Ruske trupe su večeras sa privremeno okupirane ukrajinske leve obale granatirale priobalne oblasti Hersona, objavio je guverner Hersonske oblasti Roman Mročko.
“U priobalnim oblastima Hersona ima eksplozija! Neprijatelj napada sa privremeno okupirane leve obale“, navodi se u objavi na Telegramu, prenosi Ukrinform.
Kako podseća kijevska agencija, četiri osobe su povređene u Hersonu od neprijateljskih udara na stambene zgrade.
Ukrajina je pokrenula istragu o pogibiji vojnika 128. brdsko-jurišne brigadi, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u večernjem obraćanju.
On je naveo da će biti sprovedene promene u vojsci kako bi se iskorenio nemar.
Zelenski je preneo saučešće rođacima poginulih, ali je napomenuo da se tragedija “mogla izbeći“.
“Ministar odbrane (Rustem) Umerov me je izvestio o merama koje su preduzete da se saznaju sve okolnosti onoga što se dogodilo, ko je šta konkretno naredio. Zbog tragedije je takođe pokrenut krivični postupak“, rekao je ukrajinski predsednik, prenosi Kijev independent.
Predsednik je obećao da će sprovesti promene u oružanim snagama kako bi se pozabavili nemarom, praksama iz sovjetskog doba i birokratijom.
“Glavna stvar je utvrditi punu istinu o tome šta se dogodilo i sprečiti da se ovo ponovi”, rekao je Zelenski i ukazao na važnost očuvanja nacionalnog jedinstva u borbi protiv ruske invazije.
U ruskom napadu tokom ceremonije dodele vojnih nagrada 3. novembra u Zaporoškoj oblasti ubijeno je više od 20 vojnika, iako tačan broj do sada nije potvrđen.
Sve je veći raskol između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i vojnog zapovedništva zemlje.
Igor Žovka, zamenik šefa kancelarije Zelenskog u subotu je osudio procenu ukrajinskog vojnog zapovednika da je rat s Rusijom u “zastoju”. Žovka je reagovao na intervju s vojnim zapovednikom Valerijem Zalužnim, koji je za “Ekonomist” rekao da je Ukrajina u pat-poziciji i da najverovatnije neće biti dubokog proboja u ratu.
Žovka je za ukrajinsku televiziju rekao da će Rusi Zalužnijev intervju “pažljivo pročitati, zabeležiti i izvući zaključke”. Rekao je da je primio pozive od kolega iz partnerskih zemalja “koji su u panici” i ispituju dali je rat zaista na mrtvoj tačci, kao što je opisao Zalužni.
“Da li ehto ono što smo hteli da postigemo ovim člankom?” pitao je Žovka. “Možda je ovo vrlo dubok strateški plan i tako ćemo postići određeni usjeh. Ali da budem iskren, jako sam iznenađen”, dodao je.
Napetosti dolaze u ključnom trenutku rata. Kntraofanziva Kijeva je spora, a rat na Bliskom istoku je podstakao strahove da bi finansijska i vojna pomoć Zapada mogla da posustane.
Zelenski se takođe nije složio sa Zalužnijevom procenom na konferenciji za medije s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, ali je priznao da su ljudi umorni nakon 18 meseci rata u zemlji.
“Svi se moramo okupiti i rešiti probleme, više raditi s našim partnerima na protivvazdušnoj odbrani, deblokirati nebo i omogućiti našim momcima da preduzmu akcije. To je ono o čemu moramo razmišljati. Samo o tome. Ne o tome gde ćemo biti sutra”, rekao je Zelenski.
Zalužni je u svom intervjuu takođe izneo viziju onoga što bi Ukrajina trebalo da učiniti i vrstu podrške koja je potrebna od partnera da bi se pomakla s mrtve tačke.
Ukrajina za zimu sprema napad veliki napad dronovima na različite regione Rusije.
Ovo je izjavio načelnik Glavne uprave za borbene udarne sisteme Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Serhij Baranov.
Baranov je za Independent rekao da će ti napadi “izazvati mnogo problema” za Rusiju u narednih nekoliko meseci.
Naveo je da će na udaru ukrajinskih dronova biti i poluostrvo Krim, čije je pripajanje Rusija proglasila 2014. godine, prenosi agencija Unian.
Prema rečima ukrajinskog generala, Ukrajina tim napadima želi da konsoliduje “značajne uspehe” poslednjih nedelja, kada su, kako je naveo, “pogođeni mnogi od najvažnijih vojnih objekata” na Krimu i u ruskim gradovima.
Rusija od početka napada na Ukrajinu 24. februara 2022. godine saopštava da Ukrajina izvodi napade dronovima na oblasti u Rusiji duž granice i na Krim, ali i na Moskvu.
Američki i evropski zvaničnici razgovarali su sa ukrajinskom vladom o tome šta bi mogući mirovni pregovori sa Rusijom mogli da obuhvate kako bi se okončao rat.
Kako navodi NBC, to su navodno kazali neidentifikovani visoki američki zvaničnik i bivši američki zvaničnik.
U ratu u Ukrajini, koji sada traje 21 mesec, stotine hiljada ljudi je ubijeno ili ranjeno, a delovi zemlje su razoreni.
Rat je izazvao najdublju krizu u odnosima Moskve sa Zapadom od Kubanske raketne krize 1962. godine.
NBC je rekao da su razgovori uključivali veoma široke okvire onoga od čega bi Ukrajina možda morala da odustane da bi postigla dogovor sa Rusijom. Rojters nije mogao nezavisno da proveri razgovore.
Razgovori s Ukrajinom dolaze u jeku zabrinutosti američkih i evropskih zvaničnika da je rat dosegao mrtvu tačku, kao i zbog sposobnosti Zapada da nastavi da pruža pomoć Ukrajini, rekao je zvaničnik, a prenosi NBC.
Rusija trenutno kontroliše oko 17,5 odsto međunarodno priznate teritorije Ukrajine.
Bela kuća je priznala da smanjuje pakete vojne pomoći Ukrajini zbog iscrpljivanja sredstava koje je odobrio Kongres SAD.
“Počinjemo da predajemo Ukrajini manje pakete vojne imovine Pentagona, kako bismo rastegli svoje mogućnosti podrške Ukrajini na maksimalno dugi rok,” izjavila je portparol Bele kuće Karin Žan Pjer.
Ona je pozvala Kongres SAD da požuri sa odobravanjem dodatnih 60 milijardi dolara koje je tražio američki predsednik Džozef Bajden, kako bi pokazao da “SAD i dalje odlučno podržavaju Ukrajinu”.
Vrednost novog paketa vojne pomoći Ukrajini je 425 miliona dolara, od čega je 125 miliona izdvojeno za oružje i municiju iz skladišta Pentagona.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je potvrdio svoj stav da nije vreme za pregovore sa Rusijom.
On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Kijevu negirao da su ga zapadni lideri pritiskali da to učini.
“Svi znaju moj stav, koji se poklapa sa stavom ukrajinskog društva… Danas niko ne vrši pritisak na mene da pregovaram, nijedan od lidera EU ili SAD. Da sada sednemo sa Rusjiom i razgovaramo i damo joj nešto – to se neće desiti”, rekao je on.
Podestimo, NBC je ranije danas objavio da zvaničnici Amerike i EU razgovarali sa ukrajinskom vladom o tome šta bi mogući mirovni pregovori sa Rusijom mogli da obuhvate kako bi se okončao rat.
Kako navodi NBC, to su navodno kazali neidentifikovani visoki američki zvaničnik i bivši američki zvaničnik.
Ukrajinske oružane snage saopštile su da su danas pogodile pomorsku i lučku infrastrukturu u brodogradilištu u lučkom gradu Kerču na Krimu.
Šef administracije Krima Sergej Aksjonov je rekao da su delovi oborene rakete pogodili dok za popravku brodova i da nije bilo žrtava, preneo je Rojters.
“Uveče 4. novembra Oružane snage Ukrajine izvele su uspešne udare na pomorsku i lučku infrastrukturu fabrike ‘Zaliv’ u privremeno okupiranom gradu Kerču“, navelo je Odeljenje za strateške komunikacije Oružanih snaga Ukrajine na aplikaciji Telegram, ne iznoseći druge detalje.
Komandant ukrajinskog vazduhoplovstva Mikola Oleščuk napisao je na Telegramu da se nada da će još jedan brod završiti kao brod “Moskva”, koji je potopljen 14. aprila 2022. godine.
Oleščuk je naveo da su krstareće rakete pogodile infrastrukturu u Zalivu, koji se sada zove B.E. Butoma, gde je stacioniran jedan od najmodernijih brodova ruske mornarice.
On je dodao da čeka zvaničnu potvrdu rezultata. Aksjonov je, međutim, rekao da su sistemi protivvazdušne odbrane delovali u brodogradilištu u Kerču.
“Fragmenti oborenih projektila pali su na teritoriju jednog od suvih dokova (dokova gde se popravljaju brodovi)”, naveo je Aksjonov na Telegramu.
Prema njegovim rečima, nije bilo žrtava. Rojters nije uspeo da proveri ni ruske, niti ukrajinske navode.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski danas je razrešio Viktora Horenka sa mesta komandanta Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine (ZSO VS).
Umesto njega je imenovao Serhija Lupančuka.
Pomenuti ukazi objavljeni su na sajtu Kancelarije šefa ukrajinske države, prenosi Ukrinform.
Zasad nema detaljnijih informacija o novom načelniku ZSO VS.
Kako je saopšteno, Viktor Horenko je general-major i učesnik je rusko-ukrajinskog rata, a za komandanta Snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine bio je postavljen 25. juna 2022. godine.
Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da zemlje Zapada, koje su ranije insistirale da Ukrajina treba da pobijedi Rusiju na bojnom polju, postepeno mijenjaju svoj stav.
“Oni sada mijenjaju pjesmu, govore različite stvari”, rekao je ruski lider članovima Javne komore Ruske Federacije, tijela civilnog društva zaduženog da konsultuje vladu o kreiranju politike.
Putin je naglasio da Rusija treba da postane jača u svim aspektima, kao što su ekonomija, vojska i politička stabilnost.
“Takva snaga odvraća neprijateljske aktere u pokušaju izoluju Rusiju”, naglasio je on.
On je podsjetio da je EU odbacila ruske energente.
“Pa šta? Šta je rezultat? Naš BDP će porasti do tri odsto ove godine, a vodeće evropske ekonomije bilježe gubitke”, rekao je Putin.
Putin je naveo EU ima istinske probleme, napominjući da to govori sa radošću.
“To ne znači da treba da se ponašamo agresivno, već da moramo biti suvereni u svakom smislu te riječi”, dodao je Putin.
SAD i njihovi saveznici optužili su Rusiju da je pokrenula “ničim izazvan” napad na Ukrajinu prošle godine i obećali su da će podržavati Kijev “koliko god bude potrebno” da porazi Moskvu.
Vašington je saopštio da je njegov cilj u Ukrajini da nanese “strateški poraz” Rusiji.