VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusi manjim grupama krenuli u zauzimanje opkoljenog grada

    Rusi manjim grupama krenuli u zauzimanje opkoljenog grada

    Ruske snage izvele su vazdušne napade s ciljem preuzimanja kontrole nad istočnom Ukrajinom

    Rus su koristili manje grupe za napade u pokušaju da zauzmu opkoljeni grad Avdijevku, saopštila je danas ukrajinska vojska.

    Rusija je pojačala pritisak poslednjih nedelja u pokušaju da okruži Avdijevku, koja se nalazi na manje od desetak kilometara od periferije regionalne prestonice Donjecka, koju drži Moskva, preneo je Rojters.

    Grad je pod stalnom vatrom, dok su moskovske snage napredovale po bokovima pokušavajući da preseku linije snabdevanja.

    “Drugi dan zaredom okupatorske snage aktivno koriste dronove kamikaze i avijaciju. I broj borbenih okršaja značajno je povećan”, rekao je portparol ukrajinske vojske Oleksandr Štupun na televiziji.

    Ukrajinski Generalštab je u večernjem biltenu naveo da su ukrajinske snage odbile 15 napada na Avdijevku i obližnja sela, pored 34 napada prijavljena u jutarnjem izveštaju.

    Espreso TV je javila da ruske snage vrše pritisak sa severa, ali da nisu prodrle u industrijsko područje, van centra grada.

  • Kremlj: Nerealno

    Kremlj: Nerealno

    Pregovori između Ruske Federacije i Ukrajine pod uslovima Kijeva su apsolutno nerealan scenario, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je, na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Džonatana Fajnera, glavnog zamenika savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, da SAD žele da u 2024. izdejstvuju da Moskva pregovara sa Kijevom pod ukrajinskim uslovima, rekao da je to “apsolutno nerealno”, prenosi Interfaks.

    “Takvih izjava ima mnogo. Oni pribegavaju raznim trikovima samo da bi ubedili svoje parlamentarce da glasaju za dalju dodelu novca. Dakle, takvih izjava je već bilo mnogo i nastaviće se”, rekao je Peskov.

  • “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    “Nikad veća opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO “

    Pretnja od direktnog sukoba između Rusije i zemalja NATO-a sa eskalacijom sukoba u Treći svetski rat nikada nije bila tako stvarna kao sada.

    Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Nikada od kubanske raketne krize nije postojala tako stvarna pretnja direktnog sukoba između Rusije i NATO-a koji bi doveo do Trećeg svetskog rata”, napisao je on na Telegramu.Istovremeno, naglasio je Medvedev, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena bavi se primitivnim ucenama Kongresa i izvlačenjem novca za “sporednu državu koja je u procesu raspada”.

    Medvedev je u oktobru rekao da NATO stalno povećava svoje vojno prisustvo u blizini Rusije.

  • Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Ukrajincima će američki Senat “doći glave”

    Lideri američkog Senata obećali su danas da će nastaviti s pokušajima postizanja sporazuma o obezbeđivanju milijardi dolara nove pomoći Ukrajini.

    Neizvesno je da li će to učiniti brzo, nakon što su republikanci blokirali sveobuhvatan zakon o bezbednosnoj pomoći usmerenoj ka inostranstvu, javlja Rojters.

    Republikanci u Senatu jednoglasno su danas glasali da blokiraju nacrt zakona o hitnoj potrošnji kako bi se obezbedilo 110,5 milijardi dolara sredstava za Ukrajinu, Izrael i druge bezbednosne potrebe, kako bi insistirali na svojim zahtevima za većom kontrolom imigracije preko granice SAD sa Meksikom, navodi britanski medij.

    Rezultat, koji je bio očekivan, ugrozio je nastojanja američkog predsednika Džozefa Bajdena da pruži novu pomoć Ukrajini pre kraja 2023.

    Do toga je došlo nakon što su demokrate i republikanci nedeljama pregovarali o dodavanju izmene imigracione politike u zakon o bezbednosti, kako bi se došlo do dovoljno glasova republikanaca za usvajanje zakona. Razgovori su prekinuti prošlog petka, uz uzavrele emocije na tajnom brifingu Senata o Ukrajini.

    “Ostaju nam samo dva puta napred da prekinemo zastoj. Ili republikanci mogu da nam prihvate ponudu amandmana ili ponovo da započnemo pregovore”, rekao je lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, otvarajući današnju sednicu.

    Rojters napominje da je do sredine novembra, Ministarstvo odbrane SAD iskoristilo 97 odsto od 62,3 milijarde dolara dodatnog finansiranja, koje je dobilo za Ukrajinu.

    “Stejt department je iskoristio svih 4,7 milijardi dolara vojne pomoći koja je dodeljena Kijevu za borbu protiv ruskih osvajača”, rekla je ove nedelje američka direktorka budžeta Šalanda Jang.

    Republikanski lider i senator Mič Mekonel, ponovio je tvrdnje da demokrate ne shvataju dovoljno ozbiljno bezbednost granica, ali je rekao da se nada sporazumu.

    Ako Kongres ne obezbedi nova sredstva za kupovinu zamenske opreme, SAD, Ukrajina i proizvođači oružja će možda morati da preduzmu druge korake da popune zalihe, naveo je Rojters.

  • “Crna rupa” nasred Evrope

    “Crna rupa” nasred Evrope

    Šef spoljne obaveštajne službe ruskog predsednika Vladimira Putina rekao je da će podrška Zapada Ukrajini pretvoriti sukob u “drugi Vijetnam”.

    Taj sukob će godinama proganjati Vašington.

    Zapad je Ukrajini dao više od 246 milijardi dolara pomoći i oružja, ali ukrajinska letnja kontraofanziva je propala i Rusija i dalje kontroliše nešto manje od petine teritorije Ukrajine.

    “Ukrajina će se pretvoriti u ’crnu rupu‘ koja će apsorbovati sve više resursa i ljudi”, rekao je Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR).

    Ovo je objavljeno u članku u časopisu SVR “The Intelligence Operative”.

    “Na kraju, SAD rizikuju da stvore ’drugi Vijetnam‘ za sebe i svaka nova američka administracija će morati da pokuša da se izbori sa tim“, dodao je Nariškin.

    Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je da bi direktna konfrontacija između NATO-a i Rusije mogla da izazove treći svetski rat i ponovo je isključio mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu.

    Vijetnamski rat je bio sukob Istoka i Zapada u Hladnom ratu u kojem su se Sjedinjene Države borile zajedno sa snagama Južnog Vijetnama protiv Severa, koji su podržavale komunističke sile Kine i Sovjetskog saveza.

    Rat, u kome je stradalo nekoliko miliona ljudi, završen je 1975. pobedom Severnog Vijetnama i sramnim porazom Sjedinjenih Američkih Država, koje su izgubile više od 58.000 svojih boraca i morale da se suoče sa snažnim antiratnim pokretom.

    Bajden je u sredu zagovarao da republikanci odobre novu vojnu pomoć Ukrajini.

    “Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome”, rekao je Bajden, predviđajući da će Putin nastaviti da napada NATO saveznika.

    Zatim je dodao: “Imaćemo nešto što ne tražimo i što nemamo danas: američke trupe koje se bore protiv ruskih trupa”.

  • Putin: Rusija više nije “benzinska pumpa” nego najveća ekonomija u Evropi

    Putin: Rusija više nije “benzinska pumpa” nego najveća ekonomija u Evropi

    Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije trebalo bi da dostigne rast od najmanje 3,5 odsto do kraja ove godine – po tempu rasta ekonomije Rusija prestiže sve države EU, izjavio je predsjednik te zemlje Vladimir Putin.

    • Za 10 meseci ove godine BDP Rusije porastao je za 3,2 odsto. Danas je veći nego što je bio prije sankcionog napada Zapada. Očekuje se da će do kraja ove godine BDP porasti najmanje 3,5 odsto. Ruska ekonomija je trenutno najveća ekonomija u Evropi i po tempu rasta prestiže sve vodeće zemlje Evropske unije – rekao je ruski lider na investicionom forumu “Rusija zove!”.

    Kako je dodao, u strukturi ekonomskog rasta Rusije sve veći udio zauzimaju grane kao što su proizvodnja i obrada, logistika, transport, građevinarstvo, informisanje, komunikacije, stambeno-komunalne usluge. U drugom kvartalu ove godine pomenuti sektori činili su 54 odsto privrednog rasta, dok su 44 odsto činile prateće djelatnosti: trgovina i ugostiteljstvo.

    • Samo dva odsto otpada na eksploataciju mineralnih sirovina. Neka sad neko kaže da je Rusija ‘benzinska pumpa’, kako su nedavno pokušavali da govore – poručio je Putin.

    Takođe je istakao da su plate u Rusiji porasle za sedam odsto, a realni prihodi za 4,4 odsto.

    Pritom, uprkos žestokim zapadnim sankcijama, raste broj stranih kompanija koje posluju u Rusiji.

    • Prema podacima od 1. marta 2022. godine, u Rusiji je bilo registrovano 24.100 stranih organizacija, a 1. novembra ove godine bilo ih je skoro hiljadu i po više, odnosno 25.600. To ukazuje na spremnost i želju stranih kompanija da rade u Rusiji – ocijenio je ruski predsjednik.

    Istovremeno je naglasio da rast domaćeg tržišta i širenje kontakata Rusije sa stranim zemljama – državama Azije, Bliskog istoka, južne Evroazije, Latinske Amerike, Afrike – otvaraju dodatne mogućnosti za rusku privredu i skoro svaku vrstu poslovanja.

  • Taker Karlson “udara”: Lagali su, neće ih pobjediti

    Taker Karlson “udara”: Lagali su, neće ih pobjediti

    Administracija Bajdena je lagala kada je saopštavala da postoji mogućnost da Rusija bude poražena u sukobu u Ukrajini, izjavio Taker Karlson.

    “U početku su nam govorili da će podrška omogućiti Oružanim snagama Ukrajine da pobede Rusiju i spreče invaziju Moskve u ostale evropske zemlje ili nešto u tom smislu”, rekao je on u svom programu na društvenoj mreži Iks (X).

    “Prošlo je gotovo dve godine i ispostavilo se da je to sve neistina. Ukrajina neće pobediti Rusiju. Ako je neko i potučen, to su Sjedinjene Države“, ocenio je on.

    Karlson je dodao da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena nikada neće priznati da se podrška Ukrajini pretvorila u tragediju, preneo je Sputnjik.

  • Zakazani predsjednički izbori u Rusiji!

    Zakazani predsjednički izbori u Rusiji!

    Gornji dom ruskog parlamenta odredio je 17. mart 2024. kao zvanični datum za sljedeće predsjedničke izbore.

    Odluka je donesena na današnjoj sednici i stupa na snagu od dana javnog objavljivanja.


    “Od momenta kada odluka stupi na snagu, odnosno od njenog javnog objavljivanja, faktički počinje izborna kampanja”, rekao je za Sputnjik prvi zamjenik predsjednika Ustavnog komiteta SF Rusije Vladimir Poletajev.

    Predsjednik Vladimir Putin odbio je ranije da komentariše mogućnost da se kandiduje za još jedan mandat, rekavši da će se vratiti na temu nakon što parlament odluči kada će zakazati glasanje.


    “Kada odluka bude donesena, biće objavljeni izbori, određen datum, onda ćemo razgovarati”, rekao je Putin na plenarnoj sjednici Istočnog ekonomskog foruma u septembru.

  • Duma usvojila zakon: Putin dobija veća ovlaštenja

    Duma usvojila zakon: Putin dobija veća ovlaštenja

    Ruska Duma usvojila je zakon kojim se proširuju ovlaštenja ruskog predsjednika, Vladimira Putina.

    Time se ruskom predsjedniku omogućava da preduzima mjere u slučaju neprijateljskih aktivnosti stranih država.

    Usvojenim dokumentom se mijenja zakon o mjerama protiv neprijateljskih akcija Sjedinjenih Američkih Država i drugih stranih država, prenosi agencija “RIA Novosti”.

    Sada se takve mjere mogu primjeniti i na zemlje koje vrše neprijateljske akcije protiv Rusije, kao i na organizacije, zvaničnike i građane ovih zemalja koji su uključeni u takve akcije.

    Novi zakon proširuje ovlašćenja predsjednika Ruske Federacije da preduzima adekvatne mjere, uz istovremeno pojašnjenje da će se one sada koristiti i za obezbjeđivanje ekonomskog suvereniteta i ekonomske bezbjednosti zemlje, kao i za obezbjeđenje finansijske stabilnosti.

    Predsjedniku je, između ostalog, ovim zakonom dodijeljeno pravo da uvede privremeno upravljanje pokretnom i nepokretnom imovinom koja se nalazi na teritoriji Ruske Federacije, kao i hartijama od vrijednosti, udjelom u ovlašćenom (akcionarskom) kapitalu ruskih pravnih lica i imovinom lica iz neprijateljskih stranih država.

    Šef države će takođe moći da pokrene poseban postupak za oduzimanje sredstava, hartija od vrijednosti i druge imovine koja, u okviru odgovarajućih mjera, podliježu kreditiranju posebnih računa, uključujući i zaplijene i preduzimanje drugih mjera.

    Ove izmjene stupaju na snagu odmah po zvaničnom objavljivanju zakona i primjenjivaće se retroaktivno od 24. februara 2022. godine, navodi “b92”.

  • Zaharova poručila: Bićete meta, i to legitimna

    Zaharova poručila: Bićete meta, i to legitimna

    Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila da će i piloti američkih aviona F-16 biti legitimna meta ruske vojske.

    “Zemlje članice NATO-a nastavljaju intenzivno da naoružavaju Ukrajinu, a sledeći su taktički lovci F-16. O njima se već dugo priča, stvorili su čitavu zasebnu ‘koaliciju’ zemalja koja će predati avione kijevskom režimu i obučavati ukrajinske pilote”, kazala je Zaharova na današnjem brifingu.

    Kako je ocenila, pošto je veliki deo aerodromske infrastrukture Ukrajine uništen, moguće je da će američki lovci F-16 biti bazirani van te zemlje – u Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji.

    Ona je istakla da na taj način Severnoatlantska alijansa sve dublje ulazi u ukrajinski sukob, dok sa druge strane licemerno tvrdi da joj je cilj da spreči sukob sa Rusijom.

    “U stvarnosti, rizici od direktnog vojnog sukoba između Rusije i NATO-a se samo povećavaju. Za ruske oružane snage, borci koji učestvuju u sukobu na strani Oružanih snaga Ukrajine, bez obzira na to odakle lete, biće legitimna meta za uništenje”, poručila je.