VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Stoltenberg odbacuje mogućnost proširenja vojne organizacije

    Stoltenberg odbacuje mogućnost proširenja vojne organizacije

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbacio je danas mogućnost obustave proširenja vojne organizacije, čime bi odgovorio na zabrinutosti Rusije, što je ključni dio zahtjeva ruskog predsjednika Vladimira Putina za smanjenje tenzija.

    “Nećemo kompromis na našim suštinskim principima, uključujući pravo svake države da donosi odluku o svom putu, uključujući vrstu bezbjednosnih sporazuma čiji dio želi da bude”, rekao je Stoltenberg u Briselu nakon vanrednog sastanka šefova diplomatija NATO.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken i ostali šefovi diplomatija NATO održali su virtuelni sastanak radi pripreme prvog susreta Savjeta Rusija-NATO nakon duže od dvije godine.

    Sastanak koji se održava sredinom naredne sedmice daće priliku ambasadorima NATO da razgovaraju o bezbjednosnim prijedlozima Moskve.

    Stoltenberg je istakao da je nastavljeno gomilanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom zbog čega se nastavlja zabrinutost od moguće invazije na Ukrajinu.

    Rusija negira planove za napad, ali je ruski predsjednik zatražio garancije kojim će biti onemogućeno širenje NATO i razvoj naoružanja. Moskva očekuje odgovor na prijedloge do kraja ovog mjeseca.

  • Burna reakcija Moskve: “Bezobrazluk”

    Burna reakcija Moskve: “Bezobrazluk”

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da nas je “istorija naučila lekcijom da kad u nečiju kuću uđu Rusi, teško iz nje izlaze”.

    Ta izjava predstavlja bezobrazluk koji je potvrđen na mnogim primerima, između ostalog i na primeru Jugoslavije, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

    Blinken je, naime, tim rečima prokomentarisao ulazak u Kazahstan mirovnjaka ODKB koje čine predstavnici oružanih snaga Rusije, Belorusije, Jermenije, Kirgizije i Tadžikistana. Kako ističe zvanična Moskva, Blinken je ovom izjavom na veoma podmukao način prokomentarisao „apsolutno legitiman odgovor ODKB na poziv rukovodstva Kazahstana kako bi se pružila podrška u osiguravanju bezbednosti države.

    “Ako Entoni Blinken toliko voli istoriju, nek na umu onda ima sledeće – kada u vašu kuću uđu Amerikanci, retko ko u njoj ostane živ, a da nije pre toga i opljačkan i silovan”, navodi se u saopštenju.

    Ruski spoljnopolitički resor ističe da ovoj tvrdnji u prilog idu i svih 300 godina američke državnosti.

    “To mogu da potvrde i svi Indijanci sa severnoameričkog kontinenta, Korejci, Vijetnamci, Iračani, Panamci, Jugosloveni, Libijci, Sirijci i svi ostali kojima se nije posrećilo da u njihovu kuću uđu ti nepozvani gosti”, zaključilo je rusko Ministastvo.

  • SAD o haosu u Kazahstanu: Kada su Rusi u vašoj kući, poslije ih je teško izbaciti

    SAD o haosu u Kazahstanu: Kada su Rusi u vašoj kući, poslije ih je teško izbaciti

    Američki državni sekretar Antony Blinken izrazio je zabrinutost zbog dolaska ruskih vojnika u Kazahstan, rekavši da će se oni teško povući.

    “Lekcija iz novije historije je da kada su Rusi u vašoj kući, ponekad ih je veoma teško izbaciti”, upozorio je državni sekretar na konferenciji za novinare u Washingtonu.

    Kazahstan je ove sedmice pogođen najnasilnijim protestima otkako je zemlja stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991. godine, s više desetina mrtvih demonstranata, ali i policajaca i sigurnosnih snaga.
    Protesti su počeli na zapadu zemlje zbog naglog poskupljenja goriva, ali su se ubrzo proširili i ukazali na šire nezadovoljstvo situacijom u zemlji kojom ista partija vlada od sticanja nezavisnosti.

    Organizacija ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), na čijem čelu je Rusija, poslala je, na zahtjev Tokajeva, zajedničke mirovne snage u Kazahstan. Njihov je zadatak, kako je saopćeno je , zaštita važnih državnih i vojnih objekata te pomoć kazahstanskim snagama u stabiliziranju situacije.

    Među njima većinu čine pripadnici ruskih zračno-desantnih postrojbi. Oni bi, među ostalim, trebali pomoći zadržati kontrolu nad zračnom lukom u Almatiju koju su jedno vrijeme zaposjeli prosvjednici.

    Istodobno je Aleksandar Gruško, zamjenik ruskog ministra vanjskih poslova, izjavio kako je Rusija uvjerena da Kazahstan može i sam riješiti svoje probleme. Rusija i CSTO podržavaju državu članicu kao što to saveznici trebaju činiti, dodao je Gruško.
    CSTO je izvijestio da je u Kazahstan poslao vojnike iz svih država članica saveza, a to su, pored Kazahstana i Rusije, Bjelorusija, Armenija, Kirgistan i Tadžikistan. Ta je organizacija nastala kao pandan NATO-u. Do sada se nije posebno iskazala djelotvornošću, pa je mnoge začudila brzina kojom je reagirala u slučaju Kazahstana.

    Tu intervenciju pod zapovjedništvom Rusije podržala je i Kina.

    “Kina podržava sve napore u pomaganju vlastima Kazahstana da što je prije moguće okončaju kaos”, izjavio je glasnogovornik kineskog Ministarstva vanjskih poslova Wang Wenbin u petak.

  • Rusija dobila odgovor: Nema kompromisa

    Rusija dobila odgovor: Nema kompromisa

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je večeras da NATO neće praviti kompromis oko principa prihvatanja bilo koje zemlje u blok.Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da alijansa ni pod kojim okolnostima neće žrtvovati svoj osnovni princip da svaka zemlja može da bira sopstvene odbrambene saveze, prenosi “Blic”.

  • Pretnja iz Pariza: Moguće zatvaranje Sjevernog toka 2

    Pretnja iz Pariza: Moguće zatvaranje Sjevernog toka 2

    Zvanični Pariz preti ozbiljnim posledicama ukoliko dođe do agresije Rusije na Ukrajinu, pa se tako pominje i blokada Sjevernog toka 2.

    Naime, ministar spoljnih poslova Francuske Žan Iv le Drijan izjavio je da bi među merama, u slučaju pogoršanja situacije oko Ukrajine zbog Rusije, moglo da se nađe pitanje zatvaranja gasovoda Sjeverni tok 2.

    “To je pre svega pitanje Nemačke. Francuska je uvek pokazivala veliku uzdržanost prema ‘Sjevernom toku 2’. Ali mislim da će to pitanje biti razmotreno ukoliko dođe do nove agresije u Ukrajini”, odgovorio je Le Drijan za televiziju BFM na pitanje voditelja da li smatra da je potrebno zatvoriti “Severni tok 2” ako Rusija izvrši “invaziju” na Ukrajinu, prenosi Sputnjik.

    Ministar je ponovo naglasio da “će strateške posledice biti ozbiljne u slučaju dođe do nove agresije protiv Ukrajine”.

    “Ali to ne znači da nema potrebe da se razgovara sa Rusijom”, dodao je šef francuske diplomatije.

    Prema njegovim rečima, zvanični Pariz za sada ne primećuje povlačenje ruskih snaga sa ukrajinske granice, zbog čega ga i dalje brine napetost u tom regionu.

  • “Ako Rusija propadne – samljeće nas”

    “Ako Rusija propadne – samljeće nas”

    Aleksandar Lukašenko smatra da je situacija u Kazahstanu pokušaj napada na postsovjetske zemlje koje se graniče sa Rusijom, kako bi se “Rusija udavila u krvi”.

    “Potrebno im je da udave Rusiju u krvi. Još jednom ponavljam: Ako Rusija propadne, nećemo ni primetiti gde ćemo završiti. Jednostavno će nas pregaziti. Kako ja govorim – samljeće nas kao među mlinskim kamenjem i ispljunuti”, rekao je Lukašenko, prenosi agencija RIA Novosti pozivajući se na Sputnjik Belorusija.

    On smatra da slanje kontingenta ODKB-a djeluje, kako je rekao, “otrežnjujuće” na organizatore i učesnike protesta u Kazahstanu.

    U Kazahstanu od 2. januara, nakon poskupljenja goriva, traju protesti koji su prerasli u sukobe sa snagama reda i u kojima je povređeno oko hiljadu ljudi, a nekoliko desetina njih je ubijeno.

    Bjelorusija je poslala snage u Kazahstan u okviru misije ODKB.

  • Ruska vojska stigla u Kazahstan; sukob još traje, broje se mrtvi

    Ruska vojska stigla u Kazahstan; sukob još traje, broje se mrtvi

    Policija je saopštila sa su zgrade administracije i policije u Alma Ati bile meta napada i da je došlo do razmene vatre između napadača i pripadnika snaga bezbednosti i vojske.

    Više desetina napadača je likvidirano a njihov identitet se utvrđuje.

    Blinken razgovarao sa kolegom iz Kazahstana
    Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je sa kazahstanskim kolegom Muktarom Tileuberdijem povodom vanredne situacije u Kazahstanu, saopštio je Stejt department. “Državni sekretar ponovio je da SAD daju punu podršku kazahstanskim ustavnim institucijama i slobodi medija, i zalaže se za miroljubivo rešenje krize zasnovano na ljudskim pravima”, naveo je Stejt department, a preneo Rojters.

    Ruska vojska uletela u Kazahstan
    Prve jedinice iz sastava glavnih snaga ruskog kontingenta mirovnih snaga ODKB stigle su u Kazahstan, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    U Kazahstan su upućene jedinice 45. zasebne brigade specijalnih snaga Vazdušno-desantnih snaga Rusije, ivanovske i uljanovske jedinice Vazdušno-desantnih snaga.

    Trenutno se nastavlja prebacivanje mirovnog kontingenta sa tehnikom. Ranije je predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev zatražio pomoć od ODKB-a.

    Aerodrom “Aktobe” u Kazahstanu oslobođen od demonstranata
    Pripadnici bezbednosne agencije Kazahstana oslobodile su danas od demonstranata aerodrom “Aktobe” u Almati, javlja TV kanal Kabar-24.

    “Aerodrom Aktobe je oslobođen od kriminalaca”, navodi se u izveštaju tog TV kanala, a prenosi ruska agencija TASS.

    Ranije je Kabar-24 izvestio da aerodromi u Almati, “Aktobe” i “Aktau”, nisu radili zbog masovnih nereda.

    Vojska puca na demonstrante i vozila na Trgu Republike

    “Vojnici pucaju na demonstrante i automobile na Trgu Republike u Almatiju, najvećem kazahstanskom gradu”, izjavili su za TASS očevici.

    “Vatra ne prestaje na trgu vec 15 minuta, puca se na ljude koji su dosli na trg sa oruzjem, pucaju na automobile. Sigurno ima ranjenih. Nejasno je, mrtvima je nemoguće prici”, rekao je jedan od očevidaca.

    Sagovornici agencije potvrdili su da je vojska odmah opkolila trg i započela specijalnu operaciju ne napuštajući automobile. Zahtevali su da demonstaranti napuste trg i upozoravali na otvaranje vatre.

  • Desetine poginulih, 1.000 ranjenih; Rusi i Bjelorusi poslali vojsku

    Desetine poginulih, 1.000 ranjenih; Rusi i Bjelorusi poslali vojsku

    Nemiri u Kazahstanu se nastavljaju. Rusija je poslala svoje vojnike.

    Policija je saopštila sa su zgrade administracije i policije u Alma Ati bile meta napada i da je došlo do razmene vatre između napadača i pripadnika snaga bezbednosti i vojske.

    Više desetina napadača je likvidirano a njihov identitet se utvrđuje.Vojska je u toku noći izašla na ulicu i preduzela operaciju protiv svih onih koji su pljačkali po gradu i uništavali imovinu.

    Naoružani ljudi opkolili dve bolnice u Almatiju
    Naoružani ljudi opkolili su dve velike bolnice u Almatiju, ne puštajući pacijente i lekare da ulaze, javila je državna TV.

    Navodi se da naoružani ljudi ne dozvoljavaju pacijentima, lekarima i medicinskom osoblju da uđu u bolnice, čime ugrožavaju živote i zdravlje građana, prenosi RIA Novosti. Prethodno je policija saopštila da su noćas demonstranti pokušali upad u zgradu policije u Almatiju i da je desetine njih, kako je navedeno, “likvidirano”.

  • Geopolitika: Zadnja šansa Zapada i Rusije

    Geopolitika: Zadnja šansa Zapada i Rusije

    Dijalog zvanične Moskve i Vašingtona posljednja je šansa za dogovor Zapada i Rusije, jer Rusi nikada neće pristati da vide Ukrajinu u NATO-u niti će prihvatiti mogućnost da nuklearne rakete Zapada dođu na pet minuta leta od njene teritorije, navodi “Geopolitika”.

    Ako Brisel bude uporno insistirao na plašenju Rusije sankcijama i blokadom “Sjevernog toka 2”, umjesto pokretanja ozbiljnih pregovora sa Moskvom koje ona traži radi obezbjeđivanja svoje sigurnosti, mogli bismo se svi skupa jedno jutro probuditi uz spoznaju o evropskoj “kubanskoj krizi” – navodi “Geopolitika”.

    Nakon toga povratka više ne bi bilo, jer bi se između EU i Rusije izgradio golemi bedem na granicama koje odrede sada više ne političari – već ruski tenkovi.

    U Evropi niko neće ratovati za Ukrajinu, a najmanje će to učiniti Amerikanci koji su to već svima jasno dali do znanja. Teško je zamisliti da će neki Belgijac, Portugalac ili Italijan ići da ratuje za ukrajinski Mariupolj.

    Rusija uopšte ne namjerava da vojno interveniše u Ukrajini, pod uslovom da dobije ono što traži za svoju stratešku bezbjednost.

    Rusko gomilanje snaga unutar svojih granica bilo je samo “okidač” za konačno pokretanje razgovora kojeg Moskva predlaže već čitavu deceniju, a Vašington uporno ignoriše, navodi “Geopolitika”.

    Najbolji argument je nova snaga ruskog oružja, ali još više odlučnost njegove primjene, u što sada malo ko sumnja. Prije svega zato što su svi svjesni da Rusija više nema kud da odstupi.

    NATO je već odavno na njenim granicama, a ulazak Ukrajine u taj savez bio bi neoprostivi prelazak posljednje “crvene crte” od koje Rusi nikada i ni pod koju cijenu neće odustati.

    Od istoka Ukrajine do Moskve, eventualnoj američkoj hiperzvučnoj raketi, trebalo bi svega pet minuta leta.

    To je premalo za bilo kakvu garanciju da bi bila uništena tokom leta. To znaju svi koji to moraju znati – i u Pentagonu i u ruskom Glavnom štabu.

  • Traže istupanje iz NATO-a; “Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj”

    Traže istupanje iz NATO-a; “Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj”

    Žan-Lik Melanšon, lider krajnje levičarske partije “Nepokorna Francuska” zatražio je da Francuska istupi iz NATO-a i bliže sarađuje sa Rusijom.

    To bi, kako je rekao, dovelo do deeskalacije u sferi međunarodnih odnosa.

    Na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj Melanšon je osvojio više od 19 odsto glasova u prvom krugu. Ove godine on može po treći put da učestvuje u predsedničkoj trci. “Ja sam za izlazak iz NATO-a. Potrebna nam je deeskalacija”, napisao je Melanšon na Tviteru. Odvojeno, govoreći na radiju Frans Inter, političar je rekao da bi napuštanje NATO-a omogućilo Francuskoj “da se ne meša” u “severnoameričke vojne avanture”. “Rusija je partner. Ne pristajem da od nje pravim neprijatelja. Ne pristajem da izdam reč datu ruskim liderima – kada im je rečeno da raspad Varšavskog pakta i sovjetskog bloka neće dovesti do toga da se NATO približi granicama Rusije… Prvi put u modernoj istoriji jedna imperija je propala bez razgovora o tome kako će rezultati biti raspoređeni”, naglasio je on u intervjuu, prenele su Novosti. Melanšon je rekao i da je Rusija nakon ulaska zemalja bivšeg SSSR-a u NATO osetila “pretnju”. Iz istog razloga on smatra da Ukrajina ne treba da se pridruži alijansi. “Deeskalacija treba da postane osnova političkog kursa”, rekao je Melanšon. On ističe i da se protivi “novom hladnom ratu”.