Sastanak Zajedničkog saveta NATO–Rusija u Briselu u sredu pretvorio se od razgovora o Ukrajini u raspravu o raspadu Jugoslavije.
Kako nezvanično saznaju hrvatski mediji, Rusi su otvorili pitanje raspada Jugoslavije tvrdnjom da je NATO svojim bombarderima razbio Jugoslaviju, što je po Rusima samo jedan u nizu dokaza da je taj vojni savez bio agresivan u širenju na bivše socijalističke države.
Na ovakve ruske tvrdnje je prvi odgovorio predstavnik Hrvatske, ambasador Mario Nobilo, koji je u vreme raspada Jugoslavije bio spoljnopolitički savetnik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, a kasnije i ambasador Hrvatske pri UN.
Sastanak je, naravno, protekao iza zatvorenih vrata, detalje saznajemo samo nezvanično od naših izvora, ali je i generalni sekretar Jens Stoltenberg javno govorio o ovom delu razgovora sa Rusima, koji se tiče raspada Jugoslavije.
Novinari su Stoltenberga na konferenciji za novinare pitali kako je odgovorio na tvrdnje Rusije da je uloga NATO-a u Jugoslaviji i Libiji kontroverzna.
Stoltenberg je potvrdio i da su tokom sastanka Saveta NATO–Rusija predstavnici Hrvatske, Slovenije i Crne Gore uzeli reč i govorili o tome šta se zaista dešavalo tokom raspada Jugoslavije, a šta je suprotno onome što su Rusi danas govorili.
“Nekoliko saveznika koji su bili deo bivše Jugoslavije je vrlo jasno reklo da se Jugoslavija nije raspala zbog NATO-a, već zbog unutrašnjih razloga, unutrašnjih sukoba. NATO je došao kasnije, da spreči zločine”, rekao je Stoltenberg.
“Cela ideja da je NATO kriv za raspad Jugoslavije je pogrešna. Trebalo je zaustaviti zločine, prvo u BiH, a potom i na Kosovu. Ali u tom trenutku Jugoslavija se već raspala”, dodao je generalni sekretar Alijanse.
Izvori hrvatskih medija rekli su da je i susret NATO saveznika sa Rusima, upravo posle pokretanja teme raspada Jugoslavije, postao emotivniji i poprimio jači ton.
Navodno su Hrvati promenili ceo ton razgovora, hteli su da naglase da Rusija može biti konstruktivan igrač u međunarodnoj bezbednosnoj politici.
Naveli su da je tokom raspada Jugoslavije Rusija bila konstruktivna i aktivno sarađivala sa zapadnim silama.
Nagomilavanje ruskih trupa na ruskoj teritoriji u blizini granice sa Ukrajinom i dalje ostavlja saveznike u čvrstom uverenju da se Rusija sprema za veliku invaziju, pa NATO želi da vidi deeskalaciju na ruskoj strani.
A uslovi koje je Moskva nedavno postavila za NATO, uključujući pismene garancije da više neće biti širenja NATO-a na istok i zahtev da se NATO snage povuku na linije iz 1997. godine, pre proširenja na centralnu i istočnu Evropu, u sredu tokom sastanka ubedljivo odbijeni od svih trideset zemalja saveznika.
Saveznici su ponovo potvrdili politiku otvorenih vrata NATO-a i pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.
“Saveznici su jasno stavili do znanja da neće odustati od svoje sposobnosti da štite i brane jedni druge, uključujući i prisustvo NATO trupa u istočnom delu alijanse”, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare posle sednice Saveta NATO–Rusija.
Kako na sastanku u ponedeljak u Ženevi, gde su Amerikanci i Rusi razgovarali o istom pitanju, na današnjem sastanku u Briselu ništa nije rešeno, samo su utvrđeni stavovi dve strane, uz očekivanje da se dijalog može nastaviti, ali pod uslovom da Rusija smanji napetost.
NATO je zainteresovan za dijalog sa Rusima o nekim važnim pitanjima o kojima nije raspravljano u dijalogu već nekoliko godina.
To su teme poput novog sporazuma o kontroli naoružanja, sporazuma o transparentnijem izvođenju vojnih vežbi, o smanjenju opasnosti od sajbernapada i slično. NATO jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope.
NATO ne želi da pregovara o najvećim željama Rusije
NATO ipak jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope, ali iz NATO poručuju da nema kompromisa.
“Nećemo pristati na kompromis o temeljnim principima. Nema kompromisa o suverenitetu i teritorijalnom integritetu svakog naroda u Evropi. Nećemo pristati na kompromis o pravu svih država da izaberu svoj put, uključujući i bezbednosne aranžmane koje žele da učestvuju. I nema kompromisa o pravu saveznika da štite i brane jedni druge”, rekao je Jens Stoltenberg.
On je dodao da NATO ostaje spreman za dijalog “u dobroj veri”, ali da istovremeno mora biti spreman da “Rusija ponovo izabere konfrontaciju”.
“Svaka upotreba sile protiv Ukrajine bila bi ozbiljna strateška greška Rusije, sa ozbiljnim posledicama, a Rusija bi platila visoku cenu”, rekao je generalni sekretar NATO, koji je poslednjih dana bio još eksplicitniji kada je rekao da je NATO spreman na izbijanje novog rata u Evropi.
Iato tako je rečeno da je odluka o pristupanju NATO isključivo stvar Ukrajine i 30 saveznika.
“Rusija nema veto na pitanje da li će se Ukrajina pridružiti”, kaže generalni sekretar Stoltenberg.
Rusi ostaju pri svom argumentu da je širenje NATO-a na istok bio i ostao dokaz agresivnosti vojne alijanse, ali je Jens Stoltenberg to demantovao na konferenciji za novinare, kao i ambasadori saveznika koji su nekada bili deo Varšavskog pakta.
“NATO je odbrambeni savez. Nikada nijednu naciju nismo prisiljavali ili terali da se pridruži našem savezu. Ta ideja, da je širenje NATO-a agresivno, apsolutno nije tačna. Proširenje NATO-a je kamen temeljac širenja demokratije i slobode širom Evrope”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
