VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • Amerika u velikom problemu

    Amerika u velikom problemu

    Amerikanci 8. novembra izlaze na birališta podjeljeni i zabrinuti za demokratiju.

    Demokratija će, pored ekonomske situacije, porasta kriminala i prava na abortus biti u njihovim umovima kad budu glasali na izborima na polovini predsedničkog mandata.

    Takozvani međuizbori održavaju se svake dve godine, a na njima se biraju svi članovi Predstavničkog doma Kongresa i trećina Senata, veliki broj guvernera i državnih i lokalnih zvaničnika.

    Ove godine su svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 u Senatu na glasačkom listiću, dok 36 od 50 država biraju svoje guvernere.

    “Najednostavnije rečeno, radi se o izborima širom zemlje na kojima predsednik nije na glasačkom listiću”, rekao je “Glasu Amerike” (VOA) Ilejn Kejmark, stručnjak za američku izbornu politiku Instituta Brukings.

    Iako predsednici nisu na listiću, birači daju svoju ocenu njihovih dosadašnjih poteza. Najveća nagrada na izborima je kontrola nad Kongresom, koja je trenutno u rukama demokrata predsednika Džoa Bajdena. Ali, demokratska većina u Kongresu je veoma tanka. Senat je podeljen 50:50, iako presudni glas potpredsednice Kamale Haris daje demokratama prednost, dok je kontrola nad Predstavničkim domom predsedavajuće Nensi Pelosi na tankoj margini, navodi CNN.

    Dve različite kampanje
    U borbi za prevlast na Kapitolu dve stranke vode kampanje usredsređene na potpuno različita pitanja.

    “Za republikance je glavno pitanje visoka inflacija, a za demokrate abortus i, kako smatraju, radikalizacija Republikanske stranke”, ističe Kejmark.

    Malo je slaganja oko toga šta bi tačno demokrate moglo da košta kontrole nad Кongresom ali se zato svi slažu da u njihovim redovima, uprkos javnom izražavanju samopouzdanja, kao i u Beloj kući, raste anksioznost da će republikanci zauzeti bar jedan, a možda i oba njegova doma.

    Bajden, koji je bio uveliko na margini u poslednjim nedeljama kampanje, u sredu se vanredno obratio naciji, govoreći na temu ugrožene demokratije i ekonomije.

    “Ovogodišnje glasanje je, naime, drugačije od prethodnih i dovodi se u vezu sa izazovima i pretnjama demokratiji nakon predsedničkih izbora 2020. na kojima je Bajden porazio Donalda Trampa”, rekla je za VOA šefica biroa AP-a u Vašingtonu Ana Džonson.


    “Ono što se dogodilo posle izbora 2020, sa pokušajima Trampa da poništi izborni rezultat u nekoliko država i naravno napadom na američki Kapitol 6. januara 2021, doprinelo je da u fokusu zaista bude to koliko su izbori i njihov integritet važni”, istakla je Džonson.

    Bajden je u govoru apelovao na sve Amerikance, “bez obzira na partiju, da “dočekaju ovaj trenutak od nacionalnog i generacijskog značaja”, preneo je “Njujork tajms”.

    “Moramo glasati znajući ko smo bili i šta smo u opasnosti da postanemo”, rekao je on.

    “Američka demokratija je pod napadom jer je poraženi bivši predsednik odbio da prihvati rezultate izbora 2020… Velika ironija je da su to bili najnapadaniji izbori u našoj istoriji”, istakao je Bajden.

    On je ukazao da se u trenutku dok on govori “postoje kandidati koji se nadmeću za sve nivoe funkcija u SAD… a koji se neće obavezati da prihvate rezultate” tih izbora.

    “To je put do haosa u Americi. To je bez presedana”, istakao je Bajden.


    Glasači opterećeni
    Ove godine američki glasači su opterećeni brojnim teškim pitanjima – od inflacije i prava na abortus, do bezbednosti i kriminala. Ekonomija zemlje se još oporavlja od pandemije, a republikanci tvrde da su demokrate odgovorne za visoke cene goriva i za inflaciju.

    Jedna od glavnih poruka koje demokrate šalju svojim biračima je da će da zaštite pravo na abortus, koje je američki Vrhovni sud poništio u junu. Bajden je sledećeg meseca potpisao uredbu kojom se štiti pravo na abortus, dok je prošlog meseca obećao da će iskoristiti pravo veta da zaštiti ta prava ukoliko republikanci dobiju većinu u Kongresu.

    Ali, dok su se demokrate bavile pravom na abortus, socijalnom zaštitom i stanjem demokratije, rebublikanci su prisvajali glasače igrajući na kartu ekonomije. Neke demokrate sada priznaju da njihov pristup možda nije bio najbolji i strahuju da je vreme za bilo kakvu značajnu promenu strategije koja bi mogla da utiče na izbore – možda isteklo.

    “Кasno je za promenu”, rekao je poslanik demokrata iz Milvokija Dejvid Boven.

    Pretnja
    Ali, američke birače ove godine ne muče samo ekonomija i stanje demokratije, među njihovim prioritetima sada je i javna bezbednost.

    “Vidim preokret u nekima od trka u državama u kojima se republikanci više okreću ka pitanjima kriminala”, rekla je VOA-i Ejmi Dejsi, analitičarka Američkog Univerziteta.

    Nasilni napad na supruga Nensi Pelosi uoči izbora bio je signal uzbune za mnoge, uključujući Bajdena koji je upozorio na eskalaciju pretnji političkog nasilja. Svega nekoliko sati nakon vesti o tom napadu, američka vlada je podelila bilten organima zakona i reda u kojem se upozorava na “pojačanu pretnju” nasilnog ekstremizma prema kandidatima i izbornim radnicima.

    BBC ukazuje da retorika demokrata i republikanaca prati kulminaciju nasilja i nasilnih pretnji koji su se dešavali cele godine, uključujući pretnje ubistvom sudije Vrhovnog suda Breta Kavanoa, napad na guvernera Lija Zeldina, pretnje oružjem demokratskoj kongresmenki Pramili Džajapal i pretnje smrću republikanskoj Mardžori Tejlor Grin.

    Šta ako republikanci preuzmu Predstavnički dom?
    Republikancima treba samo pet mesta da bi preuzeli većinu od demokrata, a izbori se dešavaju u nekoliko desetina distrikta u različitim državama, piše VOA. Ako republikanci preuzmu donji dom imenovaće i novog predsedavajućeg koji će na dužnost stupiti 3. januara 2023. Oni će odlučivati o odborima i o tome o kojim će se zakonskim predlozima raspravljati.

    Lider republikanaca u donjem domu Kevin Mekarti već je predstavio program “Posvećenost Americi”, sa zakonskim predlozima iz oblasti ekonomije i bezbednosti granica koje će republikanci izneti ako preuzmu većinu.

    Dok bi povratak republikanske većine bila pobeda za Trampa, za Bajdena bi to značilo da bi njegova agenda bila praktično mrtva u preostale dve godine njegovog mandata.

    Šta je sa Senatom?
    Senat bi mogao da ode na obe strane posle kongresnih izbora, ali deluje da demokrate i dalje imaju šanse da održe tanku većinu, odnosno ostanu na 50 mesta.

    U suprotnom, republikanski Senat bi mogao da usvaja zakone koje bi prihvatio i republikanski donji dom, što bi pojačalo pritisak na Bajdena. Repubublikanski Senat bi takođe otežao Bajdenu time što bi blokirao ili odlagao potvrđivanje njegovih kandidata za sudije ili pripadnike izvršne vlasti.

  • Hil: Srbi da se vrate u institucije, a Kosovo da poštuje obaveze

    Hil: Srbi da se vrate u institucije, a Kosovo da poštuje obaveze

    Sjedinjene Države su saglasne sa Evropskom unijom da nedavni događaji u odnosima između Kosova i Srbije dovode u opasnost važan napredak postignut u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.

    „Povlačenje Srba iz kosovskih institucija nije rješenje za trenutne sporove i ima potencijal da dalje eskalira tenzije na terenu. Sjedinjene Države se stoga pridružuju EU u pozivu Srbiji i predstavnicima kosovskih Srba da poštuju svoje obaveze iz dijaloga i vrate se u kosovske institucije svojim dužnostima, uključujući policiju, pravosuđe i lokalne administracije“, rekao je Hil u odgovoru na upit N1.

    On je kazao da se SAD pridružuju EU i u pozivu kosovskim vlastima da bez odlaganja poštuju obaveze, što znači da se odmah produži proces za preregistraciju vozila i obustavi svaka kaznena mjera protiv vlasnika KM tablica dok strane u okviru dijaloga ne reše pitanje registarskih tablica.

    „To takođe znači i odmah otpočeti pregovore o osnivanju Zajednice srpskih opština, što je obavezujuća pravna obaveza za Kosovo. Kontinuirani neuspjeh Kosova da sprovede ovu obavezu podriva princip vladavine prava i šteti ugledu i kredibilitetu Kosova“, rekao je Hil.

    On je pozvao dve strane da „izaberu put dijaloga i uzdrže se od akcija koje bi dovele do nasilja i konfrontacije“.

    „Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju napore EU da nastavi da posreduje u pregovorima. Obje strane treba da pokažu da su spremne da traže rješenja na konstruktivan način i da poštuju obaveze preuzete u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU“, rekao je Hil.

  • Amerika na novoj prekretnici

    Amerika na novoj prekretnici

    Rijetko se dešava da Donald Trump prenese istu poruku kao Barack Obama i Joe Biden – ali to se dogodilo kada su republikanac i dvojica demokrata održali skupove u Pennsylvaniji istog dana.

    Svi oni su u svojim govorima poticali Amerikance u ključnoj državi da izađu na izbore. Biden i Obama ocijenili su izbore kao bitku za demokratiju, dok je Trump rekao da je sigurnost zemlje u pitanju.

    Izbori u SAD-u u utorak će odrediti kontrolu nad Kongresom. Natječe se za svih 435 mjesta u Zastupničkom domu, dok se u Senatu natječe za 35 mjesta.

    U Pennsylvaniji tanka razlika dijeli demokratskog kandidata za Senat Johna Fettermana (53) od republikanca Mehmeta Oza (62). Pojavljivanje dvojice bivših predsjednika i predsjednika Bidena posljednjeg vikenda prije izbora signalizira važnost ove države.

    Pobjeda Trumpa u Pennsylvaniji pomogla mu je da uđe u Bijelu kuću 2016., kada su njegove populističke poruke snažno odjeknule. Suprotstavljeni osjećaji pragmatizma i liberalne politike u urbanim središtima vratili su demokratima vlast 2020., kada je Biden osvojio glasove iz ove države s razlikom manjom od 2 posto.

    Govoreći u Philadelphiji u subotu, Biden je izjavio da je “dobro biti kod kuće” dok pružao podršku demokratskim kandidatima.

    Upozorio je okupljene da bi neuspjeh u osvajanju demokratske većine u Zastupničkom domu i Senatu značio daljnja ograničenja prava na pobačaj i rezove u javnom zdravstvu.

    Iako Demokrati trenutno drže oba doma Kongresa, očekuje se da će izgubiti Zastupnički dom i u mrtvoj su utrci za kontrolu nad Senatom, prema anketama.

    “Ovdje u Philadelphiji, mjestu koje definira dušu Amerike, danas se suočavamo s točkom prekretnice. Glas za demokrate bio bi glas za zdravlje žena, kontrolu oružja i zdravstvenu zaštitu”, rekao je Biden.

    Građani su stajali u redu kako bi vidjeli dva predsjednika – Bidena i njegovog demokratskog prethodnika Obamu – na istoj pozornici.

    Jedan Pennsylvanac, Steve Phillips, rekao je za BBC da se nada da će to potaknuti ljude da glasaju, bez obzira koju stranku podržavaju.

    Ali neki iz gomile su priznali da su stvarno došli vidjeti Obamu i da se možda ne bi pojavili da je Biden bio ovdje sam.

    Izbori za Kongres često se doživljavaju kao referendum o sadašnjem predsjedniku, a trenutna Bidenova popularnost je na 40 posto. Republikanci su našli mnogo toga za kritizirati dok su Amerikanci zabrinuti zbog visoke inflacije, oružja i imigracije.

  • Najmanje devet osoba ranjeno u masovnoj pucnjavi u Filadelfiji

    Najmanje devet osoba ranjeno u masovnoj pucnjavi u Filadelfiji

    Najmanje devet osoba ranjeno je u pucnjavi u četvrti Kensington u Philadelphiji u subotu naveče, objavila je policija.

    Inspektor policije Philadelphije D.F. Pace je rekao da su žrtve upucane u blizini avenija Kensington i Allegheny.

    Dvoje je u kritičnom stanju, a sedam je stabilno, rekao je zamjenik policijskog komesara John Stanford.

    Pucnjava se dogodila oko 22.45 sati. ispred bara, rekao je Pace. Naoružani napadači izašli su iz crnog vozila i otvorili vatru na grupu ljudi prije nego što su se vratili u vozilo i pobjegli, rekao je Stanford.

    Bilo je policajaca u tom području koji su čuli pucnjeve, istaknuo je.

    Policija nije odmah izvršila hapšenja, niti je mogla odmah utvrditi motiv.

  • SAD tajno pozvale Ukrajinu da bude otvorena za razgovore s Rusijom jer saveznici trpe

    SAD tajno pozvale Ukrajinu da bude otvorena za razgovore s Rusijom jer saveznici trpe

    Sjedinjene Američke Države privatno ohrabruju Ukrajinu da signalizira otvorenost za pregovore s Rusijom, objavio je Washington Post. S druge strane iz State Department su javno kazali da Moskva eskalira rat i da ne želi ozbiljno da se uključi u mirovne razgovore.

    List je citirao neimenovane izvore koji su rekli da zahtjev američkih zvaničnika nije imao za cilj gurnuti Ukrajinu za pregovarački sto, već proračunati pokušaj da se osigura da Kijev zadrži podršku drugih nacija.

    Američki i ukrajinski zvaničnici priznali su da je zabrana razgovora ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom izazvala zabrinutost u dijelovima Evrope, Afrike i Latinske Amerike, gdje se posljedice rata na troškove hrane i goriva najviše osjećaju, navodi Post.

    “Umor od Ukrajine je stvarnost za neke od naših partnera,” citira neimenovani američki zvaničnik.

    Zelenski je 4. oktobra potpisao dekret kojim se formalno proglašava mogućnost bilo kakvog ukrajinskog razgovora s Putinom “nemogućim”, ali ipak ostavlja otvorena vrata za razgovore s Rusijom.

    Vijeće za nacionalnu sigurnost Bijele kuće nije odmah komentarisalo tačnost izvještaja.

    Glasnogovornik State Departmenta je odgovorio.

    “Rekli smo to ranije i ponovit ćemo: djela govore više od riječi. Ako je Rusija spremna za pregovore, trebala bi zaustaviti svoje bombe i projektile i povući svoje snage iz Ukrajine”, kazali su iz State Departmenta.

    “Kremlj nastavlja da eskalira ovaj rat. Kremlj je pokazao svoju nespremnost da se ozbiljno uključi u pregovore još prije nego što je započeo svoju invaziju na Ukrajinu u punom obimu”, dodali su.

  • Blinken želi ograničiti ruski profit

    Blinken želi ograničiti ruski profit

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da će ograničenje cijena energenata pomoći da se ograniči dobit Rusije od prodaje energenata.
    “Rusija će donijeti odluke kakve donese, ali mislim da će imati interes da nastavi da prodaje energente”, rekao je Blinken obraćajući se novinarima nakon dvodnevnog sastanka G7 u gradu Minsteru na zapadu Njemačke, prenio je Rojters.

    Prema njegovim riječima, to je dobar mehanizam da se obezbijedi da energenata bude na tržištu, ali da dobit Rusije ima gornju granicu.

    Upitan da li može da uvjeri potrošače da taj mehanizam neće dovesti do povećanja cijene gasa, Blinken je kazao da će se vidjeti kako će se to odvijati, prenosi B92.

  • Oglasio se američki admiral: “Oslabili smo”

    Oglasio se američki admiral: “Oslabili smo”

    Admiral Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država Čarls Ričard izjavio je da je ukrajinska kriza samo zagrevanje, piše list “Vol strit džurnal”.

    “Konflikt u Ukrajini je pokazao da je moć američkog vojnog obuzdavanja oslabila. To je činjenica, koju većina naših lidera ne želi da prizna”, rekao je američki admiral.

    On smatra, da se sposobnost SAD da se suprotstave Kini može uporediti sa brodom koji polako tone i pojasnio da se to dešava jer Peking daleko brže implementira svoje mogućnosti nego Amerika.

    Prema njegovom mišljenju, situaciju pogoršava i to što su SAD izgubile hipersoničnu trku protiv Kine i Rusije i o tome bi trebalo da se raspravlja u Kongresu.
    Zaključio je da je ranije Amerika znala kako da se brzo kreće, ali da je sada izgubila tu veštinu.

  • Oglasio se Stejt Department o situaciji u BiH

    Oglasio se Stejt Department o situaciji u BiH

    Sjedinjene Američke Države oglasile su se nakon što je Savjet bezbjednosti UN jednoglasno ponovo odobrio produženje mandata EUFOR misije “Altea” u Bosni i Hercegovini.

    Usaopštenju koji je objavila Kancelarija za odnose s javnošću Stejt Departmenta, ističe se kako je “Altea” i dalje ključna za održavanje stabilnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH.

    Zahvaljujemo Evropskoj uniji na kontinuiranom doprinosu i vodstvu misije “Altea”. Sjedinjene Američke Države čestitaju građanima BiH na ostvarivanju svojih prava tokom Opštih izbora 2. oktobra i ohrabruju novoizabrane lidere da što prije formiraju odgovorne vlade na državnom i entitetskom nivou. Građani BiH zaslužuju institucije koje će raditi na konsolidaciji multietničke demokratije, jačanju demokratskih institucija, suzbijanju korupcije i pružanju ekonomskih prilika za sve ljude – navodi se u saopštenju.

    Sjedinjene Američke Države istakle su punu podršku Kristijanu Šmitu, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika BiH, njegovim ovlaštenjima i korištenju Bonskih ovlaštenja “sve dok se Agenda 5+2 ne završi i dok BiH ne bude nepovratno na putu ka evropskim integracijama”, piše N1.

    – U potpunosti podržavamo napore Šmita da se riješi dugotrajnih problema podjele vlasti i suprotstavi bilo kakvim antidejtonskim aktima. Šmit i njegova Kancelarija zaslužuju punu podršku međunarodne zajednice u ovom zadatku – zaključuju se u saopštenju Stejt Departmenta.

  • Tramp: “Vrlo brzo – spremite se”

    Tramp: “Vrlo brzo – spremite se”

    Nekadašnji predsjednik Amerike, Donald Tramp, odustao je od dosad najjačih nagovještaja da bi se mogao po treći put kandidovati za Bijelu kuću 2024. nakon mjeseci nagađanja.

    Obraćajući se predizbornom skupu u Siuks Sitiju u Ajovi u četvrtak naveče, Tramp je rekao da će se “vrlo, vrlo, vrlo vjerovatno” još jednom kandidovati za predsjedničku dužnost.

    “A sada, kako bismo našu zemlju učinili uspješnom, sigurnom i slavnom, vrlo, vrlo, vrlo vjerovatno ću to ponovo učiniti”, rekao je gospodin Tramp na događaju u znak podrške republikanskom senatoru Čaku Grazliju.

    “Spremite se, to je sve što vam govorim – vrlo brzo, spremite se”, dodao je gospodin Tramp dok je gomila skandirala njegovo ime.

    1. predsjednik je u svom govoru ponovio tvrdnju da je pobijedio na predsjedničkim izborima 2020. godine, prenosi “Independent”.
  • Bajden se vanredno obratio

    Bajden se vanredno obratio

    Predsednik SAD Džozef Bajden okrivio je danas bivšeg predsednika Donalda Trampa.

    Optužio ga je da inspiriše najave nekih republikanskih kandidata da će odbiti da prihvate rezultate na predstojećim izborima ukoliko na njima izgube i da to predstavljaja pretnju demokratiji.

    Bajden je, u svom vanrednom obracjanju naciji, pozvao Amerikance da se ujedine u opoziciji “političkom nasilju” na parlamentarnim izborima koji su zakazani za 8. novembar, prenosi Bi-Bi-Si.

    Predsednik SAD je rekao da je “američka demokratija na udaru” jer Tramp nije prihvatio rezultate izbora 2020. godine na kojima je izgubio.

    “On odbija da prihvati volju naroda, odbija da prihvati da je izgubio”, rekao je Bajden.

    Bajden je rekao da je Trampova “velika laž da su izbori 2020. ukradeni” bila podstrek i za napad na Pola Pelosija supruga predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi, kao i za pobunu u Kapitolu 2021. godine.

    “To je laž koja je podstakla opasan porast političkog nasilja i zastrašivanja birača u poslednje dve godine”, zaključio je Bajden.