VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Pojavili se novi snimci; Rusija gomila vojsku na granici, baza prepuna tenkova

    Pojavili se novi snimci; Rusija gomila vojsku na granici, baza prepuna tenkova

    Najnoviji satelitski snimci američke privatne kompanije pokazuju da Rusija i dalje gomila svoje snage na aneksiranom Krimu i u blizini Ukrajine.

    Istovremeno, Moskva vrši pritisak na SAD da pristanu na razgovore o bezbednosnim garancijama.

    Rojters nije mogao da proveri najnovije snimke kompanije Maxar Technologies.

    Kremlj je više puta ponavljao da zadržava pravo da po volji rasporedi sopstvene vojne snage na ruskoj teritoriji i optužuje zapadne zemlje da sprovode provokativne vojne manevre u blizini svojih granica.

    Rusija, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, “razmešta svoje trupe na svoju teritoriju zbog neprijateljskih dejstava njenih rivala u NATO-u, SAD i nekim evropskim zemljama, koje izvode veoma ambiciozne manevre u blizini naših granica”.

    Baza puna tenkova
    Satelitski snimci od 13. decembra pokazuju bazu na Krimu, koju je Rusija anektirala 2014. godine, punu oklopnih vozila i tenkova.

    Maxar je tu bazu snimio u oktobru i bila je prazna.

    “Tokom prošlog meseca, naši satelitski snimci visoke rezolucije zabeležili su višestruko raspoređivanje ruskih snaga na Krimu i nekoliko centara za obuku u zapadnoj Rusiji duž granice sa Ukrajinom”, rečeno je iz Maxara.

    Kako iz Maxara tvrde, aktivnosti su intenzivirane na tri lokacije na Krimu i pet lokacija na zapadu Rusije.

    Američki predsednik Džo Bajden i drugi zapadni lideri optužili su Moskvu da razmatra napad na Ukrajinu još u januaru, ali je Rusija to oštro odbacila.

  • Ruske rakete stigle u Srbiju

    Ruske rakete stigle u Srbiju

    Protivoklopne rakete “kornet”, ruske proizvodnje, stigle su u Srbiju, saznaje “Politika”.

    Reč je o jednom od najsavremenijih protivoklopnih sistema naoružanja koje će znatno ojačati jedinice Vojske Srbije.

    Ove rakete dopremljene su juče transportnim avionom “iljušin IL-76” na vojni aerodrom “Pukovnik pilot Milenko Pavlović” u Batajnici.

    Isporuku ovog naoružanja do kraja godine je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon susreta sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u Sočiju krajem novembra.

    Rakete “kornet” konstruisane su krajem 1990-ih godina kao zamena za dotadašnje rakete iz sovjetskog perioda. U međuvremenu razvijene su i modernije verzije kakve su nabavljene za Vojsku Srbije.

    Reč je o takozvanom lakom protivoklopnom oružju, ispaljuje se sa prenosnog tripoda. Lanser i raketu nose i njima rukuju dvojica vojnika. Postoji i mogućnost ugrađivanja sistema na oklopna vozila, a ranije je pominjano da bi “korneti” mogli biti ugrađivani na domaće oklopno vozilo “miloš”.

  • Sprema se invazija? “Ovo je najopasnija situacija”

    Sprema se invazija? “Ovo je najopasnija situacija”

    Nedeljama se govori o stotinak hiljada ruskih vojnika koji su grupisani na granici ka Ukrajini. Da li se sprema invazija?

    U baltičkim zemljama takođe strahuju, ali kažu da im prisustvo snaga NATO daje samopouzdanje.

    Tri predsednika koja su se sastala u Kijevu početkom božićne sedmice su na vrlo različite načine pogođena istim problemom: Ukrajina pod vođstvom Volodimira Zelenskog suočava se s masovnim grupisanjem ruskih trupa na svojoj granici.

    Poljska je pak domaćin američke baze sa protivvazdušnim raketama, koje bi države NATO trebalo da štite od ruskih pretnji. Stoga bi tamošnji predsednik Andžej Duda, u slučaju zaoštravanja situacije, morao strahovati da bi se Poljska bukvalno mogla naći na vatrenoj liniji.

    Litvanski predsednik Gitanas Nauseda doneo je u Kijev drugu perspektivu: nakon decenija sovjetske vladavine, njegova zemlja je, kao i Poljska, postala članica EU i NATO.

    Litvanija je 1990. godine postala prva zemlja koja se oslobodila vladavine Moskve; pre nego što je uspostavljena definitivna nezavisnost te zemlje, sovjetski tenkovi su 1991. još jednom protutnjali kroz glavni grad Vilnjus.

    Trojica predsednika su u svojoj zajedničkoj izjavi pozvala na “oštrije sankcije protiv Rusije zbog trajne agresije protiv Ukrajine”.

    Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je još jednom zatražio od NATO da nijednu istočnoevropsku državu ne prihvata više kao članicu, zahtevao je “dugoročne, pravne bezbednosne garancije”.

    “U slučaju nastavka agresivnog kursa naših zapadnih kolega, odgovorićemo adekvatnim vojno-tehničkim merama, oštrom reakcijom na neprijateljske korake”, rekao je Putin.

    Zabrinutost je izazvao i propagandni video-snimak u kojem se prikazuje da ruska bespilotna letelica izvodi manevar iznad Krima.

    Iako ulazak Ukrajine u NATO trenutno ne dolazi u obzir – pogled bivše sovjetske republike ka Zapadu zabrinjava Kremlj. Deo razloga je što bi krstarećim raketama iz Ukrajine trebalo samo nekoliko minuta do Moskve.
    Istočno krilo NATO u baltičkim državama

    “Prema mom mišljenju, ovo je najopasnija situacija od 2014. godine”, kaže litvanski politikolog Tomas Janelijunas, profesor na Institutu za međunarodne odnose Univerziteta u Vilnjusu. Tada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

    “Postoje mnoge indicije da Rusija ne smanjuje spremnost svoje vojske – naprotiv. Postoje naznake da se, ne samo vojska, već i sanitetsko osoblje, inženjeri i propagandni stručnjaci grupišu na ukrajinskoj granici”, kaže Janelijunas za DW. U ovako napetoj situaciji, kako ističe, rizik da greške dovedu do neplaniranih sukoba postaje vrlo visok.

    Neposredno nakon aneksije Krima, vladala je velika zabrinutost da bi još jedan napad ruske vojske mogao pogoditi baltičke zemlje: Litvanija, Letonija i Estonija su jedine članice NATO koje su svojevremeno pripadale Sovjetskom savezu, a nakon njegovog raspada, one su poboljšavale povezanost sa Zapadom.

    Sa baltičkim državama Moskva je izgubila geopolitičku tampon-zonu – i direktnu vezu sa zapadnom Kalinjingradskom oblašću, koja od tada do danas predstavlja rusku eksklavu. Pri tome, etnički Rusi i dalje čine veliki deo tamošnjeg stanovništva, posebno u Letoniji i Estoniji.

    Te 2014. se na Baltiku bukvalno mogla osetiti napetost – drugačije nego danas, kaže politikolog Janelijunas. “Rekao bih da je društvo sada mnogo mirnije. Prisustvo trupa NATO na Baltiku je važan izvor tog samopouzdanja.”

    Usled aneksije Krima, NATO je “pojačao prisustvo” u baltičkim državama i poslao borbene jedinice od po hiljadu vojnika, koje se smenjuju svakih šest meseci, u svaku od ove tri zemlje, kao i u Poljsku. U litvanskoj Rukli polovina tog kontingenta dolazi iz nemačkog Bundesvera.

    Međutim, u poređenju sa tim jedinicama NATO, Rusija je “okupila deset puta više vojnika” samo u Kalinjingradu, upozorio je nedavno litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas.

    Za Tomasa Janelijunasa, međutim, veličina trupa nije odlučujuća: “Sama činjenica da zemlje NATO šalju trupe u baltičke države potvrđuje da će NATO u slučaju sukoba skoro automatski intervenisati”, objašnjava litvanski politikolog. “To je simbolična, ali vrlo važna garancija da Član 5 ne stoji samo na papiru, već da funkcioniše u stvarnosti.”

    Ta klauzula koja važi u NATO garantuje da će sve članice priteći u pomoć, ako jedan od partnera bude napadnut.

    Solidarnost sa Baltima

    Tako se i nova nemačka vlada potrudila da iskaže podršku. Prva destinacija Kristine Lambreht, nove nemačke ministarke odbrane, bila je Rukla, gde je potvrdila da Nemačka “čvrsto stoji na strani naših partnera i prijatelja”. “Situacija u Ukrajini je vrlo ozbiljna i mogu da razumem zabrinutost naših baltičkih saveznika”, rekla je Kristina Lambreht.

    Ukoliko bi situacija eskalirala, NATO bi imao geografsku prednost: “Baltik bi bio prva linija fronta mogućeg sukoba između NATO i Rusije, a sve trupe koje su tamo stacionirane ne bi bile dovoljne da se suprotstave Rusiji”, kaže Janelijunas. “Ali već je bilo mnogo vojnih vežbi i postoje konkretni planovi o tome kako će se trupe premeštati u to područje – i to ne samo na papiru, već je to isprobano i u stvarnosti.”

    Sve tri baltičke države su od 2014. povećale izdvajanja za vojsku i ona sada prelaze dva procenta BDP, što je cilj NATO. Litvanija je ponovo uvela obavezu služenja vojnog roka, a u druge dve države ona nikada nije ni bila ukidana.

    Tako je za mnoge stanovnike Baltika briga zbog moguće ruske invazije tek jedna od mnogih tema: kao i u brojnim drugim evropskim zemljama, napeta je situacija zbog širenja korone. Litvanija se pak nalazi i u do sada neviđenom trgovinskom sukobu sa Kinom, a odnos sa autoritarnim režimom u susednoj Belorusiji dovodi do dodatnih napetosti.

    Ipak, u Litvaniji se nadaju da sankcije neće biti samo izgovorene pretnje, kaže Tomas Janelijunas: “Rusija se neće primiriti upozorenjima, samo oštro delovanje može dovesti do pomaka”, smatra politikolog. “Naravno, to ne znači vojnu akciju, ali bi upotreba oštrih ekonomskih mera poslala jak signal.”

    Na sastanku predsednika u Kijevu, Ukrajina, Poljska i Litvanija izjasnile su se za “preventivne” sankcije – u nadi da će Evropa tako biti “zaštićena od agresivne politike Rusije”.

  • Blinken i Stoltenberg razmatrali NATO pristup Rusiji

    Blinken i Stoltenberg razmatrali NATO pristup Rusiji

    Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kako bi razmotrili situaciju oko gomilanja ruskih trupa na granicama Ukrajine, saopštio je američki Stejt department.

    “Blinken i Stoltenberg su razgovarali o dvostrukom pristupu NATO Rusiji, uz napomenu da Alijansa ostaje spremna za smislen dijalog sa Rusijom, ali i ujedinjena u odbrani i zaštiti saveznika”, saopštio je danas Stejt department, prenosi Rojters.

    “NATO će nastojati da pokrene ozbiljne razgovore sa Moskvom početkom sljedeće godine kako bi se smanjile tenzije zbog gomilanja ruskih oružanih snaga na granici sa Ukrajinom”, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin takođe je danas izrazio nadu u konstruktivne razgovore sa Vašingtonom i Briselom o bezbjednosnim garancijama koje je tražila Rusija, jer, kako je rekao, postoje naznake da je Zapad spreman da sarađuje o tom pitanju.

    “Rusija želi da izbegne sukob sa Ukrajinom i Zapadom”, poručio je danas Putin na tradicionalnoj velikoj godišnjoj konferenciji za novinare, navodi Rojters.

  • Lavrov: Neosnovane teze da su inicijative Dodika prijetnja miru

    Lavrov: Neosnovane teze da su inicijative Dodika prijetnja miru

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da se ne može složiti sa tezom da inicijative srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika predstavljaju prijetnju miru.

    -Ne dijelim ovakve izjave, smatram ih neosnovanim – rekao je Lavrov za sarajevsko „Oslobođenje“, odgovarajući na pitanje da li je tačno da Rusija favorizuje odnose sa samo jednim dijelom BiH, odnosno Republikom Srpskom, i da je to podrška snagama koje streme secesionizmu.

    Lavrov je ocijenio da je i bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko svojim potpuno neodgovornim ponašanjem u vezi sa izmjenama Krivičnog zakona znatno pokvario unutrašnju političku klimu.

    Ruski ministar smatra da je apsolutno neozbiljno dopustiti takvu, kako je rekao, „provokaciju bukvalno uoči ostavke, zalupiti vrata i ostaviti svima da sređuju posljedice haosa koji je uslijedio“.

    Prema riječima Lavrova, to je još jednom pokazalo da je institucija spoljnog protektorata u obliku visokog predstavnika ne samo prevaziđena, već se pretvorila u izvor problema.

    -Davno je sazrela potreba da se ona likvidira i da se suverena BiH oslobodi od preteranog starateljstva koje je ponižavajuće za njene narode – rekao je Lavrov.

    Lavrov je istakao da Rusija, kao jedna od država koje su garanat Dejtonskog mirovnog sporazuma, izuzetno odgovorno pristupa svojim obavezama i pomno prati razvoj situacije u BiH.

    -Zabrinuti smo zbog neviđenog pada nivoa međuetničkog dijaloga i poverenja u zemlji tokom cijelog postkonfliktnog perioda. Prema našem mišljenju, to je vezano za intenziviranje spolja podržanih pokušaja revizije dejtonske etno-administrativne arhitekture u korist unitarizacije i centralizacije BiH na štetu ustavnih ovlašćenja konstitutivnih naroda i entiteta – rekao je Lavrov.

    Istakao je da je takva politika izuzetno opasna po stanje u zemlji, regionu i Evropi u cjelini i da Rusija na to upozorava i partnere unutar BiHe i spoljne igrače.

  • Putin odbrusio: “Preprodajete naš gas sedam puta skuplje”

    Putin odbrusio: “Preprodajete naš gas sedam puta skuplje”

    Ruski predsednik Vladimir Putin osvrnuo se na godišnjoj konferenciji za novinare na situaciju na evropskom tržištu gasa, posebno na skok cene tog energenta.

    Ocenio je da je problem s poskupljenjem gasa stvorila sama Evropa, koja jeftin ruski gas preprodaje po daleko višim spot cenama.

    “Evropski kupci preprodaju gas koji dobijaju od Gasproma, shodno dugoročnim ugovorima, po cenama koje važe na spot tržištu, a koje su i do sedam puta više od onih iz dugoročnih ugovora”, rekao je Putin, prenosi Tas.

    Cena gasa u Evropi je 21. decembra prvi put u istoriji nadamšila nivo od 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara, dok prosečna izvozna cena gasa po ugovorima sa Gaspromom iznosi u 2021. godini 280 dolara za hiljadu kubika, podseća ruska agencija.

    Putin je naveo da je Rusija stalno upozoravala evropske partnere na opasnosti od rušenja sistema dugoročnih ugovora, da je Moskva i dalje spremna da pomogne Evropi u situaciji sa cenama gasa, ali je podvukao da je probleme s gasom stvorila sama Evropa.

    “Stalno smo govorili, i ja ću ponoviti i ovom prilikom – nema potrebe da se ruše dugoročni ugovori. Ne, rekla nam je Evropska komisija, treba da pređemo na tržišne odnose, tržište će sve regulisati. Zato sad imaju cenu od preko 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara”, rekao je on.

    Prozivajući evropske kupce da su naduvali cene preprodajom jeftinog ruskog gasa koji dobijaju od Gasproma prema dugoročnim ugovorima, Putin je poručio evropskim potrošačima da se obrate svojim nadležnim organima za objašnjenje.

    “Neka se Evropljani bave svojim problemima i to u dogledno vreme, i neka ne misle da su pametniji od svih drugih. Oni su sami stvorili te probleme i sami treba da ih rešavaju, a mi smo spremni da pomognu i to činimo”, dodao je ruski predsednik.

    Pala cena; Rusi već treći dan ne puštaju gas

    Komentarišući činjenicu da Gasprom treći dan zaredom nije rezervisao tranzitne kapacitete za isporuke gasa preko gasovoda Jamal-Evropa, Putin je rekao da je to posledica nedostatka narudžbina od evropskih potrošača.

    “Vidim te optužbe na račun Rusije i Gasproma, u kojima se potencira da Gasprom već drugi ili treći dan zaredom ne rezerviše kapacitete za isporuke gasa Evropi tom rutom. Kompanija nije rezervisala transport jer njene parnerske agencije i kompanije, uglavnom nemačke i francuske, koje nabavljaju gas preko te trase nisu dostavile narudžbine”, naveo je on.

    Podsetio je da su evropski gasni operateri skrenuli protok gasa na gasovodu Jamal-Evropa na revezibilni – od Nemačke do Poljske, i da pumpaju gas iz Nemačke u Poljsku već nekoliko dana, dodajući da postoje svi razlozi za sumnju da su te isporuke organizovane iz Nemačke za Ukrajinu preko Poljske.

    “Zašto? Jednostavno zato što snabdevamo Nemačku gasom po dugoročnom ugovoru, po ceni koja je četiri-šest-sedam puta jeftinija nego na spot tržištu”, rekao je Putin.

    Prema njegovim rečima, preprodaja jedne milijarde kubnih metara ruskog gasa može da donese oko 900 miliona dolara.

    “Imam sve razloge da verujem da će ovaj gas na kraju završiti u Ukrajini”, istakao je.

    Šef ruske države je naglasio da potrošači u Evropi i Nemačkoj moraju da znaju šta se dešava.

    Putin je takođe rekao da je Gasprom jedina kompanija u svetu koja je povećala izvoz prirodnog gasa, naponjići da gasni holding isporučuje sve količine gasa po postojećim izvoznim ugovorima.

    “I ne samo da je povećan ukupan obim, već i isporuke na daleka strana tržišta, mislim za skoro 20 posto, a povećano je snabdevanje Evrope u celini. Po mom mišljenju, ovo je jedina globalna kompanija koja je to uradila“, ocenio je Putin.

  • Putin: Opkoliti Rusiju težak je zadatak

    Putin: Opkoliti Rusiju težak je zadatak

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je, na današnjoj tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare, izjavio da je opkoliti Rusiju težak zadatak, ali da je sve više novih stranih vojnih baza koje se pojavljuju svuda oko nje.

    “Baze su svuda unaokolo – to je istina. Takođe se razmještaju novi sistemi naoružanja na istoku, na jugu, na sjeveru i na moru i, sve više na zapadu. Ali opkoljavanje takve teritorije kao što je naša je težak zadatak. Iako moderne mogućnosti, možda, dozvoljavaju razmišljanje o tome”, poručio je Putin, a prenosi ruska agencija TASS.

    Na pitanje novinara BBC-ja o istoriji i opoziciji, organizacijama Alekseja Navaljnog koji se nalazi u zatvoru i registru Ministarstva pravde o stranim agentima, kao i o tome šta se dogodilo u Rusiji da je toliko porastao broj onih koje vlasti smatraju nepoželjnim, ekstremistima i stranim agentima, Putin je rekao:

    “Želim da vas podsjetim šta su naši protivnici vijekovima govorili – Rusija se ne može pobijediti, može se samo uništiti iznutra. Što je uspješno urađeno nakon Prvog svjetskog rata i devedesetih godina, kada se Sovjetski Savez raspadao”, objasnio je Putin, a prenosi RIA Novosti.

    “A ko je to uradio? Oni koji su služili drugima, tuđim interesima koji nisu povezani s interesima ruskog i drugih naroda Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije danas”, dodao je on.

    Govoreći o Navaljnom, Putin je rekao da je riječ o osobi koja je navodno bila otrovana, jer, kako tvrdi, nema dokaza koji potvrđuju trovanje.

    “Ne postoji ni jedan. Predložili smo da tamo dođu naši stručnjaci, ja sam to lično ponudio predsjedniku Francuske, kancelarki SR Njemačke i ništa. Pa, kako ovo objasniti? Ako nema šta da se odgovori, nema potrebe da se priča o tome”, rekao je predsjednik Rusije.

    “Imamo utisak da se Ukrajina sprema za novu intervenciju”
    Ukrajina možda priprema novu vojnu operaciju u Donbasu u trenutku kada zapadne zemlje unaprijed pozivaju Rusiju da se ne miješa u sukob koji se odvija, izjavio je ruski predsjednik.

    Ruski lider je podsjetio da su ukrajinske vlasti već dva puta pokušale da pokrenu ofanzivu u Donbasu, koja se, kako tvrdi, završila potpuno neuspješno za Kijev, prenosi ruska agencija TASS.

    “Imamo utisak da oni, možda, spremaju i treću vojnu operaciju i unaprijed nas upozoravaju da se ne miješamo, da ne branimo ove ljude (stanovništvo Donbasa), i da će, ako se umiješamo i branimo ih, uslijediti nove sankcije. Ovo je prvi scenario na koji moramo da reagujemo”, poručio je Putin.

    Drugi scenario, prema njegovim riječima, uključuje generalno stvaranje “anti-Rusije” na teritoriji Ukrajine “uz stalno upumpavanje naprednog naoružanja i ispiranje mozga stanovništva”.

    Putin je poručio i da zvanični Kijev ne sprovodi sporazume iz Minska, koji su, kako tvrdi, jedini mogući način za rješavanje sukoba u Donbasu.

    Ruski predsjednik navodi da je nemoguće imati dobre odnose s aktuelnom ukrajinskom vladom, jer je ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski, kako tvrdi, došao pod uticaj “radikalnih snaga”.

    “Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski se našao pod uticajem radikalnih elemenata po dolasku na vlast”, izjavio je Putin.

    “Zapad odmah da pruži bezbjednosne garancije Rusiji”
    NATO zemlje su te koje moraju dati bezbjednosne garancije Rusiji, a ne obrnuto, izjavio je Putin.

    On je poručio da nije Rusija ta koja je stvorila prijetnje drugim zemljama, prenosi ruska agencija TASS.

    “Da li smo se mi približili granicama Sjedinjenih Država ili Britanije? Oni su se približili našima. A sada kažu da će Ukrajina biti članica NATO-a. Kao posljedica toga, pojaviće se njihovi sistemi naoružanja”, objasnio je Putin u odgovoru na pitanje dopisnika “Skaj njuza” u vezi s tim koje garancije Rusija može da pruži povodom nenapadanja Ukrajine ili bilo koje druge suverene države.

    “Tražite neke garancije od mene, ali vi ste ti koji morate dati garancije. To morate učiniti odmah, sada, a ne da pričate o tome decenijama”, izjavio je Putin.

    Kako navodi Rojters, Putin je rekao da je NATO “prevario” Rusiju sa pet talasa ekspanzije od perioda Hladnog rata i da su SAD sada “na pragu” Rusije sa svojim projektilima.

    Rusija želi da izbjegne sukob s Ukrajinom i Zapadom
    Rusija želi da izbjegne sukob s Ukrajinom i Zapadom, izjavio je Putin.

    “Ovo nije naš željeni izbor, mi to ne želimo”, poručio je on.

    Naveo je da je Rusija dobila generalno pozitivan odgovor na bezbjednosne prijedloge koje je predala Sjedinjenim Državama ovog mjeseca i da će pregovori početi početkom sljedeće godine u Ženevi.

    “Nadam se da će se razvoj situacije odvijati u tom smjeru”, poručio je ruski predsjednik.

    U odgovoru na pitanje novinarke “Skaj njuza” u vezi s tim da li može da bezuslovno garantuje nenapadanje Ukrajine, ruski predsjednik je izjavio da dejstva Rusije neće zavisiti od toka pregovora, već od bezuslovnog osiguravanja bezbjednosti Rusije.

    “Jasno smo stavili do znanja da je širenje NATO-a na istok neprihvatljivo. Sjedinjene Američke Države stoje s raketama na pragu naše kuće. Zar je pretjerani zahtjev da se pored nas ne postavljaju udarni sistemi? Kako bi reagovali Amerikanci da na granicu s Kanadom ili Meksikom postavimo rakete”, izjavio je Putin.

    Rusija i Kina razvijaju visokotehnološko oružje
    Rusija i Kina zajednički razvijaju visokotehnološko oružje dok ostvaruju saradnju u oblasti bezbjednosti, izjavio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare.

    “Sarađujemo s Kinom u oblasti bezbjednosti. Oružane snage Kine su opremljene najnaprednijim sistemima naoružanja”, izjavio je Putin, a prenosi ruska agencija TASS.

    “Čak zajedno razvijamo i određene vrste visokotehnološkog oružja. Sarađujemo u sferama svemira i proizvodnje aviona i helikoptera”, izjavio je ruski predsjednik.

    Putin je pohvalio rusko-kineske strateške veze kao faktor stabilizacije na globalnoj sceni.

    “Ovo je potpuno sveobuhvatno strateško partnerstvo, koje je bez presedana u istoriji, barem između Rusije i Kine. Svakodnevno aktivan rad je povoljan i za Kineze i za Ruse, i ostaje ozbiljan stabilizacijski faktor u međunarodnoj areni”, zaključio je Putin.

    Populacija od 146 miliona ljudi nedovoljna za Rusiju
    Populacija od 146 miliona ljudi za ogromnu teritoriju Rusije je svakako nedovoljna, izjavio je Putin.

    “Pomenuo sam pad očekivanog životnog vijeka i rastuću stopu smrtnosti. S tim u vezi, jedan od najvažnijih problema i jedan od glavnih zadataka pred nama u oblasti demografije postaje sve akutniji, posmatrano sa humanitarnog i geopolitičkog stanovišta”, izjavio je Putin, a prenosi ruska agencija TASS.

    Na pitanje novinara kako se objašnjavaju novi talasi kovida-19 i koliko je potvrđena efikasnost vakcinacije, Putin je rekao da je takav razvoj situacije uzrokovan sposobnošću ovog novog virusa da mutira.

    “Novi sojevi se pojavljuju tamo gdje postoje problemi sa zdravstvenim sistemima. Zato i govorim o potrebi međusobnog priznavanja i distribucije vakcina. U suprotnom nećemo uspjeti da se izborimo s ovim problemom na globalnom nivou”, objasnio je Putin.

    On je primijetio da je smrtnost od kovida teško izračunati i to ne zato što neko pokušava nešto da sakrije.

    Govoreći dalje o virusu korona, Putin je saopštio da bi Rusija mogla dostići imunitet krda na kovid-19 od 80 odsto do drugog kvartala 2022. godine.

    “Nadam se da ćemo sljedeće godine, možda krajem prvog kvartala ili tokom drugog kvartala, dostići taj nivo”, poručio je Putin.

    Jedno od pitanja novinara bilo je i u kom gradu bi Putin izabrao da živi, s izuzetkom Moskve i Sankt Peterburga.

    “Rekli ste osim Moskve i Sankt Peterburga. Zašto ste isključili Moskvu i Peterburg? To su takođe gradovi Ruske Federacije. U jednom od njih sam se rodio. To je moj rodni grad, pa sam prvo, kada ste postavili pitanje, pomislio na Sankt Peterburg”, rekao je Putin.

    Zbog mjera protiv virusa korona, broj novinara u “Manjež” centru je ove godine ograničen na nešto više od 500, a konferencija se održava u većem prostoru.

    Ovo je 17. put da ruski predskednik Vladimir Putin održava svoju tradicionalnu godišnju konferenciju.

    Prošle godine, Putin je održao konferenciju za novinare u rezidenciji Novo-Ogarjovo van Moskve, a većina novinara je sa njim razgovarala putem video linka.

  • “Postupci Rusije izvor globalne zabrinutosti”

    “Postupci Rusije izvor globalne zabrinutosti”

    • Potencijalna vojna agresija Rusije protiv Ukrajine imala bi ogromne posljedice i veliku cijenu kao odgovor, navodi se u zajedničkom saopštenju SAD, Velike Britanije, Njemačke, Francuske, Kanade, Ukrajine, Poljske, brojnih evropskih zemalja i EU (Formula ARRIA).

    “Vrijeme održavanja ovog sastanka ‘Formule ARRIA’ posebno je zabrinjavajuće, u kontekstu jačanja ruske vojske na Krimskom poluostrvu i na granicama Ukrajine. Povelja UN zabranjuje prijetnje ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Bilo kakva dalja agresija protiv Ukrajine imala bi ogromne posljedice i veliku cijenu kao odgovor”, navodi se u saopštenju.

    Zemlje su pozvale Rusiju da obustavi ono što su nazvale neprijateljskom kampanjom dezinformisanja protiv Ukrajine, da smanji tenzije u Ukrajini i njenoj okoloni i da bez odgađanja povuče snage i opremu stacionirane u toj zemlji bez pristanka Kijeva, prenijela je agencija TASS.

    “Postupci Rusije su izvor globalne zabrinutosti i kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, suprotni su obećanjima Rusije u okviru Helsinške deklaracije i Pariske povelje i sve više prijete bezbjednosti Evrope i poretku zasnovanom na pravilima”, dodaje se u saopštenju.

  • Rusija očekuje početak pregovora s NATO-om u januaru: Ovo je najvažnije međunarodno pitanje

    Rusija očekuje početak pregovora s NATO-om u januaru: Ovo je najvažnije međunarodno pitanje

    Ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je kako se Rusija nada da će u januaru održati bilateralne razgovore s NATO savezom i SAD-om u vezi sigurnosnih garancija koje Moskva zahtijeva od zapadnih zemalja.

    Šef ruske diplomatije je naglasio kako se razgovori moraju održati što prije kako bi se relaksirali odnosi između Rusije i Alijanse.
    “Želimo to da uradimo u januaru. U razgovor će biti uključena i pregovaračka platforma za razgovor o nacrtu sporazuma između Rusije i NATO-a, a koja se tiče sigurnosnih garancija koje smo iznijeli”, rekao je Lavrov.


    Lavrov je takođe pojasnio kako pregovori oko sigurnosnih garancija predstavljaju vjerovatno i najvažnije pitanje u međunarodnim odnosima.

    “Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg redovno daje neadekvatne izjave o odnosima Rusije i NATO-a. Ipak, njemu mandat brzo ističe i priča se da će postati sljedeći guverner Centralne banke Norveške. Guverner centralne banke mora se jasno i precizno pridržavati osnovnih principa poslovanja. Evropska i euroatlantska sigurnost zasniva se na nekoliko principia koji su koordinisani i potpisani na najvišem nivou”, poručio je Lavrov.


    Povodom eventualnog sastanka između Rusije i Zapada govorio je i glasnogovornik ruskog predsjednika Dmitrij Peskov koji je naglasio kako je upravo održavanje ovog sastanka uslov i za održavanje narednog sastanka između američkog predsjednika Bidena i ruskog lidera Vladimira Putina.

    “Prije sljedećeg sastanka lidera SAD-a i Rusije, zapadne zemlje moraju odgovoriti na prijedloge Rusije koji se tiču sigurnosnih garancija”, rekao je Peskov.

  • Danas Putinova godišnja konferencija, broj novinara ograničen na 500

    Danas Putinova godišnja konferencija, broj novinara ograničen na 500

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin održaće danas tradicionalnu konferenciju za novinare na kraju godine.

    Održavanje konferencije najavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov 1. decembra.

    “Ovo će biti pres-konferencija licem u lice. Predsjednik će doći pred novinare, a novinari će postavljati pitanja šefu države, kao i obično”, rekao je tada Peskov novinarima.

    Peskov je dodao da će broj novinara, zbog pandemije, biti ograničen na 500, javio je “Sputnjik”.

    Putin je prošle godine odgovarao na pitanja novinara četiri i po sata o različitim temama iz sfere domaće i međunarodne politike.