VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Zaharova: Zapad priprema velike provokacije oko Ukrajine

    Zaharova: Zapad priprema velike provokacije oko Ukrajine

    Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je danas da zapadne zemlje spremaju niz krupnih provokacija oko Ukrajine.

    Dodala je da Moskva ne isključuje da one mogu biti, kako informacione, tako i vojne, prenose RIA Novosti.

    Zaharova je ukazala da Zapad priprema javno mnjenje za takve provokacije.

    Kada je riječ o mogućem dolasku britanske ministarke spoljnih poslova Liz Tras u Moskvu, Zaharova je rekla da se o tome razmatra, a Rusija je dobila adekvatan zahtjev za tako nešto, otkrila je ona.

    “Tahav zahtjev (za pojsetu britanskog ministra) je stigao od Britanaca. Mogucnost takve posjete se razmatra”, rekla je Zaharova za televizijski kanal “Rosija-1”.

    Londonski “Tajms” je polovinom januara objavio, na osnovu izvora iz britanske vlade, da bi Tras, koja je došla na funkciju u septembru 2021. godine, mogla da posjeti Moskvu početkom februara, podsjeća TAS S.

    Ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin izjavio je, međutim, da ambasada nije dobila nikakav zvaničan zahtjev, kada je riječ o eventualnoj posjeti britanske ministarke Moskvi.

    Prethodni put, visoki britanski diplomata posjetio je Moskvu 2017. godine, i to je bio sadašnji premijer Boris Džonson, koji je u to vrijeme bio šef diplomatije Velike Britanije.

  • Upozorenje: “Prestanite sa provokacijama”

    Upozorenje: “Prestanite sa provokacijama”

    Reagujući na izjavu britanskih diplomata o navodnim planovima Rusije, Moskva je pozvala ministarstvo spoljnih poslova da prestane da se bavi provokacijama.

    “Dezinformacije koje širi britanski Forin ofis su još jedan dokaz da zemlje članice NATO koje predvode Anglosaksonci stoje iza eskalacije tenzija oko Ukrajine. Pozivamo Veliku Britaniju da prekine provokativne aktivnosti, da prestane da širi besmislice i fokusira se na proučavanje istorije tatarsko-mongolskih odnosa”, poručio je predstavnik ministarstva spoljnih poslova Rusije, prenosi TASS.

    Velika Britanija je sinoć optužila Kremlj da želi da postavi proruskog šefa države u Ukrajini i tvrdi da su ruski obaveštajci kontaktirali sa brojnim bivšim ukrajinskim političarima u okviru planova za invaziju.

    U ranijem izveštaju Rojtersa se navodi da je britansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da ima informacije da ruska vlada razmatra opciju da bivšeg ukrajinskog poslanika Jevhena Murajeva aktivira kao potencijalnog kandidata za prvog čoveka proruskog rukovodstva u Kijevu.

    Nešto kasnije je agencija RIA Novosti, pozivajući se na diplomatske izvore, prenela je da je Rusija prihvatila predlog britanske ministarke Liz Tras da poseti Moskvu i razgovara sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

  • London optužio Rusiju: “Imamo informacije; Rusija odgovorila: “Gluposti”

    London optužio Rusiju: “Imamo informacije; Rusija odgovorila: “Gluposti”

    Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije tvrdi da Rusija namjerava da na vlast u Ukrajini dovede snage koje se pozitivno odnose prema ruskom rukovodstvu.

    Moskva ove navode negira.

    “Imamo informacije da ruske vlasti žele da na vlast u Kijevu dovedu proruskog lidera. Na tome se radi u isto vreme dok Rusija razmišlja da li je potrebno da napadne i okupira Ukrajinu”, navodi se u saopštenju britanskog spoljnopolitičkog resora.

    “Kao potencijalnog kandidata za tu ulogu razmatra se bivši ukrajinski poslanik Jevgenije Murajev”, dodaje se u tekstu.

    Prema tvrdnjama Londona, specijalne službe Rusije, navodno, održavaju kontakte sa mnogim bivšim ukrajinskim političarima, kao što su bivši potpredsednici Vlade Sergej Arbuzov i Aleksej Kljujev, bivši zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Vladimir Sivkovič, bivši premijer Nikolaj Azarov.

    Ministarstvo inostranih poslova Rusije nazvalo je dezinformacijama i provokacijama saopštenje Londona.

    “Dezinformacija koju je objavilo Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije je još jedan dokaz da se upravo države NATO-a, na čelu sa anglosaksoncima, bave eskalacijom napetosti oko Ukrajine”, saopštili su u MIP Rusije.

    “Pozivamo MIP Velike Britanije da prekine sa provokacijama, prestanu da šire gluposti i koncentrišu se na proučavanje istorije tatarsko-mongolskog ropstva”, navodi se u tekstu.

  • Kina oštro demantovala: “Apsolutna laž”

    Kina oštro demantovala: “Apsolutna laž”

    Ambasada Kine u Rusiji navela je da je apsolutna laž da je Si Đinping zamolio Vladimira Putina da ne napadne Ukrajinu za vreme trajanja Olimpijade.

    “Članak ‘Blumberga’ o tome da je navodno Si pisao Putinu da ne napada na Ukrajinu za vreme Olimpijade je apsolutni ‘fejk njuz’ (lažna vest)”, navodi se u objavi ambasade.

    Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin otkrio je da planira da se pojavi na Zimskim olimpijskim igrama u Kini.

    Prethodno je predsednik SAD DŽo Bajden izjavio da Amerika planira potencijalni diplomatski bojkot ZOI.

    Potom je to potvrdio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji je rekao da đe Putin prisustvovati otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu 4. februara, a tada će se sastati sa predsednikom Kine Si Đinpingom, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    Pripremamo zvanični rusko-kineski samit. Predsednik Putin će, na poziv predsednika Si Đinpinga, posetiti Peking 4. februara – na dan otvaranja Olimpijskih igara. Istog dana će se održati pregovori na najvišem nivou, precizirao je Lavrov.

  • Komandant njemačke mornarice podnio ostavku nakon što je rekao da Putin zaslužuje poštovanje

    Komandant njemačke mornarice podnio ostavku nakon što je rekao da Putin zaslužuje poštovanje

    Komandant njemačke mornarice Kay-Achim Schoenbach je juče, 22. januara, podnio ostavku nakon što je izjavio da ruski predsjednik Vladimir Putin zaslužuje poštovanje.

    Uslijedile su brojne kritike nakon njegovih komentara o odnosima Rusije i Ukrajine. Viceadmiral Schoenbach je 20. januara izjavio da Ukrajina neće vratiti poluotok Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine. Ocijenio je da je važno imati Rusiju na istoj strani protiv Kine te je naglasio da Putin zaslužuje poštovanje.
    Kritike na ove poruke nisu izostale ni u Ukrajini, a požalio se i ukrajinski ambasador u Njemačkoj. Berlin je vrlo brzo reagovao, tj. dan poslije od Schoenbacha je zatraženo da podnese ostavku. Poručio je da ne želi nanositi dodatnu štetu Njemačkoj i njenoj vojsci.

    Njemačka ministrica odbrane Christine Lambrecht je prihvatila njegovu ostavku te je već izabrala njegovog nasljednika, prenosi agencija Associated Press (AP).

    U međuvremenu je ukrajinski ministar vanjskih poslova Dmitri Kuleba je optužio Njemačku da narušava jedinstvo Ukrajine i njenih saveznica te da ohrabruje ruskog predsjednika Vladimira Putina i to zbog toga što odbija poslati oružje Ukrajini.


    Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i baltičke države su obećale Ukrajini poslati oružje kako bi mogla reagovati na vojnu prijetnju Rusije.

  • Zaharova: Očekujemo vojnu provokaciju uoči Olimpijade u Kini

    Zaharova: Očekujemo vojnu provokaciju uoči Olimpijade u Kini

    Portparolka ruskog Ministasrtva inostranih poslva Marija Zaharova izjavila je da postoji opasnost od provokacija od strane SAD i Ukrajine uoči predstojećih Olimpijskih igara.
    Zaharova je, naime, tim riječima odgovorila na saopštenje „Blumberga“ da je predsjednik Kine Si Đinping, navodno, zamolio ruskog predsjednika Vladimira Putina da ne napadne Ukrajinu za vrijeme trajanja Olimpijade, koja se održava u Kini od 4. do 20. februara.

    „To su lažne vijesti, to je specijalna operacija američkih službi koje koriste medije“, kazale je ona.

    Zaharova je navela i da „Blumberg“ nije precizirao u svojoj objavi ni izvor kako ruskih, tako i kineeskh zvaničnika, samim tim, kako je dodala, u pitanju je provokacija koja nije potvrđena nikakvim dokazima.

    „Razumijem američke medije. Rusija je već odavno đavo u cijeloj priči. Ovo je veoma dobar trenutak. Olimpijada u Kini koju američki mediji pljuju od prvog dana. Blumberg spaja dvije teme ali griješi“, navela je ona na Telegramu.

  • Stigla naredba – pakujte kofere; “Budite svjesni, Rusija planira vojnu akciju”, oglasila se i Njemačka

    Stigla naredba – pakujte kofere; “Budite svjesni, Rusija planira vojnu akciju”, oglasila se i Njemačka

    Ranije tokom dana, Foks Njuz je izvestio da je porodicama osoblja američke ambasade u Kijevu naređeno da počnu da napuštaju zemlju već u ponedeljak.

    Američki Stejt department to nije potvrdio, iako mediji tvrde da prvi avion sa članovima porodice američkih diplomata uzleće već u ponedeljak.

    Portparol Stejt departmenta rekao je za Sputnjik da je za Ukrajinu već na snazi “savet o putovanju nivoa četiri” zbog pandemije koronavirusa, a građani SAD “treba da budu svesni izveštaja da Rusija planira značajnu vojnu akciju protiv Ukrajine”.

    “Ako dođe do odluke da promenimo naš stav prema američkim diplomatama i njihovim porodicama, američki građani ne bi trebalo da očekuju da će biti evakuacija koje sponzoriše američka vlada. Trenutno su dostupni komercijalni letovi”, rekao je portparol za Sputnjik.

    Saopštenje je usledilo ubrzo nakon što je izveštač Foks njuza objavio na Tviteru u subotu, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, da Stejt department “naređuje porodicama osoblja američke ambasade u Ukrajini da počnu da napuštaju zemlju od ponedeljka”.

    Prema Foks njuzu, takođe se očekuje da će Stejt department ohrabriti Amerikance da počnu da napuštaju Ukrajinu komercijalnim letovima, “dok su oni još dostupni”.

    Si-En-En je u petak izvestio da se američka ambasada u Ukrajini obratila Stejt departmentu sa zahtevom da dozvoli sekundarnom osoblju da napusti zemlju.

    I Berlin razmatra istu opciju
    Nakon što su američki mediji saopštili da Vašington namerava da evakuiše porodice diplomata iz Ukrajine oglasio se i nemački list “Bild” koji tvrdi, pozivajući se na sopstvene izvore, da zvanični Berlin takođe razmatra tu opciju. Kako saopštava list, ova odluka doneta bi bila u slučaju da se situacija u Ukrajini u narednom periodu pogorša.

  • Amerika moli Rusiju? “Putin donosi ključnu odluku”

    Amerika moli Rusiju? “Putin donosi ključnu odluku”

    Američka strana zamolila je Moskvu da ne objavljuje njihov odgovor na ruske predloge o garancijama bezbednosti, piše “Vašington post”.

    Američki državni sekretara Entoni Blinken rekao je juče posle sastanka sa šefom ruske diplomatije da se američki odgovor u pisanoj formi može očekivati naredne nedelje, a portparolka Bele kuće Džen Paki je izrazila nadu da će posle toga uslediti još jedan susret dvojice zvaničnika.

    “Američki zvaničnici su zamolili ruske kolege da dokument ostane u tajnosti”, piše američki dnevnik.

    Izvor lista iz Stejt departmenta priznaje da bi Moskva mogla da postupi i drugačije.

    Kako se navodi, odgovor Vašingtona neće zadovoljiti ruske zahteve po pitanju politike “otvorenih vrata” NATO ali “ima smisla” uputiti pismo sa kojim će se upoznati predsednik Rusije.

    “Jedna osoba u Rusiji donosi ključne odluke i to je Vladimir Putin. Ukoliko odgovor omogući da razmotri te ideje i donese odluku da li da se ide napred ili ne, onda je to u našem interesu”, rekao je izvor iz administracije predsednika SAD.

    Podsetimo, Moskva je uputila Vašingtonu nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.

    Rusija je u više navrata odbacivala optužbe Zapada i Ukrajine za “agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nikoga ne namerava da napada, a izjave o “ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se još više vojne tehnike NATO-a prebaci u blizini ruske granice.

  • Njemačka blokirala estonsku isporuku oružja Ukrajini jer bi to “ugrozilo pregovore”

    Njemačka blokirala estonsku isporuku oružja Ukrajini jer bi to “ugrozilo pregovore”

    Njemačka je odbila dozvoliti Estoniji da isporuči svoje oružje njemačke proizvodnje u Ukrajinu jer smatraju da bi to podiglo tenzije. Estonija, Latvija i Litvanija obećale su podršku Kijevu protiv moguće ruske agresije.

    Navodi se da Njemačka blokira Estoniju u pružanju vojne podrške, objavio je u petak američki list The Wall Street Journal (WSJ).

    Izvještaj dolazi nakon što je američki State Department dao Estoniji zeleno svjetlo za slanje američkog oružja u Ukrajinu. Prema izvještaju, Berlin je odbio izdati dozvole kako bi oružje moglo biti izvezeno u Kijev.

    Sve dolazi u trenutku kada Evropa i SAD strahuju da se Moskva sprema za invaziju na Ukrajinu, nakon što je okupila 100.000 vojnika na granici. Rusija je negirala da planira napad, ali kaže da bi mo se ne ispuni lista njenih zahogla poduzeti neodređenu vojnu akciju aktjeva.

    Iako su se i drugi saveznici u NATO-u, uključujući Britaniju i Poljsku, također složili da izvoze oružje direktno u Ukrajinu, njemačka vlada je do sada to odbijala.

    “Njemačka nije podržavala izvoz smrtonosnog oružja posljednjih godina”, rekao je njemački kancelar Olaf Scholz na konferenciji za novinare u petak.

    Pozivajući se na estonske i njemačke zvaničnike, WSJ je izvijestio da Berlin primjenjuje isti princip na estonski arsenal jer potiče iz Njemačke.

    “Nadajmo se da ćemo dobiti odobrenje od Njemačke”, rekao je Kristo Enn Vaga, savjetnik estonskog ministra odbrane. “Estonija je pokazala da želimo pomoći Ukrajini u praktičnom smislu na bilo koji način”

    Zvaničnici njemačke vlade izjavili su da se protive slanju oružja Ukrajini jer strahuju da bi takve isporuke mogle povećati tenzije i otežati pregovore. Njemačka je jedan od vodećih svjetskih proizvođača i izvoznika oružja, s porastom prodaje od 21 posto od 2016. do 2020. godine, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.

    Sve tri baltičke države, Estonija, Letonija i Litvanija, navele su u saopćenju da će poslati svoje rakete Javelin i Stinger američke proizvodnje.

    “U svjetlu povećanja vojnog pritiska Rusije u Ukrajini i oko nje, baltičke države su odlučile odgovoriti ukrajinskim potrebama i pružiti dodatnu pomoć u vezi s odbrambenim snagama”, navodi se u saopćenju.

    “Ova pomoć će dodatno poboljšati sposobnost Ukrajine da brani svoju teritoriju i stanovništvo u slučaju moguće ruske agresije”, dodaje se.

  • Konflikt sa Rusijom – zabrinutost sve veća

    Konflikt sa Rusijom – zabrinutost sve veća

    Ruski vojni manevri ne održavaju se samo na granici sa Ukrajinom, već i u Baltičkom moru.

    U glavnim gradovima skandinavskih zemalja vlada velika zabrinutost.

    Raspoređivanje ruskih jedinica na granicu sa Ukrajinom dospelo je poslednjih dana na naslovne strane mnogih svetskih medija. Istovremeno, to što su tri broda Ruske mornarice iz Severnog mora kroz moreuz Veliki pojas u Danskoj ušla u Baltičko more, u mnogim zemljama prošla je gotovo nezapaženo. Ali ne i u susednim, skandinavskim zemljama. Njihove vlade su sve nervoznije zbog sve većih ruskih vojnih manevara.

    Švedska

    Vlada u Stokholmu reagovala je brzo i s velikim publicitetom. Istovremeno, ona je krajem prošle nedelja na ostrvo Gotland u Baltičkom moru poslala veći broj oklopnih vozila. Otada ulicama patroliraju vojnici.

    Na Gotlandu, u centralnom Baltiku, koji je samo oko 350 kilometara vazdušne linije udaljen od ruske eksklave Kalinjigrad, živi oko 60.000 ljudi. Vojska je sada veoma uočljiva, naročito u pitoresknom lučkom gradu Visbi, glavnom mestu na ostrvu.

    Odgovorni u glavnom gradu Švedske pred sobom imaju sledeći, najgori mogući scenario: Rusija bi narednih dana ili nedelja mogla ne samo da pruži pipke ka Ukrajini, već i prema baltičkim zemljama, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. I tako se opasno približi suverenoj teritoriji Švedske.

    Švedska nije članica NATO, ali tesno sarađuje s Alijansom. Otkako je Rusija 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, Stokholm je ponovo pojačao odbranu. Švedska je 2017. ponovo uvela obavezni vojni rok.

    Finska

    Sa svojom 1.300 kilometara dugom granicom sa Rusijom, Finska je toliko blizu Rusiji, kao nijedna druga evropska zemlja. Ni Finska nije članica NATO, i slično kao i u Švedskoj nema potrebne većine da zemlja pristupi zapadnom vojnom savezu. S obzirom na to da je vlada u Helsinkiju dugo važila za pragmatičnu u odnosima sa Moskvom, ona sada ne može da sakrije rastuće nepoverenje.

    Dugi niz godina u političkim programima stoji opcija pristupanja NATO, ali najjasniji znak odvraćanja Finske od Rusije dogodio se u decembru prošle godine. Premijerka Sana Marin okončala je dugogodišnji spor o nabavci novih borbenih aviona i poručila 64 najmodernija aviona F-35 od firme “Lokid Martin”iz Sjedinjenih Država. To je ugovor vredan 8,4 milijarde evra.

    Nakon što je Rusija krajem decembra zahtevala da nijedna nova zemlja ne sme da pristupi NATO, Marin je napravila još jedan korak. Početkom januara je u jednom televizijskom intervjuu uputila poruku Moskvi: “Nećemo dozvoliti da nas ucenjuju”.

    Danska

    Vlada u Kopenhagenu u odnosu sa Moskvom u ovom trenutku sledi dvostruku strategiju. S jedne strane je, kao i Švedska, pojačala svoje vojno prisustvo u Baltičkom moru. Ona je, naime, u Baltik poslala jednu fregatu, veći broj borbenih aviona F-15 i oko 200 vojnika.

    Danska je jedna od osnivačica NATO, i samim tim je intervencija pod vrhovnom komandom Zapadne vojne alijanse. S druge strane, Danska je odlučila da Ukrajinu podrži sa oko 22 miliona evra.

    Od aprila 2014. ukrajinske vojne snage ratuju na istoku zemlje protiv separatista koje podržava Rusija. Mirovni plan koji je dogovoren uz posredovanje Nemačke i Francuske je na ledu. Nakon posete konfliktnoj oblasti na istoku Ukrajine, ministar spoljnih poslova Danske Jepe Kofod izrazio je zabrinutost zbog kibernetičkih napada na internet-stranice ukrajinske vlade.

    Norveška

    Kao još jedna od osnivačica NATO, Norveška je od 1949. njegov sastavni deo i nalazi se na spoljnim, severnim granicama. Odbrambena politika igra veoma veliku ulogu u samopouzdanju te zemlje. Oko 8.000 mladića i devojaka godišnje odsluži obavezni vojni rok. Norveška sa Rusijom deli oko 200 kilometara dugu granicu, a obe zemlje su pri tom konkurenti kada se radi o sferi uticaja na Arktiku. To je još jedan od razloga zašto se ovih dana ulažu napori da se pokaže vojna spremnost.

    Vlada u Oslu tek nedavno je sklopila novi vojni sporazum sa SAD, prema kojem Norvežani Amerikancima, u slučaju rata, dozvoljavaju pristup u četiri svoje vojne baze. Trebalo bi takođe napomenuti da će se na norveškoj teritoriji u martu i aprilu, održati jedna od najvećih vojnih vežbi NATO još od kraja Hladnog rata. Na manevrima pod imenom “Hladni odgovor”(Cold Response) učestvovaće 35.000 vojnika iz 28 članica NATO, ali i drugih partnerskih zemalja.

    Vlada u Oslu je, pored ruskih vojnih manevara, zabrinuta i zbog ruskih hakerskih napada. U intervjuu jednom listu premijer Norveške Jonas Gar Store izjavio je da hakeri koje podržava Rusija imaju na nišanu centralne norveške institucije, poput parlamenta i vlade.