VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Ekspert CIA: To kod Putina ne pali

    Ekspert CIA: To kod Putina ne pali

    Američki predsednik Džo Bajden greški kada misli da će sankcije slomiti Rusiju, tvrdi Džordž Bibi, bivši glavni analitičar CIA za Rusiju.

    Bajden je pogrešio verujući da je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini zbog ambicije, a ne zbog vitalnih interesa, kazao je Bibi, a piše časopis Responsible Statecraft.

    Kako je objasnio ekspert, uvođenjem sankcija Bajdenova administracija se nadala da će naterati ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna da nastavak operacije u Ukrajini košta više od potencijalne koristi. Međutim, prema mišljenju analitičara, Bajden nije razumeo prave ciljeve Moskve, koji zbog sankcija nisu mogli da budu revidirani.

    “Nada je bila zasnovana na pogrešnom uverenju da je Putin invaziju video kao ambiciju, a ne kao nešto od vitalnog značaja za zaštitu Rusije od NATO okruženja”, rekao je Bibi.

    Prema njegovim rečima, ekonomska ograničenja retko primoravaju zemlje da odbiju da brane svoje vitalne interese, bez obzira na gubitke.

    Bibi je dodao da američke sankcije mogu biti korisne Vašingtonu samo kao poluga u pregovorima, ali i ovde je Bajdenova administracija sebi uskratila takvu mogućnost, dajući Rusiji do znanja da je malo verovatno da će ograničenja biti ukinuta čak i ako sukob prestane.

    Posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. Broj ograničenja dostiže desetine hiljada, iako se u SAD i Evropi priznaje da negativni uticaj nije bio toliko značajan. Kako je istakao predsednik Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija Zapada, a njen glavni cilj je da pogorša živote miliona ljudi. Ipak, prema rečima šefa države, Rusija mirno prolazi kroz ovaj stalni pritisak, a inicijatori sankcija kažnjavaju sami sebe.

  • Borelj traži više municije za Ukrajinu

    Borelj traži više municije za Ukrajinu

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj pozvao je danas zemlje članice da naruče više municije za Ukrajinu jer je, prema dosadašnjim podacima, blok daleko od martovskog cilja da Kijevu isporuči milion artiljerijskih granata u roku od 12 mjeseci.

    Borelj je rekao da su sveobuhvatni sporazumi, poznati kao okvirni ugovori, potpisani sa kompanijama za oružje da bi se članicama EU omogućilo da upućuju zajedničke narudžbe za granate kalibra 155 milimetara, koje su hitno potrebne Ukrajini u sukobu sa ruskim snagama.

    “Sada je na državama članicama da donesu konkretne odluke unutar ovih okvirnih sporazuma sa industrijom”, rekao je Borelj novinarima nakon sastanka ministara odbrane EU u španskom gradu Toledu.

    Kao značajan korak, zemlje EU su se u martu saglasile oko plana vrijednog oko dvije milijarde evra da bi obezbijedile milion artiljerijskih granata ili projektila Ukrajini u roku od 12 mjeseci.

    Prvi element je uključivao zemlje koje koriste svoje rezerve ili kupuju zalihe iz drugih izvora.

    Borelj je rekao da je na ovaj način osigurano 224.000 komada municije i 2.300 projektila, ukupne vrijednosti oko 1,1 milijardu evra.

    To znači da EU nije dostigla ni četvrtinu svog cilja, više od pet mjeseci nakon pokretanja inicijative.

  • Stevandić na okruglom stolu u Moskvi: Posljedice NATO agresije osjećaju se i danas

    Stevandić na okruglom stolu u Moskvi: Posljedice NATO agresije osjećaju se i danas

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić obratio se na okruglom stolu u Moskvi posvećenom 28. godišnjici vojne agresije NATO na Republiku Srpsku, gdje je ukazao na posljedice bombardovanja osiromašenim uranom.

    Niko ne misli kakvu štetu nanosi to oružje za vrijeme sukoba, kao i koliko zla nanosi zdravlju ljudi godinama poslije konflikta, a pravi primer toga jeste bombardovanje osiromašenim uranom od strane NATO na teritoriju Srpske 1995. godine i SR Јugoslavije 1999. godine – rekao je on.

    Ukazao je na posljedice tih krajnje toksičnih materija koje se osećaju i danas i u samoj zemlji ali i kada se govori o zdravlju ljudi jer značajan broj onih koji su oboljeli od najtežih oblika raka. Pomenuo je i slučaj italijanskih vojnika koji su služili na KiM i kojima su domaće vlasti isplatile milione jer su oboljeli od najtežeg oblika leukemije.

    • Ono što je najciničnije jeste da je italijanska vlada platila liječenje svojim vojnicima ali to nije bio argument za to što su srpski građani takođe oboljeli od teških oblika bolesti povezanih sa bombardovanjem osiromašenim uranom. Medicinski dokazi i ono što imamo iz italijanskih laboratorija se ne može opovrgnuti – rekao je Stevandić.

    Ključna stvar danas je povratak međunarodnom pravu, Ujedinjenim nacijama.

    Prethodno se obratio direktor ruske Spoljnoobavještajne službe Sergej Nariškin koji je rekao da organizatori agresije NATO protiv Јugoslavije nisu izvukli nikakve moralne pouke iz onoga što su učinili.

    Na skupu su govorili i direktor Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Konstantin Vladimirovič Nikiforov, direktor Fondacije za proučavanje problema demokratije Maksim Grigorijev, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, kao i drugi stručnjaci iz Rusije i inostranstva.

    Učesicima skupa obratio se i Ljubinko Đurković, poslanik Skupštine Srbije i učesnik bitke na Košarama.

    U okviru manifestacije u Domu Ruskog istorijskog društva biće otvorena izložba posvećena tragičnim događajima u Republici Srpskoj.

  • Nema istrage o padu Prigožinovog aviona

    Nema istrage o padu Prigožinovog aviona

    Rusija neće pokretati istragu o padu aviona Prigožina po međunarodnim pravilima.

    Rusija je obavijestila brazilske vazduhoplovne vlasti da “u ovom trenutku neće pokretati istragu o padu aviona Embraer brazilske proizvodnje”, u kojem je poginuo šef paravojnih snaga Vagner grupe Jevgenij Prigožin.

    Brazilski centar za istraživanje i prevenciju vazduhoplovnih nesreća (CENIPA), u interesu poboljšanja bezbjednosti u vazduhoplovstvu, saopštio je da će se pridružiti istrazi koju vodi Rusija ako bude pozvan i ako se istraga sprovede po međunarodnim pravilima.

    Ruske vazduhoplovne vlasti nisu u obavezi da pristanu na saradnju sa CENIPA, ali su neki bivši istražitelji saopštili da bi to trebalo uraditi, jer američke i druge zapadne vlade sumnjaju da Kremlj stoji iza pada aviona Embraer Legaci 600 23. avgusta, koji ima dobru bezbjednosnu evidenciju, navodi Rojters.

  • Ukrajinci izveli najveći napad dronovima na Rusiju od početka rata, Moskva ubrzo raketirala Kijev

    Ukrajinci izveli najveći napad dronovima na Rusiju od početka rata, Moskva ubrzo raketirala Kijev

    Ukrajinske bespilotne letjelice gađale su šest ruskih regija u najvećem koordinisanom napadu dronovima od početka rata.

    U Pskovu, gdje su oštećena četiri vojna aviona, regionalni guverner Mihail Vedernikov otkazao je sve letove na i van aerodroma dok se šteta ne procijeni. Aerodrom se nalazi otprilike 800 kilometara od ukrajinske granice i blizu granica Latvije i Estonije.

    Mediji navode da je između 10 i 20 dronova moglo napasti aerodrom. Više dronova navodno je oboreno iznad Orjola, Brjanska, Rjazanja, Kaluge i moskovske oblasti oko ruske prijestolnice, saopćilo je Ministarstvo odbrane.

    Vedernikov je kazao da prilikom napada nije bilo žrtava.

    Istovremeno u glavnom gradu Ukrajine Kijevu došlo je do serije eksplozija, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko.

    Ruske snage su lansirale grupe iranskih dronova Shahed za napade na Kijev iz različitih pravaca i rakete iz aviona, saopćila je vojna uprava grada Kijeva.

    Dvije osobe su poginule od posljedica urušavanja objekata, napisao je na Telegramu Sergej Popko, načelnik Vojne uprave grada Kijeva.

    Kličko je rekao da su krhotine ciljeva koje je uništila protuzračna odbrana oštetile nekoliko zgrada u glavnom gradu Ukrajine, uključujući skladište i administrativnu zgradu, od kojih obje gore. Jedna osoba je povrijeđena od krhotina stakla.

    Ranije je moskovsko ministarstvo odbrane saopćilo da je ruski avion “uništio četiri brza vojna čamca” u Crnom moru oko ponoći po moskovskom vremenu.

    “Čamci su prevozili desantne grupe ukrajinskih snaga za specijalne operacije sa ukupnim brojem do 50 ljudi”, saopćilo je ministarstvo na Telegram

  • Bahmut opkoljen?

    Bahmut opkoljen?

    Ruske snage u Bahmutu su zarobljene, rekla je zamenica ministra odbrane Ukrajine.

    Prema rečima Hane Malijar, Oružane snage Ukrajine su u oblasti Bahmuta već “dostigla mnoge dominantne visine”, tako da je ruska vojska tamo zarobljena.

    “Oni ne mogu da izađu iz Bahmuta, a ne mogu u potpunosti da se kreću ni po samom gradu“, rekla je Malar. Prema njenim rečima, ukrajinske snage nastavljaju “polako” da napreduju južno od Bahmuta, ostvarujući uspehe.

    Zamenca ukrajinskog ministra odbrane dodala je da su Rusi “iznervirani” napredovanjem OSU u pravcu Bahmuta.

    “Zbog toga pokušavaju da prebace i preusmere naše napore u drugim pravcima“, naglasila je ona.

    Malijar je istakla da su nastavljene žestoke borbe u blizini naselja Kliščijevka, Kurdjumivka i Andrijevka.

    Prema njenim rečima, Oružane snage Ukrajine uspešno napreduju u ovim pravcima.

  • Orban: Ukrajina nema šanse da pobijedi Rusiju

    Orban: Ukrajina nema šanse da pobijedi Rusiju

    Zapadna predstava da Ukrajina ima prednost u sukobu je laž, a Rusiju je nemoguće pobijediti, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

    Orban je u intervjuu američkom TV novinaru Takeru Karlsonu rekao da su Ukrajinci “nekonkurentni” bez pomoći Zapada i da stoga SAD drže ključ mira u regionu.

    “To je laž. Ne samo nesporazum, već laž. To je nemoguće. Svi u politici koji razumiju logiku, brojke, podatke – nemaju šanse”, odgovorio je Orban komentarišući preovlađujući stav u Sjedinjenim Američkim Državama da Ukrajina pobjeđuje.

    Istakao je da će oni će ostati bez vojnika prije Rusije.

    Prema riječima Karlsona, broj ubijenih Ukrajinaca kreće se u stotinama hiljada, a Orban je dodao da među njima ima i etničkih Mađara.

    Pokušaj bilo koje zapadne zemlje da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu značio bi “direktan rat” između Zapada i Rusije.

    “I odmah ćemo se naći u trećem svjetskom ratu. Tako da je sada veoma opasan trenutak”, ocijenio je premijer.

    Prema njegovim riječima, Rusi neće predati svog lidera, čuvaće zemlju od raspada i štitiće je, ulagati više novca i proizvoditi više naoružanja od svojih protivnika.

    “Zato ne treba pogrešno shvatati Ruse”, rekao je Orban.

    Upitan šta bi uradio da je on na čelu NATO-a i “bio, recimo, Džo Bajden”, Orban je odgovorio: “Mir, odmah. I odmah pozvao (bivšeg američkog predsjednika Donalda) Trampa. To je to”.

    On je dodao da kada bi SAD željele da obnove mir do “sutra ujutru”, mogle bi to da urade.

    “Očigledno je da Ukrajinci nisu u stanju da to izvuku sami. Oni nisu konkurentni u ovom ratu. Ako nema novca i oružja sa Zapada, posebno iz SAD, onda je rat završen. Odluka je u vašim rukama”, istakao je Orban.

    “Naravno, riječ je o Ukrajincima, njih ne treba ignorisati, oni moraju biti uključeni, ali stvarni faktor nije Ukrajina”, dodao je on.

    Orban je takođe nazvao “potpuno nerealnom” ideju da se Krim oduzme od Rusije, prenosi sputniknews.

    “To ne dolazi u obzir”, naglasio je mađarski političar.

  • Ukrajini odobren novi paket vojne pomoći

    Ukrajini odobren novi paket vojne pomoći

    Ukrajini je odobren novi paket američke vojne pomoći vrijedan 250 miliona dolara, a sadrži rakete AIM-9M i “džavelin”, različitu artiljerijsku i malokalibarsku municiju i raketne sisteme visoke pokretljivosti “HIMARS”, saopštio je danas američki državni sekretar Entoni Blinken.
    “Paket uključuje rakete AIM-9M za protivvazdušnu odbranu, municiju za artiljerijske raketne sisteme visoke pokretljivosti, artiljerijsku municiju kalibra 155 i 105 milimetara, opremu za uklanjanje mina, džavelin i druge protivoklopne sisteme i rakete”, naveo je Blinken.

    On je dodao da paket obuhvata i više od tri miliona komada malokalibarske municije, sanitetska vozila, municiju za rušenje prepreka, kao i rezervne dijelove, usluge, obuku i transport.

  • “Teško je zaustaviti Rusiju”

    “Teško je zaustaviti Rusiju”

    Rusija uspeva da zaobiđe ograničenja, izjavio je glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije Robin Bruks.

    “Pitanje praćenja primene antiruskih sankcija EU je teško, Rusija uspeva da zaobiđe ograničenja”, rekao je Bruks.

    On je u intervjuu za Die Velt rekao da se roba iz Evrope i dalje dovodi u Rusiju.

    Pored toga, Bruks je primetio da Moskva nastavlja da kupuje odbrambene proizvode kroz paralelni uvoz.

    Ekspert je pojasnio da je izuzetno teško uvesti bilo kakve sisteme kontrole za sprečavanje takve prakse, jer je svetska trgovina veoma raznolika.

  • Potpuni zaokret na frontu

    Potpuni zaokret na frontu

    Nakon dugog razdoblja ispipavanja i teških rovovskih borbi bez puno napredovanja, došlo je do promena na južnom delu ukrajinskog fronta.

    Promene nagoveštavaju da bi, pre promene vremena i dolaska jesenjih kiša na uglavnom ravničarskom i blatnjavom terenu, Ukrajinci mogli da ostvare barem deo zacrtanih planova svoje letnje kontraofanzive.

    Bez obzira na to, ISW navodi da su ruske snage izvele raketni napad s brodova u Crnom moru na pozadinska područja u smeru Krivog Riha te da je ukrajinska PVO odbrana presrela dve rakete Kalibr.

    Kijev je izvestio da su ruske rakete pogodile civilne i industrijske objekte u Poltavskoj oblasti.

    Iz Ministarstva odbrane Ukrajine objavili su kako su Rusi pokušali napad na kupjanskom pravcu, ali kako smatra ministar Oleksij Reznikov, to je pre zato da se napadima u Harkovskoj oblasti pokušaju odvući ukrajinske snage koje sada imaju određene uspehe na jugu nego što bi Rusi mogli ostvariti neki veći prodor.

    Stabilna odbrana
    “Ovo je logičan potez neprijatelja – da privuku našu pažnju kako bismo premestili snage s juga na istok. Naša odbrana na tom pravcu je stabilna”, navodi ministar. Stoga su, navodi ISW, ruski vojni blogeri nastavili kritikovati rusko Ministarstvo odbrane zbog neuspeha na južnom delu bojišta.

    Ističu da su u Ministarstvu ignorisali pritužbe da su neke motorizirane ruske jedinice pretrpele značajne gubitke zbog izostanka artiljerijske podrške i lošeg vođstva u smeru Hersona.

    Jedan bloger tvrdi da se rusko Ministarstvo odbrane i dalje suočava s birokratskim problemima koji rusku vojsku sprečavaju u sprovođenju reformi, ali i odbacivanju bilo kakvih kritika.

    Blogeri su se, navode, nadali da će ruska vojna komanda “shvatiti” poruku koja im je poslata tokom vojne pobune Vagnera krajem juna, ali, kažu, to se nije dogodilo.

    Uz to, neki ruski vojni blogeri napominju da ruska vojska i Ministarstvo odbrane kriju od ruske javnosti što se događa na bojnom polju, a potpuno ignorišu neuspehe kojih je sve više.

    Zbog ovakvog stanja ukrajinski vojni zvaničnici pribojavaju se da će Rusi na jesen i zimu početi novo masovno raketiranje ukrajinske infrastrukture, pogotovo energetske, kako bi opet uzrokovali nestašice vode, struje i grejanja tokom zimskih meseci.