VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Blinken razgovarao sa Lavrovim: Poziv na diplomatski put za deeskalaciju tenzija

    Blinken razgovarao sa Lavrovim: Poziv na diplomatski put za deeskalaciju tenzija

    Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je danas sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, kojeg je pozvao na diplomatski put radi deeskalacije tenzija zbog gomilanja ruske vojske u Ukrajini i blizu njenih granica, saopštio je danas Stejt department.

    Kako se navodi u saopštenju, Blinken je ponovio posvećenost SAD odbrani suvereniteta Ukrajine i rekao da svaka diskusija o evropskoj bezbjednosti mora da uključi saveznike NATO, evropske partnere i Ukrajinu, prenosi agencija Rojters.

    Zapad optužuje Rusiju da priprema invaziju na Ukrajinu, dok Moskva kategorički odbacuje takve tvrdnje i zahtijeva od NATO garancije da se neće širiti dalje na istok.

  • Lavrov i Berbok pričali o visokom predstavniku u BiH

    Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije i Analena Berbok, ministrica spoljnih poslova Njemačke, razgovarali su danas u Moskvi o visokom predstavniku u BiH odnosno radu Savjeta za provođenje mira, potvrdio je Lavrov na pres konferenciji nakon sastanka.

    On je istakao da Rusija i Njemačka dijele interes da se situacija na Balkanu i u BiH razvija u pozitivnom pravcu.

    “Zajedno s Njemačkom smo članice Savjeta za provođenje mira koji je uspostavljen u dejtonskom okviru i želimo da se aktivnosti u tom smislu ponovo pokrenu”, rekao je Lavrov.

    Berbok je rekla da je prije dolaska na sastanak s Lavrovom položila vijenac na spomenik neznanom vojniku, te da osjeća stid zbog boli i uništenja koje je Njemačka nanijela narodima Sovjetskog saveza u Drugom svjetskom ratu, te da se nada da je današnji sastanak u Moskvi početak dijaloga s Rusijom o svim bitnim pitanjima u Evropi.

    Glavna tema sastanka je bila situacija u Ukrajini i kako prevazići trenutnu krizu mirnim putem.

  • 100.000 vojnika na granici – Rusija: To je naša teritorija

    100.000 vojnika na granici – Rusija: To je naša teritorija

    Više od 100 hiljada ruskih vojnika nalazi se na granici sa Ukrajinom, teško je to ne shvatiti kao pretnju, izjavila je Analena Berbok.

    “Poslednjih nedelja više od sto hiljada ruskih vojnika i vojne opreme koncentrisano je u blizini Ukrajine bez očiglednog razloga”, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova u utorak na konferenciji za novinare posle razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

    Šef ruskog MIP-a je rekao da Moskva ne može da prihvati zahteve u vezi sa kretanjem vojske na sopstvenoj teritoriji.

    Šef ruske diplomatije je istakao da Moskva ne može da prihvati zahteve u vezi sa kretanjem vojske na sopstvenoj teritoriji.

    “Takođe smo objasnili da eskalacija koja se čuje iz usta mnogih zapadnih političara, povodom naših trupa na našoj teritoriji i izvođenja neophodnih vojnih vežbi, što radi svaka država – mi ne možemo da prihvatimo neke zahteve koji se tiču naših oružanih snaga na sopstvenoj teritoriji”, rekao je ministar.

    “Što se tiče posledica, mi niti smo davali niti dajemo neki povod za stvaranje nove konfliktne situacije. Samo jedno tražimo: da to što se dogovorimo, bude realizovano”, naglasio je ruski ministar.

    Lavrov je dodao da Moskva nikome ne preti, ali da čuje pretnje na svoj račun.

    “Nadam se da sve to odražava samo određene emocije koje određene snage unutar bloka zapadnoh država podstiču. Mi ćemo se rukovoditi konkretnim stvarima, i u zavisnosti od toga kakve korake će naši partneri preduzeti, prirodno, odredićemo svoju reakciju”, zaključio je ruski ministar.

    U poslednje vreme Zapad optužuje Rusiju da navodno priprema invaziju na Ukrajinu i da u prilog tome ide i činjenica je Moskva značajno pojačala vojno prisustvo kod granica Ukrajine.

    Rusija odlučno odbacuje te optužbe kao neosnovane i opasne i ističe da vojne snage premešta na svojoj teritoriji u skladu sa Ustavom a da Zapad sve to koristi kao izgovor za dalje širenje na Istok.

  • Rusija polako evakuiše diplomate i njihove porodice iz ambasade u Kijevu

    Rusija polako evakuiše diplomate i njihove porodice iz ambasade u Kijevu

    Uz rastuće tenzije na ruskoj granici s Ukrajinom, Moskva je počela povlačiti svoje diplomate i njihove porodice iz svoje ambasade u Kijevu i konzulata u Lavovu, tvrdi New York Times, pozivajući se na anonimne zvaničnike.

    U izvještaju objavljenom u ponedjeljak, list tvrdi da je 18 ljudi, prvenstveno djece i supruga ruskih diplomata, napustilo Ukrajinu 5. januara.

    Još 30 ljudi je navodno otišlo u dvije sedmice nakon toga, a diplomatama iz druga dva ruska konzulata (Harkov i Odesa) navodno je rečeno da se pripreme za napuštanje zemlje.

    Kao odgovor, rusko ministarstvo vanjskih poslova je saopćilo da ambasada ove zemlje u Kijevu radi normalno, ali nije negirala smanjenje broja zaposlenih.

    Prema New York Timesu, zvaničnici iz SAD-a i Ukrajine potvrdili su da su ruske diplomate napustile zemlju.

    Izvještaji o evakuacijama stižu pošto zapadne zemlje optužuju Moskvu za gomilanje trupa na granici s Ukrajinom, s namjerom invazije na zemlju u narednim sedmicama i mjesecima. Kremlj je u više navrata negirao bilo kakav plan za napad.

  • Rusija nema namjeru povući svoje rakete iz “srca Evrope”

    Rusija nema namjeru povući svoje rakete iz “srca Evrope”

    Rusija nikada neće razmatrati zahtjev o povlačenju projektila iz svoje Kalinjingradske regije, zapadne eksklave koja graniči s Poljskom, rekao je glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov.

    U intervjuu za CNN u nedjelju, Peskov je upitan o statusu pregovora o evropskoj sigurnosti između Rusije, SAD-a i NATO-a te hoće li Moskva razmotriti izvlačenje projektila Iskander, balističkog sistema kratkog dometa, iz Kalinjingrada kao dio nastojanje da se smanje tenzije.

    “Rusija nikada ni s kim neće razgovarati o povlačenju bilo kakvih projektila i bilo kakvog oružja iz Kalinjingrada jer je Kalinjingrad teritorija Rusije. Uz dužno poštovanje, nikada nećemo tolerirati bilo kakve zahtjeve da radimo ovo ili ono na vlastitoj teritoriji”, odgovorio je.

    CNN je također pitao Peskova o nizu drugih “zahtjeva” koje je Michael McFaul, bivši američki ambasador u Rusiji, nedavno objavio na Twitteru. Osim uklanjanja projektila iz Kalinjingrada, prijedlozi su uključivali povlačenje snaga iz susjednih zemalja, vraćanje Krima Ukrajini i zaustavljanje podrške separatističkim snagama u istočnim regijama Ukrajine.

    “Dakle, imamo ruske mirovne snage u raznim regijama i situacija je još uvijek vrlo svježa, još uvijek je vrlo krhka, a potencijalno povlačenje Rusa može dovesti do rasplamsavanja nove krize”, odgovorio je Peskov.

    Naglsio je da ne zna kakav bi mogao biti ishod, tvrdeći da bi se, ako bi Rusija povukla trupe, sveopći sukob mogao ponovno zapaliti.

  • Ruski gas za Kinu: Dodatno zavrtanje ventila EU ili iznuđen potez Moskve?

    Ruski gas za Kinu: Dodatno zavrtanje ventila EU ili iznuđen potez Moskve?

    Gasovod koji povezuje Rusiju i Kinu, znači da će Moskva povećati izvoz gasa u ovu zemlju.

    Da li će taj korak značiti i dodatno zavrtanje ventila za potrošače u Evropskoj uniji, ili će možda naškoditi Moskvi?

    Rusija je odavno planirala povećanje izvoza gasa u Kinu, pošto Evropa namerava da diverzifikacijom izvora snabdevanja smanji zavisnost od ruskog gasa. A kineske potrebe za gasom rastu srazmerno s potrebom da ublaži potencijalne energetske trgovinske ratove sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i Australijom.

    Peking je sebi zacrtao cilj da redukcijom emisije ugljen-dioksida postigne klimatsku neutralnost svoje emisije do 2060. Zato se sve više energetski usmerava na gas. Kina je već sada najveći svetski potrošač gasa, a 43 odsto svojih potreba pokriva uvozom. Radi se o uvozu 89 milijardi kubnih metara tečnog gasa i 46 milijardi kubnih metara gasa iz cevi.

    Godišnja potrošnja gasa u Evropi je, sa 541 milijardu kubnih metara, veća od one u Kini koja iznosi 331 milijardu kubnih metara. Ali do 2030. se predviđa rast kineske potrošnje gasa do 526 milijardi kubnih metara. Konsultantska kuća Mekinzi procenjuje da će se kineska potreba za gasom udvostručiti do 2035, a do 2050. će gas potisnuti naftu na drugo mesto kao vodeći energent.

    Ruski Gasprom i Kineska nacionalna petrolejska kompanija (CNPC) potpisali su 2014. ugovor vredan 35 milijardi evra o izgradnji gasovoda u dužini od 3.000 kilometara na ruskoj i 5.000 kilometara na kineskoj strani. Ana Mikulska, stručnjakinja za energetska pitanja sa Univerziteta Rajs u Hjustonu o tome kaže:

    „Vreme sklapanja sporazuma nije bilo slučajno, već se poklapa sa uvođenjem sankcija zapadnih zemalja protiv Rusije, nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini i pripajanja Krima”.

    Gasovod je završen krajem 2019. Kada 2025. dostigne pun kapacitet, trebalo bi da Kinu godišnje snabdeva sa 38 milijardi kubnih metara gasa. Gasprom je svojedobno izdao saopštenje da očekuje da će 2021. ovim gasovodom isporučiti Kini deset milijardi kubnih metara gasa.

    Za razliku od evropskih gasovoda koji prolaze kroz više zemalja, ovaj vodi direktno u zemlju koja je krajnji potrošač. Kris Miler, asistent na katedri za međunarodnu istoriju Tafsovog univerziteta u Bostonu kaže da fokus Rusije na Kinu, kada je u pitanju izvoz gasa, proizilazi delom iz geografskog položaja i ekonomije, a delom iz politike.

    „Kina planira da odustane od uglja, a u tom slučaju mora da troši više gasa, i mora obezbediti snabdevanje i u kriznim vremenima”.

    Ukupna ruska investicija u razvoj sibirskih nalazišta gasa i u gasovod prema Kini procenju se na 55 milijardi američkih dolara. Ništa se ne finansira kineskim kreditima, ali postoji pisana garancija Pekinga o kupovini 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, po dogovorenoj formuli za formiranje cene.

    Ruska strana je 2016. ponudila Kinezima da učestvuju u finansiranju eksploatacije istočnosibirskih naftnih polja, ali kineske kompanije su to odbile. To je nagovestilo veoma tvrde pregovore sa Pekingom. Istovremeno je Peking najavio da će biti prvi strani kupac ruskog protivraketnog sistema S-400.

    Snaga Sibira 2

    Predsednik Rusije je odobrio planove za gradnju drugog gasovoda pod nazivom Snaga Sibira 2, koji će povezati Kinu sa područjem poluostrva Jamal gde su najveće ruske zalihe gasa. Tim gasovodom trebalo bi godišnje kroz Mongoliju do Kine dopremiti 50 milijardi kubnih metara gasa. Gas bi od 2030. počeo da stiže u najnaseljeniji, severoistočni deo Kine.

    Putinov spoljnopolitički savetnik Jurij Ušakov izjavio je da taj projekat ima centralno mesto u odnosima dve zemlje. Gasprom je registrovao svoju podružnicu u Mongoliji i započeo studiju izvodljivosti. Krajem oktobra prošle godine su se Mongolija i Gasprom oglasili saopštenjem da su se dogovorili oko tačne rute gasovoda, a mongolska vlada smatra da bi gradnja mogla početi 2024.

    Mikulska kaže da je Peking vešto iskoristio zapadne sankcije prema Rusiji da ojača svoju pregovaračku poziciju, pa zato trenutno gas plaća najverovatnije manje nego Nemačka. „Neki veruju da Rusija uopšte ništa ne zarađuje na gasu koji isporučuje Kini, kada cena nafte padne ispod 60 ili 70 dolara po barelu, ali se svakako Snaga Sibira 1 Rusija gleda kao prvi korak”.

    Tečni gas i Polarni put svile

    Kina svoje potrebe podmiruje i tečnim gasom koji se transportuje brodovima kroz Malajski moreuz. Napetost u odnosima s glavnim proizvođačima ovog gasa, Australijom i Sjedinjenim Američkim Državama čine ruski gas još atraktivnijim za Peking. Rusija namerava da poveća svoje isporuke tečnog gasa prema Evropi i Aziji arktičkim morskim putem.

    Na poluostrvu Jamal su proširena postrojenja za proizvodnju tečnog gasa. Kina je sebi postavila cilj da razvije „Polarni put svile” arktičkim vodenim putem. To je u proseku 20 dana kraći put do Evrope u poređenju sa putem preko Sueckog kanala.

    Rusko preduzeće Novatek je završilo izgradnju postrojenja za tečni gas na Jamalu uprkos američkim i evropskim sankcijama, jer su u izgradnju ulagale kineske firme, koje sada imaju 20 odsto udela u vlasništvu.

    Ključno pitanje povezuje Moskvu i Peking

    „Kineske i ruske energetske ambicije i potrebe uklapaju se jedne u druge“ rekao je Albreht Rothaher, stručnjak za istočnu Aziju i dipolomata Evropske unije. „Gas iziskuje izgradnju gasovoda i dugoročne obaveze, do sada to dve strane nisu uspele. Kinezi veoma brutalno pregovaraju. Privredno i demografski ta igra ima odnos 10 prema 1. Rusija razumljivo ne voli ulogu manjeg partnera“, objašnjava Rothaher.

    „U odnosu prema Evropi Rusi mogu da zavrću i odvrću ventil i veoma su dobri u tome”, rekao je on. „Kina je od samog početka bila za volanom diktirajući uslove”, slaže se Mikulska. „Rusija to ne voli, ali mora da igra tu igru da bi preživela”, dodaje ona.

  • Velika Britanija opskrbljuje oružjem Ukrajinu kako bi se odbranili od Rusije

    Velika Britanija opskrbljuje oružjem Ukrajinu kako bi se odbranili od Rusije

    Velika Britanija će opskrbiti Ukrajinu novim paketom oružja kako bi joj pomogla povećati obrambene kapacitete dok je suočena s prijetećim ponašanjem Rusije, kazao je u ponedjeljak britanski ministar obrane Ben Wallace.

    “Donijeli smo odluku o opskrbi Ukrajini lakim protuoklopnim odbrambenim sistemima oružja”, rekao je Wallace britanskim parlamentarcima.

    Wallace je pozvao svog ruskog kolegu da posjeti London u sljedećih nekoliko sedmica kako bi razgovarali o krizi.

    U obraćanju britanskom parlamentu Wallace je rekao da su prvi sistemi već isporučeni u ponedjeljak i malen broj Britanaca uvježbat će u kratkom roku Ukrajince, piše HINA.

    Wallace nije specificirao koliko je komada tog oružja poslano, ali je objasnio kakve je prirode.

    “To nije strateško oružje i nije prijetnja Rusiji. Ono se koristi u samoobrani”.

    Ti su sistemi “kratkog dometa… međutim (…) ako tenkovi uđu u Ukrajinu, izvedu invaziju, to će oružje biti dio samoobrane”, rekao je.

    Wallace je kazao i da je pozvao ruskog kolegu po dužnosti Sergeja Šojgua da posjeti London idućih sedmica kako bi razgovarali o krizi o ne zna hoće li poziv biti prihvaćen.

    “Trenutačni jaz velik je, ali nije nepremostiv. Još se nadam da će diplomacija prevladati. Izbor je na predsjedniku (Vladimiru) Putinu”, rekao je.

  • Upozorenje Njemačke: Platićete; Stigao odgovor

    Upozorenje Njemačke: Platićete; Stigao odgovor

    Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je kako se nada da će rastuće tenzije sa Rusijom oko Ukrajine moći da se reše diplomatskim putem.

    Ona je upozorila da će Moskva platiti ako napadne tu zemlju.

    “Svaki novi agresivni čin imaće visoku cenu za Rusiju, ekonomsku, stratešku, političku”, rekla je Berbokova na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom, preneo je Rojters.

    Diplomatija je jedini način, istakla je ona.

    U poslednje vreme na Zapadu i u Kijevu su se čule izjave da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je reč o neosnovanoj eskalaciji i da Rusija nikome ne preti.

    Stigao odogovor Moskve
    Moskva je razočarana trenutnim stanjem rusko-nemačkih odnosa, ali ne odbija da gradi saradnju zasnovanu na principima uzajamnog poštovanja i obostrane koristi, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova uoči razgovora ministara spoljnih poslova Rusije i Nemačke.

    Razočarani smo trenutnim stanjem rusko-nemačkih odnosa koji prolaze kroz tešku fazu zbog politike sveobuhvatnog obuzdavanja naše zemlje koju sprovodi zvanični Berlin, saopštilo je Ministarstvo, preneo je TASS.

    Ova politika se posebno sastoji u značajnom stalnom prisustvu Bundesvera na istočnom krilu NATO-a, u većem učešću u vojnim vežbama koje blok održava u različitim regionima na istoku Evrope, u pružanju nemačke teritorije kao glavne zone stacioniranja i logističke podrške američkim trupama na evropskom kontinentu, naglasilo je Ministarstvo.

    Uz saglasnost Berlina, Evropska unija redovno uvodi sankcije Rusiji, istaknuto je u saopštenju.

    Njemačka se dosledno suprotstavlja Rusiji kada je reč o širokom spektru pitanja u okviru ključne međunarodne agende, naglasilo je rusko Ministarstvo.

    Njemačka pokušava da izvrši pritisak na domaće političke procese u Rusiji, njemački mediji otvoreno sprovode antirusku propagandu, dok su alternativne informacije, uključujući ruske medije i medije na ruskom jeziku u Njemačkoj, pod pritiskom, navodi se dalje u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

  • Baerbock u radnoj posjeti Moskvi: S Rusijom moramo razgovarati o brojnim konfliktnim pitanjima

    Baerbock u radnoj posjeti Moskvi: S Rusijom moramo razgovarati o brojnim konfliktnim pitanjima

    Ministrica vanjskih poslova Njemačke Annalena Baerbock otputovat će danas u posjetu Ukrajini i Rusiji gdje će razgovarati sa zvaničnicima ove dvije zemlje o deeskalaciji situacije na istoku Ukrajine.

    Uoči odlaska na jednu od trenutno najvažniji destinacija, Baerbock je izjavila kako je preduslov za diplomatiju razumijevanje perspektive druge strane iako se mišljenja gotovo pa u potpunosti razmimoilaze.

    “Pažljivo ću slušati svoje sagovornike kako u Moskvi tako i u Kijevu. Međutim, također ću objasniti stav koji zauzima Njemačka, ali i zemlje G7. Spremni smo za ozbiljan dijalog o međusobnim dogovorima i koracima koji će donijeti više sigurnosti svima u Evropi, ali i u Rusiji. Ipak, ne možemo i nećemo praviti kompromis u vezi s osnovnim principima Helsinškog završnog akta koji su spasili Evropu od noćne more posljednjih 50 godina”, rekla je Baerbock.

    Njemačka šefica diplomatije je naglasila kako osnovni principi uključuju teritorijalnu neprovredivost, pravo zemalja da same izaberu savez kojem će se priključiti te odricanje od prijetnje nasiljem.

    “Odlučni smo odgovoriti ako se Rusija umjesto toga odluči na eskalaciju. Želim da se uvjerim da li postoji spremnost da se diplomatskim kanalima pronađu rješenja. Tokom razgovora u Kijevu, želim naglasiti kako mi ne vodimo razgovore o Ukrajini koji zaobilaze zvaničnike ove države. Također, razgovarat ćemo o modernizaciji ukrajinskog energetskog sektora, zelenim politikama i ponudama koje se tiču podrške cyber sigurnosti države”, pojašnjava ministrica.

    Na kraju, Baerbock se osvrnula i na posjetu Moskvi.

    “Kao nova savezna vlada, želimo suštinske i stabilne odnose s Rusijom. Lista konfliktnih pitanja o kojima moramo razgovarati je duga. Ta pitanja u posljednje vrijeme bacaju sve mračniju sjenku na mogućnosti saradnje koje će koristiti ljudima u naše dvije zemlje. Trebamo razgovarati o nauci, trgovini, o obnovljivim izvorima energije te o borbi protiv klimatske krize koja postaje sve gora u Rusiji. Saradnja unutar civilnog društva također je važna i želim sa svojim ruskim kolegom da razgovaram o tome kako da stvorimo uslove za bolje korištenje ovog sektora”, zaključila je ministrica vanjskih poslova Annalena Baerbock.

  • Rok je 10 maj: Putin ima velike planove za Arktik

    Rok je 10 maj: Putin ima velike planove za Arktik

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je arktičko područje, na severu Rusije, postavio na vrh svojih strateških zadataka.

    On je naredio velika ulaganja u vojnu infrastrukturu i u vađenje ruda u tom regionu.

    Putin je zadužio vladu da iznese predloge o izgradnji železničke pruge koja će voditi do obale Barencovog mora, na severozapadu zemlje, dok zvanična Moskva nastoji da razvije Arktik, prenosi Hina.

    Ruski predsjednik je zatražio od premijera Mihaila Mišustina da “iznese predloge za izgradnju železničke veze do Barencovog mora”, rekao je Kremlj. Rok za podnošenje predloga je 10. maj.

    Ruski proboj na Arktik

    Pruga bi se završavala u bazi Indigi, u arktičkoj oblasti Nenecu, gde Rusija u narednom periodu planira da izgradi luku koja će biti otvorena čitave godine, prenosi Al Džazira.

    Godine 2018. Finska i Norveška su objavile da zajednički planiraju izgradnju arktičke železničke pruge koja bi išla od severa Finske do obale Barencovog mora.

    Razvoj severnog morskog puta tesno je vezan uz ruski proboj na Arktik i zvanična Moskva je zato velike svote uložila u flotu ledolomaca i tankera.