VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Lukašenko očekuje udruživanje zemalja bivšeg SSSR-a

    Lukašenko očekuje udruživanje zemalja bivšeg SSSR-a

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko vjeruje da bi Unija Bjelorusije i Rusije mogla privući druge zemlje.

    “Siguran sam da će se i druge republike bivšeg Sovjetskog Saveza pridružiti takvoj uniji”, rekao je u četvrtak na sastanku s guvernerom regije Voronjež Aleksandrom Gusevim, prenosi ruski TASS.

    Lukašenko je istaknuo da vidi veliki interes ruskih regija za razvoj suradnje s Bjelorusijom.

    Dodao je da pokušavaju “izgraditi jedinstvenu državu Unije temeljenu na novim principima, kako se nitko ne bi uvrijedio i kako bi se razvijale suverene i nezavisne države – Bjelorusija i Rusija”.

  • Rusija saziva sastanak Savjeta bezbednosti UN: Planira se nešto veliko

    Rusija saziva sastanak Savjeta bezbednosti UN: Planira se nešto veliko

    Rusija će 6. maja sazvati neformalni sastanak Savjeta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji na terenu u Ukrajini, najavio je Sergej Leonidčenko.

    “Ako želite da znate istinu o stvarnom stanju na terenu, dobrodošli ste na naš sastanak po Aria formuli 6. maja”, izjavio je Leonidičenko, prenosi Tas.

    On je najavio da će se na tom sastanku obratiti “nezavisni govornici sa prve linije fronta”, koji će, kako je naveo, “saopštiti činjenice, a ne lažne informacije”.

    Ruski diplomata je ovo izjavio na sastanku Savjeta bezbednosti Ujedinjenih nacija po „Aria formuli”, koji su sazvale Francuska i Meksiko, navodi Tas.

    Ovo je prvi put da će se ključni igrači koji traže odgovornost za ratne zločine tokom vojne operacije u Ukrajini okupiti na neformalnom sastanku Saveta bezbednosti UN kako bi podstakli istrage o zloupotrebama za koje mnoge zapadne zemlje okrivljuju Rusiju.

    Leonidčenko je rekao da Rusija prikuplja izjave svedoka i dokaze širom Ukrajine, uključujući i opkoljeni grad Marijupolj. On je rekao da Rusija planira da održi neformalni sastanak Saveta 6. maja kako bi predstavio ono što je tvrdio da će biti “činjenice, a ne lažne informacije”.

    Ostali članovi saveta – Meksiko, Gabon, Gana, Brazil, Indija, Kenija i Ujedinjeni Arapski Emirati – nisu pokušavali da okrive nijednu stranu. Oni su rekli da istraga treba da utvrdi činjenice.

    Kina, koja je bliska Rusiji, rekla je da treba utvrditi i potvrditi uzrok smrti civila.

    “Sve optužbe treba da budu zasnovane na činjenicama pre nego što bude formirana jasna celovita slika”, rekao je kineski diplomata.

  • Rusi na Krim poslali ratne delfine

    Rusi na Krim poslali ratne delfine

    Rusija je dovela obučene vojne delfine u svoju pomorsku bazu u Crnom moru, verovatno da bi zaštitila svoju flotu od podvodnog napada.

    Američki Pomorski institut (USNI) analizirao je satelitske snimke pomorske baze u luci Sevastopolj i zaključio da su dva skloništa za delfine premeštena u bazu u februaru kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.

    Rusija ima dugu istoriju obučavanja delfina u vojne svrhe i koristi ove vodene sisare za izvlačenje predmeta ili odvraćanje neprijateljskih ronilaca.

    Pomorska baza u Sevastopolju je ključna za rusku vojsku, jer se nalazi u južnom delu Krima koji je Moskva okupirala 2014. Prema analizi USNI, mnogi ruski brodovi koji su tamo usidreni, iako su van dometa raketa, potencijalno su ranjivi na napadi podmornica.

    Ukrajina je takođe trenirala delfine u akvarijumu u blizini Sevastopolja, u programu koji datira još iz sovjetske ere, ali je napušten 1990-ih.

    Tokom Hladnog rata, i Sjedinjene Države i Sovjetski Savez razvili su upotrebu delfina čije su eholokacijske sposobnosti omogućile da otkriju podvodne objekte kao što su mine.

    SAD su potrošile najmanje 28 miliona dolara na održavanje sopstvenih trupa delfina i morskih lavova, koje takođe mogu biti obučene da pomognu u sukobima.

    Ukrajinska mornarica ponovo je pokrenula program u Sevastopolju 2012. godine, ali su delfini pali u ruke Rusije nakon aneksije Krima 2014. godine. Ukrajina je bezuspešno tražila povratak životinja, a RIA Novosti prenosi da Moskva planira da proširi šemu.

    “Naši stručnjaci su razvili nove uređaje koji pretvaraju otkrivanje ciljeva delfina pomoću sonara u signal na monitoru operatera. Ukrajinska mornarica nije imala dovoljno sredstava za razvoj takvog programa i neki projekti su morali biti ugašeni”, rekao je jedan izvor ruskoj novinskoj agenciji.

    Dve godine kasnije, ruska mornarica je objavila planove da kupi još pet delfina i raspisala tender za ugovor vredan 1,75 miliona rubalja – oko 21.000 dolara – za isporuku delfina u bazu u Sevastopolju do kraja leta. Nije poznato da li su delfini za koje se veruje da se danas nalaze u Sevastopolju isti oni za koje je raspisan tender.

    Satelitski snimci iz 2018. godine otkrili su da je Rusija takođe koristila delfine u svojoj pomorskoj bazi u Tartusu u Siriji tokom sirijskog rata.

    Delfini nisu jedine morske životinje koje je obučavala ruska vojska. Veruje se da je kit beluga primećen kod obala Norveške 2019. takođe obučen od strane ruske mornarice. Ribari su izvestili da je kit beluga nosio čudne pojaseve, na kojima su možda bile kamere, i da je gnjavio njihove čamce vukući ih za užad.

  • Britanski ministar odbrane: Ukrajinski napadi na rusku teritoriju bi bili opravdani

    Britanski ministar odbrane: Ukrajinski napadi na rusku teritoriju bi bili opravdani

    U razgovoru ja jutarnji program BBC, ministar odbrane Velike Britanije Ben Wallace je objasnio da Ukrajina ima pravo da koristi oružje na način koji želi dok je u skladu sa pravilima ratovanja.

    “Ako Ukrajina odluči da cilja logističku infrastrukturu ruske armije, to bi bilo legalno prema međunarodnom pravu,” rekao je Wallace.

    Ipak, rekao je da je malo moguće da bi napadi na rusku infrastrukturu mogli biti izvedeni sa oružjem koje je stiglo iz Velike Britanije. Pojasnio je kako Velika Britanija nije isporučila u Ukrajinu dalekometno oružje koje bi se moglo koristiti za takve napade.

    Ranije je ruska strana optužila Veliku Britaniju da navodi Ukrajinu da napada rusku teritoriju. Ministar vanjskih poslova Rusije, Sergej Lavrov je optužio NATO da vodi “proxy” rat.

    Zapadne zemlje počele su da dostavljaju sve veće količine teškog naoružanja za Ukrajinu, uključujući tenkove sovjetske proizvodnje koji se nalaze u istočnoevropskim zemljama, oklopna vozila ali i dalekometnu artiljeriju koju koriste NATO članice.

    U proteklim danima došlo je do niza eksplozija u ruskim logističkim centrima u blizini granice sa Ukrajinom.

  • “Pitanje sankcija Rusiji sada na stolu pred Srbijom”

    “Pitanje sankcija Rusiji sada na stolu pred Srbijom”

    Najviša zvaničnica Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju, Karen Donfrid, izjavila je da SAD podržavaju Srbiju u daljem svrstavanju uz SAD i EU, kao i da Srbija sama mora da odluči kako će da se postavi kada je riječ o sankcijama Rusiji.

    Donfrid je, u intervjuu za Politiku, ocijenila kao veoma važno za priključivanje Srbije EU i to što je zemlja glasala da se suspenduje rusko članstvo u Savjetu za UN za ljudska prava.

    “Podržavamo Srbiju u daljem svrstavanju uz SAD i EU. Za SAD je važno da se podrži Ukrajina u ratu, ali i da se Rusiji stavi do znanja da mora da plati cijenu za ono što radi. To je naš stav, a Srbija mora sama da odluči kako će da se postavi kada je riječ o sankcijama”, poručila je ona, ističući da je pitanje sankcija “nesumnjivo na stolu” pred Srbijom.

    Kada je riječ o srpskoj ekonomiji, Donfrid je zaključila da su za najveći broj novih investicija i ekonomski rast u Srbiji zaslužne zemlje EU.

    Smatra da je spoljnopolitički interes Srbije pridruživanje EU, te dodaje da SAD podržavaju taj proces.

    “Ako pogledate američke programe u Srbiji, bez obzira na to da li je riječ o borbi protiv korupcije, slobodi medija ili vladavini prava, sve to pomaže Srbiji da uđe u EU. Na Srbiji je da odluči gdje joj leže spoljnopolitički interesi i da teži tom cilju”, kazala je ona.

    Na pitanje da li je zadovljna onim što je čula na sastanku s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Srbije Anom Brnabić, Donfrid je pozitivno ocijenila stav predsjednika zemlje i naglasila je da je Vučić veoma jasan u vezi s tim gdje vidi budućnost Srbije, a to je EU.

    Osvrnula se i na izjavu ambasadora Hila da SAD želi da suzbiju ruski i kineski interes u Srbiji i kazala da njena zemlja vjeruje da svaka država ima suvereno pravo da odlučuje o svojoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici, bilo da je to članstvo sa EU ili NATO.

    “Vidimo i strateško partnerstvo Rusije i Kine. To je nesumnjivo kontekst u kojem je ambasador Hil govorio o Srbiji, koja treba da odluči kakva će njena spoljna i sigurnosna uloga biti. Srbija mora da razmišlja o tome ko je podržava, a ko ne bi volio da uspije”, poručila je zvaničnica Stejt departmenta.

    Kada je u pitanju situacija na KiM, Donfrid je istakla da je veoma važno za Kosovo i Srbiju da sarađuju i riješe odnos.

    Prema njenim riječima, SAD podržavaju dijalog kojem posreduje EU i sveobuhvatan sporazum koji će rezultirati normalizovanjem odnosa s fokusom na međusobno priznanje.

    Ukazala je na to da je, prilikom boravka na Kosovu, uvidjela da postoji spremnost za taj dijalog, kao i da je o tome razgovarala sa predsjednikom i premijerkom Srbije i izrazila nadu da će se na tom planu napredovati.

    “To je upravo napredak ka sveobuhvatnom sporazumu koji će normalizovati odnose, s fokusom na međusobno priznanje”, navela je ona.

    Tvrdi da je i od predsjednika i premijerke Srbije čula da su spremni da se uključe u taj dijalog.

    Kada je riječ o ratu između Ukrajine i Rusije, kao i mogućnosti da dođe do trećeg svjetskog i nuklearnog rata, Donfrid je rekla da SAD smatraju da je ruski rat neisprovociran i nepravedan.

    “Ukrajina je nevina strana i posvećeni smo tome da se Ukrajina brani. Predsjednik SAD Bajden je eksplicitno rekao da je cilj da se zaustavi rat, a ne da se pokrene širi sukob i direktni rat s Rusijom”, rekla je ona.

    Ističe da Ukrajina ima pravo da se brani i da SAD ovoj zemlji daju bezbjednosne sisteme, kako bi se odbranila od “brutalne ruske agresije”.

    “Kada je započeo ovaj rat, Putin je mislio da će to biti rat ruske vojske protiv ukrajinske vojske, a suočio se sa 44 miliona Ukrajinaca koji brane svoju zemlju pod nezamislivim uslovima”, kazala je ona.

    Prokomentarisala je izjavu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da ne isključuje mogućnost trećeg svjetskog rata i nuklearnog rata i podsjetila da da su i SAD i Rusija rekle da je nuklearni rat nezamisliv.

    Smatra da, kao nuklearne sile, te dvije zemlje snose odgovornost za to da se postaraju da nuklearno oružje nikada ne bude upotrijebljeno.

    Izrazila je nadu da Rusija i dalje želi da se uzdržava od uptrebe tog oružja.

  • Zelenski se obratio tokom noći: Rusija koristi energente da ucjenjuje Evropu

    Zelenski se obratio tokom noći: Rusija koristi energente da ucjenjuje Evropu

    Rusija koristi energente da ucjenjuje Evropu, tvrdi ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    Zelenski je, obraćajući se tokom noći, rekao da je odluka Rusije da prekine isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj pokazuje da “niko u Evropi ne može da se nada održavanju normalne ekonomske saradnje sa Rusijom”, prenosi Bi-Bi-Si.

    “Rusija ne vidi samo gas, već bilo kakvu trgovinu kao oružje. Ona samo čeka trenutak kada je moguće koristiti jednu ili drugu trgovinsku oblast”, naveo je Zelenski.

    Ukrajinski predsjednik rekao je i da Rusija vidi ujedinjenu Evropu kao metu i ocijenio da što se prije svi u Evropi saglase da ne mogu da zavise od Rusije u oblasti trgovine, prije će biti uspostavljena stabilnost.

    On je pozdravio dogovor s EU o ukidanju carina i kvota na izvoz proizvoda iz Ukrajine, navodeći da Rusija želi da stvori haos na globalnim tržištima, posebno kada je hrana u pitanju.

    “Izvoz iz Ukrajine pomogao bi da se stabilizuje tržište i podržao ekonomiju zemlje tokom krize”, zaključio je Zelenski.

  • Britanija: Rusija ima operativne sposobnosti u Crnom moru

    Britanija: Rusija ima operativne sposobnosti u Crnom moru

    Ruska crnomorska flota i dalje ima sposobnosti da pogađa ukrajinske ciljeve na moru i kopnu, uprkos gubicima desantnog broda “Saratov” i krstarice “Moskva”, saopštilo je danas britansko Ministarstvo odbrane.

    Oko 20 brodova ruske mornarice, uključujući podmornice, nalazi se u operativnoj zoni Crnog mora, objavilo je ministarstvo na Twitteru, prenosi Rojters.

    “Bosforski moreuz i dalje je zatvoren za sve ratne brodove koji ne pripadaju Turskoj, a iz tog razloga Rusija nije u mogućnosti da zameni izgubljenu krstaricu ‘Moskva’ u Crnom moru”, navodi se u redovnom izvještaju britanskog ministarstva, za koji Rojters napominje da nije mogao nezavisno da ga provjeri.

  • Zaharova: Ne postoji procedura za isključene Rusije iz Savjeta bezbjednosti

    Zaharova: Ne postoji procedura za isključene Rusije iz Savjeta bezbjednosti

    Rusija ne može biti isključena iz Savjeta bezbjednosti UN, jer takva procedura ne postoji, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je odgovorio da ne postoji takav mehanizam, ali oni mogu da izmišljaju, pričaju, traže neke formule”, rekla je Zaharova.

    Odgovarajući na pitanje da li Rusija može biti isključena iz Savjeta bezbjednosti UN ona je u emisiji “Solovjov uživo” dodala da takav postupak jednostavno ne postoji, prenio je TASS.

  • Rusi ne vraćaju Herson

    Rusi ne vraćaju Herson

    Pitanje povratka Hersonske oblasti pod kontrolu Ukrajine je isključeno, kaže zamenik predsednika vojno-civilne administracije ovog regiona Kiril Stremousov.

    “Pitanje vraćanja Hersonske oblasti u nacističku Ukrajinu ne dolazi u obzir. To je nemoguće. Hersonska oblast će se ekonomski razvijati”, rekao je Stremousov za RIA Novosti.

    On je dodao da Kijev više neće moći da nameće svoju, kako je rekao, ružnu politiku, usmerenu na uništavanje ljudi i njihovog identiteta.

    Stremousov je rekao da je sada cilj da se obnovi ekonomija Hersonske oblasti.

    On je i za Sputnjik naveo da je povratak Hersonske oblasti pod kontrolu Ukrajine isključen i dodao da se nad stanovnicima Hersonske oblasti sprovodi “ukrajinska informaciona propaganda da se navodno sprema oslobađanje Hersona”, što je odbacio kao lažnu informaciju.

    “Ne planiraju se nikakvi referendumi. Ukrajinski propagandisti šire lažne informacije o stvaranju Hersonske Narodne Republike kako bi zastrašili lokalno stanovništvo. Hersonska oblast će se razvijati i pretvoriti u prosperitetnu zemlju u kojoj neće biti mesta za ideologiju ukrajinskog nacizma”, rekao je Stremousov.

  • Šta je alternativa za BiH u slučaju da Rusi zakoče vojnu misiju EU

    Šta je alternativa za BiH u slučaju da Rusi zakoče vojnu misiju EU

    U slučaju da Savjet bezbjednosti UN, zbog blokade Rusije, ne bude u mogućnosti da obnovi mandat EUFOR, koji ističe u novembru, moramo da imamo rezervnu opciju, izjavio je američki državni sekretar, Entoni Blinken.

    Blinken nije jedini zapadni političar koji je već počeo da „izražava zabrinutost“ zbog toga ko će se brinuti za primjenu vojnog dijela Dejtonskog mirovnog sporazuma u BiH.

    Do pred kraj prošle godine to pitanje niko nije postavljao jer se podrazumijevalo da vojna misija EU (Altea) ima podršku kompletne međunarodne zajednice, jednako kako je imala 2004. godine kada su preuzeli brigu od NATO snaga SFOR. Međutim, zaoštravanje odnosa na relacij Rusija – Zapad, koje se odrazilo i na BiH, krajem 2021. prvi put je postavilo pitanje hoće li EUFOR ostati u BiH.

    Bivši vojni predstavnik BiH pri NATO, Alija Kožljak, tada je izjavio da bi, u slučaju da EUFOR ode iz BiH, mandat očuvanja bezbjednosti preuzeo NATO.

    Možda baš zbog toga na kraju je u Njujorku produžen mandat EUFOR, ali je zato izostala rezolucija kojom se potvrđuje mandat Kristijana Šmita u ulozi visokog predstavnika u BiH. Međutim, međunarodni odnosi su se u međuvremenu drastično promijenili, te je logično pitanje šta nas čeka u novembru i koja je to rezervna opcija koju nagovještava Blinken. Da li se možda misli na najavljenu rezoluciju Generalne skupštine UN koja relativizuje pravo na veto stalnih članica SBUN?

    Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa na Regents univerzitetu u Londonu, naglašava da je puno mogućih spekulacija šta će se do isteka mandata EUFOR desiti u Ukrajini i Rusiji. Kako kaže, jedina sigurna stvar je da će se u BiH rusko potencijalno blokiranje produženja mandata EUFOR iskoristiti za još jedno umjetno kreiranje krize.

    Kriza bi bila umjetna jer zamjena za EUFOR bi bio NATO, koji je već prisutan u BiH. Kada je počela misija EUFOR, u principu su stare trupe ostale uz dodatak nekih članica koje nisu u NATO, čak ni u EU. Dakle, polemika je oko slova u nazivu misije. Od 1995. godine NATO je pod raznim imenima prisutan u BiH i nadgleda stabilnost – kaže Anđelić za Srpskainfo.

    Kada je SFOR kreiran, prisjeća se Anđelić, Rusi su insistirali da jedna trećina trupa bude njihova u ukupnom broju od oko 60.000.

    Nikada broj ruskih vojnika nije dostigao niti hiljadu, skupa s Ukrajincima, što je ironija iz današnje perspektive. SFOR je zato na vrhuncu prisutnosti imao tek nešto preko 40.000 vojnika u BiH. Kada je tadašnja Makedonija priznala Tajvan 1999. godine, Kina je u Savjetu bezbjednosti počela blokadu aktivnosti UN na Balkanu. NATO je, bez obzira na to, intervenisao protiv tadašnje Srbije i Crne Gore. Dakle, NATO je pokazao da je glavna snaga na Balkanu, da kada odluči tako, ne treba im niti Savjet bezbjednosti i svaka diskusija o tome unutar BiH ništa neće promijeniti, osim izazvati nepotrebnu krizu. Filozofska su pitanja o tome šta bi bilo u idealnom svijetu, a šta je realan odnos snaga. Ukratko, mnogo buke bi moglo biti ni oko čega – zaključuje Anđelić.

    Zamjenik ministra odbrane BiH, Mirko Okolić, kaže da je rano bilo šta govoriti o tome hoće li biti produžena misija EUFOR ili ne. Smatra da se, umjesto toga, treba baviti suštinskim stvarima, a to je kako da stvorimo uslove u BiH da nam više nisu potrebne bilo kakve strane misije.

    – Mislim da je to priča iz sfere visoke politike i da je rano o tome pričati. Do isteka misije ima dosta vremena; o tome će raspravljati tamo gdje se sada već raspravlja i vjerujem da će to biti završeno na zadovoljstvo svih građana BiH. I svih naših prijatelja u svijetu. Što se tiče Republike Srpske, ona putem svojih predstavnika apeluje na sve u BiH da se ne govori o bilo kakvim nemirima ni o ratnim opcijama, nego da mi sami poredamo stvari onako kako bi bilo najbolje za sve u BiH. Ukoliko do toga ne dođe, nama je najmanje bitno ko će nam biti „tutor“, jer smo ga mi prizvali nedjelovanjem u smislu da BiH funkcioniše onako kako bi trebalo – kaže Okolić za Srpskainfo.

    Vladimir Lukić, član delegacije RS u Dejtonu, tvrdi da se u ovom slučaju treba vratiti onome što piše u Dejtonu.

    – Jedina zelena grana za koju se možemo uhvatiti jeste Dejtonski sporazum. Sve ono šta je neko rekao, šta je obećao neko, to je… da ne pričam šta – kaže Lukić.

    A u Dejtonu, odnosno u Sporazumu o vojnim aspektima mirovnog rješenja, pominje se samo NATO i njihova tadašnja misija IFOR.

    – Podrazumijeva se i daje saglasnost da NATO može uspostaviti takve snage koje će djelovati pod vlašću te podložno vođstvu i političkom upravljanju Sjevernoatlanskog savjeta (NAC) kroz zapovjedničko uređenje NATO. Podrazumijeva se i daje saglasnost da druge države mogu pomoći u provedbi vojnoga aspekta ovog Aneksa, ali u sporazumu s NATO – piše u Dejtonu.

    Dakle, svaki drugi vojni angažman u BiH, hipotetički Rusije, morao bi da bude dogovoren sa NATO, što je nakon rata u Ukrajini postalo nezamislivo.