VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Izabran novi Prigožin?

    Izabran novi Prigožin?

    Kremlj je započeo drugu fazu tzv. projekta “Afrika” i već je pronađena zamena za Jevgenija Prigožina.

    Rusija jača svoje prisustvo u Africi, posebno želi da se jače pozicionira u Libiji, odnosno na Sredozemnom moru.

    Vol strit žurnal navodi da Moskva želi da se nagodi sa liderom libijskih pobunjenika, generalom Halifom Haftarom, kome pruža političku, vojnu (na njegovoj strani se bori oko 1.200, a neki izvori kažu 1.600 Vagnerovih plaćenika) i finansijsku podršku u zamenu za vojnu upotrebu dve važne libijske luke na Sredozemnom moru – Tobruk i Bengazi.

    Reč je o lukama velike propusnosti i udaljene su samo oko 400 milja od grčke i italijanske obale, važnih članica NATO-a, a da podsetimo, Rusi imaju i vojnu bazu u sirijskoj luci Tartus.

    Zanimljivo je da je ruski predsednik Vladimir Putin poslao zamenika ministra odbrane Rusije generala Junus-Beka Jevkurova, bivšeg predsednika Ruske Republike Ingušetije, da poseti Haftara, a potom i šefa vojne hunte u Burkini Faso Ibrahima Traorea. Veoma je značajno da se to dogodilo dan pre smrti Jevgenija Prigožina, šefa Vagnerove plaćeničke vojske. Može se reći da je Putin zapravo imenovao Jevkurova za svog novog ličnog guvernera Afrike.

    Jevkurov je završio rusku (sovjetsku) prestižnu vojnu akademiju Frunze, poput Haftara, a takođe je i musliman, što bi trebalo da mu bude dodatni plus u komunikaciji sa onim snagama u Africi sa kojima Kremlj želi da uspostavi partnerske odnose i nametne svoje “pogled na rat u Ukrajini“. Rusiji su potrebni saveznici u trenutku kada je sve više izolovana na međunarodnoj sceni, a potrebna su joj i sredstva za svoju sve manju kasu. Rat košta mnogo, kao i održavanje socijalnog mira u samoj Rusiji. Prema VSJ i nezavisnom portalu bloknot.ru, uprkos dobrim odnosima sa Turskom, Rusija pomaže Haftaru upravo u borbi protiv frakcija koje podržava Ankara.

    Tako je Jevkurov tokom posete pristao na rusku pomoć Haftaru u rezervnim delovima i popravkama, ali je i ponudio da remontuje svoju zastarelu letelicu iz sovjetskog doba. Naime, istočna Libija, područje koje kontroliše Haftar, od vitalnog je značaja za tranzit ruskih aviona koji lete iz Rusije ili Sirije u podsaharsku Afriku. Mnogi ruski i zapadni analitičari, kao i diplomate, smatraju da raspoređivanje Vagnera i drugih ruskih “državnih” plaćenika u Maliju i Centralnoafričkoj Republici ne bi bilo moguće bez pristupa Haftarovim aerodromima. S obzirom na sve što se dešava na globalnom nivou oko rata u Ukrajini, Rusija želi da ostvari veći uticaj u Africi kako bi pokušala da istisne ili ograniči uticaj Zapada, ali i da te zemlje pridobije na svoju stranu u međunarodnim odnosima. i institucije.

    Osim toga, za Ruse je važan energetski i mineralni potencijal tih zemalja. Jevkurov je poslat u Afriku da preuzme Prigožinovljeve poslove, kako vojne tako i “ekonomske“, ali i da rasporedi skoro šest hiljada Vagnerovih plaćenika među drugim „plaćeničkim grupama“ koje dolaze da zamene raspuštenog Vagnera.

    Uz Junus-Beka Jevkurova bio je Konstantin Mirzojanc, nekadašnji komandant jedne od ruskih specijalnih snaga, a sada čelni čovek privatne armije Redut, koja bi posle Vagnera trebalo da postane Vagner, a za koju nezavisni ruski portal gulag.ru tvrdi da je njeni „sponzori”.glavni Putinovi oligarsi i finansijeri Kremlja Genadij Timčenko i Oleg Deripaska. Portal blognote navodi da “dok Kina isključivo teži ekonomskoj ekspanziji u Africi, ne mešajući se u politiku, Rusija, koju predstavlja Prigožin (sada nastavlja sa drugim ljudima), stvorila je potpuno drugačiji model, nudeći afričkim elitama neograničenu moć koja bi bila zasnovano na ruskom oružju u zamenu za preuzimanje kontrole nad prirodnim resursima afričkih zemalja“.

    “Ruski ekspedicioni korpus”
    Azerbejdžanski portal hakkin.az, pak, tvrdi da se Vagnerovci, kojih na Bliskom istoku i u Africi ima najmanje šest hiljada, sada okupljaju u novoj vojnoj “aglomeraciji” pod kodnim nazivom “Ruski ekspedicioni korpus “, a nadzor nad njim, kao i nad poslovnom stranom Vagnera (Prigožin je bio vlasnik ili suvlasnik rudnika zlata i uranijuma i naftnih i gasnih polja u afričkim zemljama i u Siriji) preuzima general Jevkurov.

    Stoga nije na odmet primetiti da su Jevkurov i šef hunte Burkine Faso, između ostalog, kako prenose ruski mediji, razgovarali o “saradnji u sferi nuklearne energije“. A VSJ piše da se očekuje da će uskoro “američka diplomatska i vojna misija posetiti Libiju kako bi izvršila pritisak na Haftara da “otkaže” Vagnerove plaćenike i ohrabri ga da ujedini svoju pobunjeničku vojsku sa onima koje podržava Zapad”.

    Očekuje se da će se Majkl Lengli, komandant američke komande za Afriku, i Ričard Norland, specijalni izaslanik SAD za Libiju, odvojeno sastati sa Haftarom i Abdulom Hamidom Dbeibahom, šefom vlade sa sedištem u Tripoliju koju priznaje većina međunarodne zajednice.

    Naime, VSJ u svojoj analizi smatra da je Zapad u defanzivi u Africi, pa Kameron Hadson, član američkog tima za Sudan, kaže da su Rusi sve agresivniji u širenju svog uticaja u Africi, a “SAD samo pokušava da ih obuzda“. Analitičari kažu da bi rusko napredovanje dalo Moskvi kontrolu nad ključnim energetskim koridorima koji bi mogli da posluže kao alternativa snabdevanju Evrope.

    To bi takođe omogućilo Kremlju da proširi svoju globalnu konfrontaciju sa Zapadom, piše VSJ. Zbog svega toga, NATO je pojačao svoje prisustvo na Mediteranu. Međutim, Jevkurov, pišu nezavisni ruski mediji, ne namerava da se zaustavi samo na Libiji i Burkini Faso, a uskoro se može očekivati jedna od njegovih obimnih afričkih turneja, u trajanju od skoro mesec dana, tokom koje bi posetio čak desetak zemlje, kao što su Alžir, gde je bilo mnogo sovjetskih vojnih savetnika, Angola, DR Kongo, Etiopija, Sudan, Mali, Centralnoafrička Republika, Nigerija, Madagaskar i Kenija. Bitka za uticaj u Africi se očigledno nastavlja sa novim žarom.

  • Dodik u novembru u Rusiji

    Dodik u novembru u Rusiji

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik posjetiće Rusku Federaciju početkom novembra, rekao je danas šef Predstavništva Republike Srpske u Moskvi Duško Perović.
    “Predsjednik Republike Srpske posjetiće Rusiju početkom novembra, a krajem tog mjeseca doći će i naši poslanici”, rekao je Perović, prenosi ruski dnevnik “Izvestija”.

    “Izvestija” posjeća da je predsjednik Srpske ranije najavio da će u oktobru ili novembru posjeti Kinu, gdje će razgovarati sa kineskim predsjednikom Si Đinpingom, te da je izrazio nadu da će se do kraja godine susresti sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

  • Zaharova: Srbe ponižavaju, a Tači i Veselji uživaju privilegije

    Zaharova: Srbe ponižavaju, a Tači i Veselji uživaju privilegije

    Optužene za ratne zločine na jugoslovenskom prostoru zapadnjaci dijele u dvije kategorije. Zatvorenici koji pripadaju ekstremistima tzv. Republike Kosovo, koji su navodno „na pravoj strani“, uživaju mnoge ustupke i privilegije, dok Srbe istovremeno nastoje da dodatno ponize, izjavila je portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Kako kaže, svjetski mediji objavili su nove dokaze o dvostrukim standardima međunarodnog krivičnog pravosuđa koji se primenjuju na Srbe i kosovske Albance.

    Prema njenim riječima, posebna pažnja skrenuta je na uslove pritvora u Specijalnom sudu u Hagu bivših ekstremista terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova“, uključujući nekadašnjeg tzv. „predsjednika“ Hašima Tačija i tzv. “predsjednika parlamenta” Kadrija Veseljija.

    Diplomata je istakla da je 2022. godine, osmorici uhapšenih i optuženih za teške zločine odobreno 880 posjeta članova porodice i drugih lica. Ona je dodala da je specijalni sud dva puta ove godine dozvolio Hašimu Tačiju da otputuje na KiM iz humanitarnih razloga – da bi posjetio svoje bolesne roditelje.

    „Za ove optužene stvoreni su maksimalno komforni uslovi – omogućeno im je da koriste teretanu, biblioteku, novčana sredstva i služe se uslugama posebnog računa. Ograničenja u slučaju kršenja pritvorskih pravila su veoma blaga, krajnja mjera je dvonedeljni boravak u samici, a i tada bez zabrane telefonskih razgovora. Bilo bi sjajno kada bi postojali jedinstveni standardi za postupanje po ovakvim zahtjevima i molbama. Ali postoji i druga realnost, druge činjenice“, objasnila je Zaharova na brifingu održanom 13. septembra na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku.

    Ona naglašava da kada je u pitanju odnos prema Srbima koje je osudio Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju ili njegov rezidualni mehanizam, to je nešto drugo.

    Zaharova je dodala da oni koji izdržavaju kaznu u brojnim evropskim zemljama su u mnogo težoj situaciji.

    „Bivši predsjednik Republike Srpske u sastavu Bosne i Hercegovine Radovan Karadžić, prema riječima njegove kćerke, nikada nije uspio da od uprave britanskog zatvora dobije normalnu rasvjetu u ćeliji. Bivši predsjednik Republike Srpske Krajine (Hrvatska) Milan Martić i general Vojske Republike Srpske Dragomir Milošević godinama su u izolaciji u estonskom zatvoru: dozvoljeno im je da kontaktiraju samo sa nekoliko drugih zatvorenika, a nemaju adekvatnu medicinsku njegu. Već dugo se priča da nadležni ljekari očigledno nedovoljno brinu o stanju bivšeg komandanta Oružanih snaga Republike Srpske Ratka Mladića“, navodi primjere diplomata.

    Zaharova podvlači da sve ovo sugeriše da optužene za ratne zločine na jugoslovenskom prostoru zapadnjaci dijele u dvije kategorije. Ona je objasnila da zatvorenici koji pripadaju ekstremistima tzv. Republike Kosovo, koji su navodno „na pravoj strani“, uživaju mnoge ustupke i privilegije, dok Srbe istovremeno nastoje da dodatno ponize, ne dozvoljavaju im susrete sa najbližima i ne pružaju im mogućnost da zadovolje osnovne potrebe.

    „Takav pristup izaziva osnovane sumnje da će Specijalni sud u Holandiji biti u stanju da prevaziđe neslavne tradicije „haškog pravosuđa“; takođe, teško da će očuvati nepristrasnost (zasad uopšte ne uspeva)“, ocijenila je portparol.

    Diplomata je zaključila da je glavni test profesionalizma i objektivnosti Specijalnog suda proces koji se trenutno odvija protiv predstavnika “Oslobodilačke vojske Kosova”, među kojima su Hašim Tači i njegovi najbližih saučesnici.

  • Putin prihvatio poziv?

    Putin prihvatio poziv?

    Ruski predsednik Vladimir Putin pristao je da poseti Severnu Koreju na poziv njenog lidera Kim Džong Una, javila je danas severnokorejska agencija KCNA.

    Na kraju sastanka u Rusiji, “Kim Džong Un je ljubazno pozvao Putina da poseti Severnu Koreju kada mu to bude odgovaralo”, navodi KCNA.

    Kako se dodaje, Putin je sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio želju da nastavi tradiciju prijateljstva Rusije i Severne Koreje.Kim Džong Un je uverio Vladimira Putina da će Moskva ostvariti “veliku pobedu” nad svojim neprijateljima, dok je Putin je govorio pred novinarima o “perspektivama” vojne saradnje sa Severnom Korejom uprkos međunarodnim sankcijama.

  • Kijev opet napao Krim

    Kijev opet napao Krim

    Ruska protivvazdušna odbrana oborila je noćas 11 ukrajinskih dronova iznad Krima i jedan dron iznad Brjanske oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

    “14. septembra oko 05.30 po moskovskom vremenu zaustavljen je pokušaj kijevskog režima da izvrši teroristički napad bespilotnom letjelicom na objekte na teritoriji Ruske Federacije. Dežurni PVO sistemi uništili su 11 bespilotnih letjelica nad teritorijom Republike Krim”, navodi se u saopštenju.

    Kako su dodali, jedan dron je uništen iznad Brjanske oblasti.

    U Ministarstvu su naveli da je ruska vojska uništila i pet bespilotnih čamaca Oružanih snaga Ukrajine u Crnom moru koji su pokušavali da napadnu brod “Sergej Kotov”.

    “Oružane snage Ukrajine su 14. septembra oko 05.00 časova pokušale da napadnu patrolni brod Crnomorske flote ‘Sergej Kotov’ sa pet bespilotnih čamaca u Crnom moru. Ruska vojska je uništila svih pet čamaca”, napominje se.

    Ukrajinske snage gotovo svakodnevno napadaju dronovima ruske pogranične teritorije.

    Saobraćaj na Krimskom mostu je privremeno obustavljen, objavljeno je na Telegram kanalu o operativnoj situaciji na mostu.

    Razlozi za obustavu saobraćaja nisu precizirani.

    Ruši sve pred sobom: Objavljeni jezivi snimci kada voda uništava grad!
    Ruši sve pred sobom: Objavljeni jezivi snimci kada voda uništava grad!
    U posljednje vrijeme ukrajinske vlasti sve češće pribjegavaju terorističkim metodama, rekla je ranije portparolka ruskog MSP Marija Zaharova i objasnila da je to zbog očigledno neuspješne kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, koju velikodušno sponzorišu SAD i druge zemlje NATO-a.

    Teror kojim se koristi kijevski režim dodatno pogoršava ukrajinsku krizu i odlaže izglede za njeno mirno riješavanje, istakla je tada Marija Zaharova

  • Ukrajinci priznali: Nemoguće ih je oboriti

    Ukrajinci priznali: Nemoguće ih je oboriti

    Ruske modifikovane avionske bombe FAB-500 praktično je nemoguće oboriti.

    Ovo je izjavio portparol Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat za list “Vašington post”.

    “Teoretski, moguće se suprotstaviti tim bombama, ali ih je izuzetno teško oboriti. Gotovo nemoguće“, rekao je Ignat.

    Kako je istakao, jedino praktično rešenje je da se gađaju avioni koji ih bacaju, a ne bombe.

    Međutim, po rečima Ignata, za to su potrebni savremeni lovci koje Kijev nema. Vojnik bataljona za vazdušno izviđanje Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Solonko rekao je za list da nedostatak lovaca loše utiče na bitku, te da vojnici stradaju.

    Vojni ekspert Aleksej Leonkov rekao je za Sputnjik da su ruske klizne bombe postale ozbiljan problem za Oružane snage Ukrajine.

    Po njegovim rečima, duž cele linije fronta ruske trupe su počele aktivno da koriste visokoeksplozivne avionske bombe tipa FAB-500 sa modulima za planiranje i korekciju, što je omogućilo ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama da deluju van dometa ukrajinske PVO.

  • Rusi krenuli u juriš; Ukrajina: “Povlačimo se…”

    Rusi krenuli u juriš; Ukrajina: “Povlačimo se…”

    Krenuli smo u podzemlje, kod Marjinke i Avdejevke ruska vojska je krenula u juriš, izjavila je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar.

    “Ako govorimo o istoku, situacija u Marjinki i Avdejevki se pogoršala. Rusi su tamo povećali broj napada”, rekao je Maljar.

    “U godini gotovo neprekidnih napada, ovi gradovi su praktično zbrisani sa lica zemlje”, rekla je ona.

    Maljar je dodala da se tamo više ne može boriti na terenu, rat se kreće u podzemlje.

  • SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    SAD priznale: Nemoguće da se rat u Ukrajini završi pod našim uslovima

    Koordinator Bijele kuće za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio je da bi se sukob završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku.

    Kirbi je priznao da SAD trenutno ne vide mogućnost da se sukob u Ukrajini završi pod njihovim uslovima.

    Kirbi je rekao da SAD žele da “Ukrajina ostvari uspeh na bojnom polju, povrati svoje teritorije i da u Ukrajini ne bude ruske vojske“.

    Kako je dodao, sukob bi se završio ukoliko bi Rusija povukla vojsku sa teritorija koje Vašington smatra ukrajinskim.

    “Očigledno da se to neće dogoditi u ovom momentu. Nastavićemo da isporučujemo Ukrajini sredstva koja su joj potrebna za uspeh“, kazao je Kirbi.

  • Kim dao snažnu podršku Putinu

    Kim dao snažnu podršku Putinu

    Severnokorejski lider Kim Džong Un rekao je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da je uveren da će ruske snage odneti veliku pobedu nad svojim neprijateljima.

    “Uvereni smo da će ruska vojska i narod sigurno odneti veliku pobedu u svetoj borbi za kažnjavanje zla”, rekao je Kim, a preneo je Bi-Bi-Si.

    Kim je ponudio Putinu “punu i bezuslovnu podršku” u “svetoj borbi” za odbranu svojih bezbednosnih interesa, očigledno misleći na rat u Ukrajini, i rekao da će Pjongjang uvek biti uz Moskvu na “antiimperijalističkom” frontu, preneo je Glas Amerike.

    Kim je ocenio odnose Severne Koreje sa Rusijom “glavnim prioritetom”.

    On je rekao da je sa Putinom u Vostočnom u ruskoj Amurskoj oblasti razgovarao o taktičkoj i strateškoj saradnji, situaciji na Korejskom poluostrvu i situaciji u Evropi.

    Kim je na zvaničnoj večeri rekao da je tokom razgovora sa Putinom postigao saglasnost o daljem jačanju strateške i taktičke saradnje, kao i o zajedničkoj borbi za zaštitu suverenog prava na bezbednost i stvaranju garancija za trajni mir.

    Izrazio je uverenje da će susret sa Putinom doprineti da se prijateljski rusko-korejski odnosi transformišu u, kako je naveo, “neraskidive odnose strateške saradnje”, prenele su RIA Novosti.

    Putin je rekao da je Kimova poseta protekla u prijateljskoj atmosferi, prenele su RIA Novosti.

    On je dodao da Rusija i Severna Koreja nastoje da ojačaju prijateljske odnose i da deluju u ime mira, stabilnosti i prosperiteta zajedničkog regiona.

    Na pitanje da li će Rusija pomoći Severnoj Koreji da izgradi satelite, Putin je, kako ga citiraju ruski državni mediji, rekao da su “zato i došli”.

    On je dodao da Kim pokazuje veliko interesovanje za raketnu tehnologiju i ukazao da Severna Koreja pokušava da razvije svemirski program.

    Na pitanje o vojnoj saradnji, Putin je rekao “razgovaraćemo o svim pitanjima bez žurbe. Ima vremena”.

    Putin je na početku sastanka poželeo dobrodošlicu Kimu i rekao da mu je drago da ga vidi.

    Među tačkama dnevnog reda njihovih razgovora naveo je ekonomsku saradnju, humanitarna pitanja i “situaciju u regionu”.

    Putin i Kim nisu razgovarali o nukleranom ratu tokom susreta, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

    Lideri Rusije i Severne Koreje sastanak su započeli na kosmodromu Vostočni, najvažnijem domaćem centru za lansiranje u Rusiji, obilaskom postrojenja za lansiranje svemirskih raketa Sojuz-2, tokom kog je Kim zasuo ruskog svemirskog zvaničnika pitanjima o raketama.

    Kim i Putin su zatim razgovarali najpre zajedno sa svojim delegacijama, a kasnije i “jedan na jedan”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Odluka da se sastanu na kosmodromu sugeriše da Kim traži rusku tehničku pomoć za sopstvene napore da razvije vojne izviđačke satelite, koje je opisao kao ključne za povećavanje pretnje svojim nuklearnim raketama.

    Poslednjih meseci Severna Koreja više puta je, bez uspeha, pokušala da lansira u orbitu prvi vojni špijunski satelit.

    Zvanične fotografije su pokazale da je Kim bio u pratnji Pak Tae Songa, predsednika severnokorejskog komiteta za svemirsku nauku i tehnologiju, i mornaričkog admirala Kim Miong Sika, koji su povezani sa naporima Severne Koreje da se nabave špijunski sateliti i podmornice sa balističkim raketama sa nuklearnim oružjem, objavilo je južnokorejsko Ministarstvo za ujedinjenje.

    Za Putina je susret sa Kimom prilika da se popune zalihe municije koje je istrošio u 18 meseci dugom ratu, naveo je Glas Amerike.

    Severna Koreja možda ima na desetine miliona zastarelih artiljerijskih granata i raketa zasnovanih na sovjetskoj tehnologiji koje bi mogle da daju ogroman podsticaj ruskoj vojsci u Ukrajini, kažu analitičari.

    Kim je, takođe, doveo Jo Čun Rijonga, zvaničnika vladajuće stranke zaduženog za politiku municije koji mu se nedavno bio pridružio u obilascima fabrika za proizvodnju artiljerijskih granata i projektila, navodi Južna Koreja.

    Očekuje se da će Kim zatražiti ekonomsku pomoć, kao i vojnu tehnologiju.

    Zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko rekao je da bi Rusija sa severnokorejskom delegacijom mogla da razgovara o humanitarnoj pomoći, prenose ruske agencije.

    Sporazum o oružju bi značio kršenje međunarodnih sankcija koje je Rusija podržavala u prošlosti.

  • Bocan Haračenko: Hil je bukvalno gurnuo prst u oko Srbiji

    Bocan Haračenko: Hil je bukvalno gurnuo prst u oko Srbiji

    Problem KiM može biti rešen i to će se dogoditi, izjavio za Sputnjik ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko.

    On je u intervjuu za Sputnjik rekao da je ovaj period izuzetno težak ali da Srbi imaju čime da se ponose zato što čuvaju principijelni stav i Beograd se drži, što se tiče i tzv. Kosova i odnosa, veza i saradnje s Rusijom.

    Najubedljiviji i najupečatljiviji primer je odlučno neprihvatanje antiruskih mera, rekao je ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko.

    “Ovih dana ambasador Hil je bukvalno gurnuo prst u oko Srbiji tvitom ‘kad se nacionalna garda Ohaja vrati u Beograd doživljava prijatan doček’. Nikome nije bio prijatan dolazak nacionalne garde Ohaja, razumem da države moraju da sarađuju – to su bili dani prijateljstva Srbije i Amerike – da li jedan diplomata koji je prijatelj jedne zemlje može tako da se ponaša?”, upitao je Bocan Harčenko.

    Odgovrajući na pitanje da prokomentariše navode zapadnih medija da Rusiji savršeno odgovara da ovde bude haos i nered , kao I situaciju kad su jednom prilikom tokom protesta našli Ruskinju na ulici i zaključili da su Rusi organizovali taj protest, ruski ambasador je rekao:

    ” Postoje određeni ljudi koji su sada odabrali da im osnovna aktivnost bude da napadaju i kritikuju Rusiju i da terciraju Zapadu. Oni žele da se istaknu i da nešto od toga dobiju. Najvažnije je nešto drugo – da je bilo, i to se nije ni krilo, daleko više slučajeva nego slučajna Ruskinja koja se našla među učesnicima protesta, kada su predstavnici američke ambasade učestvovali u takvim akcijama. Pritom, niko od pomenutih nije se ni usudio da kaže da to prelazi sve diplomatske norme, da je to kršenje obaveza i pravila i međunarodnog prava jer svi radimo na osnovu tog prava i da, u datom slučaju, postoji želja da se potkopa stabilnost zemlje.”

    “Rusiji odgovara stabilnost Srbije, makar zato – hajde da budemo racionalni – što mi imamo dugoročne planove saradnje. Za realizaciju tih planova i zadataka koji su odobreni sa najvišeg nivoa, prirodno je da je neophodna pre svega stabilnost. Drugo, što je zaista veoma važno: ne možemo mi haos da poželimo prijateljskom, bratskom narodu koji u apsolutnoj većini saoseća i razume našu poziciju, pre svega u vezi sa specijalnom vojnom operacijom i krizom u Ukrajini kao i u vezi sa širokim, globalnim međunarodnim pitanjima. Kako mu možemo želeti išta osim dobra? To je po definiciji nemoguće”, dodao je Harčenko.
    Govoreći o sankcijama Rusiji, Bocan Harčenko je istakao da Srbija nije podlegla protiscima Zapada, gledajući isključivo interes svog naroda, zbog čega je i predsednik Srbije često meta kritika.

    “Za zapad je u određenom smislu pozicija Srbije šok, jer nisu navikli na takvo ponašanje. Navikli su na konstantno ponižavanje, na narušavanje sopstvenih interesa. Ima mnogo primera kada države u cilju zadovoljavanja nekih sitnih zahteva Brisela i Vašingtona odbacuju u stranu i nacionalne i ekonomske interese, čak i nacionalno dostojanstvo i istorijsko sećanje”, rekao je Harčenko.

    Na konsatatciju da je nacionalni interes Srbije odbrana Kosova, on kaže da je Zapadu potrebna imitacija rešenja, kao i da se ništa novo ne predlaže, i ne može ni da se predlaže.

    ” Jer, ma šta se govorilo, uvek izbija ili se direktno imenuje jedan cilj koji postoji od kraja 90-tih – nezavisnost Kosova i priznanje te nezavisnosti od strane Beograda. To je ono što Zapad smatra za svoj interes, a oni rade uvek ono što je u njihovom interesu. Oni od toga nikada nisu odustali, ma kakve formulacije da su birali u okviru pregovora o statusu. Faktički je odmah bilo jasno da su to pregovori o statusu, odmah je bilo jasno, iako statusi mogu biti različiti, da može biti samo jedan – nezavisnost. Putem pregovora ili ne. I svi dalji napori na tzv. normalizaciji na Zapadu su tretirani i danas se tretiraju kao put da se Beograd natera, satera u ugao, stavi pred neminovan izbor – da prizna Kosovo. Koriste sve metode, od nekih pregovaračkih klopki, a u datom slučaju teško mi je da zamislim da predsednik Vučić može da upadne u takvu klopku. On je veoma iskusan političar, ima ogromno iskustvo u pregovorima i generalno životno”, istakao je rusaki ambasador.

    “Još jedan metod, ne nov, kojem smo se vratili, koji je korišćen ranije – poluge pritiska na Beograd jeste stvaranje neizdrživih, nemogućih uslova za Srbe na samom Kosovu pod pretpostavkom da upravo to može da natera Beograd na neke korake u pravcu priznanja. Pošto u toj situaciji ništa ne može da se uradi, podstiču se Priština i Kurti. Nije stvar u Kurtiju, on je verovatno radikalniji ali svako ko je bio na njegovom mestu pre ili bi došao posle – radiće isto. To je direktno i nedvosmisleno i on bez uvijanja govori – da želi kontrolu nad srpskim opštinama, da ne želi Srbe na Kosovu. On čini sve da ne bude ne samo normalizacije odnosa sa Beogradom nego ni bilo kakvih veza između Kosova ili opština naseljenih Srbima sa Beogradom. Bez obzira na sve sporazume, on neće prihvatiti nikakve odluke o formiranju ZSO iako je to deo Briselskih sporazuma. To već sve odavno postoji ali do sada nije rešeno. I sve se ponavlja kao na toj traci”, naveo je on.

    Na pitanje šta mogu da urade Ujedinjene nacije? Koliko su one danas jake, Bocan Harčenko odgovara da je to veoma važno jer da nema stava Rusije i Kine u Savetu bezbednosti oni bi davno, još 2006, 2007. godine, pokušali da reše pitanje glasanjem na bazi Ahtisarijevog plana i da zatvore tu temu.

    “Pri tome svi shvataju da nije moguće doći do nekog rešenja bez konačne saglasnosti SB UN. Jer oni su odgurnuli Rezoluciju 1244 i u svojim praktičnim aktivnostima je ne poštuju, ali ona postoji. Zato je jasno da se u procesu konačnog rešavanja kosovskog pitanja, u krajnjem ishodu, ne može zaobići SB UN”, naveo je on, pa dodao:

    “Osim toga, zadržavanje kosovskog pitanja na agendi SB UN pruža mogućnost da se to pitanje stalno razmatra, da se upozorava na probleme koje postoje, da se svetska većina upozna sa tim problemima. Ne mogu da kažem da time situacija može da se u korenu izmeni ali proces je dugotrajan i uveren sam da ne može biti rešen. Zapad veoma želi da ga reši, želi da stvori privid intenzivnih napora, to je jasno. Nekakvo rešenje problema išlo bi njima u prilog posebno u kontekstu Ukrajine, pokazali bi da je po pitanju Kosova to njihov uspeh i da je problem rešen. U datom slučaju ne može biti nikakvog poređenja, sve što su radili, agresija NATO, sve je to precrtano, što se kaže, pobedniku se ne sudi. U datom slučaju postoji konsenzusom postignut dogovor između Beograda i Prištine, Beograd je sa svime saglasan. Ne shvatajući da toga neće biti i da ne može biti. Neće i ne može biti!”