VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Amerika je izdala Zelenskog, ostao je sam?

    Amerika je izdala Zelenskog, ostao je sam?

    Dok je svetska javnost okupirana ratom Izraela i Hamasa, koji preti da zapali svet, čini se da je sukob Rusije i Ukrajine, bar privremeno otišao u zaborav.

    Dvadeset meseci od početka ruske invazije, oko petine teritorije Ukrajine ostaje pod ruskom okupacijom. Desetine hiljada vojnika i civila je ubijeno, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom svojih putovanja oseća da je globalno interesovanje za rat oslabilo. Kao i nivo međunarodne podrške.

    “Najstrašnije je što se deo sveta navikao na rat u Ukrajini. Iscrpljenost ratom se kotrlja kao talas. Vidite to u Sjedinjenim Državama, u Evropi. I vidimo da čim počnu da se umaraju, to (rat u Ukrajini) im postaje kao predstava: “Ne mogu da gledam ovu reprizu 10. put”, ispričao je Zelenski.

    Sve manje novca
    Podrška javnosti za pomoć Ukrajini je u SAD mesecima u opadanju, a poseta Zelenskog Vašingtonu nije učinila ništa da je oživi.

    Oko 41 odsto Amerikanaca želi da Kongres obezbedi više oružja Kijevu, u odnosu na 65 odsto u junu, kada je Ukrajina započela veliku kontraofanzivu, prema Rojtersovom istraživanju sprovedenom ubrzo nakon odlaska Zelenskog.

    Ta ofanziva se odvijala mukotrpnim tempom i sa ogromnim gubicima, zbog čega je Zelenskom sve teže da ubedi partnere da je pobeda iza ugla. Sa izbijanjem rata u Izraelu, čak i zadržavanje pažnje sveta na Ukrajini postalo je veliki izazov.

    “Ukrajina ostaje bez opcija, Zelenski se zavarava”
    Ali uverenja Zelenskog se nisu promenila. Uprkos nedavnim zastojima na bojnom polju, on ne namerava da odustane od borbe niti da traži bilo kakav mir. Naprotiv, njegova vera u konačnu pobedu Ukrajine nad Rusijom zabrinjava neke od njegovih savetnika.

    “On se zavarava. Nemamo opcije. Ne pobeđujemo. Ali pokušajte da mu to kažete”, frustrirano kaže jedan od njegovih najbližih saradnika za Tajm magazin.

    Tvrdoglavost Zelenskog, kažu neki od njegovih pomoćnika, naštetila je naporima njihovog tima da smisli novu strategiju, novu poruku. Dok su raspravljali o budućnosti rata, jedno pitanje je ostalo tabu: mogućnost pregovora o mirovnom sporazumu sa Rusima. Sudeći po nedavnim istraživanjima, većina Ukrajinaca bi odbila takav potez, posebno ako bi za sobom povlačio gubitak bilo koje okupirane teritorije.


    Zelenski ostaje protiv čak i privremenog primirja.

    “Za nas bi to značilo da ovu ranu ostavimo otvorenom za buduće generacije”, kaže predsednik za Tajm.

    Zelenski to opisuje kao rat volje i strahuje da će se, ako se Rusi ne zaustave u Ukrajini, borbe proširiti van njenih granica.

    “Dugo sam živeo sa ovim strahom. Treći svetski rat bi mogao da počne u Ukrajini, da se nastavi u Izraelu i da odatle pređe u Aziju, a zatim da eksplodira negde drugde”, rekao je Zelenski.

    To je bila njegova poruka u Vašingtonu: Pomozite Ukrajini da zaustavi rat pre nego što se proširi i pre nego što bude prekasno. Brine se da je njegova publika prestala da obraća pažnju.

    Pad broja regruta
    Početkom rata Ukrajinci su se masovno prijavljivali u vojsku. Jedna grana vojske, poznata kao Snage Teritorijalne odbrane, prijavila je da je primila 100.000 novih regruta u prvih 10 dana rata. Masovna mobilizacija je delimično bila podstaknuta optimističkim predviđanjima nekih visokih zvaničnika da će rat biti dobijen za nekoliko meseci, ako ne i nedelja.

    “Mnogi su mislili da mogu da se prijave za brzu turneju i učestvuju u herojskoj pobedi”, kaže jedan član predsednikovog tima.

    Sada je regrutacija znatno smanjena. Kako su se napori za regrutaciju intenzivirali širom zemlje, društvenim medijima se šire priče o vojnim oficirima koji izvlače muškarce iz vozova i autobusa i šalju ih na front. Oni koji imaju sredstva ponekad podmićuju svoj izlaz iz službe, često plaćajući medicinsko izuzeće. Takve epizode ​​korupcije u sistemu regrutovanja postale su toliko raširene do kraja leta da je Zelenski 11. avgusta otpustio šefove kancelarija za regrutaciju u svim regionima zemlje.

    Odluka je imala za cilj da signalizira njegovu posvećenost borbi protiv korupcije. Ali, prema rečima visokog vojnog oficira, taj potez je imao suprotan efekat, jer je regrutacija skoro stala bez vođstva. Takođe se pokazalo da je otpuštene zvaničnike teško zameniti, delom i zbog toga što je reputacija kancelarija za regrutovanje bila ukaljana i povezana sa korupcijom.

    Poslednjih meseci, pitanje korupcije je zateglo odnose Zelenskog sa mnogim njegovim saveznicima. Uoči njegove posete Vašingtonu, Bela kuća je pripremila listu antikorupcijskih reformi koje je Ukrajinci trebalo da preduzmu. Jedan od pomoćnika koji je putovao sa Zelenskim u SAD rekao je za Tajm da su ti predlozi usmereni na sam vrh državne hijerarhije.

    “To nisu bili predlozi”, kaže drugi predsednički savetnik.

    Dramatični koraci
    Da bi rešio američku zabrinutost, Zelenski je preduzeo neke dramatične korake. Početkom septembra otpustio je svog ministra odbrane Oleksija Reznikova, člana njegovog najužeg kruga koji je bio pod lupom zbog korupcije u njegovom ministarstvu. Dva predsednička savetnika su rekla da on nije bio lično umešan u korupciju.

    “Ali nije uspeo da održi red u svom ministarstvu”, kaže jedan, ukazujući na naduvane cene koje je ministarstvo plaćalo za zalihe, kao što su zimski kaputi za vojnike i hrana.

    Kako su se vesti o ovim skandalima širile, predsednik je dao stroga naređenja svom osoblju da izbegava i najmanju percepciju samobogaćenja.

    “Ne kupujte ništa. Ne uzimajte nikakve odmore. Samo sedite za svojim stolom, budite tihi i radite”, kaže jedan službenik.

    Usred svih pritisaka da se iskoreni korupcija, pretpostavljalo se da će zvaničnici u Ukrajini dvaput razmisliti pre nego što uzmu mito ili pokupe državna sredstva. Međutim, ispostavilo se da nije tako.

    “Ljudi kradu kao da sutra ne postoji”, rekao je jedan od savetnika Zelenskog za Tajm.

    Putin trlja ruke
    Sve ovo naravno ide naruku Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu. Skretanje pažnje sa zločina u ratu i defakto umaranje Zapada od pomoći Ukrajini, Putin je radosno dočekao.


    Najočigledniji razlog zašto ova nova eksplozija na Bliskom istoku dolazi u pravo vreme za ruskog predsednika je taj što se ukrajinski saveznici okreću ka ratu u Izraelu, i to baš u vreme kad Rusija ponovo pokreće ofanzivu u Donbasu.

    Poslednjih dana ruske snage nemilosrdno granatiraju oblast oko Avdijivke, grada sa 30.000 stanovnika, koji sada broji manje od 2.000.

    Ukrajina polako ostaje bez opcija. Bez zapadne pomoći pitanje je koliko dugo će moći da se odupre.

  • Rusi pokrenuli veliki napad

    Rusi pokrenuli veliki napad

    Ruske snage su u oblasti Bahmuta u Donjeckoj oblasti značajno ojačane, izjavio je danas komandant kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine Oleksandar Sirski.

    On je naveo da su ruske snage prešle iz odbrane u aktivna dejstva.

    On je za agenciju Interfaks Ukrajina rekao da je situacija na istoku zemlje i dalje teška, da ruske trupe ne odustaju i da svakodnevno napadaju ukrajinske položaje.

    Prema rečima Sirskog, ruske snage su posebno aktivne u oblasti Kupjanska, gde pokušavaju da napreduju u nekoliko pravaca istovremeno, a njihova dejstva su podržana jakom artiljerijskom i minobacačkom vatrom, kao i sve većim brojem dronova kamikaza.

    “Istovremeno, zahvaljujući profesionalnim i koordinisanim akcijama naših vojnika, neprijatelj trpi velike gubitke i ne može da ostvari svoje ciljeve”, rekao je komandant kopnene vojske Ukrajine.

    Sirski je naveo da je, sa komandantima jedinica raspoređenih na delovima fronta gde su najjači ruski napadi, isplanirao dalje korake i odgovor na dejstva ruskih snaga.

  • Putin sazvao hitan sastanak: Okuplja se vrh države

    Putin sazvao hitan sastanak: Okuplja se vrh države

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin održaće danas hitan sastanak u 19 sati po moskovskom vremenu, odnosno 17 sati po srednjeevropskom vremenu.

    Sastanku će prisustvovati kompletno rukovodstvo zemlje.

    Kako je istakao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ruski predsednik Vladimir Putin će tokom dana održati sednicu na kojoj će biti reči o pokušaju Zapada da iskoristi dešavanja na Bliskom istoku kako bi se podelilo društvo.

    “Dobro je poznato i očigledno da su jučerašnji događaji oko aerodroma u Mahačkali u velikoj meri rezultat spoljnog mešanja, uključujući spoljni informativni uticaj”, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Podsetimo, grupa ljudi izazvala je nerede kada je sleteo avion iz Tel Aviva, ali aerodrom je privremeno ostao zatvoren, saopštila je ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj Rosavijacija.

    Uhapšeno je šezdeset ljudi.

  • Rusi napali, žestoko

    Rusi napali, žestoko

    Ruska vojska jutros je gađala Odesku oblast i verovatno pogodila lokalno brodogradilište projektilom “oniks”, prenela je ukrajinska agencija Unian.

    Projektil “oniks” može da razvije brzinu do 3.000 kilometara na čas, a Rojters prenosi izjavu guvernera Odese Oleha Kipera da su u napadu ranjene dve osobe.

    Prema rečima portparola vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignjat, Ruska Federacija bi mogla da upotrebi balističko oružje da napadne region.

    “Balistička raketa, ako je lansirana sa teritorije Krima, recimo, leti prilično kratko. Od lansiranja do dolaska, to je pitanje minuta, razumite to. Zapravo, ovo se upravo dogodilo…Prijavljeno je da ima eksplozija, sačekaćemo izveštaje lokalnih vlasti o tome koja vrsta oružja je korišćena”, rekao je on, prenela je ukrajinska novinska agencija Unian.

    Ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko je na Telegramu naveo da je na Odesu ispaljeno šest “oniks” projektila.

    “Napadnuta je i fabrika za remont brodova u blizini Odese”, napisao je on.

  • Rusija zaprijetila Evropi: Uzvratićemo i skupo ćete platiti

    Rusija zaprijetila Evropi: Uzvratićemo i skupo ćete platiti

    Rusija će konfiskovati imovinu koja pripada državama EU koje smatra neprijateljskim ako blok “ukrade” zamrznuta ruska sredstva u pokušaju finansiranja Ukrajine.

    To je rekao glavni saveznik predsednika Vladimira Putina, prenose HRT Vesti.

    Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je u petak da izvršna vlast EU radi na predlogu da se deo dobiti od zamrznute ruske državne imovine preusmeri za pomoć Ukrajini i njenoj posleratnoj obnovi.

    Vjačeslav Volodin, predsedavajući Državne dume, donjeg doma ruskog parlamenta, rekao je da će Moskva uzvratiti na način koji bi bio skuplji za blok ako EU krene protiv ruske imovine, od koje se mnogo drži u Belgiji.

    “Brojni evropski političari, predvođeni predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, ponovno su počeli da govre o krađi zamrznutih sredstava naše zemlje kako bi se nastavila militarizacija Kijeva”, rekao je Volodin, bliski Putinov saveznik, na aplikaciji za razmenu poruka Telegram.

    “Takva odluka zahtevala bi simetrični odgovor Ruske Federacije. U tom slučaju biće zaplenjeno daleko više imovine koja pripada neprijateljskim zemljama nego naših zamrznutih sredstava u Evropi”, rekao je.

    Fon der Lajen rekla je u petak da je vrednost zamrznute ruske državne imovine 211 milijardi evra i podsetila da je blok odlučio da Rusija mora da plati obnovu Ukrajine.

    Volodin je rekao da političari EU razmatraju taj potez “u nastojanju da zadrže svoja radna mesta i zbog loše finansijske situacije u koju su doveli svoje zemlje”.

  • Šojgu: Zapad može da izazove direktan vojni sukob nuklearnih sila, želi da nanese strateški poraz Rusiji

    Šojgu: Zapad može da izazove direktan vojni sukob nuklearnih sila, želi da nanese strateški poraz Rusiji

    Zapad koristi Ukrajinu da bi nanio “strateški poraz” Rusiji nakon što je Moskva preduzela kontramjere širenju na istok bloka NATO, predvođenog Sjedinjenim Državama, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, govoreći na 10. sjednici bezbjednosti na Sjanšanskom forumu za bezbjednost.

    Ne obazirući se na legitimna prava Rusije da osigura svoju bezbjednost, Bijela kuća je uporno težila širenju na istok bloka NATO-a koji kontroliše. Ovi agresivni koraci su nas naterali da preduzmemo kontramjere. Kao odgovor, Zapad je otvoreno stavio sebi za cilj da nanese Rusiji strateški poraz u hibridnom ratu koji je pokrenut protiv nas. Ukrajina je cinično izabrana da bude “ovan za udaranje”, kome je dodijeljena uloga samo potrošnog materijala – rekao je Šojgu.

    Prema njegovim riječima, SAD su, potpuno potčinivši zemlje zapadnog bloka, usmerile svoje vojno-političke resurse na održavanje globalne dominacije koja je na zalasku.

    • Težeći za ogromnom geopolitičkom i vojno-strateškom superiornošću, Vašington je godinama namjerno potkopavao i razarao temelje međunarodne bezbjednosti i strateške stabilnosti, uključujući sistem sporazuma o kontroli naoružanja – rekao je ruski ministar odbrane.

    On je dodao da su “savremene kataklizme u međunarodnim odnosima direktno povezane sa suprotstavljanjem pojedinih država neminovnom jačanju multipolarnog svijeta, njihovim pokušajima da po svaku cijenu održe sopstvenu hegemoniju”.

    • Zemlje koje se protive zapadnoj neokolonijalnoj diktaturi i brane principe jednakosti, policentričnosti i nedjeljive bezbjednosti na meti su žestokog pritiska i pokušaja političkog i ekonomskog davljenja – rekao je Šojgu.

    Konflikt velikih sila

    Zapad može da izazove direktan vojni sukob nuklearnih sila, podržavajući Ukrajinu u konfrontaciji sa Rusijom, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    • Zapadna politika koja ima za cilj eskalaciju sukoba sa Rusijom nosi prijetnju direktnog vojnog sukoba između nuklearnih sila, što može imati katastrofalne posledice – rekao je Šojgu.

    Prema njegovim riječima, SAD i NATO se ozbiljno nadaju da će uspeti da potkopaju bezbjednost Rusije i da izgubi volju za otporom.

    • Uprkos tome, Rusija je spremna za političke diskusije o “postkonfliktnom rešavanju ukrajinske krize” i “parametrima za dalji suživot sa Zapadom” – istakao je ruski ministar odbrane.
  • Uhapšeno 60 osoba, povrijeđeno devet policajaca

    Uhapšeno 60 osoba, povrijeđeno devet policajaca

    Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije saopćilo je kako je nakon jučerašnjih nereda na aerodromu u Mahačkali u zatvoru zadržano 60 osoba.

    Naime, nakon što je grupa ljudi upala na aerodrom u Dagestanu, tražeći one putnike koji dolaze iz Tel Aviva, uslijedila je eskalacija i tučnjava u kojoj su učestvovali pripadnici snaga sigurnosti Rusije i i stanovnici Mahačkale.
    “Policija je identifikovala 150 osoba koje su aktvino učestvovale u neredima u zračnoj luci Mahačkale. Od toga je 60 osoba zadržano u pritvoru do rasvjetljavanja okolnosti”, piše Kommersant.

    Povrijeđeni su i brojni policajci.

    “U neredima na aerodromu povrijeđeno je devet policajaca. Zadobili su razne povrede, a dvojica su zadržana u bolnici”, navodi se u izvještaju policije.

    U trenutku slijetanja leta iz Tel Aviva na aerodromu se okupilo nekoliko hiljada ljudi te su se protivili slijetanju ovog aviona.
    “Neki demonstranti su upali na aerodrom te su u potpunosti blokirali rad, zbog čega je ruska agencija za zračni saobraćaj bila prinuđena da zatvori aerodrom. Planirano je da se letovi nastave 31. oktobra”, saopšteno je.

  • Hamasov napad i Ukrajina… Za njih je sve to dio istog rata

    Hamasov napad i Ukrajina… Za njih je sve to dio istog rata

    Za mnoge Ukrajince, Hamasov napad na izraelske civile imao je velike sličnosti sa ruskom invazijom na Ukrajinu prošle godine, piše danas Glas Amerike.

    Lideri ukrajinske jevrejske zajednice i političari međutim strahuju da će rat između Izraela i Hamasa odvratiti pažnju sveta od patnji ukrajinskih civila, zbog čega se nadaju da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da podržavaju i Izrael i Ukrajinu.

    U jednoj od najstarijih sinagoga u centru Kijeva, vojni kapelani različitih vera okupili su se na večeri.

    Pošto su bili na prvoj liniji rusko-ukrajinskog rata od početka invazije, uočavaju brojne paralele između te borbe i nedavnog napada ekstremista iz Hamasa na Izrael.

    Rabin David Milman objašnjavao je svojim kolegama poreklo sukoba Izraela i Hamasa.

    “Prvo, bio sam užasnut. Moja deca i unuci su tamo. Nisam mogao da shvatim kako je to moguće. Nismo očekivali nešto tako. Očekivali smo Hezbolah, Iran – ali Hamas? U poređenju sa Hezbolahom i Iranom, oni su samo sitni džeparoši. Obaveštajna služba nije obraćala dovoljno pažnje na njih”, rekao je on.

    Sve o ratu Izraela i Hamasa pratite u Live Blogu B92.

    Milman smatra da ruski napad na Ukrajinu i Hamasov na Izrael prate isti šablon. On ističe da Hamas nije mogao da izvrši takav napad bez ozbiljne pomoći i planiranja spolja. Sumnja na Rusiju, iako kaže da nema dokaze.

    Direktor ukrajinskog Udruženja za bliskoistočne studije Ihor Semivolos kaže da oba rata imaju iste neprijatelje demokratije, piše VOA.

    “Na strateškom nivou, nema sumnje da su Rusija i Iran umešani, a pošto su te zemlje naši neprijatelji, to mora da utiče na naš sukob koji je sve globalniji. Kako je rekao predsednik SAD Bajden, to je deo svetskog sukoba između demokratije i autokratije, i osećamo njegove posledice po Ukrajinu”, objašnjava Semivolos.

    Ivana Klimpuš-Cintadze, predsedavajuća Parlamentarnog odbora za integraciju Ukrajine u EU, kaže da mnogi Ukrajinci vide napad na Izrael kao deo istog rata u kojem se Ukrajina bori.

    Ona podržava pristup predsednika Bajdena da kombinuje paket pomoći Ukrajini i Izraelu.

  • Zaharova: Činimo sve za oslobađanje talaca

    Zaharova: Činimo sve za oslobađanje talaca

    Rusija čini sve što može za oslobađanje talaca koje drži Hamas, izjavila je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Dajemo sve od sebe na svim stranama. Prvo, ovo je politički rad u međunarodnim formatima, u Ujedinjenim nacijama, da lobiramo za ono najvažnije – da se prekine vatra, zaustavi nasilje, da se postigne ono što se generalno zove deeskalacija”, rekla je ona televizijskom kanalu “Rusija jedan”.

    Prema podacima izraelske vojske, Hamas je u napadu na južni dio Izraela 7. oktobra zarobio i odveo u Pojas Gaze više od 230 ljudi, prenosi “Srna”.

  • Lukašenko: Rat Rusije i Ukrajine u pat poziciji, pregovarati o okončanju

    Lukašenko: Rat Rusije i Ukrajine u pat poziciji, pregovarati o okončanju

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko ocenio je da se Rusija i Ukrajina na prvoj liniji fronta nalaze u pat poziciji.

    On je dodao i da dve strane treba da sednu za sto i pregovaraju o okončanju konflikta, preneo je danas Rojters.

    “Postoji dovoljno problema sa obe strane i, uopšteno govoreći, situacija je sada došla do pat pozicije – niko ne može da uradi ništa, niti može značajno da pojača svoju poziciju. Oni su na frontu okrenuti licem u lice, do smrti, ukopani u rovu. Ljudi umiru”, rekao je Lukašenko.

    Bela kuća je saopštila da su ruske snage nastavile da atakuju ove nedelje u blizini uništenog grada kod Donjecka, Avdejevke, i imale, kako se navodi, “velike gubitke”, ali se veći deo fronta u Ukrajini malo promenio u prethodnoj godini, uprkos napornoj višemesečnoj ofanzivi Kijeva.

    Lukašenko je rekao da ukrajinski zahtev Rusiji da napusti njenu teritoriju “treba da bude rešen za pregovaračkim stolom, tako da niko više ne izgubi život”.

    “Moramo da sednemo za pregovarački sto i da postignemo sporazum. Kao što sam jednom već rekao: nisu potrebni preduslovi. Glavna stvar je da se izda komanda ‘stop'”, odgovorio je Lukašenko na pitanje beloruske novinske agencije Belta.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je u subotu, na skupu sa 60 nacionalnih savetnika, da je njegov plan u 10 tačaka jedini način da se završi rat.

    U tom planu se uključuje vraćanje ukrajinskog teritorijalnog integriteta.