VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Zelenski priznao: Biće teže vratiti Donbas nego Krim

    Zelenski priznao: Biće teže vratiti Donbas nego Krim

    Biće teže vratiti Donbas nego Krim, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na sastanku sa studentima u Nikolajevu.

    “Biće teže vratiti Donbas nego Krim”: Zelenski na mukama – Mi želimo u NATO, ali…

    “Što se tiče Donbasa, biće ga teže vratiti nego Krim. Smatram da se teritorije vraćaju ljudima. Ako ljudi ne budu želeli, biće veoma, veoma teško. Mislim da je psihički teže vratiti Donbas, jer su tamo deset godina stalni sukobi”, kazao je Zelenski.

    Prema rečima Zelenskog, njegovi partneri su mu rekli da je nemoguće vratiti Krim i da je veoma teško povratiti Donbas.

    Zelenski je, odgovarajući na pitanje o daljim izgledima za jačanje nacionalne bezbednosti, istakao da će to pitanje biti prioritet, ali da ne zna da li će zemlja ući u NATO, istakavši da sumnja da će Ukrajina ikada postati članica Severnoatlantske alijanse.

    “Ne znamo tačno kako će to biti. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da li ćemo ući u NATO ili nećemo. Želimo, ali… Kijev se kreće ka standardima Alijanse i mora da učini sve da nacionalna bezbednost bude na najvišem nivou”, kazao je Zelenski.

    Zelenski je, kasnije, u intervjuu za agenciju Kjodo, izjavio da je Ukrajina, zbog situacije na Bliskom istoku, “ispala iz fokusa” svetske zajednice.

    “Zabrinut sam da interesovanje sveta za sukob u Ukrajini opada zbog rastućih tenzija na Bliskom istoku”, kazao je Zelenski, istakavši još jednom da neće pristati na primirje dok Rusija ne povuče svoje trupe.

    On je za predloge o primirju koji kruže na Zapadu rekao da mu zvuče kao da “odsečeš ruku i daš je nekom drugom”.

    Ukrajinski lider je naveo da očekuje da održi četvrtu konferenciju o svom mirovnom planu u Švajcarskoj, kao i da sa nestrpljenjem očekuje međunarodnu konferenciju o obnovi Ukrajine, koja će se održati u Tokiju u februaru 2024.

  • Udar za udarom; Ukrajinci priznali: Nemamo oružje

    Udar za udarom; Ukrajinci priznali: Nemamo oružje

    U Ukrajini je ove godine u ruskom granatiranju povređeno 11.000 ljudi, a 2.000 je poginulo, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko.

    On je ovo izjavio tokom sastanka sa ambasadorima zemalja “Grupe sedam”, navodi se u saopštenju pres-službe ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

    Prema rečima Klimenka, za 11 meseci ove godine Rusi su 59.000 puta granatirali naseljena mesta u 24 regiona Ukrajine, a najkritičnija situacija je u Zaporoškoj, Hersonskoj, Donjeckoj, Harkovskoj, Sumskoj i Černigovskoj oblasti, prenosi Ukrinform.

    Klimenko je rekao da ukrajinske vlasti pozivaju na obezbeđivanje oružja za Ukrajinu.

    “Na primer, da zaustavimo granatiranje Hersona, mi nemamo oružje. Ne možemo da stignemo do neprijatelja na levoj obali Dnjepra”, naveo je on.

    Klimenko je zahvalio ambasadorima zemalja “Grupe sedam” na poseti i pruženoj pomoći.

    “Ovu podršku osećamo ne samo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, unutar zemlje, već i na ratištu”, rekao je ukrajinski ministar.

    Ambasador Japana u Ukrajini Macuda Kuninori najavio je dalju Ukrajini zemalja članica “Grupe sedam” i japanske vlade.

    “Vlada Japana nastavlja da sarađuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, posebno u pravcu deminiranja. Zainteresovani smo da obezbedimo opremu i obuku sa vašim specijalistima”, rekao je Kuninori.

  • Ukrajinci priznali: Udvostručili su napade

    Ukrajinci priznali: Udvostručili su napade

    Ruska vojska saopštila je da su njene snage zauzele selo u istočnoj Ukrajini, što ukrajinski zvaničnici nisu potvrdili.

    Naveli su da moskovske snage na frontu u svojim žestokim napadima trpe teške gubitke.

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su zauzeli Kromovo, selo na zapadnim prilazima Bahmutu, koji je okupiran u maju nakon višemesečnih teških borbi.

    Rojters piše da u izveštajima Ukrajine o borbama nije bilo pomena tog sela, dok nezvanični izveštaji i blogeri priznaju da deo sela drže ruske snage, ali odbacuju tvrdnje da je u potpunosti pod ruskom kontrolom.

    Ruske snage su takođe fokusirane na industrijski grad Avdijevku, koji je već više od mesec dana gotovo opkoljen i meta neprekidnih napada.

    Portparol južnih ukrajinskih vojnih snaga Aleksandar Štupun rekao je da su se nakon nekoliko kišnih dana rusko granatiranje i vazdušni udari na liniju fronta udvostručili.

    Sa ciljem da potisnu ukrajinske odbrambene linije, ruske trupe su napale u talasima sa do 20 oklopnih vozila istovremeno.

    “Ukrajinske odbrambene snage u odbijanju ruskih napada uništavaju značajnu količinu oklopne vojne opreme”, rekao je Štupun nacionalnoj televiziji.

    Ukrajinski vojni analitičar Sergej Zgurec napisao je na internetskoj stranici Espreso TV da je broj borbenih sukoba na prvoj liniji fronta bio na najvišem nivou za mesec dana.

  • Iz Amerike saopštili: Poznato kada je kraj rata u Ukrajini?

    Iz Amerike saopštili: Poznato kada je kraj rata u Ukrajini?

    Ruski predsednik Vladimir Putin neće sklopiti mir u Ukrajini pre objavljlivanja rezultata američkih izbora , saopštio je visoki američki zvaničnik.

    “Očekujem da Putin neće sklopiti mir ili bar ne u značajnoj meri, pre nego što vidi rezultate naših izbora”, rekao je zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, preneo je Rojters.

    Američki izbori zakazani su za novembar sledeće godine.

    On je dodao da je alijansa ponovila da će nastaviti da podržava Ukrajinu, iako zna da je malo verovatno da će mirovni sporazum u narednoj godini biti postignut.

    Rojters navodi da je neimenovani američki zvaničnik izneo ovu ocenu usred zabrinutosti da bi potencijalna pobeda bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa mogla da preokrene podršku Zapada Kijevu.

  • Petr Pavel: Zapadna vojna pomoć Ukrajini nedovoljna

    Petr Pavel: Zapadna vojna pomoć Ukrajini nedovoljna

    Zapadna vojna pomoć je nedovoljna da bi Ukrajina nastavila operacije visokog intenziteta, izjavio je danas češki predsjednik Petr Pavel.

    “Nemamo drugog izbora osim da damo Ukrajini sve što joj je potrebno da uspije u svojoj misiji da povrati suverenitet i kontrolu nad svojim granicama: sve manje od toga biće naš neuspjeh”, naglasio je Pavel u intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera.

    Po njegovom mišljenju, eventualna pobjeda Rusije bi u budućnosti rezultirala “neprijatnim posljedicama” po Evropu.

    “To će ojačati njihovu percepciju da svoje ciljeve mogu postići silom i ohrabriće sve režime u svijetu da se oslone na slabost zapadnih demokratija”, rekao je Pavel, prenosi Tanjug.

    Prema riječima češkog predsjednika, Rusija je već uspjela da svoju industriju prebaci na vojnu osnovu, proizvodi mnogo više municije i tenkova velikog kalibra, regrutuje više vojnika nego ranije, a takođe pregovara sa nekoliko zemalja o snabdjevanju oružjem.

    “Ako propustimo priliku da nastavimo da podržavamo Ukrajinu, sljedeća godina bi mogla da bude još povoljnija za Moskvu. Ova godina je ključna za postavljanje temelja za uspjeh, sljedeća će biti teža”, rekao je Pavel.

    Ranije je predsjednik Češke rekao da kontraofanziva Ukrajine nije dala očekivani rezultat i da će zima biti “teška”.

    Pavel boravi danas u zvaničnoj posjeti Italiji, gdje se sastao sa italijanskim kolegom Serđom Matarelom i premijerkom Đorđom Meloni.

  • “Zapad je zabranio Kijevu da pregovara sa Moskvom”

    “Zapad je zabranio Kijevu da pregovara sa Moskvom”

    Priznavanje Krima kao ruske teritorije bio je jedan od glavnih uslova Moskve tokom pregovora sa Kijevom u proljeće 2022. godine, izjavio je pomoćnik ruskog predsjednika Vladimir Medinski.

    “Zahtjev za neutralnost Ukrajine i neulazak u NATO je bio veoma važan, ali ja ću naglasiti da je, pored ovoga, priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom bilo bezuslovni zahtjev sa naše strane”, rekao je on i dodao da je Zapad bio taj koji je zabranio Kijevu da pregovara sa Moskvom, prenose RIA Novosti.

    Medinski je napomenuo da je Rusija, takođe, tražila priznanje nezavisnosti republike Donbas.

    Prema njegovim riječima, Moskva je polazila od potrebe da zaštiti stanovništvo koje govori ruski u ovom regionu.

    Istovremeno, Rusija nikada sebi nije postavila cilj da osvoji Ukrajinu, ali su zapadne zemlje i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski uvukli obje države u puna neprijateljstva, dodao je Medinski, prenosi Tanjug.

    On je naglasio da bi Kijev, da je potpisao mirovni sporazum u aprilu prošle godine, spasao stotine hiljada života vojnika Oružanih snaga Ukrajine.

    “Duboko sam uvjeren da bi Kijev, da je potpisao mirovni sporazum pod obostrano prihvatljivim uslovima, spasao živote stotina hiljada svojih vojnika. Ali Zelenski je izabrao rat”, rekao je Medinski novinarima.

    Podsjetio je da su u aprilu 2022, pored tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona, u glavni grad Ukrajine doletjeli i zvaničnici Stejt departmenta i Pentagona, kao i drugi “savjetnici” , koji su insistirali da ne ulazi u ovaj sporazum.

    Medinski je istakao da je sada zaključivanje mira sa Kijevom moguće ”ako se ispune ciljevi i zadaci specijalne operacije”.

    “Rusija nikada nije odbila pregovore”, zaključio je on.

  • Korotčenko: Cilj nabavke ruskih helikoptera – jačanje odbrane zbog Kosova i Srpske

    Korotčenko: Cilj nabavke ruskih helikoptera – jačanje odbrane zbog Kosova i Srpske

    Nabavka ruskih helikoptera “Mi-35” nije samo politički korak, već, prije svega, mjera za jačanje odbrambenih sposobnosti Srbije zbog situacije na Kosovu i Metohiji i pritisaka na Republiku Srpsku, ocijenio je ruski vojni analitičar Igor Korotčenko.

    Komentarišući to što je nedavno na vojnom aerodromu kod Beograda prikazano 11 ruskih helikoptera “Mi-35” koje je Srbija kupila od Kipra, Korotčenko je rekao da isporuka helikoptera, po borbenim svojstvima nekih od najboljih ove klase, ukazuje na dobre odnose Beograda i Moskve, ali i veliku privrženost Srbije Kremlju.

    • Razumije se da se to ne radi zarad pobjede na parlamentarnim izborima /u Srbiji/, već s ciljem jačanja odbrambenih sposobnosti zemlje. Na Kosovu se razvija prilično napeta situacija, gdje, pod okriljem Kfora, Albanci sprovode politiku diskriminacije, pritisaka i obećavaju nasilne akcije protiv srpskog stanovništva koje tamo živi – izjavio je Korotčenko za RIA “Novosti”.

    Prema njegovim riječima, prisustvo helikoptera “Mi-35” u Beogradu “ohladiće usijane glave lidera ove enklave, nepriznate od strane Rusije, Srbije i drugih članova međunarodne zajednice”.

    Korotčenko je rekao da je i Rusiji odgovaralo da ovi helikopteri, čiji je primarni kupac bio Kipar, budu predati Srbiji, jer bi u drugom slučaju, uz jači pritisak iz SAD, oni mogli da završe u redovima Oružanih snaga Ukrajine.

    Prema njegovim riječima, kupovina ruskog naoružanja preko posrednika, u ovom slučaju Kipra, umjesto direktno od Kremlja, jeste opravdana, budući da je Zapad uveo sankcije protiv Moskve.

    Korotčenko smatra da je nabavka i “odgovor Beograda na nedavnu posjetu generalnog sekretara NATO-a Јensa Stoltenberga Balkanu” i da je Srbija time još jednom iskazala svoje vojno-političke simpatije prema Rusiji.

    • Odabir oružja u korist ruskog naoružanja, pa makar i nabavkom putem Kipra, srpsko rukovodstvo još jednom demonstrira svoje vojno-političke simpatije. To je značajan ugovor za one koji u srpskom društvu podržavaju opšte jačanje veza sa Rusijom – ocijenio je Korotčenko, koji je i urednik časopisa “Nacionalna odbrana”.

    On je naveo da je dogovor Srbije i Kipra bio zaključen uz saglasnost Rusije, budući da je Beograd saveznik Moskve i da se uslov – da je za isporuku bilo potrebno da stigne i odobrenje ruske strane – nalazi u prvobitnim ugovorima zaključenim sa prethodnim kupcem “Mi-35”, prenosi RT Balkan.

  • Ukrajina i baltičke zemlje bojkotiraju sastanak OESS-a zbog dolaska Lavrova

    Ukrajina i baltičke zemlje bojkotiraju sastanak OESS-a zbog dolaska Lavrova

    Ukrajina, Litva, Latvija i Estonija odlučile su bojkotirati sastanak Organizacije za europsku sigurnost i saradnju (OESS) u Skoplju zbog odluke da se ruskom ministru vanjskih poslova dopusti da učestvuje.

    Planirano učestvovanje Sergeja Lavrova na sastanku pružit će Moskvi priliku za propagandu i “riskira legitimizirati agresora Rusiju kao legitimnog člana naše zajednice slobodnih nacija”, rekli su ministri vanjskih poslova Litve, Latvije i Estonije.

    Ukrajina je također u utorak objavila da će njezin ministar bojkotirati sastanak OESS-a u Sjevernoj Makedoniji ove sedmice jer na sastanku namjerava učestvovati ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov, prvi put u 21-mjesečnoj invaziji na Ukrajinu.

    Rusija je zloupotrijebila pravila o konsenzusu u organizaciji, pribjegla “ucjenama i otvorenim prijetnjama” i drži troje ukrajinskih predstavnika pri OESS-u u zatvoru 500 dana, objavio je na Facebooku Oleh Nikolenko, glasnogovornik ukrajinskog ministarstva vanjskih poslova.

    Lavrov je rekao da će učestvovati na sastanku ministara vanjskih poslova OESS-a ako mu Bugarska otvori zračni prostor. Rekao je da su neke zapadne zemlje zatražile sastanke s njim. Bugarski zračni prostor zatvoren je za ruske avione u sklopu europskih sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini.

    Sastanak OESS-a, koji ima 57 članova, održat će se 30. novembra i 1. decembra u Skoplju. Rusija optužuje Zapad da potkopava OESS “nerazboritim proširenjem” NATO-a.

  • Sijarto: Potvrditi da NATO neće biti uvučen u sukob sa Rusijom

    Sijarto: Potvrditi da NATO neće biti uvučen u sukob sa Rusijom

    Mađarska očekuje da će šefovi diplomatija članica NATO-a na sastanku u Briselu potvrditi da Alijansa ni pod kojim okolnostima neće biti uvučena u vojni sukob sa Rusijom, rekao je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    • Očekujemo da će se na sastancima ministara spoljnih poslova članica NATO-a potvrditi ranija odluka da moramo učiniti sve kako bi izbjegli direktan sukob između NATO-a i Rusije, kao i da Alijansa postane strana u sukobu – rekao je Sijarto.

    On je naveo da NATO treba da pojača borbu protiv terorizma usljed porasta ilegalne migracije i da pomogne u očuvanju stabilnosti u regionu Balkana, prenosi TASS.

  • Stoltenberg tvrdi da su ratovi u Ukrajini i Gazi veoma različiti, pojasnio i zašto

    Stoltenberg tvrdi da su ratovi u Ukrajini i Gazi veoma različiti, pojasnio i zašto

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da međunarodno pravo mora da se primjenjuje u svim sukobima, ali da su ratovi u Ukrajini i Gazi veoma različiti.

    “Moja poruka je da međunarodno pravo, humanitarno pravo, mora da se poštuje u svim sukobima i da se životi civila uvijek moraju zaštititi”, rekao je Stoltenberg

    Stoltenberg je, takođe, istakao da je “važno prepoznati da se situacija u Gazi i Ukrajini na mnogo načina razlikuju”.

    “Ukrajina nikada nije predstavljala prijetnju Rusiji i nije napala Rusiju”, rekao je Stoltenberg.

    Prema njegovim riječima, Ukrajina ima pravo na samoodbranu i na očuvanje teritorijalnog integriteta, navodi Reuters, prenosi RTS.