VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Zelenski i Bajden razgovarali o deeskalaciji situacije u Ukrajini

    Zelenski i Bajden razgovarali o deeskalaciji situacije u Ukrajini

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da je telefonom razgovarao sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom o diplomatskim naporima za deeskalaciju i zajedničkim dejstvima, kao i o finansijskoj podršci Ukrajini.

    „Imao sam dug telefonski razgovor sa predsjednikom Sjedinjenih Američkih Država. Razgovarali smo o aktuelnim diplomatskim naporima za deeskalaciju i dogovorili zajednička dejstva za budućnost. Zahvalio sam predsjedniku Džou Bajdenu na kontinuiranoj vojnoj pomoći“, napisao je Zelenski na Tviteru.

    Ukrajinski predsjednik dodao je i da je sa američkim kolegom razgovarao i o mogućnosti finansijske podrške Ukrajini, prenosi Sputnik.

    Ranije je portparolka Bijele kuće saopštila da američki predsjednik neće u razgovoru sa ukrajinskim kolegom objaviti o nekim konkretnim koracima o sitauciji oko Ukrajine.

  • Bajden: Rusija bi mogla napasti Ukrajinu u februaru

    Bajden: Rusija bi mogla napasti Ukrajinu u februaru

    Američki predsjednik Džo Bajden upozorio je da postoji “izrazita mogućnost” da bi Rusija mogla napasti Ukrajinu idućeg mjeseca, saopštila je Bijela kuća.

    Rusija u međuvremenu tvrdi da postoji malo optimizma u rješavanju krize nakon što su SAD odbacile glavne zahtjeve Rusije.

    Istovremeno Rusija poriče da planira napad.

    Američki predsjednik je to komentarisao u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim u četvrtak.

    “Predsjednik Bajden rekao je da postoji jasna mogućnost da bi Rusi mogli napasti Ukrajinu u februaru. On je to javno rekao i mi na to upozoravamo mjesecima”, rekla je portparol Savjeta za nacionalnu sigurnost Bijele kuće Emili Horn.

    Tokom razgovora, Bajden “ponovo je potvrdio spremnost Sjedinjenih Država zajedno sa svojim saveznicima i partnerima da odlučno odgovore ako Rusija napadne Ukrajinu”, navodi se u saopštenju Bijele kuće, prenosi BBC.

  • Lavrov o američkim odgovorima na ruske zahtjeve: Odluku o narednim koracima donijet će Putin

    Lavrov o američkim odgovorima na ruske zahtjeve: Odluku o narednim koracima donijet će Putin

    Ministar vanjskih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov osvrnuo se danas američke odgovore koji su iz Washingtona poslani u Moskvu, a koji se odnose na ruske sigurnosne zahtjeve koji se tiču širenja NATO saveza i drugih tema.

    Iako je državni sekretar SAD-a Antony Blinken u srijedu izjavio kako su detalji dokumenta povjerljivi te da je zamolio rusku stranu da se pridržavaju ovog pravila, Lavrov ističe kako nema sumnje da će detalji kad-tad procuriti u javnost.
    “Kako su nam rekle američke kolege, odgovori su dogovoreni sa saveznicima i ukrajinskom stranom. Nema sumnje da će u bliskoj budućnosti sadržaj dokumenta procuriti”, rekao je Lavrov.

    U kontekstu konkretnog sadržaja američkih odgovora, Lavrov ističe kako oni nisu obuhvatili glavno pitanje ruskih sigurnosnih zahtjeva koje se tiče prestanka širenja NATO-a na istok.


    “Pitanje širenja NATO-a je duga historija. Međutim, sada kada se o ovoj temi počelo raspravljati, prvo nam je rečeno da je su NATO i Rusija imali usmeni dogovor o neširenju NATO-a. Kada smo pokazali dokumente i zapisnike, naši zapadni partneri su počeli da se pozivaju na to da te stvari nisu ozbiljne te da su potpuno pogrešno protumačene. Stav o širenju NATO-a počeli su objašnjavati na djetinjast način”, poručio je ruski šef diplomatije.

    On je također rekao kako je sada, kada je Zapad u pisanoj varijanti reagovao na ruske zahtjeve, izuzetno važno govoriti o pravno obavezujućim garancijama u euroatlantskoj regiji i pozvati na primjenu dogovorenih principa koji se tiču sigurnosne arhitekture.

    “Oni na to odmah ističu kako niko nema pravo da zabrani ulazak drugim državama u NATO. Međutim, namjerno se zataškava princip da ne treba jačati svoju sigurnost na račun sigurnosti drugih. Ne možemo prihvatiti takav stav”, mišljenja je Lavrov.


    Na kraju, Lavrov se osvrnuo i na nedavno održani sastanak s Blinkenom te je objasnio kako je tokom sastanka pitao državnog sekretara SAD-a kako objašnjava američki stav da su obaveze usvojene kroz OSCE samo “jelovnik” na kojem se bira samo ono što je “ukusno”.

    “Ono što su obećali da će učiniti u interesu drugih, pokušavaju ignorisati i uporno brbljaju. Blinken nije odgovorio na ovo pitanje i samo je slegnuo ramenima. Što se ostalih stvari tiče, proučavamo odgovore Amerikanaca. Istovremeno, dobili smo odgovor i NATO saveza. Analiziramo dva dokumenta u cjelini. Nakon analize, izvijestit ćemo predsjednika Putina o svemu i on će donijeti odluku o našim narednim koracima”, zaključio je Lavrov.

  • NATO ima nove zahtjeve

    NATO ima nove zahtjeve

    Nakon što je američki sekretar Entoni Blinken izjavio kako su SAD poslale Moskvi odgovore na ruske sigurnosne zahtjeve, isto su učinili i predstavnici NATO-a.

    Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg izjavio je kako su predstavnici tog saveza, u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, uputili zahteve Moskvi, koji se mogu sažeti u tri područja, koja se tiču odnosa NATO-a i Rusije, evropske sigurnosti i kontrole naoružanja.

    U kontekstu odnosa NATO-a i Rusije Stoltenberg je izjavio kako je Rusija prekinula diplomatske odnose s NATO savezom te da to dodatno otežava dijalog.

    “Trebalo bi da ponovo uspostavimo kancelarije u Moskvi i Briselu. Takođe, potrebno je poboljšati kanale komunikacije između NATO snaga i ruske vojske kako bismo promovisali transparentnost našeg rada, ali i smanjili rizike. Rusija takođe treba da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije, gde su trenutno raspoređene bez saglasnosti ovih zemalja”, rekao je Stoltenberg.

    Kada je reč o kontroli naoružanja, generalni sekretar NATO-a ističe kako je istorija pokazala da praktične mere u ovoj oblasti mogu napraviti znatnu razliku i poboljšati odnose između zemalja.

    “Predlažemo zajedničke sastanke o vežbama i nuklearnoj politici o kojoj bi se razgovaralo na Veću NATO-a i Rusije. Potrebno je takođe modernizovati Bečki dokument o vojnoj transparentnosti i raditi na smanjenju sajber pretnji”, rekao je Stoltenberg.

    Takođe je naglasio kako Rusija i NATO moraju da obavljaju ozbiljan razgovor o kontroli naoružanja.

    “Saveznici su spremni da održe sastanak što je pre moguće. NATO je odbrambeni savez i mi ne tražimo konfrontaciju. Međutim, ne možemo i nećemo praviti kompromise na principima na kojima se zasniva naša sigurnost, sigurnost Evrope, ali i Sjedinjenih Američkih Država”, jasan je Stoltenberg.

    Generalni sekretar NATO-a osvrnuo se i na raspoređivanje dodatnih NATO trupa na istoku Evrope te je poručio kako je diplomatija prioritet, ali da sve zemlje trebaju biti spremne na najgoru opciju.

    “Paralelno s našim diplomatskim naporima, mi povećavamo spremnost naših snaga. Pojačali smo prisustvo na područjima Baltičkog i Crnog mora s više brodova i aviona. Raspolažemo i dodatnim pratećim trupama koje mogu biti raspoređene na ključna mesta u kratkom roku. Međutim, za njihovo raspoređivanje potrebna nam je odluka Severnoatlantskog veća”, rekao je generalni sekretar NATO-a.

    Na kraju je Stoltenberg poručio kako nije tajna da su stavovi Rusije i Zapada i dalje veoma udaljeni.

    “Političko rešenje je i dalje moguće, ali Rusija se mora angažovati i zaista potruditi da smiri tenzije. Dali smo svoje predloge i spremni smo da saslušamo rusku stranu. Što se tiče članstva u NATO-u država kao što su Ukrajina i Gruzija, tu smo jasno poručili da ne pravimo kompromise. To je osnovni princip evropske sigurnosti. Nismo naivni, šta god da dogovorimo s Rusijom u različitim formatima, to mora biti izbalansirano i potpuno recipročno”, zaključio je Stoltenberg.

  • Kina poziva na smireno rješavanje ukrajinskog pitanja

    Kina poziva na smireno rješavanje ukrajinskog pitanja

    Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je, u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, poručio da sve strane uključene u pitanja oko Ukrajine treba da ostanu mirne i da se uzdrže od akcija koje podstiču tenzije i krizu.

    “Bezbjednost jedne zemlje ne može biti na štetu bezbjednosti drugih zemalja, a regionalna bezbjednost ne može biti garantovana jačanjem ili čak širenjem vojnih blokova”, rekao je Vang Blinkenu u razgovoru, a prenosi agencija Rojters.

    Istovremeno, Blinken je u prvi plan istakao globalnu bezbjednost i ekonomske rizike koji bi mogli da proisteknu iz navodne dalje ruske agresije.

    “Sekretar Blinken je prenio da su deeskalacija i diplomatija jedini odgovoran put napred”, navodi se u saopštenju portparola Stejt departmenta Neda Prajsa.

    Sjedinjene Države su juče uručile Moskvi pisane odgovore u vezi sa zahtjevima Moskve u pogledu Ukrajine i NATO-a, a koji, kako tvrdi Blinken, sadrže ozbiljne ponude za diplomatski put do deeskalacije zaoštrenih tenzija.

    Rusija je zahtijevala od NATO-a da povuče trupe i oružje iz istočne Evrope i zabrani Ukrajini da se ikada pridruži vojnoj alijansi.

    Međutim, Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u to odbacuju, ali poručuju da su spremni da razgovaraju o drugim temama kao što su kontrola naoružanja i mjere za izgradnju poverenja, navodi agencija Rojters.

  • Nastavlja se raspoređivanje vojnih trupa u Bjelorusiji: Stižu ruski borbeni avioni s istoka

    Nastavlja se raspoređivanje vojnih trupa u Bjelorusiji: Stižu ruski borbeni avioni s istoka

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je kako je u jutarnjim satima u Bjelorusiju sletjelo 12 višenamjenskih aviona lovaca Su-35S, koji bi trebali biti uključeni u zajedničke vježbe Bjelorusije i Rusije zakazane za februar ove godine.

    Prema informacijama ruskih vojnih službi, ukupno 12 borbenih aviona poletjelo je sinoć iz područja Istočnog vojnog okruga Rusije, tačnije s područja regije Habarovsk, što predstavlja jedno od najudaljenijih područja Rusije.

    “Posade lovaca poletjele su s aerodroma u Habarovsku i do Bjelorusije su prešle udaljenost od oko 8 hiljada kilometara. Rute leta pažljivo je razrađivalo naše osoblje uzimajući u obzir sve uslove na putu”, saopćeno je iz Ministarstva odbrane Rusije.

    Iako su ruski i bjeloruski zvaničnici već nekoliko puta najavljivali kako je vojna vježba “Saveznička odlučnost” koja će se održati u februaru isključivo defanzivne prirode, mnogi ističu kako Rusija prvi put šalje veći broj trupa s dalekog istoka države na područje Bjelorusije, što je jasan pokazatelj da ove vježbe poprimaju i znatno veću dimenziju.

    U proteklih nekoliko dana Rusija je na područje Bjelorusije poslala znatan broj vojnika, ali i protivraketne sisteme S-400, koji će biti raspoređeni na četiri poligona na kojima će se održavati vježbe.

    Pored četiri poligona, vježbe u Bjelorusiji održaće se i na pet aerodroma, od kojih se dva nalaze u blizini ukrajinske granice.

    Prema ranijem saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, zajednička vježba “Saveznička odlučnost” održat će se od 10. do 20. februara u dvije faze. Do 9. februara Rusija i Bjelorusija imaju za cilj prebaciti veliki broj trupa na poligone i aerodrome, nakon čega će se provjeravati spremnost i sposobnost snaga za zaštitu i odbranu državnih i vojnih objekata.

    Ključni dio vježbe održat će se od 10. februara, kada će se vojne trupe Bjelorusije i Rusije baviti pitanjima suzbijanja vanjske agresije i terorizma.

    “Tokom vježbi biće preduzete mjere na jačanju zaštite državne granice radi sprečavanja naoružanih grupa militanata, blokiranja kanala za isporuku oružja i municije, kao i traženja i uništavanja ilegalnih oružanih formacija”, saopćeno je ranije iz Ministarstva odbrane Bjelorusije.

  • Nema kupovine dolara

    Nema kupovine dolara

    Centralna banka Rusije zaustavila je u ponedeljak kupovinu deviza u pokušaju da zaustavi dramatičan pad vrednosti rublje.

    Ruska valuta je do ponedeljka popodne oslabila za 2,3% u odnosu na američki dolar, pa je kurs rublje prema dolaru iznosio 79,3 u jednom trenutku. To je bio njen najslabiji nivo u poslednjih 14 meseci.

    “Banka Rusije odlučila je da ne kupuje devize na domaćem tržištu… od 15:00 po moskovskom vremenu 24. januara”, navodi se u saopštenju regulatora.Kako se dodaje, ova odluka je doneta kako bi se smanjila volatilnost finansijskih tržišta.

    Centralna banka Rusije obično kupuje stranu valutu koristeći prihode od ruskog izvoza nafte i gasa, piše The Moscow Times. Ovo takozvano “fiskalno pravilo” je osmišljeno da smanji volatilnost valute kao odgovor na promene u vrednosti globalnih roba. To obavezuje Rusiju da gotovinu od prodaje nafte konvertuje u stranu valutu prodajom rublja kada su svetske cene nafte iznad referentnog nivoa od oko 44 dolara po barelu. Nafta se trenutno trguje na oko 88 dolara, što znači da je centralna banka poslednjih dana prodavala značajne količine rublja – povećavajući pritisak na valutu podstaknut strahom od ruske invazije na Ukrajinu, kažu analitičari.

    Ruska valuta ojačala je odmah nakon pomenute odluke, i kurs u odnosu na dolar je pao ispod 79.

    Analitičari su ranije govorili da očekuju da centralna banka neće intervenisati sve dok rublja ne pređe simobličnu granicu kursa od 80 rubalja za jedan dolar. Izgledalo je da bi taj nivo mogao biti probijen da se centralna banka u ponedeljak nije umešala. Odluka je doneta pošto su ruska tržišta u ponedeljak bila skoro “u slobodnom padu”, sa desetinama milijardi dolara zbrisanih iz vrednosti najvećih firmi u zemlji usred sve većeg straha od neposredne ruske invazije na Ukrajinu. Neki podaci s tržišta pokazuju da su ruske kompanije od 1. januara izgubile ukupnu vrednost od 160 milijardi dolara.

    “Ako ne bude isporuka iz Rusije, ne možemo popuniti prazninu”

    Trgovci su takođe masovno odbacivali rusku valutu pre objave centralne banke, u strahu da bi bilo kakva ruska agresija mogla da dovede do ozbiljnih sankcija protiv ruske ekonomije, te da rublju stavi pod još veći pritisak. Rusko tržište akcija je u tog dana u jednom trenutku palo za 10%.

    Centralna banka nije dala rok kada će nastaviti kupovinu deviza, poručivši da će se rukovoditi “situacijom na finansijskim tržištima”.

  • Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Zapadne vlade prete Rusiji paketom sankcija bez presedana koje imaju za cilj odvratiti predsednika Vladimira Putina od invazije na Ukrajinu.

    Za to vreme, postoji jedna mera koja, čini se, izaziva strah u srcu Kremlja: odsecanje zemlje od globalnog bankarskog sistema, piše CNN, prenosi Indeks.

    Američki zastupnici su poslednjih nedelja sugerisali da bi Rusija mogla da bude uklonjena iz SWIFT-a, mreže visoke sigurnosti koja povezuje hiljade finansijskih institucija širom sveta. Visoki ruski zastupnici odgovorili su rekavši da će isporuke nafte, gasa i metala u Evropu prestati ako se to dogodi.

    “Ako Rusija bude isključena iz SWIFT-a, nećemo primati stranu valutu, a kupci, pre svega evropske zemlje, neće dobiti našu robu – naftu, gas, metale i druge važne sirovine”, rekao je Nikolaj Žuravljev, potpredsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta, prenosi državni medij TASS.

    Šta je SWIFT?

    Društvo za svetsku međubankovnu finansijsku telekomunikaciju (SWIFT) osnovano je 1973. i sada ga koristi više od 11.000 finansijskih institucija za slanje sigurnih informacija o finansijskim transakcijama, poruka i naloga za plaćanje. Bez globalno prihvaćene alternative neophodan je sistem za globalne finansije.

    Uklanjanje Rusije iz SWIFT-a finansijskim institucijama bi slanje novca u zemlju ili iz nje učinilo gotovo nemogućim, što bi izazvalo iznenadni šok za ruske kompanije i njihove strane klijente – posebno za kupce nafte i gasa denominovanih u američkim dolarima.

    “Ovaj potez bi prekinuo sve međunarodne transakcije, pokrenuo volatilnost valute i prouzrokovao masovni odliv kapitala”, komentarisala je Maria Shagina, gostujuća saradnica na Finskom institutu za međunarodne poslove. Izuzimanje Rusije iz SWIFT-a uzrokovalo bi smanjenje njene ekonomije za 5%, procenio je bivši ministar finansija Aleksej Kudrin 2014.

    Nema kupovine dolara

    SWIFT ima sedište u Belgiji i njime upravlja odbor koji se sastoji od 25 ljudi, uključujući Eddieja Astanina, predsednika upravnog odbora ruskog Centralnog klirinškog depozitarnog društva. SWIFT, koji sebe opisuje kao “neutralno preduzeće”, uključen je u belgijski zakon i mora biti u skladu s propisima EU.

    Šta će se dogoditi ako Rusija bude izbačena?

    Postoji presedan za uklanjanje zemlje iz SWIFT-a.

    SWIFT je isključio iranske banke 2012. godine nakon što ih je Evropska unija sankcionisala zbog nuklearnog programa. Iran je nakon isključenja izgubio gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 posto spoljne trgovine, kaže Shagina.

    “SWIFT je neutralna globalna zadruga koja je osnovana i deluje za zajedničku dobrobit svoje zajednice”, stoji u saopštenju organizacije. Kako se dodaje, svaka odluka o nametanju sankcija državama ili pojedinačnim subjektima zavisi isključivo od nadležnih vladinih tela i zakonodavaca.

    Nije jasno kolika je podrška među američkim saveznicima za preduzimanje ovakvih akcija protiv Rusije. Sjedinjene Američke Države i Nemačka mogu najviše izgubiti ako se Rusija isključi jer su njihove banke najčešći korisnici SWIFT-a koji komuniciraju s ruskim bankama, smatra Shagina.

    Evropska unija spremna je da odgovori na rusku invaziju na Ukrajinu “sveobuhvatnim sankcijama koje dosad nisu viđene”, rekao je u ponedeljak danski ministar spoljnih poslova Jeppe Kofod. Glavni diplomata EU Josep Borrell izjavio je u utorak da bi sankcije bile “najvažnija poluga koju Zapad, ili barem Evropska unija, ima”.

    Britanski premijer Boris Johnson rekao je zastupnicima u utorak da njegova vlada sa Sjedinjenim Državama raspravlja o mogućnosti zabrane SWIFT-a Rusiji.

    “Nema sumnje da bi to bilo vrlo moćno oružje [protiv Rusije]. Bojim se da se zaista može primeniti samo uz pomoć Sjedinjenih Država. Mi raspravljamo o tome”, rekao je Johnson.

    Protivmere Rusije?

    Rusija je poslednjih godina preduzela korake kako bi ublažila posledice ako bude uklonjena iz SWIFT-a. Moskva je uspostavila vlastiti platni sistem, SPFS, nakon što su je 2014. pogodile sankcije Zapada zbog aneksije Krima. SPFS sada ima oko 400 korisnika, prema podacima ruske centralne banke.

    Dvadeset posto domaćih transakcija trenutno se obavlja putem SPFS-a, kaže Shagina, ali je veličina poruka ograničena, a operacije su ograničene samo na tok radnih sati. Kineski novi sistem prekograničnog međubankovnog plaćanja, ili CIPS, mogao bi da pruži alternativu SWIFT-u. Moskva bi takođe mogla da bude prisiljena posegnuti za korišćenjem kriptovaluta. Ali to nisu privlačne alternative, piše CNN.

    Rusi nameravaju da zabrane kriptovalute?

    “SWIFT je evropska tvrtka, udruženje brojnih zemalja. Za donošenje odluke o isključenju potrebna je jedinstvena odluka svih zemalja koje sudeluju. Odluke Sjedinjenih Država i Velike Britanije definitivno nisu dovoljne”, rekao je Žuravljev.

    Dodao je i da nije siguran da će druge zemlje, posebno one čiji je udeo trgovine s Rusijom velik, podržati zatvaranje.

  • Totalni zaokret Rusije?

    Totalni zaokret Rusije?

    U jeku tenzija između Rusije i Zapada i gomilanja naoružanja oko Ukrajine svaka poruka s obe strane dobro se “izvaga”. Poslednja je od Dmitrija Medvedeva.

    Nekadašnji ruski predsednik, a sada potpredsednik ruskog Saveta bezbednosti izjavio je da je proces pregovora o bezbednosnim garancijama jedini način da se sadašnja situacija reši.

    Da biste izbegli rat, morate pregovarati, dodao je on.

    ““Ne sme biti rata ni na koji način, niko ne traži da započne rat, i mora se učiniti sve da se izbegne bilo kakav rat””, poručio je Medvedev ruskim medijima, a prenosi agencija Tass.

    U tom smislu, kako naglašava, najvažnija i “jedina opcija je pregovaranje o bezbednosnim garancijama, uključujući političkim i diplomatskim sredstvima”, kao i korišćenje principa nedeljivosti bezbednosti u medjusobnim odnosima, koji je, kako ukazuje, ugradjen u sve evropske i medjunarodne temeljne dokumente i koji sugeriše da niko ne može da jaca svoju bezbednost na štetu bezbednosti neke druge zemlje.

    Medvedev je, međutim, ukazao da postoje ljudi koji zarađuju na tenzijama i na pričama o ratnom scenariju.

    Govoreći o dokumentima o bezbednosnim garancijama koje je Moskva predala SAD i NATO-u, Medvedev je rekao da su ti dokumenti vrlo konkretni i određeni, i da su odraz zabrinutosti zvanične Moskve.

    Nije samo reč o Ukrajini ili bilo kojoj drugoj državi, već o realnoj opasnosti po nacionalnu bezbednost naše zemlje”, izjavio je potpredsednik Saveta za bezbednost.

    Ako se na primer, kako dodaje, Ukrajina pridruži NATO-u, nova vojna baza sa novim ofanzivnim oružjem pojavila bi se odmah na granici sa Rusijom.

    “U takvim uslovima bismo završili u veoma komplikovanoj geopolitičkoj situaciji i to svakako moramo uzeti u obzir. To je ono o čemu se radi u dokumentima, koji su sačinjeni i predati američkoj strani”, izjavio je on.

    Napominje i da NATO ne uspeva da održi svoje obećanje o neširenju na istok i da se prebacio na ruske granice. “Obećali su da neće širiti NATO, ali nisu održali obećanje. Kažu “mi ništa nismo potpisali?” Ali svi dobro znamo ko je i kada dao takva obećanja i takva uveravanja“, naglasio je Medvedev.

    SAD i NATO uputili su juče Moskvi odgovor na predlog Rusije povodom dokumenta o bezbednosnim garancijama.

  • Amerika dostavila pisani odgovor Rusiji

    Amerika dostavila pisani odgovor Rusiji

    “Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

    SAD su dostavile svoj pismeni odgovor povodom zahtjeva Moskve o bezbjednosnim garancijama, napisala je danas na svom Tviter nalogu Dženifer Džejkobs, izveštač Blumberg njuza iz Bijele kuće.

    “Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

    Ranije je danas u rusko ministarstvo spoljnih poslova došao ambasador SAD u Rusiji Džon Saliven, navodi TAS S, dodajući da je i američka televizijska mreža Si-En-En je, pozivajući se na svoje izvore, izvestila da SAD danas planiraju da predaju Moskvi svoj pismeni odgovor.