VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Orban: U Briselu u toku pripreme za ulazak Evrope u rat

    Orban: U Briselu u toku pripreme za ulazak Evrope u rat

    Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je danas da su u Briselu u toku pripreme za ulazak Evrope u rat i dodao da je neophodno ojačati odbrambene kapacitete Mađarske.

    Orban je za radio Košut rekao da “postoje neke alarmantne sličnosti između sadašnjeg vremena i vremena kada su se vršile pripreme za prvi i drugi svetski rat”, prenosi agencija MTI.

    “Ono što se danas dešava u Briselu i Vašingtonu, ili trenutno više u Briselu nego u Vašingtonu, stvara atmosferu za eventualni vojni sukob, koju bismo mogli opisati kao pripremu za ulazak Evrope u rat”, rekao je mađarski premijer.

    Orban je naveo i da zbog toga postoji potreba za jačanjem vojske jer bi to samo po sebi moglo da odvrati od rata.

    “Slabost je najčešći razlog za ratove, pa je potrebno imati vojsku i vojnike, vršiti pripreme i jačati sposobnosti samoodbrane”, rekao je mađarski premijer.

  • Putin trlja ruke

    Putin trlja ruke

    Predsednik Rusije Vladimir Putin, otvarajući sastanak sa rukovodstvom preduzeća odbrambene industrije, istakao je da su ruska odbrambena preduzeća povećala proizvodnju municije za 14 puta, dronova za četiri i oklopnog naoružanja za 3,5 puta.

    “Naši obim se povećao u poslednje vreme, u poslednjih godinu i po do dve godine, tokom specijalne vojne operacije, od 2021. do prošle godine, ovi brojevi se stalno menjaju, rastu“, ukazao je ruski predsednik, preneo je TASS.

    On je istakao da je povećanje raketnog i artiljerijskog naoružanja bilo više od 22 puta, sredstava za elektronsko ratovanje i izviđanje 15, municije i naoružanja 14, vozila sedam, lična oklopna zaštita šest, bespilotne letelice četiri i za oklopno naoružanje skoro 3,5 puta.

    “Ovo je dobar tempo, veliki obim. Želeo bih da zahvalim vama i vašim timovima što ste se nosili sa takvim zadacima – zadacima velikih razmera”, zaključio je Putin.

  • Granatiranje Krima je “dimna zavjesa”

    Granatiranje Krima je “dimna zavjesa”

    Osnovna svrha udara na Krim je stvaranje bezbednih uslova za dolazak borbenih aviona F-16, koji se očekuju početkom leta, tvrde francuski eksperti.

    Francuski list Mond je intervjuisao stručnjake o tome zašto Ukrajina nastavlja da često napada mete na aneksiranom Krimu, s obzirom na to da su izgledi za njeno oslobođenje sada daleko.

    Po njihovom mišljenju, ova kampanja ima mnogo ciljeva: da primora rusku flotu da se drži dalje od zapadnog dela Crnog mora i da ne ugrozi brodarstvo u Odesi i susednim lukama, kao i da poremeti logistiku ruske vojske u kontinentalnoj Ukrajini.

    Međutim, glavni cilj je da se stvore bezbedni uslovi za isporuku borbenih aviona F-16, što se očekuje početkom leta.

    “Rusi koriste svoje mogućnosti nadzora na Krimu kako bi otkrili šta se dešava u zapadnoj Ukrajini. Ključno je razbiti ove alate kako Rusi ne bi videli dolazak F-16 u realnom vremenu, što bi im omogućilo da reaguju”, Mond citira reči međunarodnog stručnjaka za rizik Stefana Odrana.
    Istovremeno, granatiranje ciljeva na Krimu ne pogoršava nestašicu municije koju ukrajinska vojska doživljava na frontu, jer bespilotne letelice dugog dometa i krstareće rakete SCALP/Storm Shadov nisu namenjene za upotrebu na frontu, rekao je stručnjak.

    Kako je danas postalo poznato, ukrajinska vojska je pogodila centar veze ruske vojske na Krimu. Udar, koji su izveli rakete ATACMS, pogodio je vojni objekat granične službe FSB u blizini Alušte.

  • Stoltenberg: Povucite zabranu

    Stoltenberg: Povucite zabranu

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je saveznike da povuku zabranu Ukrajini da koristi oružje Alijanse u napadima na vojne ciljeve na teritoriji Ruske Federacije.

    ”Sada kada se vode mnoge borbe u Harkovu, blizu granice, uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu”, rekao je on u intervjuu za Ekonomist.

    List navodi da je Stoltenbergova jasna, iako neimenovana, meta bila politika koju vodi predsednik SAD Džozef Bajden, a kojom on određuje ciljeve koje Ukrajina može da napadne američkim naoružanjem.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nekoliko puta je uputio molbe zapadnim saveznicima za dozvolu da koristi donirano oružje na ciljevima unutar Rusije, a naročito nakon napredovanja ruskih trupa u Harkovskoj oblasti.

    Rusija je 10. maja započela ofanzivu u ovom regionu, a Stoltenberg nije učekivao da udar dovede do proboja fronta.
    ”Oni će nastaviti da guraju i nastavljaju da dobijaju neku marginalnu poziciju, i spremni su da plate veoma visoku cenu za ove marginalne dobitke”, zaključio je Stoltenberg .

    Upozorio je da se Ukrajina ipak bori i uputio kritiku na račun evropskih saveznika.

    ”Evropski saveznici su obećali milion artiljerijskih granata. Nismo videli ništa slično tome”, naglasio je Stoltenberg.

    Istakao je da je ovaj potez povećao rizik od eskalacije tenzija, ali je dodao da postoji razlika između slanja oružja i obučavanja i vojnog angažovanja.

    ”Pružamo obuku, pružamo oružje, municiju Ukrajini, ali nećemo biti direktno uključeni sa teritorije NATO u borbene operacije iznad ili u Ukrajini. Dakle, to je druga stvar”, ocenio je Stoltenberg.

  • Zaharova: Za posljedice antisrpske rezolucije o Srebrenici biće odgovoran Zapad

    Zaharova: Za posljedice antisrpske rezolucije o Srebrenici biće odgovoran Zapad

    Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je rezolucija o Srebrenici “ispolitizovana i antisrpske prirode” i da će za njene štetne posljedice biti odgovorne zapadne države.

    Zaharova je ocijenila da je namjera rezolucije bila da se odgovornost “svali na srpski narod, kažnjavajući ga zbog slobodoumlja, nezavisnosti i nespremnosti da se pokori naredbama NATO”.

    Ona je dodala da će efekat rezolucije biti suprotan od deklarisanog, prema kojem je cilj pomirenje tri državotvorna naroda u BiH.

    “Dokument koji je usvojila Generalna skupština samo će pogoršati postojeće razlike i povećati potencijal za sukob na Balkanu. Dejtonski mirovni sporazum, koji je u osnovi državnosti BiH, je pod prijetnjom“, dodala je Zaharova.

    Ona napominje da je, suprotno tom sporazumu, rezolucija donesena pred UN bez konsenzusne odluke Predsjedništva BiH.

    “U tome su ih aktivno podržali predstavnici zemalja NATO koji snose glavnu odgovornost za tragične događaje u Jugoslaviji, uključujući Srebrenicu“, ukazala je Zaharova u tekstu objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

    Ona je dodala da su “neprincipijelni pokretači antisrpskog poduhvata” bili Ruanda i Njemačka koja je tokom Drugog svjetskog rata izvršila najveći genocid u istoriji čovječanstva“.

    “Rusija je zajedno sa istomišljenicima pokušala da urazumi autore antisrpske ideje. Zapadnjaci nisu htjeli da slušaju ni nas, ni Srbe. Štetne posljedice ostaju njima na savjesti“, upozorila je Zaharova.

  • Vojska se povlači i uništava sve

    Vojska se povlači i uništava sve

    Oružane snage Ukrajine prilikom povlačenja uništavaju mostove u Harkovskoj oblasti – tako su uništeni mostovi preko reke Volčja u Volčansku, saopštio je šef ruske administracije Vitalij Gančev.

    “Ne samo da za sobom uništavaju mostove – oni granatiraju sela, ulice i kuće gde misle da više nema pripadnika ukrajinskih oružanih formacija”, rekao je Gančev.

  • Moskva: Ako Francuska pošalje trupe u Ukrajinu, odgovor neće biti samo politički

    Moskva: Ako Francuska pošalje trupe u Ukrajinu, odgovor neće biti samo politički

    Ako francuske trupe budu poslate u Ukrajinu, Rusija će preduzeti uzvratne mjere koje neće biti samo na političkom planu, izjavio je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Artem Studenikov.

    “Vi pitate o našoj mogućoj diplomatskoj reakciji, ali je očigledno da će, ukoliko se takav scenario realizuje, mjere odgovora ležati daleko izvan političkog plana. Francuska strana je više puta direktno upozorena na to”, rekao je Studenikov, koji obavlja funkciju direktora prvog evropskog odjeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova za RIA Novosti.

    Ruski diplomata je napomenuo da iako “sve ratobornija retorika” francuskog predsjednika Emanuela Makrona ne nailazi na široku podršku saveznika u EU i NATO-u i da je većina Francuza odbija, Moskva ne može, a da ne shvati takve izjave ozbiljno, prenosi Tanjug.

    Kako je istakao Studenikov, učešće Francuske u neprijateljstvima u Ukrajini zvanično bi je učinilo stranom u sukobu, što bi u velikoj mjeri povećalo rizik od sukoba dvije nuklearne sile na bojnom polju, a istovremeno, francuska vojska bi „postala legitimna meta” ruske vojske, navodi ruska agencija.

    On je izrazio nadu da će u vladajućim krugovima Francuske prevladati “ako ne zdrav razum, onda bar instinkt samoodržanja”.

    “Na ovaj ili onaj način, spremni smo za svaki razvoj događaja”, zaključio je Studenikov.

    Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je početkom maja da ne isključuje mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako Rusija probije liniju fronta, i da takav zahtjev dolazi iz Kijeva.

    Prema njegovim riječima, “mnoge zemlje EU” su se složile sa ovakvim pristupom Francuske, navodi agencija RIA Novosti.

  • Njemačka: Pomagajte

    Njemačka: Pomagajte

    Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je danas, tokom nenajavljene posete Kijevu, da je potrebna veća međunarodna podrška protivvazdušnoj odbrani te zemlje usled ruske ofanzive.

    “Sada moramo da udružimo sve naše snage kako bi Ukrajina mogla da preživi i kako se Putinove trupe ne bi uskoro našle na našim granicama”, apelovala je Berbok na međunarodne partnerske zemlje.

    Globalna inicijativa za više protivvazdušne odbrane koju je pokrenula zajedno sa ministrom odbrane Borisom Pistorijusom prikupila je skoro milijardu evra kako bi pružila dodatnu podršku ukrajinskim snagama protivvazdušne odbrane.

    “I mi intenzivno radimo na tome da ovo postane još više”, rekla je ona, prenosi nemački Tagesšau.

    Berbok je navela i da je buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji ”neophodna geopolitička posledica ruskog ilegalnog agresorskog rata, koji krši međunarodno pravo”.
    Ministarka je planirala da danas poseti Harkov, ali je putovanje otkazano iz bezbednosnih razloga, piše AP pozivajući se na agenciju dpa.

    “Situacija u Ukrajini je ponovo dramatično eskalirala sa masivnim ruskim vazdušnim udarima na civilnu infrastrukturu i brutalnom ruskom ofanzivom u oblasti Harkova”, objasnila je Berbok po dolasku u Kijev.

    Ukrajina je postigla ”impresivan napredak” i ne sme da posustane u reformama pravosudnog sistema, u borbi protiv korupcije i slobodi medija, rekla je ona.

    Šefica nemačke diplomatije je istakla da narod Ukrajine može da se osloni na dugoročnu podršku Nemačke i drugih saveznika.

    AP navodi da su isporuke obećanog oružja i municije iz zemalja NATO-a poput Nemačke bile su spore i negativno uticale na poziciju ukrajinskih trupa na frontu.

    Nemačka je nedavno obećala treću Patriot bateriju američke proizvodnje za Ukrajinu, ali kijevski zvaničnici kažu da se i dalje suočavaju sa alarmantnim nedostatkom PVO.

    Berlin odbija apele ukrajinskih zvaničnika da obezbedi rakete Taurus, koje su opremljene stelt tehnologijom i imaju domet do 500 kilometara.

    Ove rakete nemačke i švedske proizvodnje mogle bi da dostignu ciljeve duboko u ruskoj teritoriji sa ukrajinskog tla.

    Berlin je, međutim, odbacio tu mogućnost, saopštivši da bi slanje tih projektila predstavljalo rizik da se direktno uključi u rat.

    Nemačka će sledećeg meseca biti domaćin konferencije o rekonstrukciji Ukrajine, a predviđa se da će obnova zemlje koštati stotine milijardi dolara.

  • EU odobrila: Ruska imovina ide za pomoć Ukrajini

    EU odobrila: Ruska imovina ide za pomoć Ukrajini

    Zemlje EU odobrile su danas plan da se prihodi od zamrznute imovine Ruske Federacije koriste za pomoć Ukrajini, izjavio je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

    “U EU smo odobrili plan da se prihodi od zamrznute imovine Centralne banke Ruske Federacije iskoriste za pomoć Ukrajini”, objavio je on na društvenoj mreži Iks, prenosi Interfaks.

    Lipavski je rekao da će se iz ove šeme ove godine generisati oko tri milijarde evra, od kojih je planirano da se 90 odsto iskoristi za podršku ukrajinskoj vojsci.

    Savet EU objavio je danas saopštenje u kojem je potvrdio usvajanje nekoliko pravnih akata koji otvaraju mogućnost korišćenja sredstava od zamrznute imovine Ruske Federacije.

    Nakon početka ruske specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra.
    Oko 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijskog sistema Juroklir (Euroclear), jednog od najvećih svetskih sistema za devizno poravnanje i kliring, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

    Ciljevi finansiranja će se preispitivati svake godine, a prva takva procedura će se obaviti pre 1. januara 2025. godine, prenosi ruska agencija.

  • Oslobođen Volčansk

    Oslobođen Volčansk

    Ruske snage uspešno su napredovale u regionu sela Lipci u Harkovskoj oblasti, i konačno kontrolišu glavne tačke i deo puteva koje koriste Oružane snage Ukrajine, saopštio je šef administracije te oblasti Vitalij Gančev.”Oružane snage Rusije postepeno nivelišu liniju fronta u Harkovskoj oblasti. Najkritičnija tačka u Harkovskoj oblasti je grad Volčansk, dok je severni deo grada potpuno oslobođen, odnosno, ruske snage kontrolišu 40 odsto grada”, kazao je Gančev.

    Prema njegovim rečima, Oružane snage Ukrajine prebacile su kod Volčanska deo snaga sa kupjanskog pravca i iz regiona Kramatorska i imaju zadatak da onemoguće ofanzivu ruske vojske.

    “Oni vrlo dobro znaju da je Volčansk strateško mesto i da moraju da ga zadrže. Mislim da je zadatak vojnog rukovodstva Ukrajine upravo taj – da ga drže po svaku cenu”, istakao je on.
    Ministarstvo odbrane Rusije juče je saopštilo da je ruska vojska oslobodila Belogorovku u Luganskoj Narodnoj Republici.

    “Uspeh su ostvarile jedinice vojne grupacije ‘Jug’, koje su zatim zauzele pogodnije pozicije na frontu”, navodi se u saopštenju.