VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Moskva upozorava: Ako F-16 polete iz NATO zemalja, preduzećemo mjere odmazde

    Moskva upozorava: Ako F-16 polete iz NATO zemalja, preduzećemo mjere odmazde

    Moskva će smatrati moguću upotrebu lovaca F-16 iz vazdušnih baza u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj kao svoje učešće u sukobu u Ukrajini.

    Ovo je danas rekao šef ruske delegacije na pregovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja Konstantin Gavrilov.

    “Upozoravamo da će se upotreba borbenih lovaca sa teritorije ovih zemalja članica NATO u Moskvi smatrati njihovim učešćem u sukobu u Ukrajini i primorati Rusiju da preduzme mere odmazde”, rekao je on na sastanku OEBS Foruma za bezbednosnu saradnju, prenela je RIA Novosti.

    Gavrilov je dodao da su počela da se pojavljuju mišljenja da bi u uslovima značajnog uništenja aerodroma u Ukrajini, F-16 prebačeni ukrajinskoj vojsci mogli da polete iz vazdušnih baza u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

    Dosad su Holandija i Danska, od zapadnih zemalja, poručile da će da prebace F-16 Ukrajini. Amsterdam očekuje da će da pošalje prve lovce u Kijev 2024. godine

  • Putin kreće u novu invaziju?

    Putin kreće u novu invaziju?

    U kontekstu rastuće napetosti između Rusije i baltičkih država, poput Estonije, Litvanije i Letonije, članice EU i NATO saveza pažljivo prate situaciju.

    Estonska vojska već je počela vojne vežbe sa francuskom vojskom, u kojima simuliraju razmenu vatre s neprijateljskim snagama. Cilj im je, piše Politiko, biti spreman u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin proširi svoje vojne ambicije s Ukrajine na baltičke zemlje.

    “Rusija želi da poveća svoju moć. Po mom mišljenju, doći će do sledeće invazije. U našoj zajednici ne pitamo se šta ako, nego se pitamo kada”, kaže poručnik Kristjan Kaup, lokalni načelnik štaba EDL – organizacije koju čine vojnici volonteri koji se aktivno spremaju za sukob.

    Nakon nezakonite Putinove aneksije Krima 2014. godine, baltičke države povećale su izdatke za odbranu, a sve češće upozoravaju na opasnost koju predstavlja autoritarni ruski lider.

    U sklopu jačanja vojnog odgovora na istoku, Francuska rotira svoje trupe kroz Estoniju od 2017. godine kao deo NATO-ove pojačane prisutnosti.

    Francuski predsednik Emanuel Makron dodatno je pojačao misiju “Lynx”, koja sada uključuje 300 vojnika, surađujući s trupama iz SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.

    Ova zajednička taktička saradnja ima cilj ne samo obuku estonske vojske već i prilagođavanje francuskih vojnih snaga na ratovanje visokog intenziteta u savezničkom okruženju.

    Naglasak vežbi leži u simulaciji scenarija invazije, gde EDL i francuske jedinice moraju zajednički da zaustave neprijateljske snage, unište neprijateljski radar i pruže koordinisan odgovor.

    Izazovi poput nedostatka opreme za noćno gledanje kod Estonaca i prilagođavanje francuskih vojnika na hladnu klimu dodatno komplikuju vežbu.

  • Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Orban: Zavaravate se ako mislite da imaju šanse…

    Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da Ukrajina neće moći da pobedi Rusiju na bojnom polju, dodavši da se svako ko misli drugačije zavarava.

    “Sve više ljudi govori da Ukrajina neće pobediti na bojnom polju”, rekao je Orban u intervjuu za nedeljnik “Mandiner”.

    On je naveo da se slaže sa tim mišljenjem i istakao da je to govorio od samog početka.

    “Nemojmo se zavaravati da Ukrajinci uz našu podršku mogu dobiti ovaj rat”, poručio je Orban.

    Dodao je da se Evropska unija “našla u zamci” kada je počela da šalje vojnu pomoć Ukrajini, računajući na uspehe Kijeva na frontu.

    Međutim, prema njegovim rečima, EU nije imala nikakav plan za vanredne situacije u slučaju da to ne uspe.

    “Nije bilo plana B jer je postojao samo ovaj plan pobede, koji je propao”, rekao je Orban.

    On je naveo da lideri Evropske unije i dalje ne žele da priznaju tu grešku i nastavljaju da šalju oružje Ukrajini.

  • “Očaj”

    “Očaj”

    Jučerašnju posetu Vladimira Zelenskog Vašingtonu od početka rata u Ukrajini, najbolje opisuje jedna reč – očaj.

    To je, zapravo, bio poslednji pokušaj Ukrajine da dobije novu vojnu pomoć od američkog Kongresa pre nego što presuši trenutno odobreni iznos, piše Index.hr.

    Ukrajinski predsednik je očajan jer bi sudbina njegove nacije mogla da visi o koncu. Njegov američki kolega Džo Bajden je očajan jer ukrajinski rat vidi kao ključno bojno polje u svetskom sukobu između demokratija i autokratskih režima, navodi se u tekstu.

    Podseća se da je Zelenskog prošle godine dočekao crveni tepih, ali je ovog puta sve bilo drugačije.

    Razgovarao je sa američkim senatorima iza zatvorenih vrata. Seo je sa republikanskim predsednikom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom, koji se nije ni pojavio u javnosti sa ukrajinskim predsednikom.

    Njegov prijem u Beloj kući bio je izuzeto skroman, uz minimalnu pompu.


    Atmosfera njegove posete odgovarala je raspoloženju u Vašingtonu, gde je dodatno finansiranje Ukrajine povezano sa unutrašnjom borbom oko imigracione politike SAD.

    Dok su demokrate bile spremne da potroše više novca na bezbednost granica kao deo vojnog paketa pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vrednom 110 milijardi dolara, republikanci žele fundamentalnu reformu načina na koji američka vlada obrađuje migrante bez dokumenata koji traže politički azil.

    Nakon sastanka sa Zelenskim u utorak ujutro, republikanski senatori su jasno stavili do znanja da, iako saosećaju sa teškom situacijom Ukrajine, situaciju na američkoj granici vide kao hitnu zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

    Bajden će ili morati da ubedi republikance da odustanu od ove borbe protiv imigracije – ili da učini ustupke koje će demokrate na levici smatrati izuzetno neprijatnim.
    U ovom trenutku, barem, republikanci, čiji su birači mesecima ljuti zbog kontinuirane podrške Ukrajini, izgleda da su spremniji da dozvole da pomoć Ukrajini istekne kako bi ostvarili pobedu koju će slaviti njihova baza. A ako pritom još više razbiju koaliciju demokrata, tim bolje za izborne nade sledeće godine.


    Reforma imigracije možda nije jedina prepreka za dalju pomoć Ukrajini. U svom obraćanju nakon sastanka sa Zelenskim, Džonson je rekao da veća vojna podrška zavisi od “jasne strategije“ i adekvatnog nadzora Kongresa. “Nisu nam objasnili kako oni vide kraj rata”, rekao je on.

    To izaziva strahove da čak i ako Senat postigne dogovor, nema garancije da se on neće raspasti u blisko podeljenom Predstavničkom domu.

    Tokom zajedničke konferencije za novinare na kraju dugog dana sastanaka, i Zelenski i Bajden pokušali su da daju optimističnu sliku onoga što se čini kao uzaludan napor. Američki predsednik je rekao da se nada da će rešenje biti pronađeno, ali ne može ništa da obeća.

    Njegov ukrajinski kolega je naveo da je Amerikancima rekao šta želi da uradi i da je odgovor bio pozitivan. Ipak, možda je on jedini stekao takav utisak.

    “U nekoliko tačaka tokom posete, Zelenski je, dok se obraćao američkim senatorima na engleskom, morao da traži objašnjenje reči čije značenje nije razumeo”, kaže Liza Dežardin iz PBS-a. Jedna od tih reči bila je – tezga.

    To je termin koji bi ukrajinski predsednik mogao naučiti na teži način. U ovom vremenu podeljene američke vlade, zastoj je tipično političko stanje.

  • “Svi su umorni od kijevskog prosjaka”

    “Svi su umorni od kijevskog prosjaka”

    Posjeta ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog SAD pokazala se ispraznom, jer nije uspio da ubijedi Vašington da je Ukrajina važnija od bezbjednosti same Amerike, rekao je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

    “Ovo je bio prazan pokušaj da se pokaže da je Ukrajina važnija od bezbjednosti SAD. Svi su umorni od kijevskog prosjaka”, rekao je on.

    Prema riječima ruskog ambasadora, Kijevu neće biti od pomoći dalje antiruske sankcije i isporuke oružja, prenosi TASS.

    “Zelenskom više ništa ne može pomoći. Međutim, Amerikanci rizikuju da budu zaglavljeni sve dublje u močvaru ukrajinskog sukoba”, rekao je on, prenosi “Srna”.

    Antonov je istakao da nikakve sankcije ne mogu da promijene spoljnopolitičke prioritete Rusije.

  • “Oslobodili smo 50% teritorije…”

    “Oslobodili smo 50% teritorije…”

    Volodimir Zelenski kazao je u Vašingtonu da je napravljen značajan napredak kao i da je Ukrajina oslobodila 50 odsto teritorija koje je Rusija okupirala.

    Ukrajinski predsednik je to kazao na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Džozefom Bajdenom.

    “Već smo napravili značajan napredak. Pokazali smo da je naše partnerstvo jače od bilo kakvog ruskog neprijateljstva”, rekao je Zelenski i naveo da je Ukrajina oslobodila 50 odsto teritorija koje je Rusija okupirala.

    Ukrajinski predsednik je rekao u utorak da mu je drago što je dobio poziv da dođe u Vašington, kako bi preneo Bajdenu šta je njegova zemlja postigla u borbi protiv Rusije, prenosi CNN.

    On je istakao da ukrajinski vojnici brane slobodu skoro dve godine i zahvaljujući uspehu Ukrajine, drugi evropski narodi su bezbedni od ruske agresije.

    “Čvrsto stojimo, šta god Putin pokušao. On nije pobedio”, rekao je Zelenski.

  • “Zapanjujuće je. Moramo da dokažemo da Putin nije u pravu”

    “Zapanjujuće je. Moramo da dokažemo da Putin nije u pravu”

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin računa na to da SAD neće moći da pruže podršku Ukrajini.

    Dodao je da će Vašington pomagati Kijevu koliko god bude mogao.

    “Putin računa na to da Sjedinjene Države neće uspeti da odgovore na potrebe Ukrajine. Moramo, moramo, moramo da dokažemo da nije u pravu”, rekao je Bajden u utorak na zajedničkoj konferenciji za medije sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Beloj kući, prenosi Njujork tajms.

    On je naveo da će Rusija biti ohrabrena blokadom u Kongresu kada je reč o pomoći Kijevu, dodavši da će “istorija oštro suditi onima koji su okrenuli leđa slobodi”.

    “Zapanjujuće je da smo došli do te tačke…”, poručio je predsednik SAD republikancima koji se protive nastavku slanja pomoći Ukrajini.

    “Bez dodatnog finansiranja brzo ćemo doći do kraja naših sposobnosti da pomažemo Ukrajini da odgovori na hitne operativne zahteve koje ima”, rekao je Bajden.

    On je naveo da pobeda znači da je “Ukrajina suverena i nezavisna država”, poručivši da nema dileme da je NATO deo ukrajinske budućnosti.

  • Šta je Bajden rekao Zelenskom?

    Tokom susreta u Vašingtonu i razgovora o američkoj podršci Ukrajini, predsjednik SAD Džozef Bajden poručio je sa ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom da ne gubi nadu u borbi protiv Rusije.

    “Ostaćemo uz vas”, rekao je predsjednik Bajden ukrajinskom kolegi, navodi Rojters, prenosi Tanjug.

    Ranije danas Bajden je pozvao američki Kongres da odobri dodatnu pomoć za Ukrajinu i najavio 200 miliona dolara odvojene vojne pomoći Kijevu.

    Zelenski je rekao Bajdenu da njegova zemlja danas manje zavisna od strane pomoći, zahvalio američkom predsjedniku na isporukama PVO sistema i istakao da je Ukrajina dovoljno jaka da dobije rat protiv Rusije.

    Takođe je rekao da sa Bajdenom želi da razgovara o integraciji Ukrajine u Evropsku uniju.

  • Zelenski u Kongresu SAD apelovao da se nastavi slanje vojne pomoći

    Zelenski u Kongresu SAD apelovao da se nastavi slanje vojne pomoći

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski sastao se danas sa američkim kongresmenima na Kapitol hilu kako bi, u posljednjem trenutku, apelovao da se nastavi slanje vojne pomoći u borbi protiv Rusije, ali je naišao na skeptičan prijem kod pojedinih republikanaca.

    Kada je Zelenski u pratnji senatskih lidera, demokrate Čaka Šumera i republikanca Miča Mekonela stigao na Kapitol hil na sastanak iza zatvorenih vrata sa američkim senatorima, pozdravljen je tek blagim aplauzom, navodi Glas Amerike.

    “Predsjednik Zelenski nam je stavio na znanje da mu je potrebna pomoć i da ukoliko je dobije može i da pobijedi u ovom ratu”, rekao je Šumer novinarima poslije sastanka.

    Međutim, neki republikanci su skeptični da bi dodatna pomoć mogla da pomogne Ukrajini da porazi Rusiju s obzirom da ukrajinska ljetnja kontraofanziva nije donijela očekivane rezultate.

    “Znam da svi žele da Ukrajina pobijedi, ali ne vidim da će se to uskoro i dogoditi”, rekao je republikanski senator Ron Džonson, prenosi Tanjug.

    Drugog dana posjete Vašingtonu, poslije razgovora sa senatorima Zelenski treba da se privatno sastane i sa predsjedavajućim Predstavničkog doma, Majkom Džonsonom, a zatim će se u Bijeloj kući sastati i sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom i održati sa njim zajedničku konferenciju za novinare.

    Bijela kuća je 4. decembra izvijestila Kongres da od januara 2024. godine vlada više neće moći da finansira nove isporuke oružja Ukrajini.

    Od izbijanja sukoba u februaru 2022. godine Kongres je odobrio više od 110 milijardi dolara za Ukrajinu, međutim nisu izdvojena nova sredstva od kada su u januaru ove godine republikanci preuzeli Predstavnički dom od demokrata.

    Neki republikanci, posebno oni tijesno povezani sa bivšim predsjednikom Donaldom Trampom, protive se novoj pomoći Ukrajini i postavljaju pitanja o ciljevima rata i načinu na koji se troši američki novac.

    Zelenski je pozvao članove Kongresa da brzo riješe svoje sporove i obezbijede pomoć Ukrajini.

    “Ako nekoga inspirišu nerazjašnjena pitanja na Kapitol hilu, to su ruski predsjednik Vladimir Putin i njegova bolesna klika”, rekao je Zelenski u ponedjeljak obraćajući se vojnim zvaničnicima u Vašingtonu, prenosi Tanjug.

    Nedavno objelodanjeni američki obavještajni podaci pokazuju da Rusija “po svemu sudeći vjeruje da će vojni zastoj tokom zime iscrpiti zapadnu podršku Ukrajini” i dati Rusiji prednost, saopštila je portparolka Savjeta za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće Adrijen Votson.

  • Posljednja slamka spasa stiže u Kijev

    Posljednja slamka spasa stiže u Kijev

    Pentagon će poslati u Kijev general-potpukovnika Antonija Aguta da razradi novu vojnu strategiju, piše Njujork tajms.

    “Američki i ukrajinski vojni zvaničnici traže novu strategiju koju bi mogli da počnu sprovoditi sledeće godine kako bi oživeli šanse Kijeva“, navodi se u članku, čije delove je preneo ruski portal Sputnjik.

    Kako se očekuje, Aguto će stići iz Nemačke i ostaće u Ukrajini duže vreme kako bi savetovao komandu Oružanih snaga Ukrajine.

    List piše da američki zvaničnici smatraju da bez promene strategije 2024. godina “može postati slična 1916. – najsmrtonosnijoj godini Prvog svetskog rata“ kada je poginulo na hiljade mladih ljudi, a linija fronta se neznatno promenila. Dodaje se da je podsticaj za traženje novih rešenja bila neuspešna kontraofanziva Kijeva i problemi sa novim paketom pomoći Ukrajini.

    Dok se ukrajinska strana zalaže za ofanzivu u nadi da će privući pažnju svetske javnosti, Amerikanci insistiraju na drugačijoj strategiji i predlažu Ukrajini da se “koncentriše na to da zadrži postojeće teritorije, gomila oružje i ljudstvo“, piše list.

    Kako je precizirano, cilj te strategije je da Ukrajina “stvori dovoljno ubedljivu pretnju kako bi Rusija mogla da razmotri učešće u ozbiljnim pregovorima krajem sledeće godine ili u 2025. godini“.

    Autor članka podseća da je Vašington Kijevu u protekle dve godine poslao više od 111 milijardi dolara. Sada američki zvaničnici pokušavaju da pripreme Ukrajince za sledeću godinu, upozoravajući ih da bilo kakva pomoć koju američki Kongres odobri neće biti srazmerna onoj koju je Ukrajina dobijala poslednjih godina.

    Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalužni početkom novembra priznao je da je ukrajinska kontraofanziva zapala u ćorsokak. On je dodao da “najverovatnije neće biti dubokog prodora“. Istovremeno, prema “udžbenicima NATO-a“, Oružane snage Ukrajine već je trebalo da “ratuju“ na Krimu, istakao je on.