Oznaka: Rusija

Ukrajinske vlasti se žale da su zapadne zemlje počele da zaboravljaju na Kijev, pošto su sukob na Bliskom istoku i pomoć Izraelu izbili u prvi plan.

Međutim, Figaro piše da je ovaj trend nastao ranije i da ima dublje razloge.

Nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, situacija je postala još napetija.

Sada SAD moraju da pomognu svom savezniku bez napuštanja Ukrajine, uprkos unutrašnjim podelama. Kako napominje autor članka, zbog toga je Džo Bajden spojio pomoć dvema zemljama u jedan paket, pošto ideja o pružanju dodatne pomoći samoj Ukrajini više nema veliku podršku u Vašingtonu, piše Figaro.

Ukrajinska kontraofanziva je bila neuspešna. Prema rečima glavnokomandujućeg trupa Valerija Zalužnog, rat je u ćorsokaku, podseća francuski list.

Pristalice Ukrajine treba da “preispitaju svoju viziju pobede”, jer se sukob očigledno neće završiti u njihovu korist, piše Vašington post.

Ukrajina je danas u lošijoj situaciji nego u novembru prošle godine, ali ne treba se nadati pomoći saveznika: oni ne idu u direktan rat sa Rusijom i da rizikuju nuklearni udar samo da bi pomogli Kijevu.

Umesto da se i dalje nada nemogućem, Vašington post poziva Ukrajince da “pređu sa snova o pobedi na pripremu za život u ćorsokaku”. Uprkos svim svojim rečima, Sjedinjene Države neće podržati Ukrajinu na štetu njenih interesa: one nemaju želju za direktnim ratom sa Rusijom.

Prema pisanju lista, “pobeda Rusije u Ukrajini bila bi užasan udarac američkim interesima, ali ne toliko strašna da bi Vašington rizikovao nuklearni rat”.

Stoga, umesto da nastave da se slepo oslanjaju na svoje saveznike i njihovu pomoć, Ukrajinci bi trebalo da preispitaju svoje ciljeve i mogućnosti: ismejavanje i snishodljivost skepticima više neće funkcionisati — problem nije u njima, već u strategiji, piše Vašington post.

Politički analitičar Miloš Laban smatra da se bliži kapitulacija Ukrajine.

On je rekao da ne vidi drugo rešenje u situaciji kada je Rusija ukazala na jednu važnu činjenicu vojno-tehničkog karaktera.

“Rusi raspolažu naoružanjem koje može da funkcioniše i u zimskim uslovima, dok je Ukrajina svoje sovjetsko naoružanje davno potrošila, a od NATO-a dobila naoružanje koje nema te karakteristike”, kazao je Laban danas za Tanjug.

“Vidim da su i iz zapadnih izvora po mnogo čemu odbrojani dani Zelenskom na mestu predsednika Ukrajine, i da mnogi pominju vrhovnog komandanta vojnih snaga Ukrajine, Zalužnja, kao nekog ko će preuzeti rukovođenje. Osim toga, treba imati u vidu činjenicu da je Zalužnji stari kadar koji se zajedno sa ruskim oficirima školovao u Sovjetskom savezu”, rekao je Laban.

Podsetio je da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ušao u politiku kao prethodno profesionalni glumac i ocenio da se Zelenski pokazao neuspešnim, jer je, tvrdi Laban, upropastio ogromna finansijska sredstva i naoružanje koje je Zapad davao Ukrajini.

Laban kaže da je očigledno da sleduje kadrovska promena u Ukrajini i da, s obzirom na izjavu ruske strane.

Moskva neće prestati sa vojnim dejstvima dok ne sprovede svoje ciljevi vojne operacije, demilitarizaciju ostatka Ukrajine i odbijanje ulaska Ukrajine u NATO.

On smatra da je Zapad pustio Ukrajinu “niz vodu”, i da pokušava da sačuva neki minimum ugleda jer je evidentan poraz Ukrajine, odnosno NATO-a koji stoji iza Ukrajine, ukoliko se, kako kaže, nastavi ovako kako je Zelenski počeo.

“Tu možemo očekivati poteze koji će ići u pravcu da se ti koji preuzmu rukovođenje Ukrajine saglase s tim da ovih pet oblasti koje su zvanično pripojene Ruskoj Federaciji, ostanu u sastavu Ruske Federacije, a da se prihvati zauzimanje jednog neutralnog položaja, da se spase šta se spasiti može. Ne vidim ni jedan način da Ukrajina vojnički izađe kao pobednik”, ocenio je Laban.

Pomoćnik glavnokomandujućeg Valerija Zalužnog, Genadij Čestjakov poginuo je od eksplozije granate u svojoj kući u blizini Kijeva, prenosi Strana.

“U selu Čaiki 39-godišnji vojnik poginuo je kod kuće od nepažljivog rukovanja municijom. Njegov 13-godišnji sin je teško ranjen i hospitalizovan je”, rekla je portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Marijana Reva.

Prema pisanju Strane, preminuli je radio kao pomoćnik glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine. Vojnikova supruga i ćerka takođe su navodno bile prisutne u kući u trenutku eksplozije. Prema preliminarnim informacijama, one nisu povređene, prenosi RIA Novosti.Prošle nedelje, u članku za Ekonomist, Zalužni je javno kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. On je rekao da su Oružane snage Ukrajine zašle u ćorsokak i priznao da nije u stanju da demonstrira impresivan tempo napredovanja trupa koji se od njega očekivao na Zapadu.

Ukrajinska kontraofanziva je na mrtvoj tački, piše Ričard Kemp za britanski Telegraf.

Kako se navodi u tekstu čije delove je preneo Jutarnji list, trebalo je da ukrajinska kontraofanziva postigne strateški proboj protiv ruske odbrane ili da Ruse dovoljno iscrpi i izazove kolaps neprijateljskih snaga i istovremeno da pogura zapadne zemlje da zadrže svoju podršku Kijevu.

Sve to trebalo je učiniti pre zime, kada će oklopni manevri postati neodrživi. Ali sada smo na toj tački, a nije došlo ni do proboja ni do iscrpljivanja, niti su takvi uspesi na vidiku, piše Kemp.

Umesto toga, kontraofanziva atrofira prema mrtvoj tački, bez ikakvih izgleda da probije rusku jako utvrđenu odbranu s trenutnim vojnim sposobnostima. Čak i ovo može biti optimistično gledište, jer Rusija nedvosmisleno priprema vlastitu ofanzivu protiv istrošene ukrajinske vojske.

Kemp smatra da je kontraofanziva mogla da uspe da su SAD i evropske zemlje pomogle u dovoljnoj meri, ali nisu uspeli u tome, pružajući samo dovoljno vojne pomoći da se Ukrajina bori, ali ni blizu dovoljno da osiguraju pobedu protiv tako moćnog neprijatelja.

Svaki korak bio je obeležen odugovlačenjem i nevoljnošću da se Ukrajini daju alati koji su joj bili potrebni da dovrši posao.

Kao primer Kemp navodi mesece neodlučnosti SAD koje su tek u oktobru konačno isporučile rakete dugog dometa ATACMS, koje su mogle biti odlučujuće da su poslate ranije, dok su borbeni avionic F-16 koji bi umnožili ukrajinsku borbenu moć, još uvek daleka vizija.

Iza ovog neuspeha bila je uspešna ruska kampanja odvraćanja. U vreme kada je hrabra akcija bila neophodna, pretnje Moskve eskalacijom dočekane su s bojažljivošću i strahom.

Vašington je dao prednost izbegavanju odmazde u odnosu na ukrajinsku pobedu, smatra Kemp i dodaje da se Bajden bojao Putinovog gneva ako snabde Ukrajinu oružjem koje bi moglo pogoditi rusku teritoriju.

Ipak, pokazujući ispraznost svojih pretnji, kada je ATACMS prvi put korišćen prošlog meseca, Putin ih je umanjio, tvrdeći da oružje “ne može promeniti situaciju na prvim linijama fronta”.

Sve je to ostavilo Ukrajinu u teškoj situaciji. Evropski čelnici, od kojih su se mnogi kolebali od samog početka, sada imaju malo nade da će svoju vojnu pomoć videti pretvorenu u uspeh na bojnom polju.

Umorni su od rata i žele da postignu dogovor s Kremljom kako bi ga okončali. To je priznala i italijanska premijerka Đorđa Meloni u telefonskom razgovoru s poznatim ruskim šaljivdžijama: “Vidim da je dosta umora, moram reći, sa svih strana. Blizu smo trenutka u kom će svi shvatiti da nam treba izlaz”, rekla je ona dvojici Rusa koji iz šale zovu najveće svetske zvaničnike jažno im se predstavljajući.

Podseća se da je to bilo još u septembru, a od tada se pažnja sveta preusmerila na Bliski istok, gde ruski saveznik Iran raspiruje regionalni požar.

Putinova strategija smanjivanja podrške Zapada Ukrajini nije mogla biti bolje ispunjena. Posledice sukoba na Bliskom istoku takođe su stvorile sve veće brige kod kuće, s američkim i evropskim gradovima pogođenim masovnim protestima protiv podrške njihovih vlada Izraelu.

U međuvremenu, američkom predsedniku Džozefu Bajdenu se približavaju izbori. Spoljna politika možda nije odlučujući faktor u glasanju, ali je svakako ključni činilac.
Bajdenu je potreban veliki plus kako bi poništio avganistanski debakl koji beskrajno recikliraju njegovi protivnici.

Nadao se da će mu to omogućiti uskrsnuće Obaminog nuklearnog sporazuma s Iranom i istorijska normalizacija između Izraela i Saudijske Arabije. Ali oba su sada isključena, barem srednjeročno.

Rešenje rata u Ukrajini jedna je od preostalih opcija, pa se postavlja pitanje – šta ako Bajden odluči da pritisne Ukrajinu na prekid vatre pretnjom da će uskratiti ili smanjiti američku podršku?