VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Putin: Ne zatvaramo prozor ka Evropi, uprkos povremenoj “promaji”

    Putin: Ne zatvaramo prozor ka Evropi, uprkos povremenoj “promaji”

    Rusija ne planira da zatvori svoj prozor ka Evropi, uprkos povremenoj “promaji”, rekao je danas ruski predsjednik Vladimir Putin na forumu u Sankt Peterburgu.

    Kada postoji promaja, pomislite da bi bilo razumno malo zatvoriti prozor da se ne bi prehladili. Međutim, naše vrijeme je dobro jer juče je premijer Mihail Mišustin ponosno prijavio da je rokom prošlog mjeseca registrovan privredni rast od 5,5 odsto. Godišnji indikator biće veći od tri odsto. Ranije smo oprezno govorili da će biti 2,7 ili 2,5 odsto a sada možemo sa sigurnosti reći da će biti iznad tri odsto – naglasio je Putin.

    Prema njegovim riječima, Rusija ne želi da prekine odnose ni sa kim, jer to nikad ne čini, niti je u sporu sa evropskim društvom.

    On je istakao da Moskva “ima problem sa evropskom elitama i da, ukoliko neko odluču da se ogradi, to onda čine oni i na sopstvenu štetu”.

    Putin je izrazio zbunjenost time “kako neko može zabraniti Čajkovskog, Šostakoviča i Glinku”, što se dešavalo na Zapadu, prenosi agencija TASS.

    • Mi to ne činimo i siguran sam da će vrijeme sve pokazati – dodao je Putin.
  • “Moraćemo da se povučemo…”

    “Moraćemo da se povučemo…”

    Predsednik Ukrajine priznao je da će ukrajinska vojska morati da se povuče ako zapadni saveznici prestanu da šalju pomoć Kijevu, piše “Blumberg”.

    “Sada sam fokusiran na to da dobijemo pomoć sa Zapada. Njihov fokus se pomera zbog situacije na Bliskom istoku i drugih razloga. Bez njihove podrške, mi ćemo se povući”, rekao je Zelenski na sastanku sa predstavnicima stranih medija.

    Kako je istakao, nakon zaoštravanja situacije na Bliskom istoku, Ukrajina je počela da dobija manje granata kalibra 155 milimetara. “Smanjile su se isporuke za nas”, priznao je Zelenski.

    “Blumberg” takođe piše da je ukrajinski lider tokom ove nedelje ubeđivao zapadne saveznike da će njegova vojska uspeti da se pripremi za borbe ove zime.
    Zapadni mediji sve češće pišu da su SAD i EU počele da se umaraju od ukrajinskog sukoba, te da slabi podrška režimu Zelenskog.

    Prema pisanju televizije NBC, američki i evropski zvaničnici već razgovaraju sa Kijevom o mogućim posledicama mirovnih pregovora sa Rusijom, uključujući i diskusije o tome čega bi Ukrajina, možda, morala da se odrekne da bi postigla sporazum.

  • Putinu vjeruje 78 odsto Rusa

    Putinu vjeruje 78 odsto Rusa

    Rad ruskog predsjednika Vladimira Putina podržava 80 odsto stanovništva, a 78 odsto ispitanika je reklo da mu vjeruje, rezultati su istaživanja ruske Fondacije za istraživanje javnog mnjenja.

    Na pitanje da li Putin dobro ili loše obavlja posao predsjednika, 80 odsto ispitanika reklo je da obavlja dobro, 10 odsto je bilo suprotnog mišljenja, dok se ostatak nije izjasnio.

    U međuvremenu, 78 odsto Rusa vjeruje predsjedniku, 14 odsto mu ne vjeruje, dok se osam odsto nije izjasnilo.

    Istraživanje je sprovedeno od 10. do 12. novembra na uzorku od 1.500 ispitanika iz 104 grada u 53 ruske oblasti.

  • “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    U februaru 2024. godine navršiće se dvije godine od početka rata u Ukrajini, a trenutno stanje na frontu ne obećava brz završetak sukoba. To je pojedine zapadne medije natjeralo i na razmišljanje o sljedećem – da li je moguće poraziti Rusiju u Ukrajini?

    U tekstu koji potpisuju Eugene Rumer i Andrew S. Weiss, navodi se kako ukrajinska kontraofanziva nije isporučila rezultate kako se očekivalo.

    “Dugoočekivana ukrajinska kontraofanziva nije postigla prodor koji bi Kijevu dao jake argumente za pregovore. Nemir na Bliskom istoku dominira naslovnicama, a dvostranačka podrška Ukrajini u SAD-u narušena je polarizacijom i disfunkcijom u Kongresu”, pojašnjava se.

    Ističu kako Putin ima razloga da vjeruje da je vrijeme na njegovoj strani.

    “Na prvoj liniji fronta nema naznaka da Rusija gubi ono što je postalo rat iscrpljivanja. Ruska ekonomija je pogođena, ali nije u rasulu. Putinova vlast je, paradoksalno, ojačana nakon neuspjele pobune Jevgenija Prigožina u junu. Narodna podrška ratu je i dalje čvrsta, a podrška elite Putinu nije prestala”, ističe se u tekstu.

    Također, pojašnjava se kako ruski predsjednik može sa zadovoljstvom posmatrati i vanjskopolitičku situaciju.

    “Njegova ulaganja u ključne odnose su se isplatila. Kina i Indija pružile su važnu podršku ruskoj ekonomiji povećanjem uvoza. Umjesto da se brine o izgubljenom tržištu na zapadu Evrope, Putin je odlučio da je kratkoročno korisnije jednostavno postati ‘mlađi’ partner Kine u ekonomskom području. Roba iz Kine čini skoro 50 posto uvoza”, navodi se.

    Putin ne osjeća nikakav pritisak da okonča rat niti brine o njegovoj sposobnosti da ga održava manje-više na neodređeno vrijeme.

    “Kako se zima približava, ruska vojska je pokrenula vlastitu ograničenu kopnenu ofanzivu i sigurno će proširiti raketne i bespilotne napade na ukrajinske gradove, elektrane, industrijska mjesta i drugu kritičnu infrastrukturu. U najmanju ruku, Putin očekuje da će američka i evropska podrška Ukrajini nestati, da će se Ukrajinci umoriti od beskrajnog terora i razaranja koji im se nanosi, i da će mu kombinacija to dvoje omogućiti da diktira uslove za dogovor o okončanju rata. Iz njegove perspektive, idealna osoba za sklapanje takvog dogovora je Donald Trump, ako se vrati u Bijelu kuću u januaru 2025. godine”, analiziraju u američkom listu.

    Ovo stanje stvari predstavlja izazov bez presedana za zapadne lidere.

    “Washington i njegovi saveznici bili su izuzetno učinkoviti u rješavanju najhitnijih aspekata ovog problema: sprečavanju kolapsa Ukrajine, održavanju dobrog snabdijevanja naprednim oružjem i obavještajnim podacima u realnom vremenu, te osmišljavanju sankcija Rusiji. Sada je vrijeme za prelazak na dugoročnu strategiju koja povećava i održava pritisak na odmetnički režim u Kremlju. Ne treba imati iluzije da će svaka moguća kombinacija kratkoročnih koraka biti dovoljna da primora Putina da odustane od rata”, objašnjava se.

    Također, upućena je i kritika zapadnim liderima.

    “Ono što zapadni lideri očigledno nisu uradili jeste da se izjednače sa svojom javnošću o trajnoj prirodi prijetnje od ohrabrene, revizionističke Rusije. Prečesto su se prepuštali magičnom razmišljanju, kladeći se na sankcije, uspješnu ukrajinsku kontraofanzivu ili transfer novih vrsta oružja kako bi natjerali Kremlj da sjedne za pregovarački sto. Također, neki su se nadali da će Putina svrgnuti u puču u palati”, piše WSJ.

    Na kraju teksta, ističe se da završetak rata, kad god se to dogodi, malo je vjeroatno da će ugušiti konfrontaciju između Rusije i ostatka Evrope.

    “Ukrajinci i njihovi prijatelji s pravom žele da vide uspon prosperitetne, nezavisne Ukrajine koja je sigurna i potpuno integrisana u politički i ekonomski život kontinenta. Putin i njegovi nasljednici bi to vidjeli kao konačni poraz Rusije. Oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da to spriječe”, zaključuje se.

  • Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da su isporuke ključnih artiljerijskih granata njegovoj zemlji smanjene nakon početka rata između Izraela i Hamasa.
    -Isporuke su smanjene. Svako se bori za svoje zalihe. To je život, ne kažem da je to pozitivno, ali to je život, i mi moramo da branimo ono što je naše -rekao je Zelenski, a prenosi Tajms of Izrael.

    On je kazao da je smanjena isporuka granata prečnika 155 milimetara, koje se koriste na istočnoj i južnoj liniji fronta u Ukrajini.

  • Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo je iz Ukrajine od početka rata kako bi izbjegli regrutaciju, otkriva BBC. Još 21.113 muškaraca pokušalo je pobjeći, ali su ih ukrajinske vlasti uhvatile, potvrdio je Kijev.

    Nakon ruske invazije na Ukrajinu većini muškaraca od 18 do 60 godina zabranjen je odlazak. Međutim, podaci do kojih je došao BBC otkrivaju da ih na desetine svakodnevno izlazi.

    Reporteri BBC-a su razgovarali sa nekoliko muškaraca koji su pobjegli kako bi se pridružili porodici u inostranstvu, studirali ili jednostavno zaradili za život.

    “Šta da radim u Ukrajini? Nisu svi ratnici… ne morate cijelu državu držati zaključanu. Ne možete sve grupisati kao što su to radili u Sovjetskom Savezu”, rekao je muškarac koji se zove Jevgenij.

    BBC je utvrdio tražeći podatke o ilegalnim prelazima granice iz susjednih Rumunije, Moldavije, Poljske, Mađarske i Slovačke da je 19.740 muškaraca ilegalno prešlo u ove zemlje između februara 2022. i 31. augusta 2023. godine.

    Oni koji su isključeni iz regrutacije uključuju muškarce sa zdravstvenim problemima te očeve troje ili više djece.

    U augustu su američki zvaničnici procijenili da je broj poginulih ukrajinske vojske do 70.000, iako Kijev ne želi objaviti zvanične podatke.

  • Rusi predali teritoriju?

    Rusi predali teritoriju?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je zahvaljujući pomorskim bespilotnim letelicama Ukrajina preuzela Crno more od Rusije.

    On dodao da je to primoralo Ruse da povuku svoje ratne brodove.

    “Prvi put u svetu na Crnom moru je počela da deluje flota pomorskih dronova – ukrajinska flota”, napisao je Zelenski na Telegramu. “Uspeli smo da preuzmemo inicijativu od Rusije na Crnom moru”, dodao je on.

    Zelenski je rekao da Moskva od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine blokira ukrajinske crnomorske luke i oštećuje njenu infrastrukturu, što remeti globalno tržište hrane. Ali, tvrdi ukrajinski predsednik, od tada je Ukrajina poremetila odnose snaga. On je zahvalio Turskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Moldaviji, zemljama koje se nalaze na Crnom moru ili blizu njega, na podršci.

    “Uspeli smo da pokažemo da saradnja zemalja crnomorskog regiona, uz podršku partnera, može da vrati stabilnost svetskom tržištu hrane”, rekao je on na sastanku predstavnika zemalja tog regiona.

    “Ostvarili smo takvu zaštitu zapadnog dela Crnog mora, koja sada omogućava rad naših morskih izvoznih koridora“, dodao je on i istakao novi značaj Dunava.

  • Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Obratite pažnju na Balkan. Vjerujte mi, dobijamo informacije da Rusija ima velike planove. Bliski istok, a drugo odvraćanje pažnje – Balkan. Ukoliko zapadne zemlje i druge države svijeta ništa ne učine, biće ponovo eksplozija tamo, kazao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    On kaže da to nije ništa novo.

    “Među državama Balkana postoji kriza i ona nije od juče. Upravo zato se tamo Rusija miješa, da bi jedna balkanska država ratovala protiv druge. Rusija je zainteresovana u odvraćanju pažnje i pomoći. Ima razlike kada ti pomažeš jednoj državi i kada tu pomoć i pažnju moraš da podijeliš između nekoliko njih”, kazao je Zelenski afričkim novinarima i dodaje:

    “Između nekoliko država, nekoliko kriza, nekoliko humanitarnih izazova. Ne radi se samo o oružju, nego i o humanitarnoj pomoći, takođe, ženama, djeci, koji su postali žrtve rata”, ističe on.

    On je dalje naveo i da se obrati pažnja na Moldaviju.

    “Vjerujte mi, Rusija to isto tamo organizuje. Sada oni počinju da destabilizuju situaciju u Moldaviji. Žele da pokažu da nešto tamo nije bilio u redu sa izborima. Zbog čega? Da bi proglasili izbore nelegitimnim i skinuli proevropsku vladu. To je ono što Rusija radi”, kazao je Zelenski.

  • “Odnosi Rusije i SAD vise o koncu”

    “Odnosi Rusije i SAD vise o koncu”

    Odnosi Rusije i SAD vise o koncu, a za to je kriv Vašington, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova povodom 90 godina uspostavljanja diplomatskih veza SAD i Rusije.

    U saopštenju se navodi da je korijen najdublje krize u odnosima dvije zemlje želja Vašingtona da ograniči Moskvu i Peking.

    “Zahvaljujući američkoj politici rusofobije, odnosi Moskve i Vašingtona vise o koncu. To nije izbor Rusije, već bezobzirni potez SAD koji okreće točak eskalacije, uključujući zadatak nanošenja strateškog poraza Moskvi, a što može da dovede do katastrofalnih posljedica”, ističe se u saopštenju.

    U saopštenju je navedeno da su američki politički krugovi “beznadežno i besmisleno usredsređeni na promjenu režima i raspirivanje unutrašnjih sukoba u Rusiji, a to je projekat u koji se ulažu značajna sredstva”.

    Ministarstvo je, međutim, podsjetilo na dobru istoriju dvije zemlje kada su svoju saradnju gradile na poštovanju i međusobnom uvažavanju, prenio je TASS.

    “Upravo ovi principi, koji su činili osnovu sporazuma iz 1933. godine o ponovnom uspostavljanju bilateralnih diplomatskih veza, ostaju u potpunosti relevantni u ovim okolnostima bez presedana”, dodaje se u saopštenju.

  • “Tenkovi abrams ne prave razliku na ratištu”

    “Tenkovi abrams ne prave razliku na ratištu”

    Главни јуришни тенкови “М1А1 абрамс”, које је Украјина добила од САД, нису направили разлику на ратишту, изјавио је украјински предсједник Владимир Зеленски.

    Он је у разговору са новинарима из неколико афричких земаља објаснио да 31 оклопно возило, достављено средином октобра, није довољно.

    Зеленски је похвалио квалитет америчких тенкова, али је истакао да они до сада нису играли важну улогу на ратишту, уз напомену да они чине само “дио флоте” и да Украјина има различите врсте тенкова.

    Изјава Зеленског потврдила је оно што је портпарол европског и афричког контигента америчке војске Мартин О'Донел раније рекао, а то је да је тенк “абрамс” одлично оклопно возило, али да “није сребрни метак”, подсјећа “Раша тудеј”.

    САД су у јануару пристале да пошаљу Украјини довољно тенкова “абрамс” за наоружавање једног батаљона. Испорука је започета у септембру и завршена је прошлог мјесеца.

    Коментаришући испоруку тенкова, портпарол Кремља Дмитриј Песков тада је рекао да ће “и они да горе”.