U strahu od Rusije, Švedska se priprema na najgori scenario.
Na strateški važnom ostrvu Gotlandu na Baltičkom moru ponovo su vojnici.
Ta zemlja sve intenzivnije razmišlja se o mogućem ulasku u NATO.
Henrik Helvard upravo završava ručak u udobnom kafe-restoranu na baltičkom ostrvu Gotlandu. Priseća se svog obaveznog vojnog roka koji je služio na tom švedskom ostrvu pre nekoliko decenija. Tu je naučio da se bori protiv “neprijatelja”.
“Uvek su to bili Rusi”, smeje se.
“Uperili bismo puške i razgovarali o njima.”
Uvek je postojao dobar razlog za vojne vežbe u cilju odbrane tog geostrateškog dragulja: jer, ako osvojite Gotland, onda kontrolišete vazdušni prostor i pristup moru sve do Estonije, Letonije, Litvanije i Finske.
“Rusi” nisu pokušavali da zauzmu Gotland još od početka 19. veka, a i tada je okupacija potrajala nekoliko nedelja.
Štaviše, nakon okončanja “Hladnog rata”, švedska vlada je procenila da su odnosi sa Moskvom stabilni i potpuno je “razoružala” ostrvo, odnosno povukla svu vojsku sa njega.
Otada pa do 2005. na Gotlandu nije bilo stalno stacioniranih vojnih jedinica.
Tri godine kasnije, Rusija je napala Gruziju.
Niklas Granholm iz švedske Agencije za odbrambena istraživanja (FOI), kaže da je reakcija Zapada tada bila previše mlaka i da nije mogla da posluži kao sredstvo odvraćanja.
“Zvona za uzbunu jesu se oglasila, ali mi smo ih prigušili i vratili se na spavanje”, kaže Granholm za DW.
Tek 2016, dve godine nakon što je Moskva ilegalno anektirala Krim, švedska vlada vratila je vojnike i tenkove na Gotland.
“Situaciju ovde na Gotlandu promenilo je to što je Rusija pokazala da je spremna da upotrebi vojnu silu protiv svojih manjih suseda”, kaže Granholm.
Ministar odbrane: “Spremni smo da branimo Švedsku”
Takva procena situacije dodatno se promenila proteklih meseci, nakon što je Rusija počela da gomila vojnike na granici sa Ukrajinom.
Ruski ratni brodovi izvode vežbe u Baltičkom moru, a švedski ministar odbrane Peter Hultkvist kaže da se napad na njegovu zemlju ne može isključiti.
“Imate 100.000 vojnika stacioniranih oko Ukrajine i potpun i direktan vojni pristup Rusa u Belorusiji. Imate istorijat (hibridnih) napada na Litvaniju i Poljsku, a tu je i veoma brutalna retorika Kremlja. To utiče na kompletnu bezbednosnu situaciju”, kaže Hultkvist.
“Ono što sada želimo da uradimo jeste da budemo jasni i kažemo da smo spremni da branimo Švedsku. Zbog toga radimo to što radimo na Gotlandu.”
Ali ono na čemu Švedska ne radi jeste promena njenog statusa u NATO.
Ta zemlja ne žuri da se pridruži zapadnom vojnom savezu.
I ministar Hultkvist se tome protivi i kaže da to nije potrebno s obzirom na to da Stokholm ima dvadesetak sporazuma o odbrambenoj saradnji s drugim zemljama, uključujući i sporazum sa SAD.
Tu su takođe i bezbednosne garancije unutar Evropske unije i “veoma dobri odnosi” sa susednom Finskom.
“Pripremili smo se za situaciju u slučaju potrebe za interoperativnim delovanjem, dakle postoje mogućnosti za saradnju s drugim zemljama”, kaže Hultkvist za DW.
“Ako se nešto dogodi ovde u našem regionu, to će se direktno odraziti na sve zapadne zemlje i NATO, tako da ćemo morati zajednički da se nosimo s takvom situacijom.”
Dobre komšije nisu dovoljno dobre?
Međutim, predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu Pal Jonson procenjuje da se ne može računati na to da će NATO, zbog sopstvenih interesa, pokrenuti akciju u ime Švedske.
“Možemo tome da se nadamo, možemo da pretpostavljamo, možemo da želimo da dobijemo podršku NATO, ali ne možemo to sa sigurnošću da znamo sve dok se ne pridružimo tom vojnom savezu”, kaže Jonson za DW.
“Možemo da sarađujemo po pitanu odbrane, ali to je nešto što je kvalitativno drugačije od saradnje koju imate kada ste članica NATO. To je ključno za Švedsku, jer se bezbednosna situacija u našem okruženju ozbiljno pogoršala tokom poslednjih godina.”
Kao primer te rastuće pretnje, Jonson navodi povećan broj kibernetičkih napada, dezinformacije, propagandu, ali i direktna strana ulaganja u kritičnu infrastrukturu.
On veruje da je švedska javnost zbog toga “značajno promenila svoje stavove o zapadnom vojnom savezu u odnosu na vreme od pre nekoliko godina”.
“Otprilike jedna trećina stanovništva danas podržava članstvo u NATO, jedna trećina je neodlučna, a jedna trećina je protiv”, objašnjava on i dodaje:
“Stvari rade za nas”.
Jonson naime lobira kod svojih kolega poslanika kako u švedskom parlamentu obezbedio većinu za ulazak u NATO.
Dodatne snage švedske vojske stigle su na Gotland sredinom januara
Niklas Granholm iz švedske Agencija za odbrambena istraživanja veruje čak da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da povuče neke nagle poteze u Baltičkom moru,
“Mislim da bismo vrlo brzo mogli da apliciramo za članstvo u NATO, jer bismo tada imali drugačiju polaznu situaciju”, objašnjava Granholm i ocenjuje da bi se “neka vrsta pro-NATO koalicije formirala veoma brzo”.
Večno pitanje: kako će se sve to okončati?
Čak ni dugogodišnji posmatrač prilika u Rusiji kakav je Granholm ne želi da nagađa koji su sledeći potezi Kremlja.
“To je poput one igre iskušavanja ko je hrabriji: dva vozača idu direktno jedan drugom u susret, a pritom jedan od njih, u ovom slučaju Rusija, upravo baca volan kroz prozor. Na žalost, smatram da se krećemo ka nekoj vrsti sudara.”
Upitan kako bi mogao da izgleda “sudar”, Granholm odgovara:
“To je nepredvidljivo. A kad jednom krene sukob, sve je moguće. I ne možete da znate kako će sve na kraju završiti.”
Vraćamo se na Gotland.
Henrik Helvard je sada u prodavnici nameštaja, oprema svoju novu vikendicu.
Kaže da nije zabrinut, ali priznaje da je malo manje optimista nego pre šest meseci kada je kupio plac.
“Nismo navikli da je vojska u Švedskoj ovako vidljiva”.
Sleže ramenima i dodaje:
“Strah od Rusa oduvek je bio prisutan, još od kad sam bio dete. Ovo u stvari nije ništa novo.”
