VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Igra je završena, potpisali ste smrtnu presudu”

    “Igra je završena, potpisali ste smrtnu presudu”

    Ukrajina je osuđena da izgubi veliki deo teritorije jer nastavlja da u svemu slepo sluša Zapad, rekao je bivši američki obaveštajac Skot Riter.

    On je to rekao u intervjuu za Jutjub kanal “Midvestern Marks”

    “Predstavnici Ukrajine su došli u Tursku… Tamo je održan sastanak gde su dogovoreni uslovi rešavanja sukoba. Rusija im je predložila odlične uslove… Ali, NATO i Zapad im nisu dozvoli da to prihvate… Kao posledica toga već su izgubili dosta teritorija”, rekao je Riter.

    Prema njegovom mišljenju, upravo zbog toga što Kijev ne prihvata uslove iz Istanbula preti im gubitak Harkova, Sumija, Dnjepropetrovska, Nikolajeva i Odese.

    “Igra je završena, Ukrajina. Potpisali ste smrtnu presudu. Mogli ste da ostanete netaknuti da ste potpisali i ispunili uslove iz Istanbula”, zaključio je on.

  • Orban: Zapad nastoji da globalizuje sukob u Ukrajini

    Orban: Zapad nastoji da globalizuje sukob u Ukrajini

    Sukob u Ukrajini je obračun između dva slovenska bratska naroda u koji ostatak svijeta ne bi trebalo da se miješa, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

    U intervjuu za radio “Košut” Orban je rekao da sukob između Kijeva i Moskve “nije naš rat”, već “rat dva slovenska naroda” i samim tim druge nacije treba da nastoje da ga “izoluju, odvoje, spriječe da se dalje širi”.

    On je dodao da Budimpešta želi da izoluje sukob, dok ostatak Zapada želi da ga globalizuje.

    • Većina drugih zapadnih zemalja čini sve što mogu da šire neprijateljstva – rekao je Orban.

    Orban je, međutim, priznao da Budimpešta i ostatak zapadnog svijeta imaju izrazito različite poglede na situaciju, gdje Zapad želi da globalizuju sukob i vidi ga kao svoj rat.

    Prema Orbanu, ovaj pristup je pogrešan jer zapadne nacije rizikuju teške posljedice bez jasnog cilja.

    Orban je ovu razliku u stavovima pripisao činjenici da se Mađarska direktno graniči sa Ukrajinom, dok je većina pristalica Kijeva prilično udaljena od te zemlje.

    Mađarski premijer je napomenuo da, dok “desetine hiljada ljudi umiru”, linije fronta ostaju nepokretne i da postoji “stalna opasnost” da druge nacije budu pogođene sukobom.

    Orban je takođe sugerisao da bi bila greška primiti Ukrajinu u ЕU prije nego što se sukob završi.

    On je napomenuo da Kijev i Moskva imaju teritorijalne sporove i da je stoga teško predvideti koliko će Ukrajina na kraju biti velika ili mala i koliki će dio stanovništva ostati kada se neprijateljstva okončaju. On je rekao da su to ključni parametri za raspodjelu odgovornosti i resursa unutar ЕU.

    Orban je istakao da evropski blok nema dovoljno sredstava i da trenutno mora da se odluči između podrške Ukrajini ili sopstvenih manje razvijenih zemalja članica, poput Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke i Hrvatske.

    Ranije ovog mjeseca, Orban je predvidio da će “pogoršanje ekonomske situacije na Zapadu natjerati zemlje da se zalažu za mir” i da će pozvati Kijev da pregovara sa Moskvom.

    Od izbijanja sukoba u februaru 2022. godine, Mađarska je veoma kritična prema zapadnim ekonomskim sankcijama Rusiji, kao i prema isporuci sve naprednijeg naoružanja Ukrajini, podsjeća “Raša tudej”.

  • Putin imenovao vagnerovca: Trošev će voditi dobrovoljce u Ukrajinu

    Putin imenovao vagnerovca: Trošev će voditi dobrovoljce u Ukrajinu

    Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je Andreja Troševa, koji je služio sa Vagnerom u Siriji, da vodi dobrovoljačke jedinice u ratu Rusije protiv Ukrajine.

    Ruski predsednik Vladimir Putin zadužio je bivšeg pomoćnika pokojnog šefa Vagnera Jevgenija Prigožina da nadgleda dobrovoljačke borbene jedinice u Ukrajini, navodi se u saopštenju Kremlja danas.

    “Na prošlom sastanku smo razgovarali o tome da vi nadgledate formiranje dobrovoljačkih jedinica koje mogu da izvršavaju različite zadatke, pre svega naravno u zoni specijalne vojne operacije”, rekao je Putin Andreju Troševu.

    Na sastanku, kome je takođe prisustvovao zamenik ministra odbrane Junus-Bek Jevkurov, podvučena je integracija boraca iz plaćeničke grupe Vagner u redovnu vojsku Rusije nakon Prigožinove pobune u junu.

  • Kijevu ističe vrijeme

    Kijevu ističe vrijeme

    Neuspešna kontraofanziva Ukrajine predstavlja opasnost za Kijev, jer bi nedostatak napretka na bojnom polju mogao da dovede do sve manje podrške Zapada.

    To navodi “Njujork tajms” u svojoj najnovijoj analizi situacije na terenu.

    U članku se ističe da je, iako su protekli meseci bili obeleženi intenzivnim borbama u celom regionu, linija fronta uglavnom ostala nepromenjena.

    Kijevski zvaničnici za nedostatak napretka okrivljuju dobro utvrđenu rusku odbranu, minska polja i kašnjenja u isporukama zapadnog oružja.

    Usporavanje kontraofanzive, upozorava list, “dolazi sa ogromnim rizicima za Ukrajinu”.

    “Ako izgleda malo verovatno da će ponovo zauzeti velike delove zemlje, podrška Zapada mogla bi da oslabi, bilo zbog nedostatka političke volje ili nespremnosti da se donira više oružja”, upozorava se u izveštaju.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je sredinom septembra rekao da je Kijev od početka ofanzive izgubio više od 71.000 vojnika, dok je ministar odbrane Sergej Šojgu ranije ove nedelje naveo da su ukrajinske žrtve samo ovog meseca iznosile više od 17.000 ljudi, podseća RT internešenel.

    Ukrajinsku kontraofanzivu mogu da ugroze i vremenski faktori, upozorava list dodajući da bi jake jesenje kiše mogle da učine tlo gotovo neprohodnim za teške tenkove koje je Kijevu isporučio Zapad, poput američkih “abramsa” koji su počeli da stižu u Ukrajinu ranije ove nedelje ili britanskih “čelendžera”.

    Do strahova od slabljenja zapadne podrške Kijevu dolazi pošto je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko priznao da, iako je njegova zemlja obezbedila oko 42 milijarde dolara sredstava za pomoć u nadoknađivanju budžetskog deficita, “sve je manje onih koji su spremni da daju novac”.

    U međuvremenu, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je da će SAD – glavni saveznik Kijeva – moći da pruže Ukrajini vojnu pomoć samo još “nekoliko nedelja” osim ako američki Kongres ne odobri novi zakon o finansiranju.

    On je aludirao na zahtev američkog predsednika Džozefa Bajdena da pošalje još 24 milijarde dolara pomoći Ukrajini, što je, međutim, naišlo na odlučno odbijanje republikanaca, koji su u više navrata doveli u pitanje nastavak podrške Kijevu “koliko god bude potrebno”.

  • Zelenski traži od NATO još PVO

    Zelenski traži od NATO još PVO

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom više sistema PVO za odbijanje ruskih napada.

    Ti napadi se, kako je dodao, posebno očekuju tokom zime.

    “Generalni sekretar se složio da uloži napore da nam pomogne da mobiliše članice NATO”, rekao je Zelenski u Kijevu, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Stoltenbergom.

    “Moramo zajedno da prebrodimo zimu, da zaštitimo našu energetsku infrastrukturu i živote naših građana”, rekao je Zelenski.

    Stoltenberg je rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruske vojske napreduje.

    “Danas vaše snage napreduju. Suočene su sa žestokim borbama, ali malo po malo napreduju”, rekao je Stoltenberg. ;

    “Ukrajinci se bore za svoje porodice i svoju slobodu”, rekao je generalni sekretar NATO, navodeći da se “Moskva bori za svoje imperijalističke iluzije”.

    Na sastanku je bilo reči i o priključenju Ukrajine NATO, a Zelenski je ocenio da je “pitanje vremena kada će Ukrajina biti de jure članica NATO”. “Činimo sve da taj trenutak bude bliže”, rekao je Zelenski iako su saveznici odbijali da Kijevu daju rok za pristupanje na poslednjem samitu u julu u Litvaniji.

    Stoltenberg, koji je danas doputovao u nenajavljenu posetu Kijevu, rekao je da je “Ukrajina bliža NATO nego ikada do danas”.

  • Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija zbog rastućih cena i smanjene ponude sirove nafte na svetskom tržištu prodaje Indiji naftu Ural po ceni od 80 dolara po barelu.

    To je za 20 dolara po barelu više nego cena koju organizacija G7 pokuša da nametne Moskvi.

    Podaci trgovaca naftom i proračuni Rojtersa pokazuju da će Rusija iz zaliva u Baltičkom moru u oktobru isporučiti naftu za indijske rafinerije po ceni od približno 80 dolara po barelu.

    Nafta Ural je mnogo skuplja nego u prvoj polovini godine, ali alternative su još manje povoljne i nisu lako dostupne, izjavio je jedan od trgovaca naftom za britansku agenciju.

    Cena nafte Ural je u julu prešla granicu od 60 dolara za barel koju je odredila G7, a od tada se u proseku drži znatno iznad ovog nivoa, prenosi portal oilprice.com.

    Prosečna cena nafte Ural je u avgustu iznosila 74 dolara za barel.

  • Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Stoltenberg: Ukrajinci osvajaju teritorije u kontraofanzivi

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da ukrajinske snage postepeno osvajaju teritorije u kontraofanzivi protiv ruskih snaga.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Stoltenberg je rekao da se ruske snage bore za “imperijalne zablude” Moskve, prenosi Rojters.

    Stoltenberg je naveo da NATO sada ima velike okvirne ugovore sa kompanijama za proizvodnju oružja u vrednosti od 2,4 milijardi evra za municiju, uključujući milijardu evra u čvrstim porudžbinama.

    On je rekao da će takvi ugovori omogućiti članicama NATO-a da se popune njihove iscrpljene zalihe dok istovremeno nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu municijom.

    Stoltenberg je takođe osudio ruske vazdušne udare u blizini ukrajinske granice sa Rumunijom, koja je članica NATO-a.

    Rekao je da nema dokaza da su ti udari bili namerno usmereni na Rumuniju, ali je istakao da su oni “nepromišljeni” i “destabilizujući”.

  • “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    “Abrams” protiv T-90: Kakve su im uloge u Ukrajini?

    Prvi primerci američkog osnovnog borbenog tenka “abrams” stigli su u Ukrajinu, a ruski stručnjaci su progovorili o tom američkom navodnom “superoružju”.

    Od svih tenkova koje je Ukrajina dobila, “abrams” je najteži i smatra se sposobnijim od “leoparda”, ali Zapad šalje Ukrajini starije, nemodernizovane verzije “abramsa”, kaže Boris Rožin, vojni ekspert iz Centra za vojnopolitičko novinarstvo.

    Rožin dodaje da je ruski pandan veoma hvaljenom “abramsu” tenk T-90.

    “T-90 ima prednost u odnosu na abrams u pokretljivosti, lakše prolazi kroz teške terene i brži je”, objašnjava Rožin.

    T-90 se dobro pokazao u Ukrajini
    On kaže da se tokom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini mogla videti veoma česta primena tenka T-90 u borbenim operacijama.

    “Taj tenk je uglavnom korišćen kao podrška pešadiji i T-90 se u toj ulozi dobro pokazao. Teško je reći kako će abrams odgovoriti toj ulozi”, kaže vojni ekspert.
    Rožin podseća da je “abrams” široko korišćen tokom borbenih operacija u Iraku i Avganistanu. Međutim, u tim situacijama nisu postojale bespilotne letelice koje love tenkove i još nije jasno kako će se “abrams” nositi sa tim problemom.

    “Videli smo kako je unapređena zaštita tenka T-90 – dobio je zavarene vizire (metalne ramove iznad kupole i na bočnim stranama), dodatnu dinamičku zaštitu, kao i zaštitu motorno-menjačkog prostora od udara. Abrams ima slične probleme kao i nemački leopard i britanski čelindžer, slabu tačku na kupoli, a i generalno su ti tenkovi slabo zaštićeni od udara drona. Najosetljiviji su gornja strana kupole i motorni prostor. U tom pogledu, abrams je inferiorniji u odnosu na T-90”, kaže Rožin.

    Ruski tenk T-90 je lakši nego “abrams”, ima bolje manevarske sposobnosti i prilagođen je istočnoevropskom terenu i vremenskim uslovima. Međutim, kada je “abrams” u pitanju, postoji rizik da ostane zaglavljen u blatu, kaže Rožin.

    “Nedavno je pokušana upotreba švedske modifikacije leoparda 2 u blizini Svatova. Međutim, oni su se jednostavno zaglavili i kasnije su pogođeni dronovima”, objašnjava Rožin.

    Front u Ukrajini predstavlja izazov za NATO tenkove tokom jeseni i zime, dok T-90 nema taj problem, navodi Rožin. Kada su manevarske sposobnosti u pitanju, “abrams” je lošiji čak i od starog sovjetskog tenka T-64, koje koriste ukrajinske snage, kaže Rožin.

    Tenkovski dueli retki u SVO
    Tenkovski dueli retki su u zoni specijalne vojne operacije, pošto se tenkovi uglavnom koriste kao podrška pešadiji u napadu na protivnička utvrđenja.

    “Bilo je epizoda u kojima su tenkovi korišćeni za uništavanje neprijateljskog oklopa, ali su češće u upotrebi kao ofanzivno oružje za napad na utvrđene položaje”, podvlači ruski ekspert

    Američki tenk M1 “abrams” dizajniran je sedamdesetih godina 20. veka za borbu protiv sovjetskih tenkova i drugih oklopnih vozila.

    U međuvremen, doživeo je veliki broj unapređenja, pa je sada opremljen topom koji može da ispaljuje i potkalibarnu protivoklopnu municiju i kumulativne projektile. Pojedine vrste municije koju koristi imaju bojeve glave sa volframom, dok je u nekima osiromašeni uranijum.

    Kada je u pitanju ruski tenk T-90, osnovni borbeni tenk treće generacije, koji je naslednik T-72, i on je ozbiljno unapređen prethodnih godina. Poslednja njegova verzija je T-90M “proriv” (Proboj) koji je dobro zaštićen od konvencionalne municije, vođenog oružja i protivtenkovskih raketa. Naoružan je topom glatke cevi od 125 milimetara sa automatskim punjačem i mitraljezom od 12,7 milimetara kojim se upravlja daljinskim putem.

    Rožin kaže da je vatrena moć ovog tenka poboljšana zahvaljujući municiji ZVM59 “svinjec 1” i 3VM60 “svinjec 2”.

    Ruski vojni posmatrači tvrde na kanalima na Telegramu da je municija od 125 milimetara 3VM60 “svinjec-2” korišćena u zoni specijalne vojne operacije.

    To je potkalibarni projektil koji sadrži volfram karbid i može da probije čelični oklop debljine 700 milimetara, sa udaljenosti od dva kilometra. Vojni stručnjaci kažu da ti projektili mogu da probiju oklope nemačkog “leoparda”, britanskog “čelindžera” i američkog “abramsa”.

    Kako će se koristiti “abramsi” u Ukrajini
    “Generalno, u takvoj bici je najvažnije ko prvi spazi neprijatelja, jer on obično pobeđuje. Važno je razumeti da tenkovi ne operišu u vakuumu, već u sadejstvu sa izviđačkim dronovima. Ako spazite metu, ali vas neprijatelj ne vidi, možete da mu se prilagodite i izvedete udar posle kog neprijatelj neće moći da odgovori. Zato je ponekad važno osmatranje i identifikovanje meta, pa sada borbeni učinak nije uslovljen samo tenkom, već kombinacijom faktora, načinom na koji sadejstvuje sa taktičkom izvidnicom i kakva mu je zaštita iz vazduha obezbeđena”, objašnjava Rožin.

    On ne isključuje mogućnost da će Ukrajinci koristiti “abramse” na specifičan način, za borbu protiv ruskih oklopnih vozila i osnovnih borbenih tenkova.

    “Prema izjavama iz Pentagona, vidimo da oni žele da se abramsi koriste na specifičan način. Ne na način na koji je pokušana upotreba leoparda za probijanje ruske odbrane. I najverovatnije je da će Ukrajinci koristiti abramse na ograničen način, kako bi izbegli velike gubitke i ostvarili neke rezultate. Tako će, možda, oni biti upotrebljeni u slučaju ruskog napredovanja, kako bi im se suprotstavili kao pokretno antitenkovsko oružje, za borbu protiv ruskog oklopa”, tvrdi Rožin.

    Međutim, kako dodaje, treba imati na umu da Vašington Kijevu isporučuje zastarele modele.

    “Važno je razumeti da SAD snabdevaju Ukrajinu tenkovima koji su kreirani na osnovu realnosti Hladnog rata. Poslednje modifikacije ovog tenka SAD čuvaju za sebe, ne daju ih Ukrajini. A ti modeli imaju bolju optiku, bolju elektroniku, unapređenu bezbednost i dodatni uranijumski oklop”, kaže ovaj ruski vojni ekspert i dodaje da isporuka 31 “abramsa” neće moći da promeni trenutno stanje na frontu.

  • Ukrajinski političar: Dodjeljena nam je uloga “države-samoubice”

    Ukrajinski političar: Dodjeljena nam je uloga “države-samoubice”

    Bivši lider partije “Opoziciona platforma – Za život, zabranjene u Ukrajini, Viktor Medvedčuk govorio je o situaciji u Ukrajini, ali i Americi.

    Ukrajina se, kao rezultat uništenja državnosti i potpune zavisnosti od uprave spolja, pretvorila u obezvređenu imovinu, sa ulogom “davljenika”, “države-samoubice” u američkom scenariju koji je napravljen za nju, rekao je on.

    On je napomenuo da je Ukrajina, odbacivši Minske sporazume, a zatim i sve pregovore koji nisu vođeni pod njenim uslovima, uništila sopstvenu ekonomiju, infrastrukturu, energetiku i izgubila polovinu stanovništva.

    “Sve je to dovelo do virtuelnog uništenja državnosti i potpune zavisnosti od spoljne kontrole. Naravno, sve je to urađeno uz “burne i dugotrajne aplauze” Zapada, dok su režiseri procesa bili SAD i Velika Britanija”, napisao je Medvedčuk u članku “SAD odgovara poraz Ukrajine”.

    Istovremeno, političar je skrenuo pažnju na to ko je “postigao koje ciljeve i koji scenario stoji iza toga”.

    “Interesi SAD postoje i oni su u potpunosti zadovoljeni, a interesi drugih zemalja, na primer zemalja EU, nisu uzeti u obzir”, smatra on.

    “Sjedinjene Države su već uspele da preraspodele svetsko tržište u njihovu korist, faktički, dobivši kontrolu nad Evropom. I političku i ekonomsku. Američko vojno prisustvo u Evropi raste, američki vojno-industrijski kompleks dobija narudžbine o kojima nije mogao ni da sanja ranije”, dodao je Medvedčuk.

    I sada, prema njegovim rečima, Ukrajina ranjena i uništena vojnim dejstvima nikome nije potrebna.

    “Iskoristili su je i sada predstavlja obezvređenu imovinu. Mnogo je lakše zaraditi novac od vojnog poraza Ukrajine, jer ova država uopšte nije bila cilj američke politike, već samo sredstvo. Stoga je lakše otpisati milijarde američkih poreskih obveznika za poraz, plašiti ih Rusijom, a zatim tražiti nove milijarde”, smatra on.

  • Kijevu isporučen ultimatum?

    Kijevu isporučen ultimatum?

    Američki zvaničnici prosledili su Ukrajini listu “prioritetnih reformi”, sugerišući tako da bi buduća pomoć mogla da zavisi od toga.

    Dokument poslat iz Bele kuće verovatno je podeljen i drugima koji podržavaju Ukrajinu u sukobu sa Rusijom, piše “Sputnjik”.

    U saopštenju u ponedeljak Američka ambasada u Kijevu je potvrdila da je “prosledila predloženu listu prioritetnih reformi” namenjenu “diskusiji i povratnim informacijama” među ukrajinskim zvaničnicima i drugim mogućim donatorima.

    “Ova lista je data kao osnova za konsultacije s Vladom Ukrajine i ključnim partnerima kao deo naše trajne podrške Ukrajini i njenim naporima da se integrišu u Evropu, što je cilj koji Sjedinjene Države snažno podržavaju”, dodala je Ambasada.

    To je u skladu sa prethodnim opaskama predsednika Džozefa Bajdena da njegova administracija “podržava reforme u borbi protiv korupcije” u Ukrajini, piše “Sputnjik”.

    Izjava američke ambasade usledila je pošto su ukrajinski mediji prethodno dobili kopiju liste predloženih reformi, a pojedine agencije su navele da će Kijev morati da sprovede reforme “da bi primio pomoć” u budućnosti.

    Prema dokumentu, američki zvaničnici su reforme razvrstali prema kategoriji hitnosti, a neke su označene kao “prioriteti od 0–3 meseca”, dok se za druge reforme očekuje da će se sprovoditi tokom dužeg vremena do 18 meseci.

    Najkonkretnije mere odnose se na ojačanje specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije, kao i pojačanje osoblja zasebnog nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije u Ukrajini.

    Među dugoročnim ciljevima su brojne sudske i ekonomske reforme, kao što su “liberalizacija” tarifa za gas i električnu energiju.

    U dokumentu se, takođe, ukrajinsko Ministarstvo odbrane poziva da bude rekonstruisano i uređeno u skladu sa “NATO standardima transparentnosti”, kao i da se redizajnira proces vojne nabavke.

    Iako je odobrio milijarde vojne pomoći Kijevu, američki predsednik je Ukrajinu u više navrata prozivao zbog “korupcije”, a Pentagon je nedavno osnovao poseban tim za praćenje protoka oružja prvi put otkako su se borbe s Moskvom od prošle godine rasplamsale, prenosi Raša tudej.

    Republikanci su u Kongresu zahtevali detaljniji prikaz američke pomoći u Ukrajini od februara 2022. godine a pozivajući se na određene podatke, grupa poslanika je to učinila i u pismu Beloj kući ove nedelje.

    Slične sumnje ima i ukrajinska javnost, a nedavno biranje lokalnih organa vlasti je pokazalo da 78 odsto anketiranih smatra predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog kao “direktno odgovornog” za korupciju u vladi.