VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Zelenski predaje teritorije?

    Zelenski predaje teritorije?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski spreman je da se upozna sa “mirovnim planom” bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, ako ga ima.

    Zelenski je za FOKS Njuz rekao da je spreman da razgovara sa Donaldom Trampom, koji je rekao da bi mogao “vrlo brzo” da obezbedi mirovni sporazum za Ukrajinu.

    “Spreman sam. Ako on ima vrlo konkretan mirovni plan, može da ga podeli sa mnom. Da, možemo da zaustavimo ovaj rat ako Rusiji damo Donbas i Krim. Po mom mišljenju, naša zemlja neće pristati na takav mirovni plan. “Ovo nije mirovni plan“, rekao je Zelenski.Prethodno je Zelenski ponudio Donaldu Trampu da dođe u Ukrajinu. Rekao je da će mu “trebati 24 minuta da objasni predsedniku Trampu da ne može da upravlja ovim ratom, da ne može doneti mir zbog Putina“.

    Tramp je odgovorio da bi “bilo neprikladno“ da sada ide u Ukrajinu jer Bajdenova administracija ima posla sa Kijevom, a on “ne bi želeo da stvara sukob interesa“.

    U prošlosti je Zelenski već pozivao Trampa da javno iznese svoje mirovne planove koji navodno nude brzo rešenje za rat koji predvodi Rusija.

  • Putin: Nikada nismo odbili mirovne pregovore sa Kijevom

    Putin: Nikada nismo odbili mirovne pregovore sa Kijevom

    Rusija nikada nije odbila mirovne pregovore sa Ukrajinom, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    On je u obraćanju učesnicima Samita Grupe 20 (G20) napomenuo da je Ukrajina ta koja je javno saopštila da se povlači iz procesa pregovora sa Rusijom.

    Komentarišući izjave drugih svjetskih lidera o tome kako su šokirani situacijom u Ukrajini, Putin je naveo da su vojne akcije uvijek tragedija za narod i državu i da je neophodno razmisliti o tome kako da se to zaustavi.

    “Naravno, moramo da razmišljamo o tome kako da zaustavimo ovu tragediju. Zapravo, Rusija nikada nije odbila mirovne pregovore sa Ukrajinom, a Ukrajina, a ne Rusija, je ta koja je javno objavila da se povuče iz procesa pregovora. Štaviše, potpisan je ukaz predsjednika (Ukrajine Vladimira Zelenskog) u vezi sa zabranom takvih pregovora sa Rusijom”, rekao je Putin.

  • Premijer Finske: Zatvaramo sve prelaze na granici sa Rusijom izuzev jednog

    Premijer Finske: Zatvaramo sve prelaze na granici sa Rusijom izuzev jednog

    Premijer Finske Peteri Orpo saopštio je danas da je vlada te zemlje odlučila da zatvori sve prelaze na granici sa Rusijom, osim jednog.

    “Naš zadatak je da osiguramo bezbjednost Finaca”, rekao je Orpo na konferenciji za medije i dodao da će ostati otvoren granični prelaz Raja-Јosep, prenosi finski javni servis YLE.

    U novembru je više od 700 ljudi bez važećih putnih isprava ušlo u Finsku preko Rusije, što je navelo Helsinki da zatvori nekoliko prelaza i optuži Moskvu da usmjerava migrante ka Finskoj.

    Kremlj, sa druge strane, odbacuje sve optužbe.

    “Bilo bi neophodno uputiti finske graničare da održe konsultacije sa ruskim graničarima i iznesu sve zabrinutosti finske strane. Potrebno je proći kroz sve stavke, iznaći obostrano prihvatljivo rešenje, ili dobiti objašnjenje”, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenosi Tanjug.

  • Putin: Zašto niko nije šokiran smrću djece u Gazi?

    Putin: Zašto niko nije šokiran smrću djece u Gazi?

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin postavio je pitanje zašto svjetski lideri nisu šokirani izjavom generalnog sekretara UN Antonija Guteresa da je Gaza pretvorena u ogromno dječije groblje.

    On je na virtuelnom Samitu Grupe 20 /G20/ podsjetio na izjave svjetskih lidera koji su rekli da su “šokirani postupcima Rusije u Ukrajini i gubitkom života”.

    “Razumijem da je ovo rat, smrt ljudi je uznemirujuća. Međutim, zar krvavi puč u Ukrajini 2014. godine, nakon kojeg je uslijedio rat kijevskog režima protiv sopstvenog naroda u Donbasu, nije šokantan? Zar nije šokantno istrebljivanje civilnog stanovništva na palestinskim teritorijama, u Pojasu Gaze? Šta je sa činjenicom da ljekari moraju da operišu djecu, da vrše abdominalne hirurške zahvate bez skalpela na dječijim tijelima bez anestezije? To nije šokantno? Nije li šokantna i činjenica da je generalni sekretar UN rekao da se Gaza pretvorila u ogromno dječije groblje?”, upitao je Putin, a prenosi Srna.

  • Vode se žestoke borbe na istočnoj obali Dnjepra, Rusi strahuju da Ukrajinci ne prebace oklopnjake

    Vode se žestoke borbe na istočnoj obali Dnjepra, Rusi strahuju da Ukrajinci ne prebace oklopnjake

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije u najnovnijem dnevnom izvještaju sa ukrajinsko-ruskog fronta tvrdi da se vode žestoke borbe na istočnoj obali rijeke Dnjepar, u blizini sela Krinki.

    Selo se nalazi u oblasti Herson, zapadno od Nove Kahovke na istočnoj strani rijeke Dnjepar.

    “Borbe na kopnu su okarakterisane kao konfuzne pješadijske borbe uz razmjenu artiljerije na složenom, šumovitom terenu”, navodi se.

    U njemu se navodi da je Ukrajina uspješno koristila brojne dronove za napad na ruske snage, a Moskva je odgovorila udarima svojih zračnih snaga.

    “Borbe oko Krinkija su manjeg obima od nekih velikih bitaka, ali će ih ruski lideri smatrati veoma nesretnim”, navodi se, dodajući da su moskovske trupe prošle godine prepustile položaje zapadno od rijeke u nadi da će ih spriječiti da napreduju preko rijeke, nešto što izgleda nije uspjelo do sada.

    Institut za proučavanje rata tvrdi da se rusko ministarstvo odbrane i zvaničnici bore da obuzdaju histeriju oko ukrajinskih operacija na istočnoj (lijevo) obali Hersonske oblasti.
    Dodaju da ruski blogeri priznaju ukrajinsko prisustvo na istočnoj obali i žale se da ruske snage nisu u stanju da suzbiju ukrajinske operacije.

    Vojni analitičar Sky News Sean Bell jučer je kazao da Rusi moraju odbiti napade inače će ukrajinska vojska biti u mogućnosti da prebaci oklopnjake preko Dnjepra, čime bi mogli ugroziti zapadni bok ruskih snaga.

    “Ako Ukrajina bude u stanju da pokrene ofanzivu sa Dnjepra, to bi zaobišlo slojevitu rusku odbranu u blizini Zaporožja i potencijalno primoralo Rusiju da povuče svoje snage nazad na Krim. Ovo bi oslobodilo ogroman dio teritorije koju je okupirala Rusija i označilo značajan proboj ukrajinskih snaga”, kazao je Bell.

  • Nebenzja: Ukrajina je izgubila dostojanstvo i nezavisnost

    Nebenzja: Ukrajina je izgubila dostojanstvo i nezavisnost

    Ukrajina je zbog Majdana izgubila dostojanstvo i nezavisnost koje još uvijek nije dobila nazad, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

    “Kada Ukrajina bude prevazišla prvorodni grijeh Majdana, ostaće joj sramota i crna mrlja u istoriji Ukrajine, ali i cijelog svijeta. Ostaće joj zloslutno sjećanje na to koju cijenu nosi napuštanje sopstvenih interesa i potpuno potčinjavanje Zapadu”, kazao je Nebenzja na sastanku Savjeta bezbjednosti UN.

    Kijevski Majdan je bio zamišljen “isključivo kao sredstvo za slabljenje Rusije u interesu Zapada”, dodaje diplomata uvjeren da su Ukrajinci “cinično iskorišćeni i da su zemlju doveli do trenutne situacije u kojoj se ne naslućuju ukrajinski interesi”.

    Prije deset godina, 21. novembra 2013. godine počeli su protesti na Majdanu, centralnom trgu u Kijevu koji su doveli do državnog udara. Povod za masovne proteste bilo je vladino odlaganje potpisivanja sporazuma o pridruživanju sa ЕU.

    Nebenzja je najavio da će 8. oktobra biti održana sjednica Savjeta bezbjednosti UN o Ukrajini.

  • Putin naređuje opštu mobilizaciju?

    Putin naređuje opštu mobilizaciju?

    Vladimir Putin planira da intenzivira rat protiv Ukrajine i možda će pozvati na opštu mobilizaciju u Rusiji nakon što pobedi na predsedničkim izborima 2024.

    U međuvremenu, širom zemlje raste bes među članovima porodica ruskih vojnika – desetine hiljada majki i supruga potpisale su peticiju tražeći da se njihovi prisilno mobilisani sinovi i partneri vrate kući, a mnogi od njih izašli su na ulice da protestuju protiv Putina.

    Njegovu paranoju dodatno pojačava svest da je pobuna koju su predvodile majke vojnika dovela do kraja sovjetske okupacije u Avganistanu 1979. godine i ubrzala raspad SSSR-a. Upravo zbog toga je Putin naredio svim svojim regionalnim zvaničnicima i tajnim službama da po svaku cenu iskorene „antiratno neslaganje“.

    Zloglasna služba bezbednosti FSC redovno kontaktira organizatore protesta i preti im sankcijama ako nastave sa aktivnostima za koje se vlasti plaše da bi mogle da izmaknu kontroli.

    Ukoliko pobedi na izborima, ruski diktator će moći da ostane na vlasti do 2030. godine, što će mu takođe dati odriješene ruke da uvede vojni rok u celoj zemlji, prenosi Dejli mejl. A upravo toga se Ukrajina najviše plaši. Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC), nedavno je rekao da je “Rusija u potpunosti posvećena svom cilju, a to je uništenje Ukrajine kao nacije“.

    “Ruska privreda sve više prelazi na ratnu osnovu i opšta mobilizacija bi mogla da usledi nakon izbora 2024. godine. Osim toga, Rusija se pokazala mnogo otpornijom na sankcije Zapada nego što se očekivalo. Ukrajina i njeni saveznici imaju tri do četiri meseca da se pripreme jer bi izbori, koji će biti održani 17. marta, mogli da budu potencijalna prekretnica za Kremlj”, upozorava Danilov.

    Nakon što je preživeo pobunu Vagnerove grupe u junu, ruski lider želi da ojača svoju moć kandidovanjem na predstojećim izborima. Očekuje se da će Putin doživotno ostati na vlasti, uprkos sistematskom ućutkivanju kritičara, uključujući i opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

    Olga Cukanova (47), osnivač Saveta žena i majki, uvrštena je u tzv. registar stranih agenata, protiv nje je pokrenuto krivično gonjenje i preti joj represija.

    Još jedna antiratna demonstranka, kozmetičarka Olga Kac, obećala je da će nastaviti da izaziva Putina nakon što je on glatko odbio njenu peticiju koju je potpisalo 100.000 žena u kojoj se zahteva da se regrutovanim muškarcima dozvoli povratak kući. Olga je u kampanju krenula zbog brata Aleksandra (26), koji je na prvoj liniji fronta više od godinu dana.

    Tražimo određivanje maksimalnog roka službe za mobilizaciju. Krajnje je vreme da se civili koji su pali pod delimičnu mobilizaciju vrate kućama. Predsednička administracija je jednostavno odlučila da ne brine o njima – rekla je Olga Kac, koju Putinova administracija još nije uspela da ućutka.

    Mnogi Rusi su se donedavno plašili protesta, ali situacija se menja. U Moskvi su žene izašle na ulice noseći natpise “Vratite očeve deci“, “Vreme je da se mobilisani vrate kući“ i “Pravda je demobilizacija za mobilisane“.

    “Deca stalno pitaju gde im je tata, kada se vraća, a mi nemamo odgovore. Živimo u paklu”, žali se Inna.

    Još jedna hrabra žena, Olga Belanovskaja, supruga mobilisanog vojnika, letela je preko sedam vremenskih zona širom Rusije kako bi uputila poruku Putinovim vlastima u ime stotina žena i majki.

    “Uslovi u kojima se drže su odvratni. Prinuđeni su da leže goli u jami ako odbiju da se bore zbog nedostatka osnovne vojne opreme i hrane. Ne znam da li je moj muž Maksim (28) uopšte živ… Ako hoće da se odmore, vojnici moraju da plate 200.000 rubalja ili 2225 dolara mita. Daju im se najkraće vreme da iskopaju rovove, a tek posle toga vojnici dobijaju flašu vode i neke osnovne namirnice, do tada hrane jednostavno nema. Čak ni ranjenicima, koji su smešteni u prljavim podrumima, ne daju hranu, odnosno dokrajče ih, svoje ranjene drugove. Ranjenici, čak i oni na štakama i u invalidskim kolicima, vraćaju se na front. Nemoguće je dobiti medicinsko izuzeće”, otkrila je Olga.

  • Stoltenberg: NATO ne vidi nikakvu vojnu prijetnju iz Rusije

    Stoltenberg: NATO ne vidi nikakvu vojnu prijetnju iz Rusije

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas tokom posjete Sjevernoj Makedoniji da NATO ne vidi nikakvu vojnu prijetnju iz Rusije protiv bilo kojeg saveznika NATO-a ili regiona.

    “Ali, naravno, ostajemo oprezni i ostaćemo jedinstveni“, rekao je on nakon sastanka sa premijerom Sjeverne Makedonije Dimitrom Kovačevskim.

    Stoltenberg je rekao da NATO gleda šta se dešava i spreman je da učini sve što je potrebno da odbrani bilo kog saveznika od vojne prijetnje.

    “Nastavićemo da ponavljamo poruku Rusiji, da se uzdrži od agresivnih akcija protiv svojih susjeda i da zaustavi vojnu agresiju na Ukrajinu. Jedan od razloga zašto je (ruski predsednik Vladimir) Putin krenuo u rat bio je da spriječi ulazak Ukrajine u NATO, želio je da NATO garantuje da se neće širiti, ali dobija upravo suprotno, a dobija i nove članice Finsku i Švedsku”, dodao je Stoltenberg, prenosi agencija Makfax.

    Kovačevski je rekao da u regionu postoji ruski uticaj, ali da nema prijetnje po bezbjednost i stabilnost Sjeverne Makedonije jer institucije rade svoj posao.

    “Naravno, uticaj trećih zemalja, uključujući ruski uticaj, postoji u regionu i one uvijek mogu da nađu svoje istomišljenike u pojedinim političkim partijama i u određenim organizacijama, ali nisu ni blizu onoga što naše institucije posjeduju i ono što posjeduju zemlje članice NATO-a, da bi na bilo koji način mogle da destabilizuju našu zemlju“, rekao je Kovačevski, prenosi Tanjug.

    Kovačevski i Stoltenberg, koji danas boravi u zvaničnoj posjeti Sjevernoj Makedoniji, imali su sastanak licem u lice, nakon čega su zajedno sa delegacijama održali bilateralni sastanak.

    Na bilateralnom sastanku kojem su prisustvovali ministar spoljnih poslova Bujar Osmani, ministar odbrane Slavjanka Petrovska i ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski, Stoltenberg je istako ulogu Sjeverne Makedonije kao cijenjenog saveznika NATO-a, koja čini značajnu doprinos realizaciji NATO ciljeva i ostaje posvećena učešću u operacijama i misijama Alijanse.

    Na sastanku je ukazano i na konkretne političke i ekonomske koristi za zemlju od članstva u NATO.

    Kovačevski je istakao da je stabilnost i bezbjednost omogućena članstvom u NATO od velikog značaja za razvoj privrede i da je direktna korist i za građane i za kompanije u Sjevernoj Makedoniji.

  • “Prvi pokušaj atentata bio je interesantan”

    “Prvi pokušaj atentata bio je interesantan”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da više ne računa ni pokušaje atentata. Uporedio ih je sa infekcijom koronavirusa.

    On je rekao da su ukrajinske obaveštajne službe osujetile najmanje pet ili šest pokušaja atentata.

    “Prvi (atentat) je veoma interesantan, jer je prvi put, a posle je kao kovid”, rekao je on u intervjuu za britanski The Sun.

    Prvi pokušaj je sa sobom doneo paniku, dodao je on.

    “Pre svega, ljudi ne znaju šta da rade sa tim i izgleda veoma zastrašujuće. A posle toga, to je samo obaveštajna informacija gde vam daju detalje da je druga grupa došla u Ukrajinu da to pokuša”, rekao je Zelenski.

    Poznata je priča da su ruski specijalci sleteli padobranom u Kijev prvog dana Putinove invazije prošle godine, navodno da ubiju Zelenskog.

    Telohranitelji ukrajinskog predsednika zapečatili su njegovu kancelariju improvizovanim barikadama i komadima šperploče.

    Ali kada su britanski i američki zvaničnici ponudili da predsednika odlete iz prestonice zbog straha da bi to moglo pasti za nekoliko sati, on je odgovorio dobro poznatom linijom: “Treba mi municija, a ne transport”.

    Kasnije, dok su besnele bitke oko Kijeva, Zelenski je izašao iz baze kako bi snimio prkosan selfi video koji je okupio otpor Ukrajine dokazujući da je još uvek u prestonici.

    Skoro dve godine kasnije, Zelenski je rekao da Rusija i dalje “veoma želi” da ga zbaci sa vlasti. Rekao je da čak zna i kodno ime njihove najnovije misije da ga svrgnu, koja treba da bude krajem godine.

    “Naziv operacije je Majdan 3. Namera je da se promeni predsednik, ali možda ne ubijanjem. Mislim, menja se. Koristiće sve instrumente koje imaju.”

    Na pitanje da li bi Ukrajina rizikovala da ubije Putina ako se ukaže prilika, Zelenski je rekao: “To je rat i Ukrajina ima svako pravo da se brani”.

  • Putin: Primorali su nas

    Putin: Primorali su nas

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da Zapad koristi doktrinu ljudskih prava da uništi suverenitet drugih država.

    “Želeo bih da istaknem da je trenutna humanitarna kriza rezultat konstantnih pokušaja kolektivnog Zapada da unište suverenitet ostalih i osiguraju sopstvenu dominaciju”, rekao je Putin na moskovskoj konferenciji povodom obeležavanja 75. godišnjice usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, prenosi Tass.

    Dodao je da Rusija ostaje posvećena ljudskim pravima uprkos duplim standardima Zapada što je primoralo Moskvu da se odrekne članstva u nekoliko međunarodnih organizacija.

    Prema rečima ruskog lidera, Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Savet Evrope i druge internacionalne institucije su pokazale političke predrasude prema Rusiji od izbijanja konflikta u Donbasu i Novorusiji.

    “Uzimajući u obzir stav Zapada prema Rusiji, naša zemlja je bila prinuđena da se povuče iz međunarodnih organizacija, ali nastavlja da ispunjava svoje obaveze u sferi ljudskih prava”, rekao je Putin.