VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Zelenski: Cilj Rusije da pretvori Ukrajinu u oružje protiv međunarodnog poretka

    Zelenski: Cilj Rusije da pretvori Ukrajinu u oružje protiv međunarodnog poretka

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas pred Generalnom skupštinom UN da je cilj Rusije da svojom invazijom pretvori Ukrajinu u oružje protiv “međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima”.

    “Mnoga mjesta u sali Generalne skupštine mogu da postanu prazna ako Rusija uspe sa svojom izdajom i agresijom”, rekao je Zelenski i dodao da Rusiju treba zaustaviti.

    U svom prvom obraćanju Ujedinjenim nacijama, ukrajinski predsjednik rekao je da se svijet mora ujediniti kako bi pobedio rusku agresiju u Ukrajini, prenio je Si-En-En.

    “Jasno je, pokušaj Rusije da iskoristi nestašicu hrane na globalnom tržištu u zamjenu za priznanje nekih, ako ne i svih, osvojenih teritorija. Rusija lansira cijene hrane kao oružje. Njihov uticaj se proteže od atlantske obale Afrike do jugoistočne Azije”, rekao je Zelenski.

    Zelenski je apelovao na svetske lidere “da obuzdaju rusku upotrebu nuklearnih elektrana”, prenosi Tanjug.

    Takođe je naveo da je rat u Ukrajini posljednji na dugačkoj listi ruskih sukoba.

    “Mržnja protiv jedne nacije, tu se nikada ne zaustavlja. Svake decenije Rusija počinje novi rat. Dijelovi Moldavije i Gruzije ostaju okupirani. Rusija je Siriju pretvorila u ruševine. Rusija je skoro progutala Belorusiju. Očigledno prijeti Kazahstanu i drugim baltičkim državama”, poručio je Zelenski.

    On je rekao da radi na globalnom mirovnom samitu, ali nije naveo kada će on biti održan.

    U svom govoru Zelenski je osudio, kako je naveo, ratnu praksu Rusije da nasilno odvodi ukrajinsku djecu u Rusiju, nazvavši je “genocidom”.

    “Znamo imena desetina hiljada djece i imamo dokaze o stotinama hiljada drugih koje je Rusija kidnapovala na okupiranim teritorijama Ukrajine i kasnije deportovala”, rekao je on.

    Predsjednik Ukrajine je istakao da su lučki gradovi i infrastruktura predmet sve češćih napada Rusije, kao i da Ukrajina radi na uspostavljanju kopnenih ruta za izvoz ukrajinske hrane i pozvao lidere da podrže te inicijative.

  • Vučić: Srbija neće još uvoditi sankcije Rusiji

    Vučić: Srbija neće još uvoditi sankcije Rusiji

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Njujorku da Srbija još neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji iako na tome zapadni lideri i dalje insistiraju i, kako je rekao, ne propuštaju priliku da mu drže pridike zbog čega bi to Srbija morala da uradi.

    Vučić je novinarima u Njujorku, gdje predstavlja Srbiju na Generalnoj skupštini UN, izjavio da mu predstoji sastanak na kojem će mu visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj i ostali zvaničnici EU držati pridike o potrebi da se Srbija pridruži zemljama koje su uvele sankcije Ruskoj Federaciji.

    “Saslušaću ih i ponoviti da Srbiju vodim ja i da kao njen predsednik sa tim još nisam saglasan. Kada budem shvatio da više ne možemo, više nećemo /voditi takvu politiku/. Ali, već godinu i sedam meseci mi vodimo takvu politiku, koja je fer i odgovorna, jer znamo kako smo mi prolazili sa sankcijama. Što bismo mi onda u tim stvarima učestvovali”, rekao je Vučić, prenosi Srna.

    Govoreći o Kosovu i Metohiji, Vučić je ukazao da je predsjednik SAD DŽozef Bajden u svom današnjem govoru na Generalnoj skupštini UN istakao da je najvažniji princip teritorijalni integritet, da je na drugom mjestu suverenitet, a da su ljudska prava tek na trećem mjestu.

    “Ja ću i njega i /ministra spoljnih poslova NJemačke/ Analenu Berbok, koja je to takođe isticala, podsetiti da SAD i Nemačka ne stoje uvek uz Povelju UN i da to, pre svega, nisu činile 1999. godine, kada je 19 najjačih država tuklo jednu slabašnu zemlju na Balkanu, ali i i dalje ne poštuju principe i dokumenta UN, uključujući i Rezoluciju 1244”, naglasio je Vučić.

    Odgovarajući na pitanje zašto je EU promijenila svoj raniji stav da je za propast posljednje runde dijaloga u Briselu odgovoran premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti i da se sada pominju “dvije strane”, Vučić je rekao da nije došlo do poistovjećivanja odgovornosti Beograda i Prištine, iako je to tražilo devet zemalja.

    “To su zemlje koje su priznale /samoproglašenu/ nezavisnost Kosova i one su tražile da EU uravnoteži stav. Reč je o državama koje nas smatraju krivim zato što uopšte postoji problem Kosova”, rekao je Vučić.

    Govoreći o dosadašnjem toku Generalne skupštine UN, Vučić je ukazao da je zanimljivo da je predsjednik Brazila Lula /da Silva/ nakon svog nastupa dobio veći apluz nego Bajden po završetku svog govora.

    “To se do sada nije dešavalo. Ne govorim to zato što to nekome posebno znači osim da se vidi mala promena raspoloženja kod afričkih i azijskih zemalja, kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje”, rekao je Vučić.

    On je istakao da je tokom boravka u NJujorku imao veoma važne sastanke sa brojnim liderima, počev od njemačkog kancelara Olafa Šolca, preko predsjednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, sa kojim razgovarao o regionalnim i svim drugim važnim pitanjima, do predsjednika Evropskog savjeta Šarla Mišela, navodeći da je sa njim imao dug i odgovoran razgovor.

    Vučić je najavio da ga čekaju i drugi važni susreti poput sastanka sa liderima zemalja zapadnog Balkana i razgovor sa potpredsjednikom Kine Han Žengom.

    “Za nas je to izuzetno važan razgovor, jer uskoro idemo u Kinu i očekujemo da potpišemo ugovor o slobodnoj trgovini. To drastično menja naše odnose, jer imamo mnogo ugovora o projektima sa njima da potpišemo”, naglasio je Vučić.

  • Njemačka poslala Ukrajini 10 Leoparda, Kijev ih odbio

    Njemačka poslala Ukrajini 10 Leoparda, Kijev ih odbio

    Ukrajina je prije nekoliko dana odbila prihvatiti seriju od 10 tenkova Leopard 1A5 iz Njemačke rekavši da ih treba popraviti.

    Ukrajinci ih nisu mogli sami popraviti jer nemaju potrebne tehničare i komponente.

    Der Spiegel piše kako je Kijev obavijestio specijalni štab ministarstva odbrane Njemačke da su njemačkim tenkovima Leopard 1 koji su stigli u Poljsku potrebne popravke, a neki od njih zahtijevaju veliki remont.

    Njemačka strana je poslala grupu stručnjaka u Poljsku da provjere same tenkove, prenosi Index.

    Ondje je otkriveno kako su tenkovi “već poprilično istrošeni nakon obuke ukrajinskih vojnika u Njemačkoj i da im je potreban popravak”. Štaviše, nekoliko Leoparda 1A5, iz serije od prethodnih 10 tenkova koji su stigli u Ukrajinu u junu, pokvarilo se iz istog razloga.

    Njemačko ministarstvo obrane za Der Spiegel je reklo da ne može komentarisati “konkretan pojedinačni incident” i dodalo da se tenkovi Leopard popravljaju “zajedno s Ukrajinom nakon intenzivne obuke u Njemačkoj”.

    Der Spiegel je takođe naveo da stanje tenkova Leopard 1A5, kojih je Njemačka obećala isporučiti Ukrajini stotinjak, odražava probleme planiranja u logistici njemačke vojne pomoći.

    Tenkovi koji su zapeli u Poljskoj druga su tranša planirane opsežne isporuke tenkova Leopard 1A5. Bundesver ih je povukao iz službe prije više od 10 godina, ali budući da je dosta tih tenkova još uvijek u skladištu, naređeno je da ih što prije poprave.

    Početkom avgusta objavljeno je da će Njemačka isporučiti Ukrajini skoro 30 dodatnih tenkova Leopard 1 nakon što ih je koncern za naoružanje Rheinmetall kupio od Belgije.

    Osim toga, prema pisanju medija, Njemačka se obratila Grčkoj s predlogom da isporuči Ukrajini 100 grčkih Leoparda 1A5 koji su sada u službi, u zamjenu za nadograđena oklopna vozila.

  • SAD: Pomoći ćemo Ukrajini da slomi moskovske trupe

    SAD: Pomoći ćemo Ukrajini da slomi moskovske trupe

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin saopštio je da će Ukrajina dobiti američke tenkove Abrams koji će im pomoći u kontraofanzivi.

    Tenkovi će biti naoružani kontroverznim mecima sa osiromašenim uranijumom za uništavanje oklopa, što bi moglo biti povezano sa zdravstvenim problemima kao što su rak i urođene mane.

    “Ukrajina će “uskoro” dobiti tenkove M1 Abrams od Sjedinjenih Država, dok kijevske snage budu “stabilno” napredovale u kontraofanzivi protiv moskovskih trupa”, izjavio je danas američki ministar odbrane Lojd Ostin.

    Vašington je obećao tenkove Kijevu početkom godine, deo od više od 43 milijarde dolara bezbednosne pomoći koju su obećale Sjedinjene Američke Države otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine.

    “Drago mi je što mogu da objavim da će tenkovi M1 Abrams za koje su se SAD ranije obavezale uskoro ući u Ukrajinu”, rekao je Ostin na otvaranju Odbrambene kontakt grupe Ukrajine u Nemačkoj.

    Tenkovi će biti naoružani projektilima sa osiromašenim uranijumom kalibra 120 mm, kako je najavljeno ranije ovog meseca.

  • Vagner se vratio

    Vagner se vratio

    Vagner je objavio da se njihovi borci vraćaju u Ukrajinu “da bi zaštitili interese Rusije”.

    Obaveštenje dolazi mesec dana nakon smrti njihovog osnivača Jevgenija Prigožina koji je osporio autoritet Vladimira Putina u ratu.

    Neizvesnost visi nad budućnošću privatne vojne kompanije koja je igrala ključnu ulogu u tekućoj borbi Rusije za grad Bahmut u Donjecku i još uvek daje Kremlju pristup resursima u delovima Afrike gde obezbeđuje bezbednost.

    Prigožin i neki od njegovih najviših komandanata poginuli su 23. avgusta u avionskoj nesreći koja se smatra odgovorom na njegovu pobunu protiv ruskog vojnog establišmenta dva meseca ranije.

    Kremlj je negirao odgovornost za nesreću. Od junske pobune, Kremlj je preuzeo bližu kontrolu nad Vagnerom, čiji borci, kako je Putin rekao, mogu ili da se pridruže ruskoj vojsci ili da odu u Belorusiju.

    Na zvaničnom Telegram kanalu Vagnera objavljene su slike vojnika koji drže zastave Rusije i Vagnera ispred autobuske stanice na nepoznatoj lokaciji.

    “Vojnici jednog od vodova 1. jurišnog odreda, nakon što su sastavili svoju samostalnu grupu, vraćaju se u zonu sukoba da zaštite interese Rusije i pobede”, navodi se u saopštenju.

    “Momci će se boriti u jednom od teških pravaca”, dodaje se u objavi u kojoj se direktno ne pominje Ukrajina niti su dati dodatni detalji o tome kuda će ići.

    Takođe se navodi i citat njihovog pokojnog lidera Prigožina koji je rekao: “Kada nas naša zemlja ponovo zatreba, vratićemo se i zaštititi naš narod”.

  • Biden pred Generalnom skupštinom UN-a: Samo Rusija stoji na putu miru, ali umoriće se

    Biden pred Generalnom skupštinom UN-a: Samo Rusija stoji na putu miru, ali umoriće se

    Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden obratio se Generalnoj skupštini UN-a poručivši da je ovogodišnja sjednica u “sjeni rata”, ali da nipošto svijet ne smije dozvoliti Rusiji da “brutalizira” Ukrajinu bez posljedica.

    Biden je tokom svog obraćanja kazao da je skupština UN-a ove sedmice “zamračena sjenom rata”, koji on opisuje kao “nezakoniti osvajački rat uz otvorene provokacije Rusije” protiv Ukrajine .

    “Nijedna nacija ne želi da se rat završi više od Ukrajine” kazao je on, ponavljajući američku podršku Kijevu i njenom nastojanju da donese “diplomatsko rješenje pravednog i trajnog mira”.

    On kaže da Rusija jedina snosi odgovornost za rat u Ukrajini i da jedina ima moć da odmah okonča rat.

    “Samo Rusija stoji na putu miru jer je cijena Rusije za mir kapitulacija Ukrajine, ukrajinske teritorije. Rusija će se umoriti, a mi ne smijemo dozvoliti da brutalizira Ukrajinu bez ikakvih posljedica”, poručuje Biden i nastavlja:

    “Rusija vjeruje da će se svijet umoriti i dozvoliti joj da brutalizira Ukrajinu bez posljedica. Ali ja vas pitam ovo: ako odustanemo od osnovnih principa Povelje UN-a da bismo umirili agresora, može li bilo koja država članica biti sigurna da je zaštićena? Ako dozvolimo da se Ukrajina rascijepi, da li je neovisnost bilo koje nacije sigurna?”, pita se Biden.

    Također, istaknuo je da će SAD nastaviti da bude uz narod Ukrajine dok brane njihov suverenitet i teritorijalni integritet i slobodu.

    Biden je iskoristio priliku te govorio i postojanju umjetne inteligencije smatrajući da ona sa sobom nosi dozu opasnosti.

    Bajden kaže da umjetna inteligencija mora biti “sigurna” prije nego što bude puštena u javnost. On kaže da vlade treba da upravljaju ovom tehnologijom – a ne obrnuto.

    “Moramo biti sigurni da koristimo ove alate kao priliku, a ne kao oružje ugnjetavanja”, kaže on.

    Osim toga, egzistencijalna prijetnja, prema Bidenovom mišljenju su i klimatske promjene.

    Nabrajajući brojne nedavne prirodne katastrofe – vrućine u SAD-u i Kini, šumske požare u SAD-u i Evropi, sušu u Africi i poplave u Libiji – Biden kaže da zajedno pokazuju šta čeka svijet ako se ovisnost o fosilnim gorivima ne smanji.

    “Od prvog dana mog predsjedničkog mandata, SAD su ovu krizu tretirale kao egzistencijalnu prijetnju koja ona predstavlja, ne samo za nas, već i za cijelo čovječanstvo”, kaže Biden.

    Osim umjetne inteligencije, klimatskih promjena i Ukrajine, rekao je da SAD žele “odgovorno upravljati” svojim odnosom s Kinom.

    “Kada je u pitanju Kina, želim da budem jasan i dosljedan. Nastojimo da odgovorno upravljamo konkurencijom između naših zemalja kako ne bi došlo do sukoba”, zaključuje Biden.

  • Rusi demantuju Jermene: Informisani smo nekoliko minuta prije početka neprijateljstava

    Rusi demantuju Jermene: Informisani smo nekoliko minuta prije početka neprijateljstava

    Moskva je izrazila “zabrinutost” zbog nastavka neprijateljstava Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu i tvrdi da Baku nije upozorio ruski “mirovni kontingent” o svojim planovima.

    “Ruska strana uporno poziva sukobljene strane da zaustave krvoproliće, odmah prekinu neprijateljstva i vrate se na put političkog i diplomatskog rješenja”, rekla je glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova.
    Zaharova je također nazvala lažnom informaciju da je azerbejdžanska strana navodno unaprijed upozorila ruske “mirovnjake” u Karabahu na svoju “antiterorističku operaciju”.

    “To nije tačno. Informacija je saopštena ruskom kontingentu nekoliko minuta prije početka neprijateljstava”, rekla je ona.

    Podsjetimo, Azerbejdžan je 19. septembra najavio početak “lokalnih antiterorističkih mjera” u Nagorno-Karabahu, koji se smatra međunarodno priznatim dijelom Azerbejdžana.

    Armensko ministarstvo vanjskih poslova nazvalo je djelovanje Bakua agresijom velikih razmjera na narod Nagorno-Karabaha “sa ciljem dovršavanja politike etničkog čišćenja”. Premijer Nikol Pašinjan sazvao je Vijeće za nacionalnu sigurnost.

  • Moskva: Putin i Si sastaće se u oktobru u Pekingu

    Moskva: Putin i Si sastaće se u oktobru u Pekingu

    • Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping sastaće se u Pekingu u oktobru, kada će imati detaljne bilateralne razgovore u okviru učešća na međunarodnom forumu Pojas i put, izjavio je danas sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev.

    Patrušev je na sastanku sa kineskim šefom diplomatije Vang Jijem u Moskvi rekao da Rusija i Kina imaju jednake ili bliske stavove o fundamentalnim pitanjima savremenog svetskog poretka i ključnim međunarodnim problemima, prenela je agencija RIA Novosti.

    “Govorimo i o temeljnom principu jednake i nedeljive bezbednosti”, naveo je Patrušev i istakao da Moskva podržava Peking po pitanjima Tajvana, Sinđanga, Tibeta i Hong Konga.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prošle sedmice da je moguće da se Putin sastane sa Sijem pre kraja godine.

    Lideri Rusije i Kine sastali su se posledji put u Moskvi u martu.

    To je bila Sijeva prva poseta inostranstvu od kada je ponovo izabran za predsednika.

  • Zelenski: Svi treba da odgovarate zbog Lavrova

    Zelenski: Svi treba da odgovarate zbog Lavrova

    Predsjednik Ukrajine upitao UN zašto je dopušteno ruskom ministru spoljnih poslova da prisustvuje samitu u Njujorku usred invazije na Ukrajinu.

    Volodimir Zelenski je, dok je obilazio bolnicu u Njujorku, u kojoj se leče ukrajinski vojnici, rekao da bi svetski zvaničnici trebalo da odgovaraju zbog te odluke.”Za nas je vrlo važno da sve naše reči, sve naše poruke čuju naši partneri. A ako u Ujedinjenim nacijama još uvek, što je šteta, ima mesta za ruske teroriste, to je pitanje za sve članice Ujedinjenih nacija”, rekao je Zelenski.

    Ukrajinski predsednik će se kasnije danas obratiti svetskim zvaničnicima na generalnoj skupštini UN-a, a sutra će na sednici Saveta bezbednosti UN govoriti o ratu u Ukrajini.

    Očekuje se da ćeSergejv Lavrov dati svoje primedbe na toj sednici. Takođe, to će biti prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu da će se Lavrov i Zelenski sresti “oči u oči”.

    Kada su Zelenskog upitali hoće li ostati u prostoriji za vreme Lavrovljevog govora, kazao je: “Ne znam kako će biti, stvarno.”

  • Masakr je napravila Ukrajina?

    Masakr je napravila Ukrajina?

    Njujork tajms objavio da podaci s kojima raspolažu ukazuju na to da je za masakr na pijaci u Kostjantinovki kriva Ukrajina, a ne Rusija.

    Index.hr podseća da je raketni napad na taj grad na istoku Ukrajine bio jedan od najsmrtonosnijih u poslednjih nekoliko meseci. Ubijeno je najmanje 15 civila, a više od 30 ih je ranjeno. Raketa je pogodila pijacu, a komadi metala kojima je bila napunjena bojeva glava probijali su prozore i zidove. Neke žrtve su ranjene do neprepoznatljivosti.

    Manje od dva sata nakon napada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski okrivio je ruske “teroriste” za napad, a mnogi su mediji sledili taj primer.

    Međutim, istraga Njujork tajmsa, koji je prikupio i analizirao fragmente projektila, satelitske snimke, iskaze svedoka i objave na društvenim mrežama, snažno sugeriše da je katastrofalni udar bio rezultat zalutale ukrajinske rakete protivvazdušne odbrane ispaljene iz sistema “Buk”.

    Stručnjaci za protivvazdušnu odbranu su tom listu objasnili da rakete poput one koja je pogodila pijacu mogu da skrenu s kursa iz raznih razloga, uključujući elektronski kvar ili “peraju” za navođenje koja je oštećena ili odsečena u trenutku lansiranja.

    Takođe, navodi se da je na lokalnom Telegram kanalu izveštavano o ukrajinskoj artiljerijskoj vatri iz grada samo par minuta pre udara na pijacu.

    Portparol ukrajinskih oružanih snaga rekao je da bezbednosna služba te zemlje istražuje incident i prema nacionalnom zakonu ne može dalje da je komentariše.

    Ukrajinske vlasti najpre su, kako piše Njujork tajms, najpre pokušale da spreč novinare tog lista da pristupe krhotinama projektila i području udara neposredno nakon udara. Ali, novinari su na kraju uspeli da dođu na mesto događaja, ispitaju svedoke i pokupe ostatke korišćenog oružja.

    Zatim, snimci bezbednosnih kamera pokazuju da je projektil doleteo u Kostjantinovku iz smera teritorije pod kontrolom Ukrajine, a ne iza ruskih linija.

    Dok se čuje zvuk projektila koji se približava, čini se da najmanje četiri pešaka istovremeno okreću glave prema nadolazećem zvuku. Okrenuti su prema kameri – u smeru teritorije pod kontrolom Ukrajine. Nekoliko trenutaka pre nego što udari, vidljiv je odraz projektila na krovovima dva parkirana automobila, pokazujući da putuje sa severozapada.

    Bojeva glava projektila detonira nekoliko metara iznad tla neposredno pre udara, razbacujući metalne fragmente. Nastali krater i oštećenje koje se proteže od tačke detonacije u skladu su s projektilom koji dolazi sa severozapadne rute, rekao je za Tajms stručnjak za eksplozive.

    Dokazi koje je prikupio Njujork tajms takođe pokazuju da je nekoliko minuta pre udara ukrajinska vojska lansirala dve rakete zemlja-vazduh prema ruskim položajima iz grada Družkivke, 16 kilometara severozapadno od Kostjantinovke.

    Navodi se i da su novinari bili su u gradu Družkivka kada su čuli ispaljivanje projektila u 14 sati, nakon čega je usledilo drugo ispaljivanje, nekoliko minuta kasnije. Igrom slučaja, jedan član Tajmsovog tima je glasovnom porukom snimio prvo lansiranje.

    Stanovnici Družkivke takođe su javili o lansiranju u to vreme na lokalnom Telegram kanalu. “Još jedan”, stajalo je u objavi u 14:03, misleći na drugo lansiranje projektila.

    Meštani u blizini ispaljivanja opisali su ih kao “nenormalno glasne” – glasnije od zvukova rata na koje su navikli – što je u skladu s izjavama svedoka ranijih ispaljivanja raketa iz “Buka”.

    Tajming tih lansiranja je u skladu s vremenskim okvirom za projektil koji je pogodio pijacu u Kostjantinovki, oko 14:04 po lokalnom vremenu.

    Osim toga, dva svedoka koja su razgovarala s Tajmsom ekla su da su videli kako su projektili ispaljeni iz Družkivke u smeru ruske linije fronta otprilike u vreme udara, a jedan od njih rekao je da je video projektile kako idu u smeru Kostjantinovke.
    Ukrajinski vojnik stacioniran u Družkivki, pod uslovom anonimnosti, takođe je rekao da je čuo dva ispaljivanja projektila otprilike u isto vreme.

    Jedan od svedoka takođe je rekao da su projektili ispaljeni s polja na periferiji grada, mesta za koje stanovnici kažu da ga koristi ukrajinska vojska i s kojeg su ranije videli projektile PVO.

    Novinari koji su posetili to mesto su u više navrata videli znakove da ga je nedavno koristila vojska, uključujući rovove, jame za smeće i široke gusenice konzistentne s velikim vojnim vozilom.

    Još jedan ključni pokazatelj su tragovi plamena,nađeni namestu lansiranja, naveo je Njujork tajms.

    Dokaz da nisu Rusi je i to što je Ukrajina tvrdila da je ruska vojska gađala pijacu sa S-300, ali projektil S-300 nosi drugačiju bojevu glavu od one koja je eksplodirala u Kostjantinovki.

    Metalne fasade zgrada koje su bile najbliže eksploziji bile su probušene stotinama kvadratnih ili pravouganih rupa, verojatno napravljenih kockastim predmetima.

    Obimi rupa – i fragmenata pronađenih na mestu događaja – konzistentne su po veličini i obliku s jednim oružjem: projektilom 9M38, koji ispaljuje mobilno protivvazdušno “Buk”, a poznato je da Ukrajina koristi sistem “Buk”, kao i Rusija.

    Isto tako, dva nezavisna vojna stručnjaka za uništavanje bombi, koji su tražili da ostanu anonimni kako bi mogli iskreno da govore, došli su do istog zaključka i rekli da fragmenti i oštećenja na mestu udara najviše odgovaraju 9M38.