Oznaka: SAD

“Nećemo ignorisati američku modernizaciju bombi”

Rusija je danas saopštila da će ubrzano raspoređivanje taktičkog nuklearnog naoružanja – modernizovane američke B61 nuklearne gravitacione bombe u bazama NATO u Evropi smanjiti “nuklearni prag”, što će Moskva morati da ima u vidu kada bude pravila dalje vojne planove.

Rusija ima oko 2.000 taktičkog nuklearnog naoružanja, dok SAD ima oko 200, a polovina od toga je u bazama u Italiji, Njemačkoj, Turskoj, Belgiji i Holandiji, prenio je Rojters.

“Politiko” je izvijestio da su SAD na zatvorenoj sjednici NATO rekle da će ubrzati raspoređivanje modernizovane verzije bombe B61, odnosno, po novom B61-12, pa će novo oružje stići u evropske baze u decembru, nekoliko mjeseci ranije nego što je planirano.

“Ne možemo da ignorišemo planove kojim se modernizuje nuklearno oružje, odnosno, te nenavođene bombe koje su sada u Evropi”, izjavio je zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško za RIA Novosti.

Gravitaciona bomba B61-12 nosi nuklearnu bojevu glavu manje snage u odnosu na ranije verzije, ali je preciznija i može da prodre ispod zemlje, prema istraživanju Udruženja američkih naučnika.

“SAD modernizuju bombe, povećavaju prezcnost i smanjuju snagu nuklearnog punjenja, odnosno, pretvaraju te bombe u ”oružje za bojno polje”, tako što smanjuju njihov nuklearni domet”, kazao je Gruško.

29 Oktobra, 2022
Rusija poziva Ameriku da vrati iz inostranstva nuklearno oružje na svoju teritoriju

Ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov pozvao je u petak Vašington da vrati na svoju teritoriju nuklearno oružje koje je Vašington rasporedio u inostranstvu.
“U ovom periodu napetosti i povećanih rizika, nuklearne države imaju posebnu odgovornost da spriječe eskalaciju. S tim u vezi, još jednom pozivam Vašington da vrati nuklearno oružje stacionirano u inostranstvu na svoju teritoriju, da likvidira infrastrukturu za njegovo skladištenje i održavanje koje se nalazi u inostranstvu. Pored toga, treba prekinuti praksu vježbanja upotrebe takve municije uz učešće vojnog osoblja nenuklearnih država u okviru „zajedničkih nuklearnih misija“ NATO-a, koje je suprotno osnovnim principima sporazuma o neširenju nuklearnog oružja“, rekao je diplomata u komentar koji je poslala ambasada u vezi sa tekstom koji je objavio list “Politiko u kojem se navodi da su Sjedinjene Države odlučile da ubrzaju raspoređivanje modernizovanih nuklearnih bombi B61-12 u Evropi.

„Predstavnici administracije ovu municiju tradicionalno nazivaju taktičkom i spekulišu da je ruski arsenal oružja slične klase višestruko veći od američkog. Međutim, ćute da se naše taktično nuklearno oružje e nalazi u centralizovanim skladištima na teritoriji Rusije i ne može predstavljati prijetnju za Sjedinjene Države. Američke vazdušne bombe su raspoređeni u evropskim zemljama sa kratkim vremenom letenja do ruskih granica. Stoga su B61-12, uprkos svojoj ograničenoj snazi, od strateškog značaja“, naglasio je Antonov.

„Štaviše, Oružane snage SAD zajedno sa partnerima iz NATO-a redovno izvode vježbe upotrebe ove municije.

Trenutno se takva testiranja odvijaju u okviru manevara Steadfast Noon. Rukovodstvo severnoatlantskog bloka tvrdi da događaj nije usmjeren protiv Rusije. Postavlja se pitanje: protiv koga je još alijansa, u čijoj strateškoj koncepciji se naša zemlja naziva „najznačajnijom i najdirektnijom prijetnjom bezbjednosti“, protiv koga se obučava za upotrebu nuklearnog oružja?“, zaključio je ruski ambasador, navodi “Sputnik”.

29 Oktobra, 2022
Pobjeda republikanaca znači kraj pomoći Ukrajini?

Iako ukrajinske snage trenutno solidno stoje na frontu, postoji mogućnost da se sve preokrene i to u samo jednom danu.
Naime, republikanci su ranije upozoravali da postoji mogućnost da će prekinuti pomoć Ukrajini ako osvoje kontrolu nad američkim Kongresom na predstojećim izborima. Srednji izbori se održavaju dve godine nakon predsjedničkog mandata, odnosno na polovini predsjedničkog mandata. Oni biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 članova Senata, a ovogodišnji izbori biće održani 8. novembra. Dakle tada će konačno postati jasno da li će SAD ostati na strani Kijeva ili ne.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je video na kojem se vidi vatreni niz raketa američke proizvodnje kako osvjetljavaju noćno nebo dok pogađaju svoju metu, dok se u pozadini svira pjesma Metalike.

Oružje koje su Amerikanci dali Ukrajincima je savremeni višecjevni raketni bacač, poznatiji kao HIMARS. SAD su do sada poslale Ukrajini osamnaest ovih raketnih sistema, u okviru paketa pomoći vrednog 52 milijarde dolara. Vojni eksperti i ukrajinska vlada kažu da je podrška bila ključna za njihovu misiju.

Mark Kasnije, bivši pukovnik američkih marinaca i stručnjak za odbranu u Centru za strateške i međunarodne studije rekao je da bi bez ovoga poraz Ukrajinaca bio izvjestan.

Cijeli paket podrške uskoro bi mogao da bude doveden u pitanje jer su republikanci izrazili zabrinutost zbog trošenja toliko novca na Ukrajinu dok se Amerikanci bore sa rastućim troškovima života.

Šta republikanci kažu o pomoći Ukrajini?
Ranije u oktobru, lider manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti sugerisao je da Kongres koji kontrolišu republikanci ne bi bio voljan da ispiše „blanko ček” Ukrajini.

„Mislim da će ljudi biti pogođeni recesijom i neće pisati blanko čekove Ukrajini“, rekao je Makarti.

Trenutno je njegova stranka favorit za preuzimanje kontrole nad donjim domom Kongresa, koji, prema Ustavu SAD, inicira sve rezolucije o potrošnji. Kao predsjednik, Mekarti bi odlučivao o kojim zakonima će se glasati.

I drugi republikanci su izrazili slične sumnje. Senator iz Misurija Džoš Houli rekao je u maju da pomoć Ukrajini nije u interesu Amerike i da omogućava Evropi da iskoristi njihovu velikodušnost i da se oslobodi. Komentari su istakli podjele u stranci, pri čemu je bivši potpredsjednik Majk Pens oštro osudio odbranu Putina i članove njegove sopstvene stranke koji bi ih natjerali da se odvoje od svijeta.

Sa njim se slaže i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel, koji je pozvao Bijelu kuću da poveća pomoć Ukrajini. Rekao je da bi SAD trebalo da učine više da obezbjede Ukrajini neophodne alate za suprotstavljanje ruskoj agresiji.

Zanimljivo je da su samo republikanci, njih 57 u Predstavničkom domu i 11 u Senatu, glasali protiv paketa pomoći Ukrajini od 40 miliona dolara ovog proljeća.

Da li će SAD zaista povući pomoć?
Zbog toga je glavno pitanje koje se postavlja – šta će se desiti nakon izbora. Britanski poslanik Tobajas Elvud, član parlamentarnog odbora za odbranu rekao je da u Evropi raste zabrinutost za budućnost rata.

„Ako se Amerika povuče, Putin bi mogao da izvuče pobjedu iz ralja poraza“, rekao je Elvud.

Ukrajinski zvaničnici i posmatrači sa sjedištem u SAD kažu da je malo vjerovatno da će pomoć biti značajno smanjena, bez obzira na ishod predstojećih izbora.

Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov vjeruje da pomoć neće biti uskraćena. Takav utisak na njega su ostavili prethodni susreti sa američkim predstavnicima, među kojima su bili i demokrate i republikanci.

„Mnogi signali su ukazivali na to da će se, bez obzira na to ko će biti na vlasti, dvostranačka podrška Ukrajini nastaviti. Verujem u to“, rekao je Reznikov.

Džon Herbst, koji je bio američki ambasador u Kijevu između 2003. i 2006. godine, rekao je da bi Makarti mogao biti kriv za zauzimanje političkog stava u korist svoje stranke.

„Nema sumnje da na populističkoj, Trampovoj strani stranke, postoji skepticizam u pogledu pomoći Ukrajini. Čak i mala količina neprijateljstva prema Ukrajini i izvesnog poštovanja prema Putinovoj Rusiji“, rekao je Herbst.

Dodao je da postoje dobre šanse da će populističko krilo stranke u Kongresu ojačati nakon izbora, ali da li će ovaj pritisak dovesti do smanjenja finansiranja i dalje je otvoreno pitanje. Demokrate su odgovorile na Makartijeve komentare ponavljajući svoju podršku Ukrajini, iako imaju unutrašnje partijske pobunjenike čije povjerenje moraju da dobiju. Grupa lijevo orijentisanih demokrata povukla je pismo u kome se poziva na rešenje rata u Ukrajini putem pregovora usred optužbi da potkopavaju predsednika Džoa Bajdena.

Kako američka javnost gleda na rat u Ukrajini?
Ipak, ankete pokazuju da je američka podrška i dalje jaka, ali ima znakova da jenjava kako se rat odugovlači.

Prošlog mjeseca, 20 odsto građana reklo je da SAD daju Ukrajini previše pomoći, prema Pev Research-u, u odnosu na 12 u maju i sedam odsto u martu ove godine, prenosi nova.rs.

28 Oktobra, 2022
Amerika: Glavna pretnja samo jedna – i nije Rusija

Američko ministarstvo odbrane objavilo svoju novu nacionalnu strategiju odbrane, nakon gotovo pet godina.

Prethodna strategija objavljena je u 2018. i uglavnom se fokusirala na “unutrašnje” pretnje po američku bezbednost i društvo. Ali, od tada su se okolnosti veoma promenile pa je kao glavna pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti označena Kina.

Rusija, koja je započela rat u Ukrajini označena je kategorijom akutna pretnja, dosta nižom od one koju je “zaslužila” Kina. Američki ministar odbrane Lojd Ostin jekao je da su prilikom sastavljanja strategije veoma pažljivo izabrali termin “akutna pretnja”.

“Za razliku od Kine, Rusija ne može sistematski da izazove SAD na duže staze, mada ruska agresija izaziva direktne pretnje na naše interese i vrednosti, a nemilosrdni Putinov rat koji je stavio Evropu u najgoru situaciju od Drugog svetskog rata je to vrlo jasno stavio do znanja”, dodao je Ositn.

Zvanični Vašington je inače, u dokumentima izrađivanim 2018. i 2019. Rusiju opisviao kao malignog aktera na međunarodnoj sceni, ali i kao marginalu pretnju.

Sličan stav iznet je i u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji koju je prošlog meseca predstavio američki predsednik Džo Bajden.

Prema objašnjenju Lojda Ostina, strategija iz 2022, Narodna Republika Kina “ostaje američki glavni konkurent u nadolazećim decenijama”.

Taj zaključak je izveden na osnovu konstantnih akcija Pekinga u Indo-Pacifičkom regionu i u međunarodnom sistemu, kako bi nametnuli svoje autoritarne preference, ali i na osnovu konstatne modernitzacije i povećanja naoružanja kineske vojske, dodao je Ostin.

U novoj američkoj Nacionalnoj strategiji odbrane posebno je istaknuto delovanje kineske armije koja parira modernizacijom američkoj vojsci, a navodi se i da Peking potkopava konstantno napore Pentagona i njegovih saveznika u Indo-Pacifičkom regionu.

“Pored širenja svojih konvencionalnih snaga, Narodna armija Kine brzo napreduje i integriše svoje svemirske, kontrasvemirske, sajber, elektronske i informacione ratne kapacitete kako bi podržala svoj holistički pristup zajedničkom ratu”, kaže se u američkoj strategiji i dodaje da je cilj Kine da potkopa sposobnost američkih snaga da projektuju moć širom sveta.

Takođe naglašava se i proširenje kineskih nuklearnih sposobnosti.

Američki dokumet centralizuje ono što se naziva “integrisano odvraćanje”, ili iznošenje pretnji ekonomske, političke i vojne prirode bilo kojoj naciji koja bi mogla da pomisli da izazove američke spoljnopolitičke ciljeve.

“Naša centralna obaveza je da razvijamo, kombinujemo i koordinišemo naše snage do maksimalnog efekta. Ovo je srž integrisanog odvraćanja, centralni deo Nacionalne strategije 2022. Integrisano odvraćanje znači korišćenje svakog alata koji je na raspolaganju”, objasnio je Ostin.

“Ministarstvo odbrane će uskladiti politike, investicije i aktivnosti kako bi održalo i ojačalo odvraćanje – prilagođeno specifičnim konkurentima i izazovima i koordinisano i sinhronizovano unutar i izvan Ministarstva”, dodao je Ositin.

28 Oktobra, 2022
Šolc i Makron prijete trgovinskom osvetom Bajdenu

Nakon što su se javno posvađali, Olaf Šolc i Emanuel Makron pronašli su nešto u čemu se slažu; pojačanu uzbunu zbog nepoštene konkurencije iz SAD-a i potencijalnu potrebu da Evropa uzvrati udarac.

Njemački kancelar i francuski predsjednik razgovarali su o zajedničkoj zabrinutosti tokom gotovo tri i po sata razgovora uz ručak u Parizu u srijedu.

Složili su se da nedavni planovi američkih državnih subvencija predstavljaju mjere koje narušavaju tržište koje imaju za cilj uvjeriti kompanije da prebace svoju proizvodnju u SAD, prema osobama upoznatim s njihovim razgovorima. I to je problem kojim žele da se pozabavi Evropska unija.

Susret umova o ovom pitanju uslijedio je nakon javnih neslaganja posljednjih sedmica o ključnim političkim pitanjima kao što su energija i odbrana, razbijajući ono što se često smatra centralnim političkim savezom EU-a između njene dvije najveće privrede.

Ali, iako je njihov ručak bio u neugodnoj pozadini, oba su se lidera složila da EU ne može ostati besposlena ako Vašington nastavi sa svojim Zakonom o smanjenju inflacije, koji nudi smanjenje poreza i energetske olakšice za kompanije koje ulažu na tlu SAD-a, u sadašnjem obliku.

Konkretno, nedavno potpisani američki zakon podstiče potrošače da kupuju američko kada je riječ o odabiru električnih vozila – što je potez koji je posebno naljutio velike automobilske industrije koje rade u Francuskoj i Njemačkoj.

Makron je prvi javno objavio oštro upozorenje. “Potreban nam je Zakon o kupovini evropskog tržišta poput Amerikanaca, moramo rezervisati subvencije za naše evropske proizvođače”, rekao je francuski predsjednik u srijedu naveče u intervjuu za TV kanal France 2, misleći posebno na državne subvencije za električne automobile.

Makron je takođe spomenuo sličnu zabrinutost zbog konkurencije iz Kine koju subvencionira država.

28 Oktobra, 2022
Prvi čovek CIA neplanirano posjetio Ukrajinu, zašto?

Direktor CIA-e Vilijam Berns nenajavljeno je posetio Ukrajinu.

On je posetio tu zemlju kako bi prenio obaveštajne podatke vojsci i održao razgovore sa predsednikom Vladimirom Zelenskim, gde je ponovio obavezu Vašingtona da će podržati Kijev na duge staze, navodi Si-En-En.

Šef agencije posetio je ratom razorenu naciju ranije ovog meseca, izvestio je list u sredu, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.

“Dok je bio tamo, on je naglasio posvećenost SAD da pruže podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije, uključujući nastavak razmene obaveštajnih podataka”, rekao je zvaničnik, ne nudeći druge detalje o putovanju.

Berns je poslednji put posetio Ukrajinu početkom godine, pre nego što je Rusija napala svog suseda krajem februara, sastao se sa zvaničnicima u Kijevu kako bi razgovarali o vojnoj akciji koja se tada predstoji. Ta putovanja naglašavaju tekući odnos razmene informacija između Sjedinjenih Država i Ukrajine, a senator iz Virdžinije Mark Vorner – koji je na čelu Komiteta za obaveštajne poslove Senata – tvrdio je prošlog meseca da je takva saradnja pomogla kijevskim trupama da ostvare “velike dobitke” na bojnom polju. Dodao je da i američki i britanski obaveštajci “rade sa Ukrajincima”, a zatim je pozdravio “snagu naših kombinovanih vojnih obaveštajaca”.

Izveštaj o Bernsovom novom putovanju u Kijev dolazi usred rastućih spekulacija zapadnih zvaničnika da bi Moskva mogla da rasporedi taktičko nuklearno oružje niskog prinosa u Ukrajini. Berns je, međutim, bacio u vodu ta predviđanja, rekavši za CBS početkom oktobra da, iako rizik od nuklearnog sukoba shvata “veoma ozbiljno”, “neposredna pretnja od upotrebe taktičkog nuklearnog oružja” ostaje niska.

Iako ruski predsednik Vladimir Putin nije otvoreno pretio upotrebom bombe, u nedavnom govoru je izjavio da će njegova zemlja upotrebiti sva neophodna sredstva da odbrani svoj narod i teritoriju, što je izazvalo mnogo nagađanja među zapadnim zvaničnicima i medijskim stručnjacima.

U međuvremenu, ruski zvaničnici, uključujući ministra odbrane Sergeja Šojgua, optužuju Kijev da je pripremio napad pod lažnom zastavom uz upotrebu “prljave bombe”, uređaja koji kombinuje konvencionalni eksploziv sa radioaktivnim materijalom. Ukrajina je kategorički negirala tvrdnje Moskve.

27 Oktobra, 2022
Plan: Napuniti Evropu nuklearnim bombama

SAD nameravaju da ubrzaju proces slanja nadograđenih B61-12 nenavođenih nukleanih bombI u NATO baze u Evropi, saznaje portal Politiko.

Taj portal pozvao se na izjave neimenovanog američkog diplomate i još dvojice zvaničnika upoznatih sa ovim slučajem, a koji su zahtevali anonimnost.

Prema njihovim izveštajima, prvobitan plan je bio da se te bombe pošalju u NTO baze u proleće, ali je sada taj rok pomeren unapred, za ovaj decembar.

Navodno su zvaničnici SAD o svemu tome obavestili NATO članice tokom nedavnog sastanka u Briselu, koji se odvijao iza zatvorenih vrata.

U odgovoru Politiku, Pentagon je odbio da komentariše nuklearni arsenal SAD i kratko je saopšteno da je “plan da se stare B61 bombe zamene novijom verzijom B61-12 is deo ranije isplaniranigh i zakazanih napora da se taj arsenal modernizuje”.

“To ni na koji način nije povezano sa trenutnim dešavanjima u Ukrajini“, naveo je u pisanom odgovoru portparol Pentagona ‚brigadni general Patrik Rajder.
Kako navodi Raša tudej, bombe B61 spadaju u grupu nuklearnih bombi razvijanih 1960-tih godina, dok naprednija verzila ima moderniji rep koji im omogućava bolju preciznost.

To oružje namenjeno je za brojne zapadne vojne letelice, uključujući i bombardere B-2 i B-21, ali mogu da ih nose i F-15, F-16, F-35, kao i borbeni Tornado avioni.

27 Oktobra, 2022
Bajden: Kineski predsjednik Si zna da ne tražimo sukob

Predsjednik Amerike, Džo Bajden, na sastanku sa svojim najvišim vojnim savjetnicima, rekao je u srijedu da Sjedinjene Države ne žele sukob s Kinom i da kineski predsjednik Si Đinping to zna.

Bajden je rekao da će Sjedinjene Države nastaviti voditi u nizu pitanja, od ruske specijalne vojne akcije u Ukrajini do klimatskih promjena, do indo-pacifičke regije.

“Ne želimo sukob s njima”, rekao je Bajden o Kinezima.

27 Oktobra, 2022
Si: Kina spremna da radi sa SAD za dobrobit obe zemlje

Predsjednik Kine Si Ðinping izjavio je danas da je Kina spremna da radi sa SAD za dobrobit obe zemlje, objavio je danas kineski državni servis ČTV.

Si je na sjednici Nacionalnog komiteta na temu odnosa Kina-SAD ocijenio da Kina i SAD, kao velike svjetske sile, treba da ojačaju komunikaciju i saradnju kako bi obezbjedili stabilnost svijetu, prenio je Rojters.

Do zaoštravanja odnosa Pekinga i Vašingtona došlo je nakon napada Rusije na Ukrajinu, odnosno, odlaska američkih političara na Tajvan u avgustu.

Kina je tada saopštila da SAD šalju “opasne signale” po pitanju Tajvana, koji Kina smatra svojim.

Si je nedavno izjavio da se Kina, ukoliko bude potrebno, nikada neće odreći upotrebe sile u slučaju Tajvana, dok je američki predsjednik Džozef Bajden rekao u srijedu da SAD ne žele konflikt sa Kinom.

27 Oktobra, 2022
Ubijene žena i tinejdžerka, 6 ranjenih, policija likvidirala napadača

Dvije osobe su ubijene, a šest je ranjeno u današnjoj pucnjavi u srednjoj školi u američkom gradu Sent Luisu, saopštila je lokalna policija.

Policijski komesar Majkl Sek rekao je da su među žrtvama žena i tinejdžerka.

Policija je uspjela da ubije napadača, za koga se pretpostavlja da ima oko 20 godina.

Pucnjava se dogodila nešto poslije 9 časova u srednjoj školi, nakon čega su se učenici zabarikadirali i sakrili u učionicama, a neki su iskakali kroz prozore i bježali na sigurno, preneo je AP.

Policija je dobila poziv nakon što je napadač pokušao da uđe u zaključanu školsku zgradu.

Sek je odbio da kaže kako je uspeo da uđe napadač koji je bio naoružan pištoljem sa dugom cijevi.

Policajci su odmah stigli na mjesto pucnjave, locirali napadača i ubili ga nakon razmjene vatre s njim, dodao je komesar.

Sek nije htio da kaže imena žrtava, a nije rekao ni da li je ubijena žena bila učiteljica.

Ranjene osobe su hospitalizovane, pri čemu su neke zadobile povrede od vatrenog oružja, a druge su pogodili šrapneli.

24 Oktobra, 2022