VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • SAD tajno poslale rakete dugog dometa Ukrajini

    SAD tajno poslale rakete dugog dometa Ukrajini

    SAD su tajno dostavile Ukrajini rakete dugog dometa ATACMS, tvrde dva američka zvaničnika.

    Potvrda je stigla u utorak nakon što su slike projektila podmunicije unutar Ukrajine počele da kruže društvenim medijima.

    Nije jasno kada su isporučene američke rakete. Međutim, SAD su poslednjih nedelja odlučile da ih pošalju krišom jer su htele da iznenade Ruse, posebno nakon meseci javnog pregovaranja o tome da li će predsednik Džo Bajden pristati da pošalje oružje, rekao je zvaničnik.

    Rusi su svesni dometa projektila i SAD su bile zabrinute da će pomeriti opremu i oružje van dometa pre nego što rakete budu upotrebljene, rekao je zvaničnik.

    Američki zvaničnici naveli su u utorak CNN-u da je Ukrajina ove nedelje koristila ATACMS, čije neke varijante imaju maksimalni domet od oko 286 milja, da napadne ruske aerodrome Berdjansk i Lugansk u istočnoj Ukrajini.

    Ukrajinska vojska je na Tviteru objavila da je u napadu uništeno nekoliko ruskih helikoptera, skladište municije i lanser protivvazdušne odbrane, ali nije precizirala da li su za to koristili ATACMS.

    SAD su u prošlosti tajno slale neko oružje. U avgustu 2022. Pentagon je priznao da je nenajavljeno poslao rakete protiv radijacije HARM Ukrajine.

    Ali SAD obično javljaju značajne pakete oružja Ukrajine, uključujući i jedan kada su prošle godine poslale sistem protivvazdušne odbrane Patriota i ove godine kasetnu opštinu. Upitan više puta tokom poslednjih nekoliko nedelja o statusu sistema, ministar odbrane Lojd Ostin je rekao da SAD “nemaju šta da obave”. To je bio nameren izbor reči, rekli su zvaničnici.

    Pentagon je saopštio da sva pitanja o ATACMS-u upućuje ukrajinskim oružanim snagama.

    Diskusije o slanju sistema su se znatno povećale prošlog meseca, ranije je izvestio CNN. Američki zvaničnici ranije nisu bili voljni da pošalju navođene rakete dugog dometa zemlja-zemlja zbog straha od eskalacije sukoba jer bi one potencijalno mogle biti ispaljene na samu Rusiju. Međutim, ta zabrinutost je u velikoj meri splasnula u poslednjih nekoliko meseci, pošto je Ukrajina pokazala da ne koristi drugo oružje koje je obezbedilo SAD za napad na teritoriju unutar Rusije, rekli su zvaničnici.

  • Putin i Orban u Pekingu o saradnji u oblasti nafte i gasa, nuklearne energije

    Putin i Orban u Pekingu o saradnji u oblasti nafte i gasa, nuklearne energije

    Ruski predsjednik Vladimir Putin i premijer Mađarske Viktor Orban razgovarali su danas o bilateralnoj saradnji, na marginama samita Pojas i Put koji se održava u Pekingu.

    Dvojica lidera su razgovarali o saradnji na polju isporuka nafte i gasa, kao i u oblasti nuklearne energije, rekao je za mađarsku agenciju MTI šef Orbanove pres službe Bertalan Havaši.

    Prema njegovim riječima, Orban je naglasio značaj očuvanja mira i da je zaustavljanje priliva izbjeglica, sankcija i borbi ključno za cijeli kontinent, uključujući Mađarsku.

    • Uprkos tome što su u današnjim geopolitičkim uslovima mogućnosti za održavanje kontakata i razvoj odnosa veoma ograničene, ne može a da ne izazove zadovoljstvo što se naši odnosi sa mnogim evropskim zemljama održavaju i razvijaju. Јedna od tih zemalja je Mađarska – rekao je ruski lider, prenosi agencija RIA Novosti.

    Orban je istakao da zvanična Budimpešta nikada nije želela da ulazi konfrontaciju sa zvaničnom Moskvom, prenosi ruska agencija.

    • Bilo je teških sastanaka, ali nikad tako teških kao ovaj jer nikada ranije nismo bili u tako teškoj situaciji. Mađarska nikada nije htjela da se sukobi sa Rusijom, naprotiv, cilj Mađarske je uvek bio uspostavljanje i širenje najboljih međusobnih kontakata i u tome smo bili uspješni – rekao je Orban i dodao da njegova zemlja pokušava da “sačuva sve što je moguće u okviru bilateralnih kontakata” i da je zainteresovana za nastavak ekonomske saradnje “sve dok je to mogće”.

    Putin je skrenuo pažnju na smanjenje trgovinskog prometa za 35 odsto u prvih sedam mjeseci ove godine i predložio da se razmisli kako se taj trend može promijeniti, a Orban se zahvalio ruskim kompanijama Rosatom i Gasprom na partnerstvu i ispunjavanju dogovorenih obaveza.

  • Ukrajinski napadi na nuklearku nemogući bez podrške Zapada

    Ukrajinski napadi na nuklearku nemogući bez podrške Zapada

    Pokušaji napada Kijeva na Zaporošku nuklearnu elektranu mogući su zahvaljujući podršci zapada, izjavio je zamenik direktora odeljnja za kontrolu naoružanja.

    “Nepromišljene akcije Ukrajine u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani bile bi nemoguće bez stalne političke podrške koju joj pružaju zapadne zemlje. Upravo to i daje Kijevu lažnu nadu da je nekažnjiv i podstiče ga na nove avanture”, rekao je Konstantin Voroncov na sednici Prvog komiteta Generalne skupštine za razoružavanje.

    U takvim uslovima, Rusija nastavlja da preduzima sve moguće mere kako bi ojačala nuklearnu i fizičku bezbednost Zaporoške nuklearke u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i obavezama koje je preuzela na sebe. “Uprkos preprekama koje stvara Ukrajina, Rusija je učinila sve što od nje zavisi kako bi osigurala efikasan i bezbedan boravak stručnjaka Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, počevši od 1. septembra 2022. godine. Zahvaljujući našim naporima omogućeno je da se obezbedi njihovo stalno prisustvo u elektrani”, rekao je Voroncov. Takođe je kazao da je Rusija spremna da i ubuduće pruža neophodnu pomoć sekretarijatu Međunarodne agencije po tom pitanju. Prethodno, načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov priznao je da su specijalne snage njegovog resora tri puta pokušale da napadnu i zauzmu Zaporošku nuklearnu elektranu koje su ruske snage odbile.

  • “Šifra nuklearno”

    “Šifra nuklearno”

    Rusija će se povući iz Sporazuma o zabrani nuklearnih proba, izjavio je predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin.

    “Zbog bezbjednosti naše zemlje, povlačimo ratifikaciju Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba”, rekao je on, prenosi TASS.

    Volodin je prije glasanja u parlamentu o povlačenju iz sporazuma o nuklearnom testiranju, rekao da je odluka donesena i zbog loših odnosa sa SAD.

    “Rusija je ratifikovala sporazum (2000. godine) ali Vašington nije uspio da ga ratifikuje zbog svog neodgovornog odnosa prema pitanjima globalne bezbjednosti”, izjavio je on.

    Kako je ranije objavljeno, postojala je opasnost da bi Rusija ponovo mogla da počne sa testiranjem nuklearnog oružja, što bi bio prvi put od 1990. godine kada je SSSR izveo posljednji takav test. Iako iz Moskve to niko nije zvanično potvrdio, na takav zaključak navele su izjave ruskih zvaničnika, pa i samog predsjednika Vladimira Putina.

    Prvi čovjek Rusije izjavio je da “trenutno nije spreman da kaže da li Rusija treba da testira nuklearno oružje”.

    Međutim, tokom istog govora Putin je jasno rekao da bi Rusija bila spremna da upotrebi ovo razorno oružje.

    Prema njegovim riječima, u ruskoj vojnoj doktrini postoje dva razloga zbog kojih Rusija može da upotrijebi nuklerano oružje – udar na Rusiju i prijetnja opstanku države.

    “Od trenutka kada se otkrije lansiranje rakete, odakle god da se to desilo – sa bilo kog mjesta u svjetskim okeanima ili sa bilo koje teritorije – kao odgovor, u kontraudaru u vazduhu će se pojaviti toliki broj, toliko stotina naših raketa, da nijedan neprijatelj neće imati šanse da preživi. Istovremeno, u nekoliko pravaca odjednom”, naglasio je Putin, a prenosi Nova.rs.

  • Peskov: Zapad neće uspjeti da potisne Rusiju

    Peskov: Zapad neće uspjeti da potisne Rusiju

    Mnogi zapadni lideri žele da potisnu Rusiju, to nije ništa novo, iako oni koji daju takve izjave teško mogu da objasne svoje napore u tom pravcu, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “To nije nova ideja. Takve izjave daju i (predsjednik SAD Džozef) Bajden i evropski lideri – svi oni žele da potisnu Rusiju i Putina”, rekao je Peskov odgovarajući na zahtjev da prokomentariše izjave američkog predsjednika da bi Putin bio slomljen ako bi snage cijele Evrope bile ujedinjene.

    On je naveo, prenosi Srna, da zapadni lideri teško mogu da objasne zašto to žele, kao i efikasnost svojih dosadašnjih napora u ovom pravcu.

    “Prije ili kasnije će to morati da objasne svojim poreskim obveznicima, jer se rasipaju novcem”, istakao je Peskov.

    Peskov je dodao da do sada lideri Zapada u tome nisu i neće uspjeti.

    Bajden je ranije za Si-Bi-Es izjavio da vjeruje da Vašington može da ujedini cijelu Evropu, da ruskom rukovodstvu oduzme slobodu djelovanja i potisne ruskog predsjednika, prenio je TASS.

  • Đinping miri Rusiju i Ukrajinu?

    Đinping miri Rusiju i Ukrajinu?

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da bi predlog Kine za mir sa Ukrajinom mogao da postane realna osnova za dogovor između Kijeva i Moskve.

    Navodi se u intervjuu kineske televizije koji je objavio Kremlj. Ruski predsednik otputovaće u Peking u utorak da se sastane sa kineskim liderom Si Đinpingom i učestvuje na samitu Inicijative Pojas i put.

    Putin optužuje Ukrajinu da ne dozvoljava mirovne pregovore: “Kako možete da vodite pregovore ako oni to ne žele i objavili su normativni dokument koji im zabranjuje?”

    On je naglasio da je preduslov za početak pregovora ukidanje te uredbe i postojanje volje za razgovorom. Kijev ponavlja da ruska vojska mora da napusti ukrajinsku teritoriju pre početka pregovora.

    Kineski predlog mira primljen je sa skepticizmom u Ukrajini i na Zapadu jer se Kina smatra saveznikom Rusije i nikada nije osudila invaziju koju je pokrenula Moskva u februaru 2022. Očekuje se da će Putin i Si u Pekingu razgovarati o međunarodnoj politici, uključujući situaciju na Bliskom istoku, saopštio je Kremlj.

    To će biti drugo Putinovo putovanje u inostranstvo, posle Kirgistana prošle nedelje, otkako je Međunarodni krivični sud u martu izdao nalog za hapšenje za njim zbog optužbi za ratne zločine. Kina nije potpisnica Rimskog statuta kojim je uspostavljen sud i stoga može ignorisati nalog.

    Sa Putinom u Kinu putuju Aleksej Miler, šef gasnog giganta Gasproma i Igor Sečin, direktor naftnog giganta Rosnjefta, prenosi RIA. RIA, pozivajući se na zvaničnika Kremlja Jurija Ušakova, piše da se tokom posete ne očekuju novi sporazumi o gasu ili nafti.

    Rusija planira da izgradi drugi gasovod do Kine, Snaga Sibira 2, kapaciteta 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ali razgovori o cenama i drugim pitanjima vezanim za izgradnju gasovoda nisu bili konkretni pa daleko. Tokom prošlogodišnje posete Kini, Putin je obezbedio 30-godišnji ugovor o snabdevanju Kini sa 10 milijardi kubnih metara gasa sa ruskog ostrva Sahalin.

  • Sjeverna Koreja transportovala oružje Rusiji?

    Sjeverna Koreja transportovala oružje Rusiji?

    Najmanje dva ruska broda su u pet navrata saobraćala između Sjeverne Koreje i Rusije, od sredine avgusta, a postoji mogućnost da je reč o transferu oružja.

    Preneo je danas Vašington post, pozivajući se na satelitske snimke.

    Na osnovu analize “Royal United Services Institute” (RUSI), istraživačkog centra sa sedištem u Londonu, brodovi su putovali između severnokorejske luke Najin i luke Dunej na dalekom istoku Rusije između sredine avgusta i sredine oktobra.

    Analiza je usledila nakon što je američka vlada objavila u petak da je Severna Koreja isporučila više od 1.000 vojnih kontejnera opreme i municije u Rusiju poslednjih nedelja za rat u Ukrajini, ukazujući na jačanje vojne saradnje između Pjongjanga i Moskve, prenosi južnokorejska agencija Jonhap.

    Prema pisanju medija, očigledni transferi su počeli oko tri nedelje nakon posete ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua Pjongjangu i sastanka sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom i oko mesec dana nakon razgovora Kima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na kosmodromu Vostočni u Rusiji, 13. septembra.

    Bela kuća je u saopštenju navela da je primećeno samo jedno plovilo pod ruskom zastavom, ”MV Angara”, koje je uključeno u transfer oružja između 7. septembra i 1. oktobra.

    Međutim, prema pisanju Vašington posta, brod “MV Marija” je takođe uočen na satelitskim snimcima.

    Iako je nemoguće proveriti šta su brodovi prevozili, snimci iz satelita pokazali su da su brodovi povezani sa ruskom vojnom logističkom mrežom, što sugeriše da je u pitanju prevoz vojne opreme, smatraju analitičari instituta RUSI.

    Neposredno pre početka plovidbe, dva broda su isključila sisteme za automatsku identifikaciju kako bi sakrila svoje kretanje, navodi Vašington post, pozivajući se na podatke “Marine Traffic” – provajdera pomorske analitike, koji u realnom vremenu pruža informacije o kretanju brodova i njihovoj trenutnoj lokaciji u lukama.

    Seul i Vašington su saopštili da bi svaki transfer oružja između Severne Koreje i Rusije predstavljao višestruko kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN i pretnju globalnom miru.

  • Šojgu Putinu: Veliki gubici

    Šojgu Putinu: Veliki gubici

    Ukrajinske snage pretprele su velike gubitke tokom kontraofanzive, na svim pravcima u zoni specijalne operacije formirana je duboko ešalonska aktivna odbrana.

    Ovo je izjavio ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu prilikom podnošenja raporta ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

    Ovo je izjavio ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu prilikom podnošenja raporta ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

    Prema Šojguovim rečima, Oružane snage Ukrajine pokušavaju da u različitim pravcima sprovedu ofanzivna dejstva, ali bezuspešno.

    Šojgu je naglasio da je Rusija sigurna ne samo u odbranu, već i u realizaciju predviđenih planova.

  • U toku je najveća ruska operacija od početka sukoba

    U toku je najveća ruska operacija od početka sukoba

    Od 10. oktobra traju napadi ruske vojske na grad Avdijevku, takozvana vrata Donjecka.

    Ipak prema američkom Institutu za proučavanje rata (ISW), nisu zabeležili veći prodor. Zanimljivo je da ovaj pokušaj osvajanja Avdijevke i ruski vojni analitičari smatraju jednom od najvećih ruskih operacija od početka sukoba.

    Rusi pre početka zime žele da postignu značajniji uspeh i timežele da kompenzuju neuspehe na južnom frontu kod Zaporožja i prema Melitopolju.

    Letnja ukrajinska kontraofanziva nije ispunila očekivanja, ali je ipak zabeležila određene pomake na zaporoškom ratištu prema Azovskom moru. A kako su i Ukrajinci pre “zimske pauze” pojačali napade na tom području, Rusi su napadom na Avdijeviku želeli da rasterete taj deo ratišta, ali i da pokušaju da udalje ukrajinske snage od Donjecka koji je i dalje u domenu njihove aritljerije.

    Avdijevka je predgrađe Donjecka. Kako prenosi ISW, Rusi su potisnuli ukrajinsku odbranu na 4, 4,5 km. Uprkos tome Rusi nisu uspeli da okruže Avdijevku i stave pod rusku kontrolu puteve i prugu koja vodi do grada, kako bi im presekli dostavu ljudstva i oružja.

    Rusi nisu uspeli da zauzmu ni koksaru u Avdijevci, kao najvažniji strateški objekat u gradu koji bi im omogućio da sve linije komunikacije imaju na ništanu.

    Ukrajinci su evakuisali delove grada, ali deo stanovništva dan danas ne želi da napusti svoje domove, iako su u Kijevu objavili da ove zime neće moći da osiguraju grejanje svojim građanima.

    Prema ukrajinskim izvorima, iako je na tom delu fronta angažovano mnogo ruskih vojnika i tehnike, oni ipak moraju da vode računa da ne oslabe svoju odbranu na drugim područjima.

  • 8:1

    8:1

    Gubici Ukrajine tokom kontraofanzive u poređenju sa gubicima ruske vojske su otprilike osam prema jedan, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Rekli su da će poraziti Rusiju i pobediti na bojnom polju, da će strateški poraziti Rusiju. Počeli su aktivne vojne operacije, tzv. kontraofanzivu. To traje od 4. juna. Još nema rezultata, gubici su ogromni – otprilike jedan prema osam”, rekao je Putin u intervjuu za China Media Corporation, čiji je tekst objavljen na sajtu Kremlja.

    On je dodao da je Rusija još na pregovorima u Istanbulu izrazila spremnost da okonča sukob mirnim putem, istovremeno obezbeđujući svoje legitimne interese, prenosi Interfaks.

    “Tamo je ukrajinska strana za sebe predvidela veoma strog bezbednosni okvir i mi smo se sa tim saglasili. Ali, čim su se naše trupe povukle od glavnog grada Ukrajine, Kijeva, ukrajinska strana je sve te sporazume odmah bacila u vatru”, rekao je Putin.