VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Putin priznao šta ga brine

    Putin priznao šta ga brine

    Ono što se događa na globalnom energetskom tržištu utiče i na našu zemlju, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa članovima vlade.

    Istakao je da Moskva nije zainteresovana za beskrajan rast cena energetskih resursa, uključujući i gas, ali da se to dešava protiv njene volje.

    Kako kaže, ruske vlasti su zabrinute zbog mogućih posledica krize na energetskom tržištu u Evropi. “Ono što me brine i, kako razumem, ono što brine vladu Rusije su moguće posledice krize na energetskom tržištu, uključujući i mere za podršku stanovništvu koje su predložile neke od naših kolega u Evropi”, rekao je Putin putem video-konferencije, dodajući da bi te mere mogle da dovedu do mnogih problema u različitim oblastima, preneo je Sputnjik.

    Ako dođe do smanjenja potrošnje, a takva situacija na kraju vodi do smanjenja potrošnje, to će uticati i na naše proizvodne kompanije i na “Gasprom”, objasnio je Putin.

    Upozorio je da su “sve to stvari koje su u velikoj meri napravile naše kolege, uključujući i u Evropi”, ali da bi i po njih moglo da bude određenih posledica.

    Istovremeno, predsednik je naglasio da ruska vlada radi na brojnim merama za neutralisanje negativnih posledica rasta svetskih cena prirodnog gasa. Takođe je zamolio potpredsednika vlade Aleksandra Novaka da ga izvesti kakva je situacija na glavnim tržištima. S tim u vezi, Novak je izjavio da situacija na globalnom tržištu gasa ostaje napeta zbog visokih cena.

    “Sada se u Evropi cene u proseku kreću oko 1.000 – 1.100 dolara, a u azijsko-pacifičkom regionu oko 1.200 dolara za hiljadu kubnih metara gasa”, rekao je Novak tokom sastanka sa šefom ruske države.

    Vicepremijer je dodao da su cene gasa od početka ove godine porasle za oko 3,5 puta.

    “U isto vreme primećujemo prilično veliki rast cena ostalih energenata. Konkretno, cene uglja porasle su tri do četiri puta u odnosu na prošlu godinu – do 160 do 200 dolara po toni u zavisnosti od marki. Cene električne energije su porasle pet do šest puta”, objasnio je potpredsednik vlade.

    Rusija očekuje 2021. godine značajno povećanje potražnje za gasom u zemljama azijsko-pacifičkog regiona, a posebno u Kini – za 17 odsto, u Južnoj Koreji – za 18 odsto, ocenio je Novak, dodajući da se predviđa da će u azijsko-pacifičkim zemljama generalno potražnja za gasom porasti za sedam do osam odsto.

    Cene gasa u Evropi naglo su skočile poslednjih meseci. Od početka avgusta do kraja septembra cena se više nego udvostručila, a 6. oktobra dostigla je istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon čega je na tržištu započeo pad, ali cene i dalje premašuju granicu od hiljadu dolara.

    Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.

  • Stigao iznenađujući odgovor Moskve: “Razgovor sa psihologom”

    Stigao iznenađujući odgovor Moskve: “Razgovor sa psihologom”

    Izjava o Rusiji kao “ozbiljnoj pretnji” je poput razgovora sa psihologom, ocenila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Izjava načelnika štaba odbrane Velike Britanije Nikolasa Kartera, koji je rekao da Rusija sa stanovišta Londona predstavlja “ozbiljnu pretnju”, liči na citate iz razgovora sa psihologom, prokomentarisala je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    “Izjave o ‘ozbiljnoj pretnji’ i ‘hroničnom izazovu’ više liče na citate iz razgovora sa psihologom, samo javno iznete”, napisala je Zaharova na Telegramu. Prema njenim rečima, čovečanstvo ne ulazi u eru multipolarnog sveta, kako je rekao Karter, nego odavno živi u njemu.

    “Multipolarni svet ne znači konkurenciju njegovog Kraljevstva sa autoritarnim rivalima. Kao prvo, polovi su centri preplitanja interesa zemalja koje ne traže jedna u drugoj suparnike protiv nekoga, nego partnere za nešto konstruktivno. Kao drugo, ideologija NATO-a i svih drugih trojnih odbrambenih saveza, prvobitno usmerenih na razdor u regionalnom okruženju, nisu znak multipolarnosti, nego simptom ‘geopolitičkog bipolarnog poremećaja’ 20. veka koji Zapad pokušava da primeni u ovom veku, 21. I kao treće, istorijski je teško pronaći autoritarnijeg igrača od Velike Britanije”, zaključila je Zaharova.

    Ranije je načelnik štaba odbrane Velike Britanije general Nikolas Karter izjavio tokom govora u Centru za novu američku bezbednost da je Rusija „ozbiljna pretnja“ za zemlju, a Kina hronični sistemski izazov.

    U Velikoj Britaniji je u martu objavljena nova odbrambena strategija u kojoj je Rusija identifikovana kao velika pretnja.

    “Rusija je najveća pretnja… Velika Britanija će aktivno reagovati i braniti se od čitavog spektra pretnji koje dolaze iz Rusije”, navodi se u odgovarajućem izveštaju.

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je početkom marta da je stepen odnosa između Moskve i Londona na tački zamrzavanja. Ministar je podsetio da je proteklih godina britanska vlada zadržala oštar antiruski kurs, praćen stalnim povećanjem sankcionog pritiska.

  • Vojska, tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni – pregovori ili zastrašivanja?

    Vojska, tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni – pregovori ili zastrašivanja?

    Nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, porastao je uticaj Rusije u regionu.

    Moskva želi da se profiliše organizacijom međunarodne konferencije o Avganistanu i pritom koristi kontakte s talibanima.

    Kada predstavnici talibana krenu prema Moskvi, biće to ruta koja im je vrlo dobro poznata. Samo tokom ove godine, rusko Ministarstvo spoljnih poslova ih je ugostilo tri puta – u januaru, u martu i u julu. Takozvani “Moskovski format” o situaciji u Avganistanu biće prva međunarodna konferencija na kojoj će talibani učestvovati nakon što su preuzeli vlast u Kabulu. Taj skup se održava 20. oktobra.

    Kontakti s islamistima

    Rusija je proteklih godina radila na produbljenju kontakata s islamistima i to se Moskvi očito isplatilo. Ključni trenutak se dogodio 2016. Nakon što je Vašington, tada je predsednik bio Donald Tramp, aktivno forsirao kontakte s talibanima, i Rusija nije htela zaostati za SADm, kaže Andrej Kazancev, stručnjak za Avganistan i docent na Moskovskoj diplomatskoj školi MGIMO. “Osim toga, tada su već bile jasne razmere problema s Islamskog državom (IS) u Avganistanu”, kaže Kazancev. Na granici prema centralnoj Aziji postojala je “koncentracija terorista”, dodaje ovaj stručnjak.

    Pritom nikome nije smetala činjenica da su talibani u Rusiji zabranjeni kao teroristička organizacija. “Već i pre toga se dogodio presedan”, kaže Kazancev za DW. Rusija je 2013. primila tadašnjeg egipatskog predsednika Mohameda Mursija, člana Muslimanske braće – iako je i ta organizacija takođe zabranjena, dodaje Kazancev.

    Rusija se talibanima “gotovo ulizivala”, kaže Volfgang Rihter iz berlinske Fondacije nauka i politika (SWP) i napominje kako su politički predstavnici talibana redovno bili pozivani u Moskvu. Ključnu ulogu u tim razgovorima do današnjih dana igra Samir Kabulov, poverenik ruskog predsednika za Avganistan.

    Ovaj 67-godišnji ruski diplomata i bivši ruski ambasador u Avganistanu u poslednje je vreme stekao ugled “skoro pa advokata talibana na međunarodnoj bini”, stoji u jednoj analizi moskovskog Karnegi centra. Kabulov, kako stoji u tom papiru, zbog toga nije stekao simpatije bivše avganistanske vlade, naprotiv. “Mi ćemo morati da izgradimo odnose s novim vlastodršcima u Avganistanu. Iskreno govoreći, to smo i radili u proteklih osam godina; zato se relativno komforno i suočavamo s tim promenama u Avganistanu”, kaže Kabulov.


    Isporuke oružja?

    Može se samo nagađati o mogućim skrivenim kontaktima. Vašington je nekoliko putta predbacivao Moskvi da isporučuje oružje talibanima. “Rusi su već deset godina prodavali lako i malokalibarsko oružje, oružje koje je ugrožavalo Amerikance”, rekao je u leto 2020. tadašnji američki šef diplomatije Majk Pompeo. Moskva je demantovala te navode. “Talibani su zaista posedovali rusko oružje”, kaže danas Kazancev. Oni su to oružje mogli doduše nabaviti i u regionu, na primer u Tadžikistanu, dodaje stručnjak.

    Takođe 2020. u američkim medijima se pojavio još jedan, teži prigovor: Rusija je, kako se tvrdilo, talibanima možda nudila i premije za ubijene američke vojnike. Pompeo je na to upozorio i svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova, pisao je list Njujork tajms. Vašington je tada javno reagovao ipak nešto decentnije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da se radi o “lažima”. Nova administracija predsednika Džoa Bajdena u proleće ove godine je saopštila da američke tajne službe autentičnost tih informacija procenjuju kao “malu do osrednju”.

    “Sanitarni kordon”?

    Rusija je bila bolje pripremljena od Zapada na to da će talibani preuzeti vlast. Ruska ambasada u Kabulu je jedno od retkih stranih diplomatskih predstavništava koje nije bilo zatvoreno nakon ulaska talibana u Kabul. No, i Moskva ne žuri s priznavanjem talibana. U Moskvi kažu kako se želi pričekati da se vidi koliko će “civilizovani” biti novi vlastodršci. Jedna ruska vodeća političarka rekla je kako je pitanje poštovanja prava žena jedan od mogućih preduslova za priznavanje talibana.

    Moskva trenutno pokušava da s drugim zemljama regiona, pre svih s Kinom i Pakistanom uskladi svoju politiku prema Avganistanu. Glavna pažnja je ipak usmerena prema bivšim sovjetskim republikama u centralnoj Aziji. Uticaj Moskve je tamo poslednjih meseci porastao. Rusija je s brojnim bivšim sovjetskim republikama povezana u okviru vojnog saveza ODKB (Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti), a u Tadžikistanu se nalazi najveća ruska vojna baza u inostranstvu.


    Posle promene vlasti u Kabulu, Moskva je sve aktivnija na terenu, Kremlj je već poslao nekoliko stotina vojnika, tenkova, oklopnih vozila i borbenih aviona na zajedničke vojne vežbe. Paralelno s održavanjem konferencije u Moskvi, održaće se još jedna takva vojna vežba – na tadžikistansko-avganistanskoj granici. Osim toga, Rusija u Tadžikistan isporučuje i novo oružje, između ostaloga i oklopna vozila za nadgledanje.

    Sve to jer deo dugoročne strategije Moskve s ciljem stvaranja vojnog zaštitnog pojasa, svojevrsnog “sanitarnog kordona”, kaže Kazancev. Najveća briga Moskve je da bi borci Islamske države preko Avganistana mogli prodreti na područje centralne Azije, i onda dalje u Rusiju, smatra ovaj stručnjak.

    Pritom Moskva jednu stvar redovno i jasno saopštava: Rusija ni u kom slučaju neće poslati svoje trupe u Avganistan – kao što je to svojevremeno učinio Sovjetski Savez. To je predsednik Vladimir Putin jasno rekao već pre nekoliko godina – kada je NATO na Hindukušu smeo da koristi rusku infrastrukturu za snabdevanje svojih trupa, podseća Kazancev.

    “Moskva želi da se dogovori s najjačim igračem u Avganistanu. Pre su to bili Amerikanci, a sada su to talibani”, objašnjava ovaj stručnjak za područje Avganistana. I dodaje: “Ali niko u Rusiji ne veruje u potpunosti talibanima.” Sve dok je stanje na Hindukušu nestabilno, Moskva će nastaviti s kombinacijom diplomatije i vojnog zastrašivanja.

  • Rusija Nemačkoj: Pre nego što istekne rok

    Rusija Nemačkoj: Pre nego što istekne rok

    Predstavnik Rusije za odnose s Evropskom unijom Vladimir Čižov pozvao je danas nemačke vlasti da sertifikuju gasovod Severni tok 2 pre isteka roka 8. februara.

    To je izvestila novinska agencija RIA.

    Čižov je, prema navodima ruske agencije, poručio nemačkim regulatorima da bi taj potez bio koristan za evropske potrošače, prenosi Rojters.

    Operater Severnog toka 2 je saopštio u ponedeljak da je prvi krak gasovoda napunjen sa oko 177 miliona kubnih metara tehničkog gasa, čime je postupak njegovog punjenja završen.

    Taj pritisak je, kako je navedeno, dovoljan za otpočinjanje transporta gasa cevovodom koji se proteže od Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

    Ukrajina našla način da blokira projekat?

    Podsetimo, ukrajinski Naftogaz nedavno je aplicirao za učešće u postupku izdavanja sertifikata operatoru Severnog toka 2, saopštio je generalni direktor kompanije Jurij Vitrenko.

    “Podneli smo prijavu za učešće u sertifikaciji operatora Severnog toka 2”, rekao je Vitrenko na brifingu za novinare, dodajući da je kompanija aplicirala kako bi dokazala da ovaj gasovod ne može dobiti dozvolu za rad.

    On je naveo da je “glavni stav Naftogaza da Severni tok 2 ne može biti sertifikovan jer nije obezbeđena njegova potpuna usklađenost sa evropskim zakonodavstvom”, prenela je agencija Tas

  • Tehnološka kompanija “na udaru”: Rusija kažnjava Google jer nije brisao nezakonite sadržaje

    Tehnološka kompanija “na udaru”: Rusija kažnjava Google jer nije brisao nezakonite sadržaje

    Ruske vlasti su saopštile danas da će ovog mjeseca kazniti američku tehnološku kompaniju Google jer u više navrata nije izbrisala sadržaj koji se smatra nezakonitim.

    Ruski regulator telekomunikacija “Roskomnadzor” je saopštio da Google nije platio kazne u iznosu od 32,5 miliona rubalja (458.100 dolara) izrečene ove godine i da će sada tražiti kaznu koja je jednaka 5-20 odsto Googleovog prometa u Rusiji, što bi, kako ocenjuje Rojters, moglo da dostigne čak 240 miliona dolara.
    Baza podataka platoforme SPARK pokazala je da je Googleov promet u Rusiji u 2020. godini iznosio 85,5 milijardi rubalja, a kazna od 5-20 odsto iznosila bi između 4,3 i 17,1 milijardi rubalja.

  • Moskva: Izaslanik bilo koje države NATO može nas kontaktirati

    Moskva: Izaslanik bilo koje države NATO može nas kontaktirati

    Izaslanik bilo koje države članice NATO može, u ime cijele Alijanse, da održi hitan kontakt sa ruskom stranom, nakon što je Rusija odlučila da od 1. novembra povuče akreditacije za osoblje NATO u Moskvi, saopštilo je danas ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

    Prethodno je NATO povukao akreditacije za osam ruskih službenika misije pri NATO u Briselu, tvrdeći da je riječ o pripadnicima ruske tajne službe, nakon čega je Rusija zatvorila svoju diplomatsku misiju pri NATO u Briselu.

    “Ruskom ambasadoru u Belgiji će biti odobreno da održi hitan kontakt sa štabom Sjeveroatlanske alijanse. Po nahođenju Alijanse, ambasador neke države članice NATO u Moskvi će moći da obavlja sličnu funkciju”, dodaje se u saopštenju, prenio je TAS S.

  • Ako ne dobiju ni F-16, Turci će kupiti ruske SU-35 i SU-57

    Ako ne dobiju ni F-16, Turci će kupiti ruske SU-35 i SU-57

    Zvanična Ankara mogla bi da kupi ruske borbene avione poslednje generacije, rekao je danas Šef Direkcije za odbrambenu industriju Turske Ismail Demir.

    On je to izjavio usred pregovora sa SAD o potencijalnoj kupovini lovaca F-16 i modernizaciji 80 turskih borbenih aviona.

    Kako podseća portal Difens post, Turska je izbačena iz programa F-35 zbog nabavke ruskog raketnog PVO sistema S-400, a tekući pregovori o F-16 su pokušaj da se ta letelica zameni.

    Demir je kazao da će Turska ukoliko ne uspe da postigne dogovr sa SAD oko F-16 biti spremna da razmotri kupovinu ruskih SU-35 i SU-57.

    “Ako SAD ne odobre ugovor za F-16, nakon situacije sa F-35, Turska neće imati drugi izbor. Pita nje SU-35 i SU-57 može se ponovo pokrenuti bilo kada”, navode se knjegove reči na turskoj nacionalnoj televiziji.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan juče je objavio da bi SAD mogle da prodaju Turskoj lovce F-16, nakon što su je isključile iz programa razvoja aviona pete generacije F-35, zbog nabavke ruskog PVO sistema.

  • Ukrajina našla način da blokira Severni tok 2?

    Ukrajina našla način da blokira Severni tok 2?

    Ukrajinski Naftogaz je aplicirao za učešće u postupku izdavanja sertifikata operatoru Severnog toka 2, saopštio je generalni direktor kompanije Jurij Vitrenko. “Podneli smo prijavu za učešće u sertifikaciji operatora Severnog toka 2”, rekao je Vitrenko na brifingu za novinare, dodajući da je kompanija aplicirala kako bi dokazala da ovaj gasovod ne može dobiti dozvolu za rad.

    On je naveo da je “glavni stav Naftogaza da Severni tok 2 ne može biti sertifikovan jer nije obezbeđena njegova potpuna usklađenost sa evropskim zakonodavstvom”, prenosi agencija Tas.

    Vitrenko očekuje da prijava Naftogaza za učešće u postupku sertifikacija neće biti odbijena.

    “Nemačka mora da uključi Ukrajinu u proces sertifikacije”, rekao je on.

  • Reagovala Njemačka: “Za žaljenje”

    Reagovala Njemačka: “Za žaljenje”

    Njemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas reagovao je zbog objave šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, da Moskva zatvara svoju misiju pri NATO u Briselu.

    On je rekao da je ta odluka “načinila situaciju još težom”.

    “To će činiti stvari još težim, iako su već dovoljno teške. Nemačka je tražila u okviru NATO da dođe do dijaloga sa Rusijom”, rekao je Mas novinarima nakon sastanka ministara spoljnih poslova država članica Evropske unije, preneo je Rojters.

    On je dodao da je Rusija prethodno ukazivala da želi da razgovara.

    “Moramo da priznamo sve više da Rusija ne želi. To je više nego za žaljenje, ta odluka koja je doneta u Moskvi… Ozbiljno će narušiti odnose”, naglasio je Mas.

    Rusija je odlučila da zatvori svoju misiju pri NATO u Briselu, kao i da uskrati akreditacije osoblju NATO u Moskvi od 1. novembra, jer je NATO proterao osam ruskih službenika iz Brisela, navodeći da su agenti ruske tajne službe.

    Moskva objasnila
    Izaslanik bilo koje države članice NATO-a može, u ime cele Alijanse, da održi hitan kontakt sa ruskom stranom, nakon što je Rusija odlučila da od 1. novembra povuče akreditacije za osoblje NATO u Moskvi, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

    Prethodno je NATO povukao akreditacije za osam ruskih službenika misije pri NATO u Briselu, tvrdeći da je reč o pripadnicima ruske tajne službe, nakon čega je Rusija zatvorila svoju diplomatsku misiju pri NATO u Briselu.

    “Ruskom ambasadoru u Belgiji će biti odobreno da održi hitan kontakt sa štabom Severoatlanske alijanse. Po nahođenju Alijanse, ambasador neke države članice NATO u Moskvi će moći da obavlja sličnu funkciju”, dodaje se u saopštenju, preneo je TAS.

  • Rusija prekida diplomatske odnose sa NATO-om, naređeno zatvaranje ureda u Moskvi

    Rusija prekida diplomatske odnose sa NATO-om, naređeno zatvaranje ureda u Moskvi

    Rusija će od novembra obustaviti diplomatske veze s NATO-om, javlja Russia Today.

    Rusija je naredila zatvaranje misije u NATO-a u Moskvi, izjavio je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

    Odnosi Moskve i NATO-a već duže vrijeme su veoma napeti i pogoršavaju se. Moskva je danas takođe objavila da će u potpunosti obustaviti operacije svoje misije pri NATO-u.

    Ovo se dešava dvije sedmice nakon što je Alijansa protjerala osam ruskih diplomata zbog špijunaže u svom sjedištu u Briselu.

    Ranije ovog mjeseca, dužnosnici NATO-a odlučili su smanjiti broj pripadnika stalne ruske delegacije u bloku, ukinuvši akreditive za osam izaslanika, kao odgovor na ono što je nazvano “sumnjivim zloćudnim ruskim aktivnostima”.

    Nakon odluke NATO-a, glasnogovornica Ministarstva vanjskih poslova Rusije Maria Zakharova upozorila je da će Moskva raditi na odgovoru.