VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Davljenik koji se hvata za sve što može”

    “Davljenik koji se hvata za sve što može”

    Dok sukob besni i ne vidi se kraj, teško je ne zapitati se koja će domina biti sledeća, pita se britanski Telegraf.

    Poljski premijer Matesuš Moravjecki saopštio je da njegova zemlja “više neće prebacivati oružje Ukrajini”. Umesto toga, fokusiraće se na “naoružavanje Poljske modernijim oružjem”. Koliko god najava bila eksplozivna, malo je verovatno da će kratkoročno promeniti situaciju u Ukrajini, piše “Telegraf”.

    Ono što je važnije je jezik. Neverovatno je upečatljivo da je predsednik Andžej Duda opisao Kijev kao “davljenika koji se hvata za sve što može”, istovremeno vukući i njihove saveznike, prenosi Telegraf.

    “Sve to zvuči kao prihvatanje da Ukrajina ne može da dobije ovaj rat, u sadašnjem obimu i intenzitetu, i da Evropa ne može da nastavi da ih snabdeva”, navodi britanski list.

    Skoro svaki komentator povezao je odluku Poljske sa tekućim sporom oko prodaje jeftinog ukrajinskog žita unutar EU. Iako ima istine u ovoj verziji događaja, važnija stvar je da Poljskoj ponestaje materijala za slanje. Posle Vašingtona i Londona, Varšava je bila najveći vojni donator od početka operacije.

    Poljska je već dala gotovo sve svoje zastarele platforme i vojna vozila iz sovjetske ere, pored značajnog dela svoje modernije opreme, uključujući preko 60 tenkova “leopard 1” i dve desetine “leopard 2”.

    Ovoj velikodušnosti se bliži kraj, delom zato što su zalihe sada poharane. Od početka sukoba u februaru, Poljska je jednim okom čvrsto i nervozno gledala na koridor Suvalki – tanki pojas zemlje koji razdvaja Poljsku, Belorusiju i rusku nuklearnu flotu u enklavi Kalinjingrad.

    Shodno tome, Varšava je želela da ojača sopstvenu odbranu i vojsku, nastavljajući sa nagomilavanjem oružja i opreme. Dok je zapad kontinenta pohlepno kupovao rusku naftu i gas, Baltik i Poljska su investirali u naoružanje i Varšava nije voljna da svoje nove zalihe založi Kijevu pre nego što ih i dobije, navodi “Telegraf”.

    Odluku Poljske ne treba preuveličavati, optimističan je list. Varšava nije rekla da će zaustaviti vitalne tokove municije, a suštinska uloga Poljske kao logističkog čvorišta za svu zapadnu vojnu pomoć koja se probija preko Atlantika i kroz Evropu do južne i istočne Ukrajine će se nastaviti. Bez ovih tokova, iskreno, Ukrajina bi pala još prošle jeseni, dodaje “Telegraf”.

    Poljska bi takođe verovatno mogla da nastavi da šalje staru municiju koja se pokazala vrednom u sukobu kojim dominiraju masovna artiljerija, pešadijski napadi, slojevita odbrana – i masovna potrošnja municije. Čak i ako Poljska prestane da šalje platforme za oružje, ovo može biti veliki doprinos odbrani Kijeva.

    Međutim, čak i ako se odnosi između Varšave i Kijeva odmrznu, ograničenja u pogledu onoga što je fizički dostupno za doniranje će i dalje ostati. Tako je neprijatno saznanje da se sumnja širi evropskim prestonicama. Dok sukob besni i ne vidi se kraj, teško je ne zapitati se: koja će domina biti sledeća, pita “Telegraf”.

  • “Ukrajina saveznicima ne vrijedi ni prebijenog groša, čekaju da Ukrajinci unište sami sebe”

    “Ukrajina saveznicima ne vrijedi ni prebijenog groša, čekaju da Ukrajinci unište sami sebe”

    Najbliži saveznici Ukrajinu odavno ne gledaju kao ravnopravnog partnera, ne vredi im čak ni prebijenog groša i samo će čekati dok Ukrajinci ne unište sami sebe.

    Ovo je danas rekao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    On se osvrnuo na nesuglasice između Poljske i Kijeva koje su izbile nakon što je Varšava produžila embargo na uvoz žita iz Ukrajine.

    “Naši omiljeni protivnici su se posvađali bukvalno oko kore bajatog hleba. Poljska je produžila zabranu uvoza ukrajinskog žita na svoju teritoriju. Nije htela da posluša čak ni Evropsku komisiju. Primer Poljaka odmah su počele da slede i druge zemlje EU – Slovaci i Mađari. Kijev je odmah počeo da histeriše Poljskoj i požalio se Svetskoj trgovinskoj organizaciji – optužio je susede da pomažu Rusima! Kao, odlično rade po njihovim uputstvima. Za takve rusofobe, kao što su Poljaci, teško je naći veću uvredu”, napisao je Medvedev.

    Kako je dodao, “saveznici” misle samo o svojoj koristi.

    “Svima je očigledno da čak ni najbliži saveznici odavno ne vide Ukrajinu kao ravnopravnog partnera. Ne vredi im čak ni prebijenog poljskog groša. Čim im to postane neisplativo, zatvore vrata“, istakao je Medvedev.
    On je podsetio da su na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku Poljaci zapretili da će „zbog lošeg ponašanja“ zabraniti ne samo uvoz žita, nego i ukrajinskog voća i povrća.

    “Takođe će prestati da isporučuju i savremeno oružje – njima samima je potrebnije. Dakle, faktički će čekati dok Ukrajinci sami sebe ne unište. A dalje… Poljska zna šta da radi sa tuđim zemljama. Sa takvim saveznicima neprijatelji im nisu potrebni. Samo mi je žao naroda tih zemalja – milioni građana će jednostavno početi da nestaju. Jedino postoji nada da će ljudi biti razumniji od njih i da će ih jednostavno skloniti sa političke scene”, zaključio je Medvedev.

    Ranije je poljski predsednik Andžej Duda izjavio da Poljska neće predavati Ukrajini svoje novo naoružanje kupljeno za odbranu zemlje.

  • Lavrov obećao da će Mađarska imati nesmetano snabdijevanje ruskim energentima

    Lavrov obećao da će Mađarska imati nesmetano snabdijevanje ruskim energentima

    Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov obećao je da će Mađarskoj garantovati snabdijevanje energentima, tako da će isporuka gasa, sirove nafte i nuklearnog goriva iz Rusije biti nesmetana, potvrdio je mađarski šef diplomatije Peter Szijjarto u New Yorku.

    Szijjarto se sastao sa Lavrovom na marginama zasjedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, prenio je MTI.

    “Ako bi drugi zapadni političari uradili isto, nada za mir u Ukrajini bila bi veća”, rekao je on, navodi se u saopštenju mađarskog Ministarstva vanjskih poslova.

    Razgovori su se uglavnom fokusirali na rat u Ukrajini, a Szijjarto je rekao da je ponovio šefu ruske diplomatije da Mađarska ima sopstveni interes da se rat brzo okonča.

    “Rekao sam da i mi Mađari gubimo živote u ovom ratu i zato pozivamo na hitan prekid vatre i mirovne pregovore”, rekao je on.

    Szijjarto je istakao da je Lavrov, takođe, kazao da je Rusija spremna za mirovne pregovore.

    “Očigledno ima mnogo detalja za razjašnjenje. Nadam se da će u jednom trenutku okolnosti jasno staviti do znanja Rusiji i Ukrajini da moraju tražiti rješenje za pregovaračkim stolom”, rekao je.

    Dodao je da je druga tema razgovora bila bilateralna energetska saradnja.

    “Lavrov je rekao da će Rusija ispuniti svoje ugovorne obaveze. Rusija će isporučiti obećanu količinu prirodnog gasa, sirove nafte i nuklearnog goriva u ugovorenim rokovima, možemo biti mirni u pogledu snabdijevanja Mađarske energentima”, izjavio je Szijjarto.

  • I, Putinov plan se polako sprovodi

    I, Putinov plan se polako sprovodi

    Putinov plan se polako sprovodi, piše briselski portal Politiko, aludirajući na to da doskorašnji bliski saveznici Ukrajine polako postaju prezasićeni.

    Kako se navodi, ruski predsednik Vladimir Putin “malo je tajio svoj plan da nastavi s pritiskom na Ukrajinu dok Zapad ne popusti”.

    Nakon više od 500 dana rata, sada ima razloga da veruje da stvari funkcionišu onako kako se nadao, čak i ako se događaji ne odvijaju onako kako je zamislio, piše dalje taj postal, a prenosi Večernji list.

    Naime, vlade u Poljskoj, Estoniji, Slovačkoj i drugim zemljama u srednjoj i istočnoj Evropi bile su među najvernijim saveznicima Kijeva od prvog dana ruske invazije. Osim što su slali oružje i pružali dobrodošlicu milionima ukrajinskih izbeglica, oni su bili najglasniji zagovornici Ukrajine na Zapadu, zalažući se za čvrst stav prema Moskvi usprkos nećkanju nekih drugih zemalja poput Francuske i Nemačke.

    Ali u situaciji suočavanja sa skorašnjim izborima ili drugim domaćim izazovima, neke od njih postaju nervozne zbog uticaja Ukrajine koja će se jednog dana pridružiti EU, te se ta podrška počinje kolebati.

    Najupečatljiviji primer je Poljska, čiji je premijer Mateuš Moravjecki u sredu najavio da će prestati da isporučuje novo oružje Ukrajini. Izjava je označila zapanjujuću eskalaciju u sporu između Kijeva i njegovog najbližeg suseda EU oko isporuka žitarica za koje Varšava tvrdi da podrivaju proizvodnju poljskih poljoprivrednika. U Poljskoj su, naime, parlamentarni izbori zakazani za 15. oktobar.

    “Ukrajina shvata da se poslednjih meseci ne graniči s Poljskom, već s poljskim izborima”, rekao je za Politiko Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji. Dakle, za sada su “glasovi stotinu hiljada poljskih poljoprivrednika važniji za vladu od onoga što će biti cena za Ukrajinu”, dodao je.

    Iako je primamljivo otpisati napetosti kao izborni vatromet, postoje razlozi za verovanje da bi one mogle potrajati i nakon kampanje. Kako je istakao zapadni diplomata koji je želeo da ostane neimenovan, spor oko žita između Varšave i Kijeva otkriva dublje sumnje oko pridruživanja Ukrajine EU.

    Problem za Kijev je i taj što pdrška ne nestaje samo u Poljskoj. Od početka rata, baltičke zemlje predvodile su proukrajinski lobi u Briseu i Vašingtonu, a možda niko tako glasno ili uspešno kao estonska liberalna premijerka, Kaja Kalas.

    Ali Kalasin kredibilitet je pretrpeo udarac zbog skandala u koji je bio upleten njen suprug, za kog je otkriveno da poseduje udeo u kompaniji koja je nastavila da posluje u Rusiji nakon invazije, čak i dok je njegova supruga zagovarala prekid svake trgovine s Moskvom.

    Kalas je od tada puno tiša u tom smeru otkako je skandal izbio krajem avgusta, lišavajući Kijev jednog od njegovih najjačih zagovornika u zapadnim prestonicama.

    Zatim je tu i Slovačka. Ta srednjevropska zemlja bila je među najvećim podupiračima Ukrajine u Evropi, ali izbori 30. Septembra mogli bi je preko noći pretvoriti u skeptika.

    Robert Fico, populistički bivši premijer zemlje, vodi kampanju na proruskoj, antiameričkoj platformi koja se protivi sankcijama protiv ruskih pojedinaca i daljim isporukama oružja Kijevu. On je na putu da pobedi na izborima.

    Pobeda Fica dala bi mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, jednom od najvećih evropskih skeptika u Kijevu, saveznika na pozornici EU.

    Ako njegova stranka dobije dovoljno podrške da bude deo vlade, rekao je Fico za AP ranije ovog meseca, “više nećemo slati nikakvo oružje ili municiju u Ukrajinu.”

  • Rat je gotov? “Rusija je pobjedila. Bijela kuća i američki mediji moraju da podrže laž”

    Rat je gotov? “Rusija je pobjedila. Bijela kuća i američki mediji moraju da podrže laž”

    Američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš objavio je da je Rusija pobedila u ratu u Ukrajini.

    Kako navodi, Bela kuća i zapadni mediji nastavljaju da lažu o tome.

    “Rat je gotov. Rusija je pobedila. Nema više ukrajinske ofanzive, ali Bela kuća i američki mediji moraju da podrže laž”, rekao je sagovornik američkog novinara za tekst objavljen na platformi “Sabstek”.

    On je naveo da su glavni delovi ukrajinske vojske otkazali ofanzivu, bez oglašavanja o tome, dodavši da i dalje nema prekida vatre zato što ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistira na produžavanju sukoba.

    “Rat se nastavlja jer Zelenski insistira na tome. Nema razgovora o primirju u njegovom štabu ili u Beloj kući jer oni nisu zainteresovani za pregovore koji bi okončali masakr”, piše Herš, pozivajući se na obaveštajni izvor.

    On ističe da su sve izjave Kijeva o uspesima u kontraofanzivi laž, da su ukrajinske trupe povratile samo deliće teritorije, kao i da bi u ukrajinskoj vojsci moglo da dođe do pobune ukoliko joj bude naređeno da nastavi ofanzivu.

    “Istina je da ako bi ukrajinskoj vojsci bilo naređeno da nastavi ofanzivu, ona bi se pobunila. Vojnici više ne žele da ginu”, naveo je on.

  • Razgovarali Bajden i Zelenski

    Razgovarali Bajden i Zelenski

    Obraćajuci se direktno Volodimiru Zelenskom, američki predsednik Džozef Bajden je pohvalio hrabrost Ukrajinca.

    Bajden je na početku razgovora sa ukrajinskim predsednikom u Beloj kući rekao da su SAD i dalje posvećene pružanju podrške u naporima Kijeva da se odbrani od ruske invazije.

    “Vaša hrabrost je inspirisala svet. Odlučni smo da pokažemo da stojimo uz vas i da obezbedimo da svet stoji uz vas”, poručio je američki predsednik.

    Zelenski je rekao da Ukrajina veoma ceni pomoc SAD za borbu protiv ruskog terora i rekao da ce razgovarati o ukrajinskim
    potrebama sa posebnim naglaskom na vazdušnu odbranu, prenosi Rojters.

    “Danas sam u Vašingtonu da ojačam našu sposobnost da branimo ukrajinsku decu, naše porodice, naše domove, slobodu i
    demokratija u svetu”, dodao je Zelenski.

    Ukrajinski predsednik je prethodno razgovarao je sa američkim senatorima Džonom Kenedijem, Ronom Vajdenom, Mejsi Hirono i Tomom Karperom nakon sastanka sa svim članovima Senata u Staroj senatskoj sali, tokom posete Kapitolu.

    Ovo je druga poseta Zelenskog Vašingtonu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine i dolazi u trenutku kada je Bajden predao zahtev Kongresu za dodatnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 24 milijarde dolara.

    Od početka rata, većina članova Kongresa podržala je četiri paketa pomoći Ukrajini, u ukupnom iznosu od oko 113 milijardi dolara.

    Zelenski je u sredu, obraćajući se na zasedanju Generalne skupštine UN rekao da pomaganje Ukrajini oružjem u ratu protiv Rusije, uvodjenje sankcija i vršenje “sveobuhvatnog pritiska na agresora”, kao i glasanje za relevantne rezolucije predstavljaju pomaganje u odbrani Povelje UN”.

  • Zelenski, ne može…

    Zelenski, ne može…

    Američki predsednik Džozef Bajden doneo je odluku da za sada Ukrajini ne isporučuje rakete ATACMS.

    Međutim, to pitanje nije skinuto sa stola, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven.

    Pošto je Bajden razmotrio ovo pitanje, odlučio je da neće obezbediti ATACMS, ali takođe to pitanje neće skinuti sa dvevnog reda u budućnosti, rekao je Salivan na brifingu.

    Prema njegovim rečima, Bajden stalno govori kako svojoj vojsci, tako i svojim kolegama u Evropi i samim Ukrajincima o tome šta je potrebno na bojnom polju u bilo kojoj fazi rata i šta Sjedinjene Američke Države mogu da pruže.

    Istovremeno, dodao je Saliven, moramo da budemo u stanju da obezbedimo sopstvene potrebe odvraćanja i odbrane, prenosi Ukrinform.

    Sjedinjene Države planiraju da danas objave novi paket vojne pomoći Ukrajini od 325 miliona dolara.

    Očekuje se da paket uključuje, posebno, kasetnu municiju, protivtenkovsko oružje i rakete za HIMARS sisteme protivvazdušne odbrane.

  • “Hajde da se ne pretvaramo… Amerika neće spasiti Kijev”

    “Hajde da se ne pretvaramo… Amerika neće spasiti Kijev”

    Prekinite sa finansiranjem Ukrajine, pozvao je senator iz Republikanske partije Rend Pol u članku za “Amerikan konzervativ”.

    On je dodao da Sjedinjene Američke Države neće spasiti Kijev ulaskom u rat protiv Rusije.

    “Što duže bude trajao ovaj vojni sukob time će biti veći rizik da će svaka greška ili ciljana provokacija uvući Vašington u direktan sukob protiv Moskve. Njena vojska može da ima neke neuspehe, ali Rusija, kao i pre, ima najveći nuklearni arsenal na svetu. Hajde da se ne pretvaramo da nije rizično učešće Amerike u tom sukobu”, navodi se u članku.

    Ističe se da dokle god se sukob u Ukrajini nastavlja, svaki dan će se rulet okretati i svaki put postoji opasnost da će se kuglica zadržati na mestu na kome piše “Armagedon”.

    “Mi ćemo platiti za tu neizvesnu igru. Ne možemo da se pretvaramo da je sve u najboljem redu. Ne možemo da potrebe drugih država stavljamo ispred sopstvenih, ne možemo da spasavamo Ukrajinu, osuđujući američku ekonomiju na propast. I, naravno, ne možemo da spasimo Kijev tako što ćemo ući u rat protiv Rusije”, zaključuje se u članku američkog senatora.

    Ukrajinska vojska već četvrti mesec vrši kontranapad u pravcu južnog Donjecka, Artjomovska i u zaporoškom pravcu, gurajući u sukob brigade koje je pirpremio NATO i naoružao ih stranom tehnikom. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, za to vreme nisu uspeli da postignu neke rezultate.

  • Erdogan: Zemlja poput Rusije se ne može zanemariti

    Erdogan: Zemlja poput Rusije se ne može zanemariti

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da smatra pogrešnim odnos zapadnih zemalja prema Rusiji i poručio da se ruska strana ne može zanemariti po pitanju dogovora o žitu.

    “Mislim da je ovakav stav pogrešan, jer je Rusija neobična zemlja. Rusija zauzima značajno mjesto i po površini i po svom položaju u svijetu. Dakle, Rusija je praktično jedna od vodećih zemalja u svijetu u proizvodnji žitarica. Takva zemlja se ne može zanemariti”, rekao je Erdogan novinarima u Njujorku, na marginama zasjedanja Generalne skupštine UN.

    Erdogan je rekao da Ankara planira da nastavi pozitivne odnose sa Rusijom.

    “Mi ćemo održavati naše odnose sa Rusijom na pozitivan način jer smo veoma uzbuđeni što ćemo pretvoriti region Trakiju u zapadnoj Turskoj u gasno čvorište”, rekao je predsjednik Turske, prenijela je agencija Anadolija.

    Prema njegovim riječima Turska, za razliku od Evrope, nema nedostatak prirodnog gasa jer oko polovine svojih zaliha dobija iz Rusije.

    “Evropa doživljava ozbiljnu nestašicu prirodnog gasa. Mi, s druge strane, nemamo nestašicu prirodnog gasa za industriju i tako dalje. Sada dolazi zimska sezona. Nadam se da se više nećemo suočiti sa ovim problemom”, naveo je Erdogan.

    On je rekao da Turska radi na isporuci milion tona ruskog žita u Afriku i da će o ovom pitanju razgovarati sa Katarom, koji će, kako je naveo, pružiti finansijsku podršku ovom procesu.

  • Njemačka odbacila prijedlog Zelenskog da se Rusiji oduzme pravo veta u SB UN

    Njemačka odbacila prijedlog Zelenskog da se Rusiji oduzme pravo veta u SB UN

    Njemačka ne podržava inicijativu ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog da se Rusiji oduzme pravo veta u Savjetu bezbjednosti UN, izjavila je njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

    “Ne, mi to ne podržavamo i više puta sam o tome govorila svojim ukrajinskim partnerima za vrijeme pregovora. Mislim da je ovo važno za diskusiju u Njemačkoj: ne podržavamo sve što Ukrajina predlaže našoj Vladi“, kazala je Berbok u intervjuu za televiziju ARD.

    Kako je istakla, neophodno je štititi Povelju UN i razmišljati o načinima da se organizacija modernizuje.


    Ranije je Zelenski tokom obraćanja u Savjetu bezbjednosti UN izjavio da je organizacija u “ćorsokaku” i da je to navodno povezano sa pravom veta Rusije.

    On je predložio da se reformiše UN, konkretno mehanizam za korišćenje veta.

    Kako je rekao, Generalna skupština UN trebalo bi da ima pravo da poništi veto sa dvije trećine glasova.


    Nakon toga je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao da bi Generalna skupština UN trebalo da razmotri razloge zbog kojih nisu sprovedene ranije usvojene rezolucije SB UN, umjesto da pod pritiskom zapadnih zemalja razmatra slučajeve korišćenja veta.