VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Tusk: Gasovod “Sjeverni tok 2” je najveća greška Angele Merkel

    Tusk: Gasovod “Sjeverni tok 2” je najveća greška Angele Merkel

    Bivši predsjednik Evropskog vijeća Donald Tusk je odluku o izgradnji gasovoda “Sjeverni tok 2” nazvao najvećom greškom odlazeće njemačke kancelarke Angele Merkel, tokom konferencije za medije u nedjelju.

    “Iz perspektive interesa Evropske unije, Sjeverni tok 2 je loš projekt” rekao je Tusk, prenijela je Poljska novinska agencija PAP.

    Tusk je također naveo da je Merkel to prepoznala u razgovoru koji su vodili ranije.

    Dodao je da je Merkel bila “bespomoćna pred upornim lobiranjem koje stoji iza njemačkih poslovnih interesa”.

    “Učinio sam sve što sam mogao da EU bude manje zavisna od ruskog gasa, uključujući uspostavljanje energetske unije”, rekao je Tusk.

    Poljska je bila jedan od najglasnijih kritičara gasovoda, tvrdeći da on predaje Moskvi u ruke ključni utjecaj na zemlje centralne i istočne Evrope. Tusk je i ranije iznosio otvorene kritike protiv Merkel zbog tog projekta.

    Prema Tuskovim riječima, Nizozemska, Austrija i Mađarska su bile za projekt, dok je Češka imala neutralan stav.

  • Kremlj: Nadamo se razgovoru Putina i Bajdena do kraja godine

    Kremlj: Nadamo se razgovoru Putina i Bajdena do kraja godine

    Kremlj je saopštio da se nada da će predsjednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarati prije kraja godine.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u nedjelju, odgovarajući na pitanje o mogućnosti da dođe do razgovora dvojice lidera, da datum nije dogovoren.

    “Nadamo se da će takav samit biti održan pre kraja godine”, naveo je Peskov.

    Na pitanje o tome u kakvom formatu bi mogao da bude održan razgovor, rekao je da će najvjerovatnije biti video konferencija.

    On je naglasio da nije postignut napredak po tom pitanju, ali da se Kremlj nada da će Putin i Bajden razgovarati prije kraja godine.

  • Rusija i Kina rekle “ne” Americi

    Rusija i Kina rekle “ne” Americi

    Rusija i Kina odbacuju ideju međunarodnog “Samita za demokratiju”, koji će biti održan u decembru na inicijativu Amerike.

    Ovo se navodi u zajedničkom članku ambasadora tih dveju država za časopis “Nešenal interest”.

    Ambasadori kažu da će samit izazvati raskol u svetu i povući nove linije razdvajanja između država.

    “Taj očigledan proizvod mentaliteta doba Hladnog rata izazvaće ideološku konfrontaciju i raskol u svetu, stvarajući nove ‘linije razdvajanja’. Takav trend protivreči razvoju savremenog sveta. Nemoguće je sprečiti formiranje globalne policentrične arhitekture, ali bi to moglo da oteža objektivni proces. Moskva i Peking kategorički odbijaju taj korak”, navodi se u materijalu.

    Ambasadori Rusije i Kine u Vašingtonu apelovali su na ostale države da se “sredsrede na dobro poslovanje, a ne da snishodljivo kritikuju druge”.

    “Nema potrebe za brigom o demokratiji u Rusiji i Kini. Nekim stranim vladama bi bilo bolje da misle o sebi i o tome šta se dešava u njihovim kućama. Zar je sloboda kada se razni mitinzi u tim zemljama rasturaju gumenim mecima i suzavcem? To ne liči baš na slobodu”, naveli su ambasadori za američki časopis.

    Demokratija je univerzalno pravo svih naroda

    Istovremeno, istakli su da demokratija nije prerogativ jedne države ili grupe država, već da je ona univerzalno pravo svih naroda.

    Oni su u ime Moskve i Pekinga pozvali druge države da prestanu da koriste “diplomatiju baziranu na vrednostima“ koja izaziva raskol i konfrontaciju u svetu, da praktikuju uzajamno poštovanje i saradnju u međunarodnim odnosima, kao i da rade na harmoničnom suživotu sa različitim socijalnim sistemima, ideologijama, istorijom, kulturama i nivoima razvoja.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden će od 9. do 10. decembra biti domaćin virtuelnog samita za lidere iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora.

    Samit će se fokusirati na izazove i mogućnosti sa kojima se suočavaju demokratije i pružiće platformu liderima da preuzmu i pojedinačne i kolektivne obaveze u odbrani demokratije i ljudskih prava u zemlji i inostranstvu.

    Na samit je pozvano 110 zemalja, među kojima nisu Rusija i Kina.

  • Bajden oprezan – plaši se njemačke reakcije?

    Bajden oprezan – plaši se njemačke reakcije?

    Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena je protiv inicijative Kongresa o uvođenju novih sankcija Severnom toku 2, piše Hil.

    Bez obzira na nedavno stupanje na snagu sankcija protiv kompanija Transadrija i broda Marlin koji su radili na projektu gasovoda, američki senatori nastavljaju sa pozivima za uvođenje strožih mera protiv Severnog toka 2. Ipak, Bela kuća je oprezna prema ovakvim inicijativama, jer se plaši reakcije Nemačke, prenosi Sputnjik.

    “Ovo je težak trenutak za Bajdena, jer predsednik želi da bude oprezan po pitanju ekonomskih interesa Nemačke, ali se nalazi pod pritiskom zbog sve borbenije pozicije Moskve prema Ukrajini”, piše list.

    Kako pišu mediji, državni sekretar Entoni Blinken pozvao je da se blokira usvajanje amandmana na nacrt vojnog budžeta koji se tiče sankcija protiv operatera gasovoda Nord strim 2 i drugih kompanija koje učestvuju u testiranju i sertifikaciji gasovoda. Štaviše, njenim autorima, senatorima-republikancima Džejmsu Rišu i Tediju Kruzu odbijeno je glasanje povodom njihove inicijative zbog “neidentifikovanih proceduralnih prepreka u Predstavničkom domu”.

    Ipak, kongresmeni će nastaviti da insistiraju na usvajanju amandmana, dok samo glasanje obećava da će biti vrlo teško, posebno za predstavnike Demokratske stranke koji podržavaju sankcije i sada su došli u sukob sa stavom Bajdenove administracije, zaključuje Hil.

  • Sukob Rusije i NATO-a? “Uradiće sve da ga spreče”

    Sukob Rusije i NATO-a? “Uradiće sve da ga spreče”

    Ni jedna od zapadno evropskih država ne bi želela otvoreni sukob Rusije i NATO-a, Zapad će uraditi sve što može da to izbegne, izjavio je Peter Sijarto.”Mislim, to je moje lično mišljenje, niko, čak ni zapadni deo Evrope, ne bi želeo takvu vrstu konflikta. Zato mi se čini, Zapad će uraditi sve što može kako bi izbegao konflikt. U potpunosti sam siguran u to”, rekao je šef mađarske diplomatije.

    On je ukazao da Mađarska, kao članica NATO-a, ima niz obaveza koje mora da ispuni. U isto vreme, Budimpešta će uvek “preduzimati sve da izbegne i spreči svaki konflikt između Rusije i NATO-a. “Mi živimo u Centralnoj Evropi i znamo kakav je to osećaj kada se sprema konflikt između Rusije, Istoka i Zapada”, dodao je on.

    Govoreći o migrantima, mađarski ministar je nazvao “velikim licemerjem” saopštenja o promeni migrantske politike Evropske Unije.

    Prema njegovim rečima, kada stvar dođe do “neverovatno odgovornih izjava o situaciji u Avganistanu” ili u Sredozemnom moru, “možda ima nekih opštih stvari koje su drugačije u poređenju sa onim koje su se čule 2015. godine, ali suština evropske migrantske politike, na žalost, ostaje nepromenjena”.

    Sijarto je siguran da je pitanje migracije neodvojivi deo suvereniteta.

    “Kada možete odlučiti kome dozvoliti da uđe na teritoriji vaše zemlje. Vaše suvereno pravo je da odlučite s kim ste spremni da živite zajedno, a sa kim ne”, zaključio je on.

  • Dodik: Iduće sedmice u Moskvi o svim važnim pitanjima u BiH

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da će iduće sedmice biti u Moskvi i razgovarati o svim važnim pitanjima vezanim za aktuelnu političku situaciju u BiH.

    Dodik od Moskve očekuje razumijevanje i da će se kroz sistem UN kao i do sada odnositi dosljedno, da će u okviru imaginarnog samoproglašenog tijela koje se zove Savjet za implementaciju mira Rusija imati ulogu kao što je imala do sada.

    • To je sasvim dovoljno što se nas tiče da ojačamo tu poziciju i steknemo dodatno uvjerenje da je Rusija spremna da nastavi sa istom politikom – rekao je Dodik za Sputnjik.

    Kada je riječ o privrednoj saradnji, kao ključno pitanje je istakao pitanje izgradnje gasovoda od Rače, odnosno Bijeljine do Banjaluke o čemu postoji dogovor iz vremena Јužnog toka sa Gaspromom da se gradi zajedno.

    • Pošto gradimo auto-put, to je dobra prilika da pratimo tu trasu i izgradimo gasovod do Banjaluke. Nama su Rusi već potvrdili da će do kraja godine biti ista cijena gasa koju imamo, slična onoj koju ima i Srbija – rekao je Dodik i dodao da će pokušati da dobije i ono što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić dobio za narednih nekoliko mjeseci dok se tržišta ne stabilizuju.

    On je napomenuo da je na red došao sporazum koji je ranije potpisan između Vlade Republike Srpske i “Gasproma”, a podsjetio je i na raniji dogovor da se u sjevernom dijelu Srpske grade dvije gasne elektrane.

    • Јa želim da obnovim i ojačam taj sporazum – istakao je Dodik.

    Volio bi, kaže, i da Putin dođe u Banjaluku i smatra da bi se i u uslovima pandemije u tom gradu okupila nemjerljiva masa ljudi koja bi došla da ga pozdravi.

    • Imao sam ranije jedan dogovor s njim pa ću pokušati ponovo da to utvrdim. Gradimo srpsko-ruski pravoslavni centar u Banjaluci i hram koji je bukvalna replika hrama koji je postojao u Kremlju. Ranije kad je ta inicijativa bila u začetku zamolio sam predsjednika /Vladimira/ Putina da kad dođemo do osvećenja tog hrama da bi bilo dobro da i on bude tu. I on je klimnuo glavom. E za to klimanje glavom moram da potvrdim da li će se to desiti. Vjerujem da ćemo u naredne dvije-tri godine finalizovati izgradnju – rekao je Dodik.

    On je rekao da se uvijek raduje kad ide u Rusiju jer Putin pita kako može pomoći, a na Zapadu odmah počnu da zahtijevaju.

    Odbacio je tvrdnje sa Zapada da svojim inicijativama samo sprovodi plan smišljen u Srbiji i Rusiji, istakavši da mu Putin nikad nije rekao da ovdje treba da sprovodi neku revoluciju nego da podržava teritorijalni integritet i ustavno uređenje BiH, a to znači dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

    • Kad odvojite politiku i svedete na ljudski nivo drago mi je da nisam njihov čovjek, jer se želi reći da ovdje nema ljudi koji odlučuju svojom glavom nego morate imati nekog tutora. Pošto ne pristajemo da je tutor iz Britanije ili Amerike onda mora da ima neki drugi tutor, pa kažu da je Rusija – naveo je Dodik.

    Dodik je rekao da je ponosan na to što ima dobar odnos sa Vučićem i Putinom, Viktorom Orbanom i nekim drugim predsjednicima, odličnu saradnju sa Kinom, što može da sarađuje sa ljudima iz Hrvatske i Slovenije.

    • Rusija se veoma korektno odnosila prema međunarodnom pravu, prije svega prema Dejtonskom sporazumu i ostala dosljedna u tumačenju i primjeni slova ugovora. To nam je omogućilo da se uporno možemo boriti za naše pravo – rekao je Dodik.

    On je podsjetio da je Rusija povukla saglasnost za imenovanje Kristijana Šmita za visokog predstavnika, da je pokazala veliku principijelnost.

    Smatra da je Vučić nedavno napravio veliki uspjeh u Rusiji, te pozdravio uspjeh sastanka da u potpuno nestabilnom vremenu dobije takvu cijenu za gas u vrijeme kad se očekuje velika potrošnja.

    Dodik je ukazao da je za Srbe, u vrijeme kad su satanizovani na Balkanu, važno da ima prijatelja kakav je Rusija, ali je napomenuo da Zapad manipuliše ulogom koju Rusija ima na ovim prostorima jer smatra da se više miješaju Britanija, Amerika, EU, Njemačka.

    • U mojim razgovorima sa predsjednikom Putinom uvek se išlo za tim da se potvrde međunarodni sporazumi po kome je BiH jedinstvena u smislu teritorije i da treba poštovati dva entiteta i tri naroda. Sva stvar je što se to ne poštuje nego se neki zapadni nižerazredni činovnici ovdje pokušavaju vježbati na nama u projektu imaginarnog stvaranja države – naglasio je Dodik.

    Na pitanje šta konkretno Rusija može da učini, jer Njemačka i SAD guraju sankcije protiv njega, budući da ne može to da spriječi, Dodik je rekao da to neće ni tražiti već da mu je važno da razumije situaciju.

    • Te sankcije su više odraz nemoći. Mi smo ovde prisiljeni da ponekad ćutimo ali nekad dođe vrijeme da morate sve da kažete. Što se toga tiče, mislim da postoji razumijevanje Rusije – rekao je Dodik.

    O odnosima s ruskim ambasadorom Igorom Kalabuhovom koga su nedavno okrivili da se miješa u unutrašnje stvari BiH, Dodik je istakao da se on ne miješa u unutrašnje stvari već kaže da će poštovati ono što se ovdje dogovore.

    Dodik se istakao da se zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar miješa u unutrašnje stvari, da mu zovu saradnike iz Amerike telefonom i traže da utiču na njega da promijenim svoju politiku.

    • Zato našoj maloj zajednici kao što je Republika Srpska veoma imponuje kad imamo razumijevanje jedne velike Rusije. Imponovalo bi nam i da imamo razumijevanje i Amerike, ali nemamo. I zato smo prestravljeni njihovim prisustvom ovdje. Oni nisu darodavci, oni su inkvizitori – zaključio je Dodik.
  • Sjeverni tok 2 bi mogao da počne sa radom i bez sertifikata? Kazna – “ne više od milion evra”

    Sjeverni tok 2 bi mogao da počne sa radom i bez sertifikata? Kazna – “ne više od milion evra”

    Gasovod Sjeverni tok 2 mogao bi, pod određenim okolnostima, da počne da radi i pre završetka procesa sertifikacije, piše nemački list Handelsblat.

    Izvori na koje se poziva list ukazali su da postoje takvi primeri da su gasovodi puštani u rad pre nego što su dobili sertifikat, podsećajući na projekte NEL i EGL 401, prenosi Sputnjik.

    Prema procenama nemačke federalne mrežne agencije (BNA) u takvoj situaciji kazna bi iznosila “ne više od milion evra”.


    “To je prihvatljiva suma. Investicije u izgradnju Severnog toka 2 mere se desetinama milijardi evra”, navode autori članka, dodajući da bi ovakav scenario mogao da bude privlačan operatoru gasovoda imajući u vidu visoke cene gasa.

    “Zahvaljujući tome Gasprom će uštedeti na isplatama za tranzit gasa preko Ukrajine”, ističe list.

    BNA, međutim, smatra da su raniji presedani neuporedivi sa ruskim projektom.

    Podsećanja radi, u toku je proces sertifikacije Nord strim 2 AG kao nezavisnog operatera gasovoda.

    Proces se odvija u dve faze: prvo nemački regulator pravi nacrt odluke a potom ga procenjuje Evropska komisija. Čitav proces bi mogao da traje nekoliko meseci. Berlin je od Moskve već dobio čitavu dokumentaciju.

    Nemačka Federalna mrežna agencija je već izdala dozvolu poljskoj kompaniji PGNiG za učešće u sertifikaciji, a zahtev za učešće u ovom procesu podnela je i Kompanija Operater GTS Ukrajine (OGTSU).

    Varšava takođe želi da isprati da operater odgovara zahtevima Trećeg energetskog paketa EU, kojima se podrazumevaju kompanije koje se bave proizvodnjom i transportom gasa.

  • Moldavija isplatila dug

    Moldavija isplatila dug

    Moldavija je isplatila svoj dug od 74 miliona dolara prema ruskom Gaspromu, saopštio je nacionalni gasni operater Moldavijagas.

    Naime, moldavski parlament se juče, na zahtev vlade, po hitnom postupku složio s plaćanjem nacionalnog duga Gaspromu za gas utrošen u oktobru i novembru, prenosi Sputnjik na engleskom.

    “Moldavijagas je transferisao uplatu Gaspromu za gas potrošen u oktobru i prvoj polovini novembra ove godine”, saopšteno je iz te kompanije.

    Ta isplata odobrena je tokom poslednjeg zasedanja o državnom budžetu za 2021. godinu, navodi Sputnjik.

    Prethodno je portparol Gasproma Serghej Kiprijanov naveo da kompanija nije primila uplatu Moldavije, iako je rok isticao 24. novembra. Takođe je istakao da će Gasprom prekinuti snabdevanje gasom Moldaviji ako ta zemlja ne plati svoj dug u roku od 48 sati.

    Moldavske vlasti su tada zatražile da se gas ne prekida i obećale da će platiti 26. novembra.

  • Ubica tenkova: Šta može sistem “Kornet” čiju je nabavku najavio Vučić

    Ubica tenkova: Šta može sistem “Kornet” čiju je nabavku najavio Vučić

    Predsednik Vučić najavio je posle razgovora sa ruskim predsednikom Putinom da će srpska armija do kraja godine dobiti protivoklopni sistem “Kornet”.

    On je istakao da je ta nabavka veoma važna za našu vojsku.

    Šta je to “Kornet”?

    Ne postoji tenk, oklopno vozilo ili bunker koji ruski prenosni protivoklopni sistem “Kornet” ne može da uništi. Tako kažu fabrički podaci i ispitivanja na poligonima, ali i podaci sa terena, prenose Novosti.

    U čemu je tajna? “Kornet” 9M133 konstruisao je čuveni zavod u gradu Tulu. Stručnjaci iz ovog zavoda osmislili su i Pancir S1 i čitav niz inovacija u svetu raketnog i topovskog naoružanja koje se odlično pokazalo u praksi.

    “Kornet” je napravljen tako da posada od dva vojnika može brzo da zauzme položaj i lansira raketu na cilj. Prvobitni domet bio je 5,5 kilometara i razorna moć bila je zastrašujuća.

    Tandem odnosno dupla kumulativna bojeva glava probijala je oklop jačine više od metra pancirnog čelika, a prethodno uništi aktivni reaktivni oklop. Probojnost betona je tri do tri i po metra.
    “Kornet” je teško uhvatiti

    Tako je bilo od 1998. godine. Dobro uvežbana posada mogla je za manje od jednog minuta da zauzme položaj, lansira raketu koju operater laserski navodi na cilj. Raketa do maksimalnog dometa leti 22 sekunde.

    “Kornet” može da gađa i cilj koji se kreće brzinom od 70 kilometara na čas ili sve tenkove i najveći broj oklopnih vozila na terenu.

    Težina celog sistema sa raketom i lansirnom jedinicom je 67 kilograma. To je jedina uslovno rečeno mana sistema, ali se problem reši tako što posadu čine fizički jači vojnici.

    “Kornet” je takođe ugrađivan na kupole oklopnih vozila, koje dizajnira i pravi ista firma. Postoji i samohodni lanser “Korneta”, odnosno guseničar sa posadom i borbenim kompletom od 16 raketa.

    Kao što je i to išlo kroz istoriju, razvijala su se oklopna vozila, pre svega sistemi za ometanje. Tenkovi su 90-ih i početkom 21. veka počeli da koriste bolje nišanske uređaje i gađaju sa većeg dometa. Protivoklopni sistem “Kornet” je imao ograničeni domet i počeo da biva podložan ometanju.

    Zato su stručnjaci iz zavoda Tula napravili novi “Kornet” E i EM, koji se lansira i sa oklopnih vozila i ima veći domet, veću probojnu moć, otpornost na ometanje. Radi po principu – ispali i zaboravi, odnosno raketa se automatski navodi na cilj, a posada i lanser brže napuštaju položaj.

    Domet protivoklopne rakete je osam kilometara, probojnost tandem kumulativne bojeve glave je 130 centimetara pancirnog čelika posle reaktivnog oklopa, kao i tri do tri i po metra armiranog betona.

    U skladu sa iskustvima iz borbenih dejstava, razvijena je i termobarična bojeva glava, konstrukcijski slična tandem kumulativnoj bojevoj glavi. S tim da prva glava razbija zid bunkera, a druga uništava ljude i borbena sredstva unutar objekta. Domet termobarične glave je 10 kilometara.

    Raketa sa novog sistema leti do maksimalnog dometa za manje od 30 sekundi.

    Novo rešenje je lanser sa osam raketa na oklopnom vozilu Tigar M i još osam raketa u vozilu.

    “Kornet” je deo nove borbene kupule Berežok za ruska oklopna vozila, BMP, BMD ili “Terminator”, poznatiji kao ubica tenkova.

    Sistem vođenja je unapređen, što je pojačalo domet, ali je i laserski sistem unapređen i mnogo je otporniji na ometanje. Zapravo, još nije potvrđeno da je neki uređaj uspeo da zaslepi laser sa “Korneta”.

  • “Možda i najvažnija vest – najniža cena gasa u Evropi tokom predstojeće zime”

    “Možda i najvažnija vest – najniža cena gasa u Evropi tokom predstojeće zime”

    Ministar finansija Siniša Mali oglasio se na Instagramu povodom danas održanog sastanka predsednika Srbije i Rusije.

    “Zahvaljujući dogovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, dobili smo cenu od 270 dolara po hiljadu kubnih metara gasa u narednih šest meseci”, napisao je Mali na toj društvenoj mreži

    “To će biti sigurno najniža cena gasa u Evropi u tom periodu, dakle tokom predstojeće zime”, istakao je Mali.

    “Ovo je možda i najvažnija vest za Srbiju u ovom trenutku, vest koja znači sigurno snabdevanje gasom, što je za naše građane i privredu najvažnije”, naglasio je Mali i dodao: “To govori o sposobnosti našeg predsednika Aleksandra Vučića, kao i o prijateljskim odnosima izmedju Srbije i Rusije, ali i ličnim odnosima dva predsednika. Malo ko je očekivao takav uspeh naše zemlje.”

    “Ovo je veliki uspeh koji nam garantuje sigurnu zimu i sigurnu budućnost! Živelo prijateljstvo Srbije i Rusije!”, napisao je Mali na Instagramu.