Lider Čečenije Ramzan Kadirov predviđa “holivudski”, ali ne srećan kraj za pripadnike militantog ukrajinskog odreda “Azov”, u fabrici Azovstal u Mariupolju.
Kadirov je na Telegramu napisao da tu fabriku pripadnici “Azova” koriste kao štab i da su to preduzeće pretvorili u pravu tvrđavu sa bunkerom.
“Za zlo nema srećnog kraja”, napisao je Kadirov, prenosi RIA Novosti.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šef diplomatije EU Žosep Borelj stigli su rano jutros u glavni grad Ukrajine Kijev.
Fon der Lajen i Borelj u Kijev krenuli su noćas vozom iz Pšemisla, u Poljskoj, oko 13 kilometara od granice sa Ukrajinom.
Planirano je da se Fon der Lajen u Kijevu sastane sa predsjednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild, povodom suspenzije Rusije iz Savjeta za ljudska prava UN, napisala je na Twitteru da je ovo značajan i istorjiski dan.
Tomas-Grinfildova je navela da su zemlje širom svijeta glasale su za suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
“Kolektivno smo poslali jasnu poruku da će Rusija snositi odgovornost”, napisala je Tomas-Grinfildova.
Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je da je njegova zemlja spremna da bude garant mirovnog procesa u Ukrajini kada se postigne prekid vatre, prenosi “Parizijen”.
Francuski lider je istakao da je spreman da nastavi pregovore sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom bez obzira na rezultate.
“U jednom trenutku će biti proglašen prekid vatre i moraćemo da gradimo mir. To se ne može bez garanata, a bilo je poziva Francuskoj da postane jedan od tih garanata”, rekao je Makron.
On je ponovio spremnost za nastavak pregovora sa Putinom, jer će to pomoći Parizu da “zadrži status pregovarača”.
“Ovo je moja dužnost. Čak i ako vjerujem da do sredine maja neće biti rezultata, to će biti korisno u pripremama za budući mir”, izjavio je Makron, prenosi TASS.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je Rusija pretrpjela značajne gubitke u Ukrajini, u koju su njene trupe ušle 24. februara da bi izvele, kako Moskva to naziva, specijalnu vojnu operaciju.
“Imamo značajne gubitke među vojnicima”, rekao je Peskov u intervjuu britanskoj televiziji Skaj njuz istakavši da je to za Rusiju ogromna tragedija, prenio je Rojters.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 25. marta da je 1.351 ruski vojnik ubijen od početka specijalne vojne operacije, a 3.825 ranjeno.
Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je dva dana kasnije da je vjerovatno ubijeno najmanje 10.000 ruskih vojnika.
Ujedinjene nacije su saopštile da su potvrdile smrt više od hiljadu civila, iako će stvarni broj vjerovatno biti daleko veći.
Kremlj: Putinu se nikad neće suditi za ratne zločine
Ne postoji nikakva šansa da će se ruskom lideru Vladimiru Putinu suditi za ratne zločine, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
“Nema nikakve mogućnosti za to”, izjavio je Peskov, odgovarajući na novinarsko pitanje da li je Putin zabrinut da će biti izveden pred sud zbog ratnih zločina.
Peskov je za britansku televiziju “Skaj njuz” rekao da je ruska vojska pretrpjela značajne gubitke tokom specijalne operacije u Ukrajini, prenosi ruska novinska agencija “RIA Novosti”.
Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, a Putin je ukazao da je cilj zaštita naroda koji je osam godina bio podvrgnut maltretiranju i genocidu kijevskog režima.
Ukrajinski zvaničnici kažu da su u toku velike borbe na istoku zemlje sa teškim granatiranjem širom regiona Donbasa te upozoravaju da bi moglo doći do velike ruske ofanzive, navodi CNN.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije je u obavještajnom izvještaju navelo da su se ruske trupe “potpuno povukle” iz sjeverne Ukrajine u Bjelorusiju i Rusiju, te da bi mnoge mogle biti prebačene u istočnu Ukrajinu kako bi se borile u regiji Donbas.
Ukrajinski ministar vanjskih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je “bitka za Donbas” u toku i da će podsjećati na Drugi svjetski rat. Ona “nije dostigla svoj maksimum”, rekao je on, upozoravajući da će ofanziva uključivati “hiljade tenkova, oklopnih vozila, aviona, artiljerije”.
Načelnik Generalštaba vojske SAD, Mark Milley, rekao je da se očekuje bitka na jugoistoku Ukrajine jer je Rusija tamo preusmjerila svoje ratne napore.
Ukrajinski vojni zvaničnici kažu da su primijetili gomilanje ruskih snaga na istoku. Vadym Denysenko, savjetnik ministra unutrašnjih poslova, rekao je da je u toku uništavanje gradova u oblasti Rubižne i Popasna u regiji Lugansk.
Kako navodi istraživački centar Institut za proučavanje rata (Institute for the Study of War), napredak ruskih snaga oko Harkova mogao značiti da će istočni grad Slavjansk postati sljedeća meta ruske ofanzive.
Američki ministar odbrane Lloyd Austin rekao je da SAD pružaju obavještajne podatke ukrajinskim snagama za izvođenje operacija u regionu Donbasa.
Kako piše CNN, ovo je značajno je jer je to prvi put da je američki zvaničnik javno priznao ulogu SAD-a u operacijama u spornom regionu Ukrajine.
Šefovi regionalnih vojnih uprava Donjecka i Luganska zatražili su od stanovnika nekih od istočnih regija da se evakuišu.
Međutim, Serhii Haidai, šef regionalne vojne administracije Lugansk, rekao je u četvrtak da su ruske snage pogodile željeznički nadvožnjak u blizini Barvinkove, blokirajući put za evakuaciju civila iz istočne Ukrajine. On je rekao da je skoro 500 evakuisanih iz oblasti Luganska zaglavljeno na željezničkoj stanici. Tri voza za evakuaciju privremeno su blokirana u Slavjansku i Kramatorsku, oba u oblasti Donjecka, rekao je Haidai.
Kijev je optužio u četvrtak Mađarsku da “pomaže Putinu” u ratu protiv Ukrajine, dan nakon izjave Viktora Orbana da je spreman kupovati ruski plin u rubljima, za razliku od ostalih zemalja Evropske unije.
Budimpešta je prešla u novu etapu: pomaže Putinu da nastavi agresiju na Ukrajinu – saopštio je glasnogovornik ukrajinskog ministarstva vanjskih poslova Oleg Nikolenko.
Jedinstvo EU
– Mađaraska “razara jedinstvo Evropske unije” takvim svojim stavom – ocijenio je.
– Kijev “analizira izjave Mađarske koja je izrazila spremnost plaćati ruski plin u rubljima i smatra to neprijateljskim stavom prema našoj zemlji – rekao je.
Mađarski prijedlog ruskome predsjedniku Vladimiru Putinu da dođe u Budimpeštu koja se nudi da organizira rusko-ukrajinske razgovore nazvao je “ciničnim”.
– Ako Mađarska doista želi okončati ovaj rat, evo što treba učiniti: prestati podrivati jedinstvo Evropske unije, treba podržati nove sankcije protiv Rusije i vojno pomoći Ukrajini, a ne stvarati dodatne izvore finansiranja za ruski ratni stroj – rekao je.
Peta runda sankcija
Ostim toga, Nikolenko je osudio “oklijevanje mađarskih čelnika da priznaju odgovornost Rusije za zvjerstva koje je počinila ruska vojska u Buči, Irpinu i Hostomelu”, gdje su zadnjih dana pronađene stotine pobijenih civila.
Takvo stanovište “moglo bi povećati osjećaj nekažnjivosti u Rusiji i ohrabriti je na nova zvjerstva”.
Rusija “kategorički odbacuje optužbe” i tvrdi da su svi mrtvi civili inscenacija u režiji ukrajinske vlade.
Evropska unija razmatra u petak peti krug sankcija koje će prvi put obuhvatiti i sektor energetike s embargom kupnje ruskog ugljena i zatvaranje luka u Uniji za ruske brodove, piše Avaz.
Na popis sankcionisanih trebale bi biti uvrštene i dvije odrasle kćeri Vladimira Putina te još nekoliko ruskih oligarha.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopćilo je da su se ruske vojne trupe potpuno povukle iz sjeverne Ukrajine, vraćajući se u Bjelorusiju i Rusiju.
Na svom zvaničnom Twitteru, Ministarstvo odbrane je saopćilo da će neke od tih jedinica biti prebačene u istočnu Ukrajinu da se bore u Donbasu.
Mnogim snagama će trebati značajno pojačanje prije nego što budu raspoređene.
“Svako masovno premještanje sa sjevera vjerovatno će trajati najmanje sedmicu dana,” navelo je ministarstvo.
Dodaje se da se rusko granatiranje gradova na istoku i jugu Ukrajine nastavilo i da su ruske trupe napredovale na jug od strateški važnog grada Izjuma.
Podsjetimo, članice Evropske unije su jučer odobrile nove sankcije protiv Rusije koje uključuju embargo na uvoz ruskog uglja, drvene građe i votke.
Evropska komisija je peti paket sankcija predložila u utorak nakon potresnih fotografija iz kijevskog predgrađa Buča.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o detaljima razgovora koji je obavio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Rekao da je Putin bio veoma fin i fer., ali je i istakao da ne može da bude potpuno otvoren kao predsednik Republike.
“Pričali smo o svemu, o gasu, nafti, NIS-u. Ja neću da prihvatim da ga nazivaju Hitlerom, da je ludak. On nije ni histeričan ni lud. Vrlo je stabilno, smireno, racionalno govorio u razgovoru sa mnom. Postigli smo značajan deo saglasnosti”, rekao je Vučić.
Prema njegovi rečima, Putin je hteo da ga informiše oko dešavanja u Ukrajini, oko dešavanja u Buči.
“Rekao je da sve ide u skladu sa njegovim planovima. Ja sam mu rekao da ne mora da me obaveštava o tome jer smo mi mala zemlja i da moramo da se trudimo da sačuvamo našu zemlju od svega. Rekao mi je ‘znaš da je moj odnos prema srpskom narodu poseban’ i da on obaveštava i manje zemlje, čak je naveo primer jedne. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja Rusiji nije uvela sankcije”, kazao je Vučić.
Predsednik je dodao da je ponovio zaključke sa Saveta za nacionalnu bezbednost.
“Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji”.
Govoreći o glasanju Srbije za izbacivanju Rusije iz Saveta za ljudska prava, Vučić kaže da je Srbija bila ucenjena.
“Nama lebdi ‘nuklearni udar’ na Srbiju, a to su sankcije protiv Srbije”, upozorio je on.
Odlučuje se o tome da li ćemo biti izuzeti iz paketa sankcija, rekao je on i podsetio na odluku EU da samo do 15. maja Srbija može da uvozi naftu. Ako se ta odluka ne promeni nafta bi nam bila trostruko skuplja.
“Zbog odluke EU, koja se slučajno odnosi samo na Srbiju, mi do 15. maja možemo da uvozimo naftu a posle ne možemo, zato što je Gasprom vlasnik NIS-a”, rekao je Vučić.
Nemačka mora da odustane od isporuka ruskog uglja u prelaznom periodu od 120 dana u skladu sa novim paketom sankcija EU, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.
Zemlje članice Evropske unije dogovorile su još jedan paket antiruskih ograničenja, koji, između ostalog, podrazumevaju postepeni prekid kupovine uglja iz Rusije.
“Sa moje tačke gledišta, moraćemo da iskoristimo ovaj prelazni period (od 120 dana)”, rekao je šef nemačke vlade, prenosi Vostok.