Portparol Pentagona DŽon Kirbi smatra da će incident s ruskom krstaricom “Moskva” kratkoročno uticati na vojni potencijal Rusije na moru, uz konstataciju da Rusija “ima dovoljno kapaciteta na moru”.
Kako je naveo, Rusija ima i imala je između 10 i 20 brodova koji su bili aktivni u Crnom i Azovskom moru od početka operacije u Ukrajini, te je “teško reći kakav će tačno biti efekat od onesposobljavanja ovog broda”.
Snažne eksplozije čule su se u Kijevu rano jutros, a sirene za vazdušnu opasnost oglašavale su se širom zemlje.
Nema neposrednih izveštaja o šteti nakon eksplozija prijavljenih u Kijevu, Hersonu na jugu Ukrajine, istočnom gradu Harkovu i Ivano-Frankovsku na zapadu zemlje, a ukrajinski mediji izvestili su o nestancima struje u pojedinim delovima Kijeva, prenosi Rojters.
Sirene koje upozoravaju na vazdušne napade oglasile su se u svim regionima Ukrajine nešto posle ponoći, i nastavile da se oglašavaju u istočnim regionima Luganska i Zaporožja, čak i nakon što su one u drugim delovima utihnule, javili su ukrajinski mediji.
Kako se navodi, eksplozije koje su se čule u regionu glavnog grada Ukrajine, najjače su od kako su se ruske trupe povukle iz tog područja ranije ovog meseca u pripremama za bitke na jugu i istoku.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da ukrajinski narod treba da bude ponosan što je, kako je naveo, “preživio 50 dana pod ruskim napadom” i donio “najvažniju odluku – da se bori”.
Zelenski je u video obraćanju rekao da Ukrajinci treba da budu ponosni što su “preživjeli 50 dana pod ruskim napadom” kada im je Rusija, kako je naveo, “davala najviše pet”, prenosi AP.
Dodao je da su mu tada čak i prijateljski nastrojeni svjetski lideri predlagali da napusti Ukrajinu, ali da, kako je naveo, “nisu znali koliko su Ukrajinci hrabri, koliko cijene slobodu i mogućnost da žive onako kako žele”.
– Ukrajinu brani naš narod, sav naš narod, koji je zaustavio napredovanje beskrajnih kolona ruske tehnike, oni koji obuzdavaju stalne napade u Donbasu, oni koji herojski brane Mariupolj – istakao je Zelenski.
Dodao je da Ukrajinu brane oni koji su, kako je naveo, „pokazali da je ruska avijacija bespomoćna”, a da “ruski brodovi mogu poći samo do dna”, aludirajući na oštećeni komandni brod ruske crnomorske flote “Moskva”, koji je juče potonuo.
Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da je brod iz sovjetske ere teško oštećen u požaru, a Ukrajina tvrdi da su njene oružane snage pogodile “Moskvu” raketama.
Britansko ministarstvo odbrane objavilo je novi dnevni izvještaj o stanju na ukrajinskom ratišu u kojem se navodi da je ruska Crnomorska flota pretrpjela štetu na dva ključna vojna broda
“Rusija je priznala da je potonula krstarica “Moskva”, klase Slava. Kao vodeći brod ruske Crnomorske flote, “Moskva” je imala ključnu ulogu i kao komandni brod i kao čvor protivvazdušne odbrane”, navodi se.
Dodaju da je “Moskva”, izgrađena u vrijeme Sovjetskog saveza, bio je jedan od samo tri krstarice klase Slava u ruskoj mornarici.
“Prvobitno puštena u rad 1979. godine, Moskva je završila opsežnu remont dizajniranu da poboljša svoje sposobnosti i vratio se u operativni status tek 2021. godine”, napominju Britnaci.
Naglašavaju da potonuće “Moskve” znači da je Rusija sada pretrpjela štetu na dva ključna vojna broda od invazije na Ukrajinu, a prvi je bio ruski desantni brod Saratov, klase Aligator 24. marta.
“Oba događaja će vjerovatno navesti Rusiju da preispita poziciju mornarice u Crnom moru”, navodi iz Ministarstva odbrane Velike Britanije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je cilj Rusije zauzimanje Donbasa.
“Sledeći cilj Rusije – okružiti 44.000 ukrajinskih vojnika u bici za Donbas i zauzeti ga”, izjavio je Zelenski.
“Za ukrajinsku vojsku najteža situacija je na istoku zemlje, ali su baš tamo skoncentrisane i najsposobnije jedinice”, rekao je Zelenski.
Zelenski je danas ponovio zahteve Kijeva da se što više oružja dopremi Ukrajini, rekavši da ukrajinska vojska ne dobija dovoljno brzo oružje kako bi odbila ruski napad.
“SAD, Velika Britanija i neke zemlje EU, pokušavaju da nam pomognu i pomažu nam. Ali nam je pomoć potrebna što pre. Ključna reč je sada”, kazao je Zelenski.
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je danas da iako smatra da je Savjet za sprovođenje mira PIK nepostojeće tijelo, Rusija treba da ostane u njemu kako bi se čuo glas razuma.
PIK je samoorganizovano, nepostojeće tijelo. Što se nas tiče, a ni po Dejtonskom sporazumu nema nikakve ingerencije, ono je samonametnuto i korišteno je sa pozicije sile – rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci i dodao da takav organ nije mogao dati ovlaštenje visokom predstavniku jer nije predviđen Dejtonskom sporazumom, kao ni rezolucijama Savjeta bezbjednosti.
Dodik podsjeća da se cijeli svijet nalazi u previranju i da je nemoguće predvidjeti kako će se to završiti.
– Ako me Rusi budu pitali da li da izađu iz toga, bez obzira na moj stav da je to tijelo koje ne treba BiH, mislim da treba da ostane. Veoma je važno da se tu čuje glas protiv protiv nerazuma koji dolazi od onih koji krše Dejtonski sporazum i za sve okrivljuju druge – istakao je Dodik.
Upitan za prijetnje njegovoj bezbjednosti, srpski član Predsjedništva BiH rekao je da sve zna o tome, ali da nije njegovo da govori.
– Oni koji kažu da su to gluposti, znači da lažu – rekao je Dodik i dodao da kada kažu da nema ništa od toga, to znači da vrše pregrupisavanje.
On je dodao da su neki prijatelji koji nisu odavde našli za shodno da obavijeste o tome, na osnovu čega su preduzete mjere za razotkiivanje takvih aktivnosti.
– Znaće se sve to” – konstatovao je Dodik.
Prema njegovim riječima, predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija juče je tražio sastanak sa komandantom EUFOR-a o ovome.
– Iz EUFOR je došlo pitanje na koju temu. Odgovoreno je na temu bezbjednosti funkcionera iz Republike Srpske i oni se više nikada nisu javili. Toliko o tome – zaključio je Dodik.
Moskva osuđuje američke i britanske sankcije srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku i drugim zvaničnicima, rekla je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, te istakla da Zapad pod izmišljenim izgovorima nastoji da eliminiše sve neistomišljenike i one koji nisu saglasni sa zapadnom neokolonijalnom politikom.
“Odlučno osuđujemo unilateralna personalna ograničenja uvedena Dodiku i brojnim zvaničnicima”, navodi se u saopštenju Zaharove, objavljenom na sajtu MIP-a.
Ona je ocijenila da takva praksa nezakonitih sankcija najmanje može da osigura realizaciju pozitivne agende, jača povjerenje, međunacionalnu slogu, mir i stabilnost u BiH i regionu u cjelini.
Zaharova je ukazala da Zapad nastoji da reformatira Balkan po sopstvenim mjerilima.
“Očigledno je da Zapad, sprovodeći takvu zlonamjernu i destruktivnu politiku, teži samo jednoj stvari, a to je da preoblikuje Balkan po sopstvenim šablonima, nanoseći štetu nacionalnim interesima zemalja regiona, da pod izmišljenim izgovorima eliminiše sve neistomišljenike i one koji se ne slažu sa zapadnom neokolonijalnom politikom”, ocijenila je Zaharova.
Prema njenim riječima, Moskva je uvjerena da je Balkan teritorija ravnopravne saradnje, a ne konfrontacije i svođenja računa.
“S tim u vezi, Rusija apeluje na sve spoljne učesnika da odustanu od egoističnih pristupa i da se vrate konstruktivnoj saradnji”, poručila je Zaharova.
Velika Britanija je u ponedjeljak, 11. aprila, saopštila da je uvela sankcije srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku i predsjedniku Republike Srpske Željki Cvijanović zbog “pokušaja potkopavanja legitimiteta i funkcionalnosti Bosne i Hercegovine“.
Ranije je kancelarija za kontrolu stranih sredstava pri američkom Ministarstvu finansija uvela sankcije Dodiku i banjalučkoj Alternativnoj televiziji zbog, kako se navodi, aktivnosti i pretnji po stabilnost i teritorijalni integritet BiH.
Ruski ministar energetike Nikolaj Šulginov rekao je da je njegova zemlja spremna da prodaje naftu i naftne derivate tzv. prijateljskim zemljama u bilo kojem rasponu cijena, objavio je jučer list Izvestia.
Šulginov je prokremljskom listu govorio o stanju ruske naftne i gasne industrije, koja se suočava sa izazovima zbog bojkota i sankcija zbog invazije na Ukrajinu.
Rekao je da bi cijene sirove nafte na prodajnim mjestima u principu mogle dostići 80 do 150 dolara po barelu, iako je Rusija više fokusirana na osiguranje funkcionisanja naftne industrije. Međunarodna referentna vrijednost sirove nafte prošlog je mjeseca dostigla cijenu od skoro 140 dolara po barelu, a od srijede je pala na oko 100 dolara po barelu.
Šulginov nije precizirao na koje to prijateljske zemlje misli, ali se zna da Indija i Kina kupuju jeftinu ruske nafte. Nijedna od tih zemalja nije otvoreno osudila Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu. Indija, treći najveći potrošač nafte u svijetu, prošle godine je kupila oko 12 miliona barela od Rusije, što čini samo 2 posto njenog ukupnog uvoza.
U međuvremenu, velike kineske državne rafinerije nafte ne potpisuju nove ugovore o kupovini nafte, iako manje nezavisne rafinerije i dalje diskretno kupuju rusku naftu, izvijestio je Reuters prošle sedmice.
Rusija je energetski moćna, pa će čak i usljed sankcija i bojkota, ubirati skoro 321 milion dolara od svog izvoza energije u 2022. godini, za 36 posto više nego 2021. godine.
EU kao glavni kupac ruskih energenata, uvela je prošle sedmice zabranu uvoza uglja iz Rusije. Razmatra se i zabrana uvoza nafte, ali se ne spominje prekid uvoza prirodnog gasa.
Otvaranjem tajne baze u blizini Odese za praćenje brodova ruske Crnomorske flote, NATO se “igra vatrom”, smatraju ruski stručnjaci.
Kako prenosi Sputnjik, u tajnoj bazi NATO angažovani su rumunski plaćenici, čiji je glavni zadatak sprečavanje amfibijskog desanta ruskih trupa u Odeskoj oblasti, a ruska baza je samom tim legitimna vojna meta.
Tajna baza se može smatrati “očima i ušima” NATO-a na obali Crnog mora, kaže vojni ekspert Andrej Golovatjuk, ističući da će ruske Oružane snage naći način da neutrališu taj objekat, kako ne bi naneo štetu ruskoj floti.
“U principu, svaki NATO objekat je teoretski opasan. U toj bazi u blizini Odese oni prikupljaju obaveštajne podatke i prenose te informacije za dalju primenu… Samim tim, nepoželjno je postojanje takvog objekta. To, moguće, i nije baza u pravom smislu reči, već se najverovatnije radi o nekoj vrsti malog objekta, koji se sastoji od nekoliko, recimo, vozila ili uređaja za praćenje kretanja ruskih brodova u Crnom moru”, kaže ekspert, komentarišući navode izvora Sputnjika koji tvrdi da se u predgrađu Odese, lučkog grada na jugu Ukrajine, nalazi tajna baza NATO-a sa opremom koja omogućava da se odrede tačne koordinate bilo kog broda u Crnom moru u radijusu do 200 kilometara.
Kako je naveo izvor, glavni stručnjaci koji su u toj bazi angažovani su pripadnici rumunske privatne vojnoj kompanije “Nordstarsuport grup”. Osim sprečavanja amfibijskog desanta ruske vojske ova tajna baza NATO-a ima zadatak da obaveštava Oružane snage Ukrajine o koordinatama ruskih ratnih brodova kako bi na njih usmerili ukrajinske protivbrodske rakete.
Istina o ruskom desantu na Odesu
Komentarišući saznanja da je zadatak rumunskih plaćenika sprečavanje amfibijskog desanta, ruski vojni ekspert Viktor Litovkin kaže da je veliko pitanje da li se uopšte planira ruski desant u Odesku oblast, s obzirom na to da su svi prilazi toj oblasti minirani ukrajinskim minama, koje su čak bačene i u akvatoriju Crnog mora nedaleko od Odese.
“Čak 420 plutajućih morskih mina je bačeno u vodu i deo njih je u Crnom moru, dok je nekoliko pronađeno u Turskoj i Rumuniji i već su deaktivirane. Naši mornari su ih deaktivirali. Osim toga, i obala je minirana. Dakle, diskutabilno je pitanje da li će doći do iskrcavanja ruskih trupa na obalu kod Odese, jer niko ne zna kakve planove ima Generalštab Ruske Federacije”, kaže Litovkin.
Litovkin takođe ističe da će svaka strana baza na ukrajinskom tlu, uključujući i ovu u predgrađu Odese, uvek biti legitiman cilj za uništenje od strane Ruske Federacije.
“A što se tiče pripadnika rumunske privatne vojne kompanije, ti plaćenici su takođe postali meta za rusku vojsku, baš kao što su to i ukrajinske snage koje su se utaborile u blizini čeličane „Azovstal“ i svi strani instruktori i plaćenici, koji su se tu sakrili”, kaže ekspert.
Pokušaj zastrašivanja Rusije
Litovkin ocenjuje da NATO ulaže dodatne snage i napore za praćenje brodova ruske Crnomorske flote s ciljem da “zastraši i uzbuni Rusiju”.
“Oni ionako već nadziru sve brodove u Crnom moru iz baza u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, a takođe imaju i satelite. Osim toga, postoji i međunarodni sistem koji prati sve brodove i sve avione u svetu, tako da je otvaranje dodatnih baza reklama za NATO, kako bi pokazali da NATO ne spava, da NATO jača snage protiv ‘agresivne Rusije’ itd. Dakle, ovo je samo demonstracija važnosti NATO-a, a zapravo je ta Alijansa američko oruđe za kontrolu Evrope. Ili, drugim rečima, to je omča oko vrata Evrope, uz pomoć koje SAD upravljaju Starim kontinentom”, kaže Litovkin.
Ekspert smatra da ova baza kraj Odese ne predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju, zato što “Rusija ne namerava da ratuje sa NATO-om, dok se NATO takođe ne usuđuje da ratuje protiv Rusije”.
“Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, u vezi sa situacijom u Ukrajini, ponavlja mantru o tome kako je neprihvatljivo da rat u Ukrajini pređe granice ove zemlje i završi na teritoriji zemalja NATO-a. Njima je jasno da bi moglo da dođe do sučeljavanja sa nuklearno-raketnom državom kao što je Rusija, a toga se jako plaše. S druge strane, shvataju da ne mogu ništa da urade protiv Rusije i da će NATO kao vojna organizacija izgubiti smisao u očima mnogih evropskih naroda”, smatra Litovkin.
Istina o ruskom desantu na Odesu
Komentarišući saznanja da je zadatak rumunskih plaćenika sprečavanje amfibijskog desanta, ruski vojni ekspert Viktor Litovkin kaže da je veliko pitanje da li se uopšte planira ruski desant u Odesku oblast, s obzirom na to da su svi prilazi toj oblasti minirani ukrajinskim minama, koje su čak bačene i u akvatoriju Crnog mora nedaleko od Odese.
„Čak 420 plutajućih morskih mina je bačeno u vodu i deo njih je u Crnom moru, dok je nekoliko pronađeno u Turskoj i Rumuniji i već su deaktivirane. Naši mornari su ih deaktivirali. Osim toga, i obala je minirana. Dakle, diskutabilno je pitanje da li će doći do iskrcavanja ruskih trupa na obalu kod Odese, jer niko ne zna kakve planove ima Generalštab Ruske Federacije“, kaže Litovkin.
Litovkin takođe ističe da će svaka strana baza na ukrajinskom tlu, uključujući i ovu u predgrađu Odese, uvek biti legitiman cilj za uništenje od strane Ruske Federacije.
„A što se tiče pripadnika rumunske privatne vojne kompanije, ti plaćenici su takođe postali meta za rusku vojsku, baš kao što su to i ukrajinske snage koje su se utaborile u blizini čeličane „Azovstal“ i svi strani instruktori i plaćenici, koji su se tu sakrili“, kaže ekspert.
Pokušaj zastrašivanja Rusije
Litovkin ocenjuje da NATO ulaže dodatne snage i napore za praćenje brodova ruske Crnomorske flote s ciljem da „zastraši i uzbuni Rusiju“.
„Oni ionako već nadziru sve brodove u Crnom moru iz baza u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, a takođe imaju i satelite. Osim toga, postoji i međunarodni sistem koji prati sve brodove i sve avione u svetu, tako da je otvaranje dodatnih baza reklama za NATO, kako bi pokazali da NATO ne spava, da NATO jača snage protiv ‘agresivne Rusije’ itd. Dakle, ovo je samo demonstracija važnosti NATO-a, a zapravo je ta Alijansa američko oruđe za kontrolu Evrope. Ili, drugim rečima, to je omča oko vrata Evrope, uz pomoć koje SAD upravljaju Starim kontinentom“, kaže Litovkin.
Rusija je upozorila NATO da će ukoliko se Finska i Švedska pridruže ovom vojnom savezu poduzeti mjere u Baltičkom moru.
Dmitrij Medvedev, bivši predsjednik Rusije i trenutno zamjenik predsjednika Sigurnosnog vijeća Ruske Federacije je rekao da bi članstvo ove dvije države u NATO savezu značilo kraj beznuklearnog statusa Baltika.
“Ne bi bilo više razgovora o beznuklearnom statusu za Baltik, balans se mora uspostaviti,” poručio je Medvedev.
Također je kazao da iako članstvo ovih država ne bi predstavljalo veliku promjenu za Rusiju, ove države bi se posmatrale kao protivnici te bile bi poduzete odgovarajuće mjere.
Finska i Švedska su jučer poduzele korake ka priključivanju NATO savezu nakon što su premijerke ove dvije države na zajedničkoj konferenciji za novinare rekle da je rat u Ukrajini promijenio sigurnosnu arhitekturu Evrope i način razmišljanja u baltičkim zemljama.
Sanna Marin, finska premijerka je rekla da će ova država odluku o priključivanju NATO savezu donijeti u sljedećih nekoliko sedmica ali da se ne radi o mjesecima.