Zapad pokušava da destabilizuje situaciju u Srbiji, saopštila je portalu “Izvestija” predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući nerede u Beogradu protekle noći.
Očigledni su, kaže, pokušaji kolektivnog Zapada da tehnikama “majdana” destabilizuje situaciju u zemlji.
Prema njenim riječima, striktno poštovanje Ustava zemlje, poštovanje izbora srpskog naroda, koji je glasao za nacionalne interese svoje zemlje, jedina je moguća reakcija u ovoj situaciji.
“Rusija će pobijediti u ratu u Ukrajini ako Evropska unija ne mobiliše sve svoje mogućnostI”, rekao je šef evropske diplomatije, Žozep Borel.
“Ako brzo ne promijenimo kurs, ako ne mobilišemo sve svoje sposobnosti, to će omogućiti Putinu da pobijedi u ratu u Ukrajini”, rekao je on u intervjuu britanskom listu “The Guardian”.
Borel je Rusiju nazvao velikom silom koja navodno ugrožava evropsku demokratiju.
“Važno je šta možemo da uradimo da spriječimo Rusiju da pobijedi u ratu. Šta smo spremni da uradimo? Da li smo zaista spremni da uradimo sve što je potrebno? To je pitanje koje moramo sebi da postavimo”, rekao je šef diplomatije EU.
Borel je u više navrata govorio o nastavku vojne podrške Kijevu sa Zapada. Konkretno, u junu je izrazio bojazan da će se bez strane pomoći, sukob u Ukrajini vrlo brzo okončati.
Prije nekoliko dana se požalio da sve zemlje EU ne vide Rusiju kao “stratešku prijetnju”, ma koliko se on trudio da ih ubijedi u to.
Kremlj je više puta isticao da nikada nije odbio dijalog sa Kijevom. Ali, kako je primjetio predsjednički sekretar za štampu, Dmitrij Peskov, za to sada nema preduslova, pošto je kretanje ka miru apsolutno isključeno i od Kijeva i od kolektivnog Zapada.
Ipak, prema njegovim riječima, situacija može da ide u mirnom pravcu, ali samo ako se uzme u obzir de fakto situacija i nove realnosti, a svi zahtjevi Moskve su poznati, prenosi “b92”.
Džozef Bajden neće dozvoliti kijevskom režimu da okonča sukob u Ukrajini, jer će kapitulacija Volodimira Zelenskog narušiti poziciju američkog lidera.
To je kazao bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na završnoj godišnjoj konferenciji za novinare izjavio da strahuje da će, ako Donald Tramp bude izabran za predsednika SAD, američka politika postati “ekonomičnija” i da će se više fokusirati na domaće probleme.
“U Ukrajini neće biti primirja dok je Bajden predsednik. On neće dozvoliti Zelenskom da prekine rat, jer će kapitulacija režima Zelenskog negativno uticati na Bajdenovu poziciju. Stoga će nastaviti da finansira svoje kijevske marionete, nadajući se barem nekom uspehu Oružanih snaga Ukrajine”, naveo je Azarov na Fejsbuku.
Prethodno je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin izjavio da su SAD izgubile ekonomsko liderstvo.
Prema njegovim rečima, pokušaji da se vrati liderstvo pokretanjem oružanih sukoba, trgovinskim i sankcionim ratovima, organizovanjem terorističkih napada i uništavanjem evropske ekonomije nisu doneli željene rezultate.
Izbori za predsednika SAD zakazani su za 5. novembar 2024. godine, a očekuje se da će glavni kandidati ponovo biti Tramp i Bajden.
Predsednik Rusije Vladimir Putin spreman je na pregovore o Ukrajini samo za postizanje ciljeva specijalne vojne operacije.
To je izjavio za “Njujork tajms” portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.
Komentarišući informaciju tog lista, da je Putin navodno nagovestio svoju spremnost da pregovara o prekidu vatre u Ukrajini na trenutnoj liniji kontakta, Peskov je rekao da su te teze “netačne u svom konceptu”, preneo je TASS.”Putin je zaista spreman za pregovore, rekao je tako”, kazao je Peskov i istakao da je Rusija i dalje spremna za pregovore, ali samo da postigne svoje ciljeve. Putin je 14. decembra na konferenciji za novinare rekao da će u Ukrajini biti mira kada Rusija ostvari ciljeve Severnog vojnog okruga, koji ostaju nepromenjeni. Predsednik Rusije ne planira da čestita Novu godinu liderima neprijateljskih zemalja, ali će čestitati liderima država prijateljskih Rusiji, rekao je novinarima Peskov, prenela je agencija RIA Novosti.
“Neće biti neprijateljskih (čestitaka), biće prijateljskih”, rekao je Peskov novinarima. Istovremeno, Putinov portparol je kazao da je predsednik Rusije zapravo već održao završni sastanak sa Kabinetom ministara ove nedelje i da se ne planira održavanje drugog sastanka pre kraja godine.
“Sa vladom – ne. U stvari, već je održan kada su postojali nacionalni projekti. U stvari, već je održan”, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li će Putin održati tradicionalni sastanak sa vladom sledeće nedelje.
Moskva ne prihvata nezakonitu zaplenu ruske imovine i smatra je izuzetno štetnom za globalni finansijski sistem, rekao je portparol Dmitrij Peskov, prenosi Tas.
“Nezakonito oduzimanje naše brojne imovine redovna je tema razgovora i u Evropi i u Americi. Ova tema je neprihvatljiva i potencijalno izuzetno štetna za globalni finansijski sistem, jer ako se takve ideje sprovedu, to će biti veliki udarac za praktično ceo međunarodni finansijski sistem”, rekao je Peskov.
On je dodao da Rusija “nikada neće zaboraviti” one koji nastoje da pokrenu, ali i oni koji sprovedu proces zaplene ruske imovine.
“Rusija će iskoristiti svoje pravo na pravni postupak, međunarodni, nacionalni i drugi”, dodao je Peskov.
Portparol Kremlja je istakao da su Evropa i Sjedinjene Američke Države svesne da će nezakonita zaplena ruske imovine “imati pravne posledice po one koji su je pokrenuli i sproveli”.
“Ako nam neko nešto oduzme, videćemo šta možemo da oduzmemo kao odgovor”, rekao je Peskov.
Ranije je koordinator američkog Nacionalnog bezbednosnog saveta za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio da SAD sa saveznicima razgovaraju o potencijalnoj ulozi Rusije u obnovi Ukrajine.
Pozivajući se na neimenovane izvore, “Njujork Tajms” je u četvrtak preneo, da je Bela kuća “signalizirala” da je saglasna sa korišćenjem ruske imovine imajući u vidu da je sve više kongresmena koji se zalažu za zakon kojim bi to bilo dozvoljeno.
Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, Kanadu i Japan da iznesu svoje planove na tu temu do 24. februara, kada će biti dvogodišnjica od početka ruske invazije na Ukrajinu. Nakon početka ruske invazije, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi – oko 300 milijardi evra.
Ukrajinski gubici u ratu su veliki, a mnogi borci su iscrpljeni, pa je vojsci je potrebno više vojnika, piše Dojče vele.
O novoj mobilizaciji od čak 500.000 ljudi govorio je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je rekao da je to osetljiva tema.
Sada, u potrazi za onima koji bi mogli da budu poslati na front, novi ministar odbrane Rustem Umerov razmatra mogućnost regrutovanja ukrajinskih muškaraca koji žive u inostranstvu, odnosno koji su napustili zemlju od početka ruske invazije.
Od Ukrajinaca koji imaju između 25 i 60 godina u Nemačkoj i drugim zemljama trebalo bi da se zahteva da se jave u regrutne centre oružanih snaga, rekao je Umerow u intervjuu za Bild, Velt TV i Politiko.
Ministar je, doduše, govorio o “pozivu“, ali jasno je stavio do znanja da će biti sankcija ako se neko ne odazove. Nije rekao šta to tačno znači. “Još uvek razgovaramo o tome šta će se dogoditi ako ne dođu dobrovoljno“, rekao je ministar.
Ukrajinska vojska želi da mobiliše još 450.000 do 500.000 vojnika kako bi se suprotstavila ruskoj invaziji.
Međutim, finansijski i politički okviri još nisu razjašnjeni. Predsednik Volodimir Zelenskij ocenio je da je mobilizacija „veoma osetljivo pitanje“.
Umerov je, pak, sa svoje strane naglasio da je pravednost važna. Regrutima bi ubuduće trebalo da bude unapred jasno kako će biti obučeni i opremljeni, gde i kada će služiti, kao kada će moći da se vrate kućama – ako prežive.
Ipak, hiljade ukrajinskih muškaraca pokušavaju da izbegnu služenje vojnog roka tako što beže u inostranstvo.
Kontrole na granicama su stroge, službenici pretražuju automobile i vozove. Ponekad traže ljude i ispod vagona.
Dosta je slučajeva osoba koje su uhvaćene prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice, a poznati su i mnogi slučajevi u kojima vojni obveznici u centrima za regrutaciju podmićuju službenike kako bi izbegli vojnu službu.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je u intervjuu za nemačku publikaciju Bild najavio nameru Ukrajine da zauzme Krim 2024. godine.
Umerov je uveren da je to strateški cilj Ukrajine. Takođe je napomenuo da Ukrajina razvija vojne strategije koje bi trebalo da dovedu do povlačenja Rusije sa Krima.
Reči Umerova izazvale su oštru reakciju ruskih zvaničnika. Šef odbora krimskog parlamenta Jurij Gempel nazvao je izjave Umerova “manifestacijom šizofrenije“ i pokušajem da se prevare zapadni sponzori.
Gempel smatra da Ukrajina neće moći dugo da obmanjuje Zapad i otišao je u drugu krajnost, te nagovestio da bi 2024. godine Ukrajina kao država mogla sasvim prestati da postoji.
Deputat Državne dume sa Krima Leonid Babašov takođe je kritikovao izjavu Umerova, nazvavši je profanacijom i lažom. Babašov tvrdi da ukrajinska vojska trpi ogromne gubitke i da je njihova odbrana na mnogim mestima probijena.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da bi svaki napad na Krim značio eskalaciju sukoba i da bi naišao na “neizbežnu odmazdu“, uključujući upotrebu bilo koje vrste oružja.
Na Krimu, planove Kijeva da napadne poluostrvo, čak i pojedini mediji na zapadu nazivaju avanturom, koja bi mogla dovesti do tragedije za Ukrajinu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da Ukrajina primetila da se rusko vojno planiranje i aktivnosti usporavaju, preneo je Rojters.
Zelenski je u noćnom video obraćanju rekao da je je ovo navedeno u izveštaju ukrajinske Vojne obaveštajne službe (GUR).
“Planovi neprijatelja, rad ruske vojne industrije – postoje naznake da dolazi do usporavanja. Nastavićemo da podržavamo njihovo usporavanje”, rekao je Zelenski.
Rojters dodaje da Zelenski nije pojasnio na šta je mislio, odnosno, da nije bilo jasno da li je mislio na rusku vojnu industriju ili rusku taktiku i ciljeve u širem smislu. U večernjem izveštaju, ukrajinski generalštab nije naveo da je došlo do prekida ruskih napada i kretanja duž fronta od 1.000 kilometara.
Navodi se da je najmanje 30 ruskih napada odbijeno kod Advejevke i još 11 kod obližnje Marinke, trenutno dve najjače tačke borbe na liniji fronta na istoku Ukrajini, uz još sedam kod Bahmuta.
Komandant ukrajinskih snaga u Tavriji Aleksandar Tarnavski rekao je u sredu da se intenziviralo rusko granatiranje.
Samo nekoliko dana uoči Božića, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na borbenost svojih sunarodnika da ne posustaju u odbrani zemlje.
“Potrebna je maksimalna pažnja za odbranu, maksimalni napor za zemlju, maksimalna energija za Ukrajinu da postigne svoje ciljeve”, rekao je Zelenski u svom večernjem video obraćanju u četvrtak u Kijevu.
Vreme za odmor će doći kasnije, rekao je.
Ukrajina zvanično prvi put slavi Božić ove godine 25. decembra po zapadnoj tradiciji, a ne 7. januara u skladu sa pravoslavnim običajima.
“Sada, pred Božić, svi u našoj zemlji moraju da se sete da je ovo vreme za koncentraciju, vreme za rad“, rekao je Zelenski.
Sudbina zemlje odlučivaće se u regionima Harkova, Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, koje je izvršila invazija Rusije.
Dvadeset porodica ukrajinskih heroja dobilo je u četvrtak stanove od države. Svaki vojnik, mornar i oficir koji su dobili zvanje heroja dobiće isto priznanje od države, rekao je Zelenski.
Zapadne zemlje plaćaju cenu jer nisu poslušale zahteve ruskog predsednika u vezi sa Ukrajinom i NATO-om, piše bivši američki vojni obaveštajac Skot Riter.
Da je Zapad poslušao Putina, imao bi dobre šanse da izbegne sramotu na frontu, ekonomske posledice i geopolitičku izolaciju koja ih je zadesila nakon što je Ukrajina odbila da zaključi mirovne sporazume, tvrdi Riter u autorskom tekstu za “Konzorcijum njuz”.
Prema njegovim rečima, Zapad nije ni pokušao da razume zahteve Rusije, već je ciljano započeo da ocrnjuje tu zemlju i njenog predsednika.
I nisu zapadne zemlje krive samo zato što nisu znale kako da razumeju Putina, već u tome što su to namerno odbile i da pokušaju i okrenule se namernim klevetama i obmanama u definisanju Rusije i njenog lidera zapadnoj publici, smatra on.
Kremlj je više puta isticao da situacija u Ukrajini može da ide u mirnom pravcu, pod uslovom da se uzme u obzir defakto situacija i nove realnosti na terenu, sve svoje zahteve je jasno iznela.
Vladimir Putin je rekao da ako Ukrajina želi pregovarački proces, nisu joj potrebni neki tamo teatralni gestovi, već samo da ukine zakon o zabrani pregovora sa Rusijom. Rusija nikada nije bila protiv rešavanja konflikta u Ukrajini mirnim putem, ali uz ruske bezbednosne garancije, istakao je Putin, preneo je ruuski portal Raša tudej Balkan.