VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Ukrajina srlja u propast?

    Ukrajina srlja u propast?

    Za nešto manje od dve godine rata u Ukrajini, zapadni mediji su se uglavnom suzdržavali da pišu loše o ukrajinskoj vojsci.

    Tekstovi su bili pozitivni i kada je bilo jasno da prolećno/letnja kontraofanziva nije uspela.

    Strah da će potpora zapadne javnosti oslabiti ako se se otvoreno govori o ukrajinskim problemima nametao je svojevrsnu autocenzuru.

    Kako se na Zapadu menja odnos prema ratu u Ukrajini tako se menjaju i izveštaji medija.

    Tako je britanski BBC 4. decembra objavio vrlo kritičnu reportažu o ukrajinskim uspesima na levoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti. Takve kritičke priloge BBC-ja donedavno nismo mogli da vidimo.

    Protiv svih pravila ratovanja, ukrajinska vojska je pokrenula niz veoma ograničenih desantnih operacija u toj oblasti kako bi obezbedila mostobrane i desantne baze za moguće napredovanje ka jugu Hersonske oblasti.

    Problem je u tome što se desantne operacije izvode isključivo nasilno i u kontinuitetu u cilju probijanja protivničke odbrane, obezbeđenja mostobrana, a zatim i duboke desantne baze za bezbedno dopremanje dodatnih snaga koje će nastaviti da prodiru u dubinu. Ukrajinci su radili, ko zna zašto, sve drugačije.

    Ukrajina osvaja veliku močvaru
    Problem je što je područje oko Dnjepra, posebno na levoj obali, zapravo velika močvara koja ne dozvoljava prebacivanje velikih oklopnih snaga.

    To je moguće samo u kraju gde postoje dobri putevi, odnosno kod drumskog i železničkog mosta (oba su Rusi srušili u povlačenju) i eventualno kod nekadašnje brane (nju su Rusi razorili na samom početku ukrajinske ofanzive). Ovakvi ograničeni desanti ne ugrožavaju rusku obranu.

    Međutim ukrajinski gubici, kako je pokazala BBC-jeva reportaža, nesrazmerno su veliki prema postignućima.

    Kako svedoči ukrajinski vojnik, na frontu je potpuna neorganizovanost. Istovremeno, ukrajinsko Ministarstvo odbrane u svojim izveštajima pominje samo uspehe (koji nisu baš veliki), prikrivajući gubitke, koji se obično nekritički prenose dalje.

    Prolećno/letnja ofanziva, koja je trebalo da reši ceo rat i natera Ruse na povlačenje, katastrofalno je propala. Zelenski, naravno, za sve krivi druge, ali ne sebe.

    Uglavnom zapadni saveznici koji, po njegovom mišljenju, nisu isporučili dovoljno naoružanja i municije. Doduše, i Zelenski priznaje da je problem nedovoljan nivo obučenosti vojnika.

    Pad poverenja
    Istovremeno sa neuspehom ofanzive, palo je i poverenje Ukrajinaca u Zelenskog. Prema ukrajinskoj anketi, koju je prošlog meseca citirao The Economist, samo 32 odsto Ukrajinaca veruje Zelenskom. Najviše poverenja dobio je glavnokomandujući oružanih snaga general Valerij Zalužni – 70 odsto. Stoga ne čudi što Zelenski ne želi da ide na izbore.

    Kao izgovor navodi ratno stanje, pa su mu opcije primirja ili mirovnog sporazuma neprihvatljive.

    U skladu sa tim, 30. novembra sve parlamentarne stranke potpisale su dokument kojim se potvrđuje da predsednički i parlamentarni izbori neće biti održani pre kraja rata.

    Stoga se logično postavlja pitanje šta će biti ako se rat oduži još deset godina? I ko će biti taj koji će procieniti kad se rat završio? Ako se pita Zelenski, neće tako skoro.

    Odlaganje izbora bez novog datuma izaziva sve burnije političke reakcije.

    Tako gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko sve više napada Zelenskog u zapadnim medijima. Čak ga je optužio za uvođenje autokratije.

    Kličko je za Der Spiegel rekao: “U jednom trenutku više se nećemo razlikovati od Rusije, gde sve zavisi od hira jednog čoveka”.

    Sve ide u korist Rusije
    U međuvremenu, odnos snaga na bojnom polju ponovo se polako okreće u korist Rusije. Doduše, ni u jednom trenutku tokom skoro dve godine rata šanse Ukrajine za pobedu u ratu nisu prešle 50 odsto. A sada su mnogo, mnogo manje.

    Glavni razlog je, naravno, odbijanje republikanaca u Predstavničkom domu da nastave da finansiraju Ukrajinu.

    Direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang poslala je pismo Kongresu u kome upozorava da više nema novca za pomoć Ukrajini.

    U pismu se navodi: “Bez akcije Kongresa, do kraja ove godine ćemo ostati bez resursa za nabavku oružja i opreme za Ukrajinu i nastaviti da ih snabdevamo iz zaliha američkih oružanih snaga”.

    U pismu se navodi da “ne postoji čarobni ćup iz kojeg bi u ovom trenutku nadomestili sredstva. Ponestaje novca – i vremena”.

    SAD osigurao više pomoći Ukrajini nego svi ostali zajedno
    Ukupna vojna pomoć 41 države članice alijanse za pomoć Ukrajini do 31. avgusta ove godine premašila je 83 milijarde dolara. Od toga su SAD dale polovinu – 42 milijarde. Uz isporuke novog naoružanja i municije i najavljenih (posebno borbenih aviona F-16 sa pripadajućim naoružanjem), vrednost vojne pomoći će premašiti 100 milijardi dolara. A onda Zelenski kaže da im nije dosta.

    Upravo je ta ogromna zavisnost od strane pomoći najveći problem Ukrajine. Ruska vojna industrija uspela je da prevaziđe početne teškoće i značajno poveća proizvodnju. Problem sa zapadnim embargom rešen je uvozom preko trećih zemalja koje na tome zarađuju velike pare. Rusija može sebi da priušti povećanje proizvodnje u vojnoj industriji jer su njeni prihodi od izvoza nafte i gasa i dalje dovoljno veliki.

    Ukrajinci imaju sreće
    Na sreću Ukrajinaca ruska vojska je nakon skoro dve godine ratovanja u groznom stanju (jednako kao i ukrajinska), stoga trenutno nije sposobna da pobedi.

    Međutim, zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, ruska vojska će se vrlo brzo oporaviti, dok će ukrajinska, ako strana pomoć presahne, početi da atrofira.

  • Prvi čovjek Rusije na velikoj turneji

    Prvi čovjek Rusije na velikoj turneji

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin najavio je kako će danas otputovati u jednodnevnu posjetu Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a kao glavna tema susreta najavljena je ekonomska saradnja.

    Kako je ruski predsjednik naglasio uoči putovanja, nakon povratka u Moskvu održat će i susret sa predsjednikom Irana Ebrahimom Raisijem, a ovakve diplomatske događaje Putin je opisao kao “moćan pogodak”.

    “Tri najsnažnija međunarodna događaja za jedan i po dan. Ovo je tako moćan pogodak. Čini mi se da će to biti korisno sa stanovišta razvoja naših odnosa sa ove tri države i sa stanovištva, da tako kažem, relevantnih signala međunarodnoj zajednici”, rekao je Putin.

    Prethodni put, Putin je u Emiratima i Saudijskoj Arabiji boravio 2019. godine. Iako su se međunarodni odnosi od tada drastično izmijenili, Moskva ističe kako je Rusija zadržala stabilne odnose sa ovim zemljama.

    “Planirano je da se razmotri stanje i izgledi za dalji razvoj višestruke saradnje Rusije i Emirata kao i aktuelna dešavanja na Bliskom istoku. UAE su glavni ekonomski partner u arapskom svijetu. Ove godine saradnja se također razvija veoma dobro”, saopćeno je iz Kremlja.

    U Rijadu, Putin bi se trebao sastati sa prijestolonasljednikom Mohamedom bin Salmanom.

    Oni će, kako napominju u Kremlju, razgovarati o pitanjima bilateralne saradnje u trgovinskoj, ekonomskoj i investicionoj oblasti, različitim aspektima interakcije u multilateralnim formatima. Planirana je i razmjena mišljenja o pitanjima regionalne i međunarodne agende.

    Osim Putina, u ruskoj delegaciji naći će se i šef diplomatije Sergej Lavrov, predsjednica Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina, šefovi Roskosmosa i Rosatoma kao i niz ministara i drugih zvaničnika vlade.

  • Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Velika istraga otkrila da su Amerikanci bijesni na Ukrajinu

    Sastanak u Briselu 15. juna između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i ukrajinskog kolege Oleksija Reznikova otkrio je da je Vašington nezadovoljan potezima koje je Kijev u tom trenutku povlačio na terenu.

    Ostin je Reznikovog rešetao pitanjima, od toga zašto ukrajinske snage ne koriste opremu za razminiranje koju im je Zapad isporučio i zašto Ukrajinci ne upotrebljavaju dim za prikrivanje napredovanja. Suočen sa sve većim frustracijama američkog kolege, Reznikov je poručio da su ukrajinski vojni komandanti ti koji donose odluke te da su bez vazdušne podrške ograničeni u napredovanju.

    List “The Washington Post” je intervjuisao više od 30 visokih zvaničnika iz Ukrajine, Amerike i zemalja članica EU, koji su otkrili da je Vašington otpočetka bio uključen u vojno planiranje ukrajinske protivofanzive. Konačne odluke ipak su donosili ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, vrhovni vojni komandant Valerij Zalužni i drugi ukrajinski zapovjednici.

    Razgovori o proljetnoj protivofanzivi počeli su još u jesen 2022. Na Ostinovo pitanje što je ukrajinskim snagama potrebno u kontraofanzivi, Zalužni je kao iz topa odgovorio: “Hiljadu oklopnih vozila i devet novih brigada, obučenih u Njemačkoj i spremnih za bitku”.

    “To je bilo gotovo nemoguće osigurati”, rekao je tad Ostin.

    Početkom godine ukrajinski, američki i britanski zvaničnici počeli su s ratnim vježbama u Njemačkoj. Održali su ukupno osam vježbi, koristeći se specijalizovanim softverima, proračunskim tablicama u Excelu ili jednostavno pomičući figure po karti.

    Kroz simulacije ratnih operacija, zapadnim zvaničnicima ubrzo je postalo jasno da bi za Ukrajinu najbolje bilo da koncentriše svoje snage na jedan strateški cilj, odnosno da pokrene masovni napad do Azovskog mora, čime bi prekinula kopneni most od Rusije do Krima, kritičnu rusku liniju snabdijevanja. Najoptimističniji scenario za presijecanje tog kopnenog mosta bio je 60-90 dana. Vježbe su predviđale da će to biti teška borba u kojoj će Ukrajina izgubiti 30-40 odsto svojih vojnika i opreme.

    Američki zvaničnici bili su uvjereni da će još više ukrajinskih vojnika biti ubijeno ako se protivofanziva pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja. Pentagon je htio da napad započne sredinom aprila, ali Ukrajinci su oklijevali, insistirajući da nisu spremni za ofanzivu bez dodatnog oružja i obuke.

    Umjesto usmjerenog napada prema Azovskom moru, ukrajinski zvaničnici su vjerovali da njihove snage moraju napasti tri različite tačke duž fronta od oko hiljadu kilometara – južno prema Melitopolju i Berdjansku te istočno prema Bahmutu. Amerikanci su na kraju ipak popustili i pristali podržati Ukrajince u njihovom naumu, prenosi “Jutarnji list”.

    “Oni poznaju teren. Oni poznaju Ruse. To nije naš rat”, rekao je visoki američki zvaničnik za “Washington Post”.

    Na kraju se pokazalo da su mnogi u Ukrajini i na Zapadu podcijenili sposobnost Rusije da se oporavi od gubitaka na bojnom polju, što je dovelo do toga da je ukrajinska protivofanziva napredovala vrlo sporo i postigla male dobitke.

  • “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    “SAD bi mogle biti odgovorne za poraz Ukrajine”

    Sjedinjene Američke Države biće “odgovorne za poraz Ukrajine” ukoliko Kongres ne odobri nov zahtjev Bajdenove administracije za višemilionsko finansiranje ratom razorene zemlje, izjavila je Sekretar finansija Dženet Jelen, nakon što je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski otkazao obraćanje američkom Kongresu.

    Ona je u utorak novinarima u Meksiko Sitiju kazala da je finansiranje, naročito opšteg državnog budžeta Ukrajine, “potpuno neophodno”, i da predstavlja preduslov da podrška Međunarodnog monetarnog fonda nastavi da stiže Ukrajini, prenosi Tanjug.

    Jelen je rekla da je finansiranje Ukrajine od suštinskog značaja za sve američke saveznike u Evropi, koji su pružali pomoć toj zemlji da pobjedi u svojoj borbi protiv ruske invazije.

    Šef kabineta ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog rekao je ranije da je odlaganje pomoći Sjedinjenih američkih država stvorilo “veliki rizik” da će Ukrajina izgubiti taj skoro dvogodišnji rat.

    Lider Ukrajine kasnije je otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongresmeni raspravljali oko republikanskog zahtjeva da se ta pomoć poveže sa izmjenom američke imigracione i granične politike.

    Kasnije je ukrajinski predsjednik Zelenski otkazao planove da se obrati Kongresu sa zahtjevom za direktnu američku pomoć, dok su kongremeni raspravljali o dodatnom paketu potrošnje od preko 100 milijardi dolara koji bi uključio pomoć Ukrajini i Izraelu, kao i finansiranje zaštite granice.

  • Zakazan sastanak SB UN na zahtjev Rusije

    Zakazan sastanak SB UN na zahtjev Rusije

    Savjet bezbjednosti UN sastaće se 11. decembra kako bi razmotrio zapadne isporuke oružja Ukrajini, izjavio je zamjenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski.

    “Sastanak će biti održan 11. decembra u 15 časova po lokalnom vremenu po pitanju isporuka oružja Zapada Ukrajini”, rekao je Poljanski.

    On je dodao da se sastanak održava na zahtjev Rusije.

  • CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    CNN: Kritična tačka; “Putin će nas pobjediti jer će nas nadživjeti”

    Gotovo sedam nedelja otkako je Bajden zatražio od Kongresa 60 milijardi dolara za Ukrajinu, sa još 14 milijardi dolara za Izrael, ništa se nije dogodilo.

    Kako navodi CNN, sada su republikanci zapretili da će blokirati paket pomoći Ukrajini i Izraelu ako promene granične politike ne budu uključene. Zastoju doprinosi i činjenica da se bliže praznici, vremena je sve manje, dok je Bela kuća u ponedeljak najavila “kritičan trenutak u ratu“.

    “Ponestaje nam novca i skoro nam je ponestalo vremena“, rekao je novinarima savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena, Džejk Salivan.

    Pooštravanje administrativne retorike sugeriše da je svaki kongresmen koji se protivi finansiranju Ukrajine na strani ruskog lidera.

    Direktorka Kancelarije za menadžemnt i budžet Šalanda Jang u pismu je već upozorila predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da “prekid protoka američkog oružja i opreme Ukrajini ne samo što će ugroziti dobitke koje je Ukrajina ostvarila već i povećati verovatnoću ruske vojne pobede“.

    Sad se postavlja pitanje, navodi dalje CNN, da li je ovakva frustracija administracije zapravo politička taktika, osmišljena da podstakne Kongres na akciju ili odražava istinsku zabrinutost da je vojna pomoć SAD koja podržava ukrajinski otpor zaista ugrožena.

    S obzirom na neuspeh Kongresa i, posebno haotične većine u Predstavničkom domu, da ispune čak i najosnovnije dužnosti vlade, zabrinutost koja se graniči sa panikom mogla bi biti opravdana u zapadnom krilu.

    Sve veće sumnje u posvećenost SAD poklapaju se sa gorkom zimom u kojoj se očekuje da će Rusija ponovo gađati ukrajinske civile i elektrane koje ih greju.

    Postoje novi znaci da je Moskva uspela da povrati svoje iscrpljene snage i naoružanje i da razmešta nove rakete i bespilotne letelice, koje je dobila od saveznika kao što su Severna Koreja i Iran.

    Izraelski rat protiv Hamasa je, u međuvremenu, zasenio Ukrajinu poslednjih nedelja – situacija zbog koje je predsednik Volodimir Zelenski javno zabrinut poslednjih dana.

    Ali u pitanju je ne samo opstanak Ukrajine već i reputacija Sjedinjenih Država kao globalnog lidera. Pre samo dve nedelje ministar odbrane Lojd Ostin u Kijevu je javno rekao Zelenskom: “Ostaćemo sa vama na duge staze“.


    Sada je realan scenario i da se Donald Tramp vrati u Belu kuću, a on je neprijateljski nastrojen prema Ukrajini i ima naklonost Putina.

    Takav scenario ne samo da bi razbio zapadnu odlučnost u Ukrajini; mogao bi i poslati znak protivnicima poput Rusije i Kine da američke bezbednosne garancije saveznicima ne znače ništa.

    Političke snage koje bi mogle da preoblikuju svet u Trampovom drugom mandatu već su u igri u Vašingtonu, posebno u Predstavničkom domu, i prete da transformišu spoljnu politiku SAD.

    Pristalice nastavka pomoći Ukrajini upozoravaju da ih Putin posmatra. Republikanski senator Džim Riš iz Ajdaha, koji radi u odborima za obaveštajne poslove i spoljne poslove, rekao je prošlog meseca na Međunarodnom bezbednosnom forumu u Halifaksu da “Vladimir Putin ima razloga da veruje da će pobediti u ovom ratu tako što će nas nadživeti“.

    Penzionisani general-potpukovnik američke vojske Ben Hodžis ponovio je da Moskva prati svaki korak u američkom Kongresu.

    “Veliki test volje je između Kremlja i zapadnih prestonica — Vašingtona, Berlina, Pariza, Londona i drugih“, rekao je Hodžiz na brifingu koji je prošle nedelje organizovao Spirit of America, neprofitna grupa koja radi zajedno sa vojnicima i diplomatama na promovišu vrednosti SAD.

    Iste političke snage koje su razjedinile i pretvorile Kongres u ćorsokak i koje podstiču mogućnost drugog Trampovog mandata, udružile su se da ugroze američko finansiranje ukrajinskog otpora.

    Desničarski republikanci zahtevaju paket čvrstih promena imigracione politike na južnoj granici u zamenu za finansiranje Ukrajine koje su neprihvatljive za demokrate u Senatu.

    I malo je toga zajedničkog ali i poverenja između Predstavničkog doma koji vode republikanci i Senata koji vode demokrate. Bajdenov rejting koji opada ograničava njegovu sposobnost da kontinuirano prodaje ogromnu pomoć Ukrajini dok američka javnosti postaje sve skeptičnija usred svakodnevnih borbi u SAD, uključujući i visoke cene hrane.

    Neuspeh Ukrajine da svoju dugo obećanu kontraofanzivu pretvori u konkretne dobitke, u međuvremenu, naveo je skeptike u pogledu veće pomoći da se zapitaju da li se ona efikasno koristi i koliko dugo će rat trajati.

    Putin, sa svojom visokom tolerancijom prema ogromnim ruskim žrtvama, izgleda spreman da vodi rat na iscrpljivanje kako bi pustio svog neprijatelja da iskrvari i da sačeka političke promene u SAD i Evropi.

    Paket pomoći Ukrajini sada je upleten u najnerešivije političko pitanje SAD – o imigraciji.

    Bajden je zatražio 13,6 milijardi dolara za bezbednost na granici između SAD i Meksika, zajedno sa svojim zahtevima za pomoć Izraelu i Ukrajini, u pokušaju da olakša usvajanje mere, koja takođe uključuje 7,4 milijarde dolara za Tajvan.

    Ali republikanci žele promene politike, kao i nova sredstva. Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer pojačaće pritisak na republikance u Senatu koji se zalažu za veću pomoć Ukrajini, ali su taoci baze naklonjene Trampu.

    On planira da ove nedelje iznese paket pomoći Ukrajini i Izraelu na glasanje bez imigracionih mera.

    “Nacionalna bezbednost Amerike je na kocki širom sveta, u Evropi, na Bliskom istoku, na Indo-Pacifiku. Autokrate, diktatori vode rat protiv demokratije, protiv naših vrednosti, protiv našeg načina života“, kazao je njujorški demokrata.

  • Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Nastala bezizlazna situacija na frontu zaoštrila je borbu unutar Ukrajine za mesto predsednika zemlje Vladimira Zelenskog, piše španski list “Mondo”.

    Prema pisanju lista, sukob u Ukrajini se nastavlja “usled paralize na frontu, ali i zbog početka borbi u pozadini”.

    “Suočivši se sa mogućim opozivom predsedničkih izbora, predviđenih za mart 2024. godine, nekoliko kandidata koji pretenduju na mesto Zelenskog počinju da preduzimaju korake kako bi ga primorali da ih sazove”, uprkos ratu, objavio je “Mondo”.

    Prema listu, do leta 2023. godine između ukrajinskih vlasti i opozicije postojao je manje-više javni konsenzus o tome da ne treba održavati izbore, ali “ćorsokak u kojem se našla ukrajinska strana u sukobu menja stav nekih mogućih kandidata”.

    List smatra da je jedan od ključnih igrača u borbi za mesto Zelenskog njegov bivši savetnik Aleksej Arestovič (u Rusiji uključen na spisak terorista i ekstremista), koji je izjavio da izbore u Ukrajini treba održati da bi se Zelenski sklonio sa vlasti.

    Drugi kandidat je aktuelni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, koji je za “Mondo” izjavio da nije spreman da zvanično kaže sve što misli o Zelenskom.

    Treći pretendent je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, o čijem sukobu sa aktuelnim ukrajinskim liderom već neko vreme pišu kako zapadni, tako i ukrajinski mediji.

    Pored njih pominje se i bivši predsednik zemlje Petro Porošenko.

    Istovremeno, “Mondo” takođe navodi niz problema sa kojima se Ukrajina može suočiti u slučaju odluke o održavanju izbora 2024. godine, a prvi je neophodnost ukidanja ratnog stanja, što će muškarcima otvoriti “prolaz ka graničnim prelazima”.

    Drugi glavni problem je, kako se navodi u članku, nemogućnost konsultovanja sa biračima u regionima koji su pripojeni Rusiji, kao i to što je šest miliona Ukrajinaca otišlo u Evropu.

    “Mondo” ističe da se u istočnim regionima Ukrajine, za razliku od zapadnih, stanovništvo ne odnosi tako negativno prema početku pregovora sa Rusijom.

    “Oponenti Zelenskog ulaze u trku sa neizvesnom završnicom koju je teško predvideti”, naglašava list.

    Predsednički izbori u Ukrajini trebalo bi da se održe u proleće 2024. godine. Ipak, vlasti su produžile važenje ratnog stanja i opšte mobilizacije, zbog čega su izbori otkazani.

  • “Ovo je čistilište…”

    “Ovo je čistilište…”

    Ako je Zapad spreman da podrži Ukrajinu onda mora da uradi više. Ako nije, onda mora to da kaže, navodi za ARD strateg i pukovnik Markus Rajsner.

    “Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih“, dodao je on.

    Na pitanje da li to zanači da će Ukrajina izgubiti rat, Rajsner navodi da će Ukrajina izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku.

    “Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj”, istakao je on,a prenosi Dojče vele.

    Na konstataciju da je Zapad već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava Ukrajinu, Rajsner navodi da je situacija ozbiljna. “Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate”, dodao je on.

    “Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor”, ističe još Rajsner.

    Prema njegovim rečima, izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije, jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. “Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera”, navodi on.

    Nakonstataciju da ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh, kao i da Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu, Rajsner navodi da je situacija gora nego prošle godine.

    “Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede”, ističe.

    Najgore je vojnicima u rovovima I sada je situacija takva da “ako si ranjen, umrećeš”. Na pitanje kako se ta “klanica2 može zaustaviti, Rajsner odgovara:

    “To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.”

  • Putin će biti pozvan na Samit G20

    Putin će biti pozvan na Samit G20

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin biće pozvan na samit G20, koji će biti održan u Brazilu 2024. godine, izjavio je brazilski predsjednik Luiz Injasio Lula da Silva.

    “Bilo da Putin dođe ili ne, on će biti pozvan. Protiv njega se vodi (sudski) postupak, on mora da procijeni posljedice”, rekao je Lula listu “Korejo Brazilije”.

    On je podsjetio da Rusija, kao i SAD, ne priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ali pošto je Brazil član MKS-a, snosi odgovornost.

    Lula je u septembru izjavio na marginama samita G20 u Nju Delhiju da Putin neće biti uhapšen po nalogu MKS-a ako bude prisustvovao sastanku lidera G20 u Rio de Žaneiru sljedeće godine. Međutim, kasnije je rekao da je konačna odluka na brazilskom pravosuđu.

    MKS, čije je sjedište u Hagu, izdao je u martu nalog za hapšenje Putina, optužujući ga za ratni zločin prisilnog deportovanja djece iz borbenih zona u Ukrajini.

    Rusija tvrdi da su životi djece bili ugroženi, dok je portparol predsjednika Dmitrij Peskov saopštio da Moskva ne priznaje nadležnost ovog suda.

  • Ukrajinski artiljerci likvidirali sopstvene vojnike?

    Ukrajinski artiljerci likvidirali sopstvene vojnike?

    Artiljerija Oružanih snaga Ukrajine likvidirala je grupu od 25 svojih vojnika, koji su željeli da se predaju ruskim trupama, izjavio je zamjenik komandanta 1. streljačke čete 1. streljačkog bataljona 110. puka Oružanih snaga Rusije sa pozivnim znakom “Kupola”.

    “Pripadnici Oružanih snaga Ukrajine su se javili i izrazili želju da ostanu živi i vrate se svojim porodicama. Uspjeli smo da uspostavimo kontakt sa njima. Ruska vojska je čak odredila i mjesto gdje je trebalo da dođu i da se predaju”, kazao je ruski oficir.

    On je dodao da to očigledno nije odgovaralo kijevskom režimu i da su ih zbog toga likvidirali.

    “Ukupno je 25 ukrajinskih boraca htjelo da se preda. Međutim, likvidirali su ih sopstveni artiljerci”, istakao je.

    Kako je u oktobru za RIA Novosti rekao borac Južne grupe snaga sa pozivnim znakom “Kortes”, ukrajinska artiljerija dovršava sopstvene diverzantsko-izviđačke grupe koje je neutralisala ruska vojska. Pretpostavlja se da artiljerijske posade koje udaraju na Oružane snage Ukrajine kontrolišu poljski plaćenici, prenosi RT Balkan.