Stalni predstavnici država članica EU postigli su dogovor o tome da sedam ruskih banaka bude isključeno iz platnog sistema SVIFT.
Kako javlja “Blumberg” među njima su VTB i Banka Rusija, ali spisak nije obuhvatio Sberbanku i Gasprom banku.
Na listi su i Banka otkritije, Novikombanka, Promsvjazbanka, Sovkombanka i VEB.RF.
Neke zemlje, uključujući Poljsku, tražile su da više banaka bude obuhvaćeno mjerama, rekli su izvori.
ina i Rusija će nastaviti normalno uzajamno korisnu trgovinsku saradnju, rekao je danas portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin odgovarajući na pitanje o sankcijama uvedenim protiv Moskve.
“Mi smo više puta razmotrili svoju poziciju. Vjerujemo da sankcije nikada nisu bile efikasan način rješavanja problema”, rekao je diplomata i dodao da se “kineska strana uvijek protivila bilo kakvim nelegalnim sankcijama”, prenio je TASS.
Vang je rekao da će “Kina i Rusija nastaviti normalnu trgovinsku saradnju zbog uzajamnog poštovanja, jednakosti i uzajamne koristi”.
Evropska unija nije u ratu sa Rusijom, ali podržava Ukrajinu u trenutnoj situaciji, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel za špansku radio stanicu “Kadena SER”.
“Sankcije su neophodne, ali sankcije same po sebi nisu politika, one su reakcija na okolnosti, potrebna su nam rješenja problema koji se pojavio, a ta rješenja treba da budu povezana sa diplomatijom”, rekao je Borel.
On je dodao da EU nije u ratu sa Rusijom, ali je “na strani napadnutih”, dodajući da je krajnje neodgovorno govoriti o nuklearnom ratu.
Borel je rekao da pitanje formiranja evropske vojske trenutno nije na dnevnom redu bloka. On je dodao da zemlje članice EU treba da poboljšaju koordinaciju između nacionalnih oružanih snaga i pojačaju zajedničku potrošnju na odbranu.
“Sankcije se uvode da bi se oštetila ekonomija zemlje pod sankcijama, ali štete i vama zauzvrat, tako da moramo biti spremni da platimo cijenu”, objasnio je šef evropske diplomatije, prenio je TASS.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je danas da ruska vojska ima najvažniji zadatak da civili i građanski objekti ostanu izvan vojne akcije u Ukraniji, te da završi rat koji su drugi poveli protiv Rusije prije osam godina.
Zapad koristi Ukrajinu. Završavamo napad koji je počeo prije osam godina protiv Rusije. To je bio početak rata protiv Rusa i Rusije. Mi sada završavamo ovaj rat – rekao je Bocan-Harčenko i naglasio da nema gađanja civilnih objekata.
Kada je riječ o izjavi predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da ne uvodi sankcije Rusiji, Bocan-Harčenko je rekao da ova odluka govori da Vučić dobro vodi računa o interesu Srbije i srpskog naroda.
– Nismo nikoga pritiskali, za nas je važno da svaka zemlja ima mogućnost da deluje sa nama u biletarnim odnosima – rekao je ruski ambasador.
On je istakao da Rusija poštuje teritorijalni integritet svake države, te ponovio da cilj specijalne vojne operacije Rusije nije okupacija Ukrajine, nego zaštita oblasti Donjeck i Lugansk.
Bocan-Harčenko navodi da je potrebno da se završi, kako je rekao, “genocid i uništavanje naroda u prethodnih osam godina”, koje su ove (novoproglašene) države zatražile od Rusije, te “denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine”.
Prema njegovim rečima, ovo je bitno i za stabilnost Evrope i dodao da “denacifikcija znači oslobođenje Ukrajine od nacista”.
Na pitanje o nuklearnom naoružanju, Bocan-Harčenko je odgovorio da je ruski predsjednik Vladimir Putin rekao da će do nuklearnog rata doći ukoliko dođe do miješanja treće strane.
– Svijet je bio miran posljednjih osam godima, osim u Donjecku i Lugansku, niko nije poklanjao pažnju sukobima tamo. Zašto niko nije rekao ništa o tome, a sada samo čujemo prijetnje o nuklearnom oružju? – upitao je ruski ambasador.
On je dodao da je ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski počeo ucjene nuklearnim oružjem.
– To je ucjena i direktna prijetnja za Rusku Federaciju i po život naših ljudi – rekao je Bocan-Harčenko i upitao da li je normalno da se američko nuklearno oružje nalazi u Evropi.
Bocan-Harčenko je istakao da je vlast u Kijevu pod uticajem radikalnih snaga, koji drže narod Ukrajine kao kolektivne taoce.
Biće dovoljno energenata za Srbiju
Srbija nije podržala sankcije Zapada prema Rusiji i to joj omogućava da ide svojim putem u odnosima sa Rusijom i po pitanju cijena gasa u narednom periodu, rekao je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko.
Bocan-Harčenko je naglasio da će novi sporazum o isporuci gasa Srbiji biti stvar dogovora predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i Rusije Vladimira Putina.
On je rekao da će biti dovoljno energenata za Srbiju i ponovio da postoji pricipijelan stav u odnosima dvije zemlje koji su izrazili Vučić i Putin u Sočiju.
S obzirom da ugovor o kupovini gasa po cijeni od 270 dolara za 1.000 metara kubnih ističe 1. juna, Bocan-Harčenko je, na pitanje da li Srbija može da očekuje od Rusije najpovoljnije cijene gasa u situaciji kada su cijene na berzama drastično povećane, napomenuo da ne može da govori o cijenama, i da je novi ugovor stvar kompanija “Gasprom” i “Srbijagas”.
– Rusija nema nikakvih pitanja i sumnji prema Srbiji u našim odnosima, bilo za cijenu gasa ili realizaciju projekata – sve će ići. Srbija nije podržala sankcije, što joj daje mogućnost da ide svojim putem. Što se tiče gasa, ako naš predsjednik kaže da je riješeno, onda je riješeno – naveo je on.
On je rekao da će zbog aktuelnih događaja u Ukrajini svakako biti teška situacija u Evropi i šire kada je riječ o cijenama energenata, i to zbog sankcija koje nije uvela Rusija.
Bocan-Harčenko je istakao da će Rusija preživjeti sankcije i dodao da Zapad još jednom pokazuje da ne razumije šta je Rusija.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da bi treći svjetski rat uključivao nuklearno oružje i da bi bio destruktivan, kao i da Rusija neće dozvoliti da Ukrajina dobije nuklearno oružje.
Lavrov je ocijenio da će se Rusija, koja je prošle nedjelje pokrenula specijalnu vojnu operaciju protiv Ukrajine, suočiti sa “stvarnom opasnošću” ako Kijev nabavi nuklearno oružje, navodi agencija Rojters pozivajući se na RIA Novosti.
“Ruska specijalna operacija u Ukrajini je bila pokrenuta s ciljem da se razoruža aktuelni režim u Kijevu i spriječi da nabavi nuklearno oružje”, izjavio je Lavrov u intervjuu za Al Džaziru, a prenosi ruska agencija TASS.
“Vojna operacija u Ukrajini, uključujući u Kijevu, ima za cilj razoružavanje Ukrajine. Rusija neće dozvoliti Ukrajini da dobije nuklearno oružje”, prenijela je Al Džazira citirajući Lavrova.
Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, napustio je sjednicu Predsjedništva BiH nakon što su druga dva člana Predsjedništva odbili njegov prijedlog da se na dnevni red stavi tema o Ukrajini.
Naime, kako saznajemo, Dodik je zatražio da BiH bude neutralna, što su Šefik Džaferović, bošnjački član Predsjedništva BiH, i Željko Komšić, hrvatski član Predsjedništva, odbili.
Dodik je rekao da će sutra posjetiti ukrajinsku zajednicu u Prnjavoru sa kojom će razgovarati o tome da u Republiku Srpsku dođe značajan broj djece iz oblasti odakle potiču ljudi.
“Sutra ćemo razgovarati o tome da ta djeca dođu u Republiku Srpsku u školu i pružićemo svu logistiku za to. Takođe, Republika Srpska organizovaće prikupljanje humanitarne pomoći za Ukrajinu i to ću dogovarati sutra sa predstavnicima ukrajinske zajednice iz Prnjavora”, rekao je Dodik.
Srbija ne bi trebalo da vodi politiku u skladu sa interesima Zapada i Istoka, nego u skladu sa sopstvenim interesima, a onaj koji traži da uvedemo sankcije Rusiji nije protiv Rusije, nego protiv Srbije, izjavio je jutros predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.
Naveo je da danas raspisuje predsjedničke izbore i ocijenio da su događaji u i oko Ukrajine uslovili da izborna kampanja u Srbiji bude manjeg intenziteta nego što bi to bilo normalno mjesec dana uoči izbora.
“Mi smo u situaciji kada se od nas očekuje da se svrstamo na nečiju stranu. Svi polaze od svojih interesa, logično je da i Srbija polazi od svojih, a mi nemamo interesa da vodimo politiku u skladu sa očekivanjima Istoka i Zapada, nego sa našim interesima”, istakao je Dačić gostujući na RTS-u.
Dodao je da Srbija uvažava šta govore iz Brisela, ali da je naša obaveza da spoljnu politiku usklađujemo sa politikom Evropske unije (EU) postepeno do ulaska u Uniju.
“Da li će oni nama da kažu da ćemo sutra da uđemo u EU da bismo danas mogli da uskladimo našu politiku. Ne, kažu to je za 10, 20 ili 30 godina. Pa dobro, mi ćemo našu spoljnu politiku da uskladimo za tih 10 ili 20 godina”, rekao je Dačić i zapitao da li će zapadne zemlje da povuku priznanje Kosova i Metohije i da prestanu sa narušavanjem teritorijalnog integriteta Srbije.
Prema njegovim riječima, onaj koji traži da Srbija uvede sankcije Rusiji, nije protiv Rusije, nego protiv Srbije.
“Oni će sutra da traže da se Kosovo primi u NATO, u UN. Kome ćemo onda da se obratimo? Pa Rusiji, a ako im uvedemo sankcije nemamo kome da se obratimo. Vratite nam princip teritorijalnog integriteta, poništite priznanje Kosova, pa možemo da razgovaramo”, naveo je Dačić.
Naglasio je da mu je žao zbog događanja u Ukrajini, jer je, kako je istakao, riječ o bratskom narodu.
“Mi saosećamo sa svim patnjama. Branimo princip teritorijalnog integriteta, ali moramo da brinemo za naše interese. Ako mislite sada da uvedemo sankcije Rusiji, to znači da će Kosovo biti primljeno u Ujedinjene nacije”, kazao je Dačić.
Naveo je da danas u 12 sati, u skladu sa ovlašćenjima, raspisuje predsjedničke izbore u Srbiji.
“Izbori će biti održani 3. aprilaj, a predaja lista se završava istog dana kada i za parlamenterane izbore. Danas počinju izborne radnje”, rekao je Dačić.
Pojasnio je da se u narednih desetak dana predaju liste kandidata i za predsjednika, ali i za parlamentarne i lokalne izbore kao i da predsjednik države ima mandat koji mu traje do kraja maja i on je u punom mandatu do izbora, a jedino je Vlada Srbije u tehničkom mandatu.
Nova runda pregovora delegacija Ukrajine i Rusije očekuje se danas na teritoriji Bjelorusije, u njenoj zapadnoj oblasti Bjelovješke šume, saznaje TASS.
Međutim, još uvijek ništa nije izvjesno u vezi sa ovim događajem, kao što je bio slučaj sa pregovorima 28. februara u Gomeljskoj oblasti Bjelorusije.
Od samog početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, brojne zemlje su ponudile da obezbjede mjesto za pregovore, a među prvima je to učinila Bjelorusija.
Ruska delegacija je doputovala u bjeloruski grad Gomelj na razgovore, ali su ukrajinske diplomate odbile da se sastanu u Bjelorusiji i insistirale su na drugoj državi.
Pitanje je rješeno nakon telefonskog razgovora predsjednika Bjelorusije i Ukrajine Aleksandra Lukašenka i Vladimira Zelenskog.
Međutim, mjesto održavanja je premješteno praktično na ukrajinsko-bjelorusku granicu, na rijeku Pripjat. Početak pregovora je nekoliko puta odlagan.
Zapadne zemlje šalju oružje i stotine miliona evra za kupovinu oružja za ukrajinsku odbranu od ruskog napada.
Glavna ruta za transport oružja je preko Poljske, ali pitanje je koliko će ona još biti otvorena.
Evropska unija je izdvojila 450 miliona evra za ubojito oružje, koje uključuje sisteme protivvazdušne odbrane, protivtenkovsko oružje, municiju i drugu vojnu opremu za ukrajinske snage. Još pedeset miliona evra biće potrošeno na zalihe kao što su gorivo, zaštitna oprema, šlemovi i kompleti prve pomoći.
Kako joj sporazumi EU ne dozvoljavaju da koristi uobičajeni budžet za vojne svrhe, aktiviran je projekat za održavanje evropskog mira (European Peace Facility), koji omogućava Briselu da pruži vojnu pomoć do gornje granice od pet milijardi evra.
To se desilo odmah nakon promene paradigme u nemačkoj odbrambenoj politici, čime je poništena zabrana isporuke smrtonosnog oružja u ratne zone.
SAD takođe pojačavaju isporuke i obezbeđuju dodatnih 350 miliona dolara vojne pomoći. Time je ukupna američka vojna pomoć Ukrajini dostigla milijardu dolara tokom prošle godine i više od 2,5 milijardi dolara od 2014. godine.
Logistički izazovi
Iako ovo pokazuje ogroman podsticaj Ukrajini u naporima da odbije ruske snage, postoji zabrinutost zbog logistike i potencijalnih prepreka. Pitanja se odnose na tajming i rute isporuke.
Do sada se vojna pomoć sa Zapada dostavljala kopnenim ili vazdušnim putem, u zavisnosti od vrste naoružanja.
Ali vazdušni prostor iznad Ukrajine sada kontrolišu ruski borbeni avioni koji bi mogli da presretnu pošiljke „pretežno vazdušnim i raketnim udarima. Ako znaju rute, mogu da ih nadziru i vide šta se konkretno prevozi“, rekao je za DW Gustav Gresel, stručnjak za istočnu Evropu i odbrambenu politiku pri Evropskom savetu za spoljne odnose.
Zbog toga je u središte pažnje Poljska koja sa Ukrajinom deli granicu dugu 535 kilometara. Američka vojska ima dugo iskustva usmeravanja snaga i opreme kroz Poljsku.
A Poljska će biti još više u fokusu za transport – nakon odbijanja Mađarske i Rumunije da dozvole tranzit oružja kroz njihove zemlje.
Uloga Poljske
„Sva ova oprema se trenutno masovno nalazi na poljskoj granici. Čak i da je Slovačka htela, to nije lak put zbog planinskih lanaca koji idu od Slovačke dole kroz Rumuniju. Dakle, postoje dve rute. Jedna je blizu beloruske granice, a postoji i jedna malo južnije“, rekao je za DW Ed Arnold, istraživač za evropsku bezbednost na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi u Londonu.
Mark Fino, iz Ženevskog centra za bezbednosnu politiku, napominje da bi se dinamika na terenu mogla veoma brzo promeniti. „Ako bi ovi konvoji ili transport bili zaustavljeni — ako su zapadne zemlje napadnute, bilo da su u okviru granica NATO ili već preko granice sa Ukrajinom — to bi moglo povećati tenzije.“
Arnold kaže da opasnost od takve eskalacije trenutno sputava Ruse jer bi „ciljali na snabdevanje Zapada“.
Ipak, kaže da je iznenađen što ga nisu prekinuli, „jer bi to zapravo bilo korisno za njihovu strategiju kada bi mogli da krenu na ta dva pravca. Rusi imaju opciju da krenu sa jugozapada Belorusije i zaustave svu tu opremu koja dolazi“.
Vreme je od ključnog značaja
Drugi ključni faktor je vreme koje brzo ističe za pojačanja u Kijevu i Harkovu.
Ovo je, kaže Arnold, posebno problematično za „ukrajinske snage na istočnoj liniji fronta koje će potencijalno biti odsečene ako se uskoro ne pomere zapadno od reke Dnjepar. Biće im potrebno snabdevanje jer vode najteže borbe. To su najbolji ukrajinski vojnici iz 95. vazdušno-jurišne brigade.“
Postoji li neki drugi način da se zapadni sistemi naoružanja dovedu na prve linije fronta u Ukrajini? „Druga mogućnost je da ukrajinski ili strani borci pokupe stvari u Poljskoj i onda pređu preko granice, ali to nije moguće u velikom broju“, rekao je Arnold.
U ovoj fazi opasnost od nestanka zaliha municije je kritična, kaže Arnold. „Ostalo je možda pet dana municije za teže sisteme koje Ukrajinci imaju. Druga opcija koju imaju je da konfiskuju rusko napušteno oružje, koje će im obezbediti neko vreme, ali ne previše.“
Prema navodima ukrajinske vojske, vazdušni napad počeo je čim su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost u Harkovu i okolnoj oblasti.
U saopšteju se navodi da su ruske snage napale regionalnu vojnu bolnicu i da su borbe u toku, prenosi Bi-Bi-Si.
Si-En-En je sinoć objavio, pozivajući se na verifikovane video snimke, da je u novom napadu ruskih snaga na Harkov pogođen stambeni kompleks u blizini bolnice.
Američka televizija javlja i da se u blizini Kijeva čula serija eksplozija.
Prethodno je savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Heraščenko saopštio je da su ruske snage sinoć bombardovale aerodrom u Čugujevu, u Harkovskoj oblasti.
Heraščenko je rekao da je u raketnim udarima ruskih snaga na centar Harkova, drugog po veličini grada Ukrajine, poginulo najmanje 10 ljudi, dok ih je 35 ranjeno.
U jučerašnjem raketiranju Harkova uništena je i zgrada Konzulata Slovenije.