrvo sa samoupravom kao dio svog teritorija, dok Tajvan sebe smatra odvojenim od kopna.

    Prošlog mjeseca je američki predsjednik Joe Biden rekao da će američke snage braniti Tajvan u slučaju američkog napada, uprkos zvaničnoj američkoj politici dvosmislenosti po tom pitanju.

    U razgovoru s bivšom državnom sekretarkom Condoleezzom Rice na Univerzitetu Stanford, Blinken je kazao da će Peking, ako ne mogne ostvariti ujedinjenje mirnim putem, upotrijebiti prisilu, a moguće i silu.

    “To duboko narušava status quo i stvara ogromne tenzije”, dodao je on.

    Blinken je dodao da će SAD poštovati svoje obaveze prema Tajvanu te podržavati otok u njegovoj odbrani. Washington je oduvijek “hodao po žici” kada je riječ o problemu između Tajvana i Kine. Zvanična politika se ne obavezuje na vojnu akciju naTajvanu, no Biden je naizgled išao protiv ovog stava više puta naglašavajući da će Washington braniti Tajvan.

    Komentari sekretara Blinkena dolaze u vrijeme kada Kina održava partijski kongres te kada se očekuje da će Xi dobiti treći mandat na svojoj funkciji.

    Xi je u nedjeljnom obraćanju insistirao da “potpuno ponovno ujedinjenje zemlje mora biti ostvareno”.

    “Nastavit ćemo težiti mirnom ponovnom ujedinjenju s najvećom iskrenošću i najvećim naporom, ali nikada nećemo obećati da se odričemo upotrebi sile”, kazao je on.

    Tenzije između SAD-a i Kine su visoke u posljednje vrijeme, a posebno nakon što je Taipei posjetila predsjednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nancy Pelosi.

    Kina je izvela velike vojne vježbe kao odgovor na posjetu Pelosijeve, a Tajvan je vježbe osudio i nazvao ih “veoma provokativnim”.

  • Oglasio se Lajčak nakon sastanka sa Vučićem

    Oglasio se Lajčak nakon sastanka sa Vučićem

    Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak oglasio se nakon sastanka sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

    Lajčak je na Tviteru napisao da je u Beogradu “nastavio otvorenu i ozbiljnu diskusiju sa Vučićem na putu ka normalizaciji odnosa”.

    On je dodao da je o aktuelnim problemima razgovarao sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem.

    Ozbiljan i odgovoran razgovor sa Miroslavom Lajčakom, o otvorenim pitanjima u dijalogu Beograda i Prištine, napisao je Vučić na instagram profilu “Budućnost Srbije”, nakon sastanka u zgradi na Andrićevom vencu, prenosi Blic.

    – Nastavljamo da se borimo da sačuvamo našu zemlju i naš narod, insistirajući na punoj primjeni do sada postignutih sporazuma i poštovanju međunarodnog prava – naveo je Vučić.

  • Istovremeni sukob s Rusijom, Kinom i Iranom, bio bi fatalan po SAD

    SAD bi mogle biti poražene u konfrontaciji sa Rusijom, Iranom i Kinom, ako se sa tim tim zemljama sukobe približno istovremeno, upozorava američka novinska agencija “Blumberg”.
    “Zamislite scenario u kojem za godinu, dvije ili tri svijet počnu da potresaju ratovi od Evrope do Tihog okeana. Ta mogućnost nije tako apsurdna kao što mislite.

    Nikada ranije SAD nisu se suočile sa perspektivom gotovo istovremene vojne konfrontacije na nekoliko strana”, navodi “Blumberg”.

    Kolumnista Hal Brands objašnjava da bi napeta situacija oko Ukrajine, Tajvana i Bliskog istoka mogla da se razvije u globalnu bitku u kojoj će SAD morati da izaberu prioritetni pravac dejstava.

    On samtra da se opasnost od velikog rata širi te da su današnje krize međusobno čvršće povezane nego što se čini.

    “Preopterećena problemima ove veličine, američka država neće moći da odgovori na jedan problem bez razmatranja njegovog uticaja na sposobnost Vašingtona da rješava druga pitanja” – zaključuje Brands za “Blumberg”.

  • “Otvorite Sjeverni tok 2, Amerikanci profitiraju”

    “Otvorite Sjeverni tok 2, Amerikanci profitiraju”

    Direktor “Salinen Austria AG” Peter Untersperger zahteva od Njemačke, u vezi rastuće cene gasa, otvaranje gasovoda “Sjeverni tok 2”.

    “Amerikancima sankcije uopšte ne štete, već profitiraju od njih, a Njemačka i Austrija time same sebi pucaju u koljeno”, objasnio je Untersperger agenciji APA.

    Prema njegovim rečima, EU je napravila velike greške i smatra da Ukrajini nikada nije trebalo ponuditi članstvo u NATO, ali se sada ne može nazad, jer bi Evropa izgubila na ugledu.

    Kompanija je već u januaru, i to pre rata u Ukrajini, smanjila proizvodnju zbog cene energenata za 20 odsto.

    Sada je, kaže, situacija još gora.

    Unteresperger je kazao da se unapred kupljene količine energenata smanjuju i da je kompanija sve više izložena tržišnim cenama, koje može samo delimično prebaciti na kupce.

    “Do sada smo uspeli da prosledimo samo 10 do 12 odsto, a potrebno je 25 do 30 procenata”, rekao je on.

    Ukazao je da je proizvodnja i dalje za 20 odsto niža i da će tako ostati do kraja godine.

    I pored toga on očekuje uravnotežen do blago pozitivan rezultat za tekuću poslovnu godinu.

    Untersperger smatra da je politika privrednike ostavila na cedilu.

    “Zašto se nije ranije prešlo na obnovljive izvore energije. Ako je gas jeftiniji, kao preduzetnik ne mogu reći zato što je to održivo i tako lepo kupovaću zelenu energiju iz vetroparka koja je duplo skuplja. Nisam Karitas”, poručio je on.

    Untersperger kritikuje austrijsku vladu i zbog uvođenja poreza na CO2, što, kaže, utiče na konkurentnost u odnosu na Nemačku.

    “Naši njemački konkurenti dobijaju ogromne svote novca, a mi glupaci sedimo na suvom i moramo da plaćamo 400 evra po megavatsatu”, dodao je u izjavi agenciji APA.