VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Bajden zabranio uvoz ruskog uranijuma: Ipak, u zakonu ima rupa

    Bajden zabranio uvoz ruskog uranijuma: Ipak, u zakonu ima rupa

    Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je zakon kojim se zabranjuje uvoz obogaćenog uranijuma, odnosno nuklearnog goriva za proizvodnju struje u nuklearnim elektranama u SAD iz Rusije.

    Ova zabrana goriva za nuklearne elektrane stupiće na snagu za oko 90 dana, ali se američkom Ministarstvu energetike dozvoljava da odobrava izuzetke do 2027. godine, u slučaju da postoji zabrinutost zbog nedostatka goriva, prenosi Rojters.

    Zakonom se takođe odobrava 2,7 milijardi dolara za finansiranje izgradnje industrije nuklearnog goriva SAD, čijih 24 odsto obogaćenog uranijuma korišćenog u nuklearnim elektranama dolazi iz Rusije.

    “Predsednik Bajden ozakonio je istorijsku seriju radnji koje će ojačati energetsku i ekonomsku sigurnost naše zemlje smanjivanjem i konačnim eliminisanjem našeg oslanjanja na Rusiju”, rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

    On je podsetio da je reč o zakonu koji ispunjava multilateralne ciljeve koje su SAD zacrtale u decembru prošle godine sa Kanadom, Francuskom, Japanom i Velikom Britanijom o zajedničkom ulaganju od 4,2 milijarde dolara za povećanje kapaciteta tih zemalja u upotebi uranijuma.

    Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov ocenio je da će ovaj zakon stvoriti šokove u međunarodnoj ekonomiji, ali da neće doneti priželjkivane rezultate.

    “Delikatna ravnoteža između izvoznika i uvoznika uranijuma biće narušena. Život je potvrdio da je ruska ekonomija spremna za bilo kakve izazove i da brzo odgovara na poteškoće, čak i izvlačeći dobitke. Tako će biti i ovog puta”, piše u saopštenju ruske ambasade na Telegram kanalu.

     

  • Oglasio se Stejt department o smjenu Šojgua

    Oglasio se Stejt department o smjenu Šojgua

    Uprkos ozbiljnim problemima u ruskoj ekonomiji, kao i gubitku ljudstva, naoružanja i opreme, ruski predsjednik Vladimir Putin “očajnički” ne želi da zaustavi rat koji je započeo protiv Ukrajine, izjavio je zamjenik portparola američkog Stejt departmenta Vedant Patel komentarišući Putinovu odluku Putina da smjeni Sergeja Šojgua sa mjesta ministra odbrane.

    “Ovo je još jedan dokaz Putinove očajničke želje da nastavi svoj agresivni rat protiv Ukrajine”, rekao je Patel, navodi se u saopštenju Stejt departmenta, prenosi Tanjug.

    On je naglasio da je rat koji je pokrenuo Putin “ne samo da je ozbiljno iscrpio privredu Ruske Federacije, već je doveo i do velikih gubitaka među ruskim trupama”.

    Patel je podsjetio da je upravo Rusija započela, kako je naveo, ničim izazvan rat protiv Ukrajine.

    Prema njegovim riječima, Putin to u svakom trenutku može da zaustavi povlačenjem trupa iz Ukrajine.

    Predsjednik Rusije predložio je u nedjelju da se na mjesto ministra odbrane imenuje bivši prvi potpredsjednik vlade Andrej Belousov umjesto Sergeja Šojgua, koji je bio na čelu ruskog ministarstva od 2012. godine.

  • Ukrajinski komandanti se optužuju za poraz kod Harkova

    Ukrajinski komandanti se optužuju za poraz kod Harkova

    Američka štampa primjećuje da komandanti ukrajinske armije jedni druge okrivljuju za poraze na harkovskom pravcu.

    The New York Times posebno piše da su u nizu dijelova linije borbenog kontakta jedinice ukrajinskih oružanih snaga prinuđene da se povuku pod brzim naletom ruske vojske, a ukrajinski komandanti za poraze okrivljuju jedni druge i zvaničnike odgovorne za razvoj utvrđenja u regionu.

    Autori objave u američkom listu uvjereni su da je ruska ofanziva u oblasti Harkova dovela Kijev “u veoma opasnu situaciju”, prenosi TV Front.

    U tom kontekstu, ukrajinske oružane snage se žale na akutni nedostatak artiljerijske municije.

    Situaciju sa snabdijevanjem Oružanih snaga Ukrajine otežava kašnjenje u odobravanju sljedećeg paketa vojne pomoći u Kongresu SAD.

    Američki institut za proučavanje rata takođe predviđa vjerovatnoću brzog razvoja ofanzive ruske vojske u pravcu Harkova.

    Analitičari ISW su uvjereni da će ruske oružane snage, nakon sticanja kontrole nad selom Lipci, koje se zapravo nalazi na periferiji regionalnog centra, prikupiti postojeće rezerve kako bi otpočele snažni juriš na Harkov uz podršku artiljerije i avijacije.

    Takođe se navodi da je poslije početka aktivne ofanzive Oružanih snaga Rusije u oblasti Harkov, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine general Sirski smijenio komandanta operativno-strateške grupe “Harkov”.

  • Krah Ukrajine?

    Krah Ukrajine?

    Bivši predsednik Češke Miloš Zeman apelovao da se dogovori primirje i započnu mirovni pregovori između Ukrajine i Rusije jer bi se tako blokirala ruska ofanziva na frontu, a Ukrajina ne bi bila osuđena na poraz.

    “Razumem one koji traže mirno rešenje i ne nazivam ih ‘Hoćimirima’ zato što upozoravaju na trenutnu situaciju na ratištu koja može da vodi probijanju ukrajinske odbrane a mirovni pregovori mogli bi da blokiraju rusku ofanzivu” kazao je Zeman u intervjuu češkom tabloidu Blesk.

    Bivši češki predsednik je naglasio da jeste za pomoć Ukrajini uključujući tu i isporuke oružje i municije, što kritikuje češka opozicija, ali da dok je ranije postojala nada da će Ukrajina osloboditi okupirane teritorije sada vojni analitičari upozoravaju na rizik poraza.

    “Jasno kažem da ne bih želeo poraz Ukrajine. Istorijski gledano u dogledno vreme Ukrajina ne može da povrati teritorije, čak i kada bi se znatno povećala zapadna pomoć. Zato što je tu važna takođe živa sila, a tu ima veliki deficit”, kazao je Zeman.

    Bivši češki predsednik rekao je da ideje da Zapad pomogne i slanjem svojih vojnika, o čemu govori predsednik Francuske Emanuel Makron, uglavnom u članicama NATO nailaze na otpor.
    “Shvatite da u trenutku smrti prvih francuskih vojnika na ukrajinskom tlu u Francuskoj će to izazvati unutrašnjepolitičku krizu. Dakle ni takva varijanta nije mnogo verovatna. Zato kažem, pre nego što Rusima pođe za rukom veći uspeh na ratištu potrebno je da se u najmanju ruku dogovori primirje i time da se blokira ta ruska ofanziva”, rekao je Zeman.

    Miloš Zeman je takođe upozorio da u oceni oružanog sukoba u Ukrajini ne može da se izbegne ni građanski rat koji su po njegovoj oceni dugo pre napada Rusije vodile vlasti i većina ruskojezičnog stanovništva.

    “Ako ruskojezično stanovništvo podržava rusku okupaciju onda morate da se pitate zašto”, rekao je Zeman ali je dodao da kritiku ukrajinskih vlasti i politike treba ostaviti za vreme kada se rat završi.

  • Šta ako Ukrajina izgubi?

    Šta ako Ukrajina izgubi?

    Zapitati se “šta ako Ukrajina izgubi?” je nekada bila taktika koju su favorizovali oni koji su želeli da prekore njene zapadne saveznike da pošalju više novca i oružja, piše Ekonomist.

    Sve više ovo pitanje izgleda manje kao misaoni eksperiment, a više kao prva faza planiranja za vanredne situacije.

    Posle nekoliko iscrpljujućih meseci na bojnom polju, nestale su prošlogodišnje nade u ukrajinsku kontraofanzivu koja bi gurnula Rusiju nazad ka njenim granicama i ponizila Vladimira Putina.

    Ovih dana dominira strah da bi se postojeći ćorsokak mogao srušiti u korist osvajača, ili da se Donald Tramp vrati na vlast u Americi i donese pobedu Rusiji na srebrnom poslužavniku.

    Iako je poražena Ukrajina postala manje nategnuta perspektiva, nije ništa manje zastrašujuća. Koliko god bio otrežnjujući povratak rata na kontinent, uspešna invazija koja ubire geopolitičke nagrade za Putina bila bi mnogo gora, piše Ekonomist.
    Poraz Ukrajine bio bi ponižavajuća epizoda za Zapad.

    Pružajući moralnu, vojnu i finansijsku pomoć svom savezniku već dve godine, Amerika i Evropa su, možda nehotice, stavili na kocku sopstveni kredibilitet.

    U Rusiji, ali i u Kini, Indiji i širom globalnog juga, zemlje koje su podržavale Ukrajinu bi bile odbačene kao podobne u podnošenju rezolucija UN i cenkanju oko formulacija na samitima EU i NATO-a.

    Bojenje ukrajinske zemlje od strane kreatora atlasa u rusku teritoriju učvrstilo bi ideju da moćniji kreirajo i “ispravno”- u korist onog ko je jači.

    Džordž Robertson, bivši šef NATO-a, upozorio je da “ako Ukrajina izgubi, naši neprijatelji će odlučiti o svetskom poretku”.

    Na nesreću Tajvana, između ostalih, verovatno je u pravu, zaključuje Ekonomist.

  • Zelenski: Žestoke borbe u Harkovskoj i Donjeckoj oblasti

    Zelenski: Žestoke borbe u Harkovskoj i Donjeckoj oblasti

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da se žestoke borbe vode u nizu sela u Harkovskoj oblasti i u raznim dijelovima Donjecke oblasti na istoku Ukrajine.

    Zelenski je rekao u svom noćnom video obraćanju da ruske snage pokušavaju da se učvrste u nekim od sela u Harkovskoj oblasti, dok druga koriste za dalje napredovanje od kada su pokrenule veliki napad oklopnim vozilima na tu oblast u petak, prenio je Rojters.

    Zelenski je naveo da je u Donjeckoj oblasti za protekla 24 sata došlo do 30 oružanih sukoba, uključujući oblast Pokrovska, Limana i Kramatorska, prenosi Tanjug.

  • Šojgu ─ novi sekretar Savjeta bezbjednosti Rusije

    Šojgu ─ novi sekretar Savjeta bezbjednosti Rusije

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin imenovao je Sergeja Šojgua za sekretara Savjeta bezbjednosti Rusije, saopštila je pres-služba Kremlja.

    – Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je Ukaz o sekretaru Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije. Imenovati Sergeja Kužugetoviča Šojgua za sekretara Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije – navodi se u saopštenju.

    Istovremeno je Nikolaj Patrušev razriješen dužnosti sekretara Savjeta bezbjednosti.

    Ranije je saopšteno da je Putin uputio Savjetu Federacije svoje predloge za novog ministra odbrane, ministre spoljnih i unutrašnjih poslova i drugih ministarstava.

  • Putin predložio Belousova za ministra odbrane, Lavrova za šefa diplomatije

    Putin predložio Belousova za ministra odbrane, Lavrova za šefa diplomatije

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin predložio je da bivši potpredsjednik Vlade Rusije Andrej Belousov bude novi ministar odbrane Rusije, saopštio je Savjet Federacije.

    U saopštenju se ističe da je Savjet Federacije dobio imena kandidata koje je predložio predsjednik Rusije za funkcije šefova niza federalnih ministarstava i resora.

    Za konsultacije su predloženi:

    – za mjesto ministra odbrane Andrej Removič Belousov,

    – za mjesto ministra unutrašnjih poslova – Vladimir Aleksandrovič Kolokoljcev,

    – za ministra spoljnih poslova predložen je Sergej Viktorovič Lavrov,

    – za mjesto direktora Spoljne obavještajne službe – Sergej Evgenijevič Nariškin,

    – za ministra pravde – Konstantin Anatoljevič Čujčenko,

    – za ministra za civilnu odbranu, vanredne situacije i pomoć u katastrofama – Aleksandar Vjačeslavovič Kurenkov.

    – za direktora Federalne službe bezbednosti – Aleksandar Bortnikov,

    – za direktora Federalne službe nacionalne garde – Viktor Zolotov,

    – za direktora Federalne službe bezbednosti – Dmitrij Kočnev,

    – za načelnika Glavne uprave za specijalne programe predsjednika – Aleksandar Linc,

    – za predsjednika Računske komore – Boris Kovaljčuk.

    Kako je precizirano, članovi Savjeta Federacije će o ovom pitanju održati konsultacije na sjednicama odbora 13. maja i sjednici Savjeta Federacije 14. maja.

    Putin je 10. maja imenovao Mihaila Mišustina za predsjednika vlade. Premijer je već podnio predsjedniku svoje predloge o strukturi saveznih organa izvršne vlasti, a šef države je ranije u subotu potpisao odgovarajući ukaz.

  • Harkov postaje glavna meta ruske ofanzive

    Harkov postaje glavna meta ruske ofanzive

    Oružane snage Ruske Federacije nastavljaju aktivna dejstva na harkovskom pravcu. Ovo slijedi iz mape bitke koju je obezbijedio ukrajinski izvor Dip Stejt.

    Prema objavljenoj karti, glavna ofanziva ruske vojske odvija se na sektorima Ogurcovo-Pletenevka i Borisovka-Krasnoe-Strelečja. Pored toga, ruske jedinice sprovode napadna dejstva u oblastima Glubokoje, Morohovec i Lukjanec.

    Takođe, tvrdi izvor, nastavlja se koncentracija dodatnih snaga i sredstava u susjednoj Sumskoj oblasti.

    Istovremeno, ukrajinski Generalštab izvještava o devet napada ruske vojske u oblastima naselja Strelečja, Krasnoje, Morohovec, Olejnikovo, Lukjanci, Ogirevo, Gatišče, Pletenjevka u oblasti Harkov. Ukrajinci tvrde da su napadi odbijeni.

    Međutim, istovremeno veoma pesimistične prognoze ukrajinskih vojnih stručnjaka daju o daljem razvoju događaja u Harkovskoj oblasti.

    Ukrajinski izvori tvrde da će Harkov u vrlo bliskoj budućnosti postati glavna meta ruske ofanzive.

     

  • EU će moći da šalje vojnike da brane Ukrajinu

    EU će moći da šalje vojnike da brane Ukrajinu

    EU je saglasna da Ukrajini pruži bezbednosne garancije, a nacrt takvoga sporazuma trenutno se razmatra sa Kijevom, javio je nemački “Velt am zontag” koji je imao uvid u taj dokument.

    EU želi da preuzme opsežne bezbednosne obaveze prema Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije najkasnije do početka jula.

    Bezbednosne garancije obuhvataju političku, vojnu i ekonomsku pomoć i predviđeno je da se primenjuju do pridruživanja Ukrajine EU i NATO-u.

    Prema informacijama Velta, ambasadori 27 država članica EU nedavno su se dogovorili o nacrtu sporazuma na 11 stranica o čemu se trenutno raspravlja između Evropske službe za spoljne poslove i vlade u Kijevu.

    “EU i njene države članice igraju ključnu ulogu u trenutnoj i dugoročnoj bezbednosti Ukrajine kroz vojnu, civilnu, humanitarnu, finansijsku, trgovinsku i ekonomsku pomoć, smeštaj raseljenih lica, podršku reformama, rekonstrukciji i diplomatsku podršku”, navodi se u nacrtu sporazuma.
    EU u tom dokumentu uverava Ukrajinu da će se hitno konsultovati u slučaju eventualnih budućih napada na teritoriju te zemlje.

    To isključuje direktno učešće vojnika iz zemalja EU zajedno sa ukrajinskim vojnicima u borbenim operacijama protiv Rusije.

    Međutim, Brisel obećava Ukrajini nastavak isporuka oružja i nastavak obuke vojnika, kao i pomoć u deminiranju i saradnju u suprotstavljanju hibridnim pretnjama i sajber napadima.

    “Fond za podršku Ukrajini će imati budžet od pet milijardi evra u 2024. Dalja uporediva godišnja povećanja mogu se predvideti do 2027”, navodi se u nacrtu.

    Prema podacima EU, samo sedam država članica je do sada potpisalo bilateralne sporazume o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini: Nemačka, Danska, Francuska, Italija, Finska, Holandija i Letonija.