VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Putin: Ekonomija dostojanstveno izdržava udar sankcija

    Putin: Ekonomija dostojanstveno izdržava udar sankcija

    Ruska ekonomija dostojanstveno izdržava udar sankcija, izjavio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin.

    “Želio bih da naglasim da, uprkos svim poteškoćama, ruska ekonomija izdržava uticaj sankcija. Svi glavni makroekonomski pokazatelji ukazuju na to”, istakao je Putin tokom sastanka sa predsjednikom Bjelorusije Aleksandrom Lukašenkom.

    Prema njegovim riječima, za aktuelnu situaciju bila je neophodna posebna pažnja ekonomskog dijela administracije i “ovi napori imali su pozitivan efekat”, prenosi ruska novinska agencija “RIA Novosti”.

  • Vučić: Znam šta ću pitati Putina

    Vučić: Znam šta ću pitati Putina

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su za njega tri stvari važne u razgovoru sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom za nekoliko dana – količine gasa, cijena gasa i sigurnost snabdijevanja.

    Na pitanje novinara da li očekuje da će Putin tokom razgovora, kroz nekoliko dana, imati politička uslovljavanja od kojih se zavisiti cijena gasa, Vučić je rekao da ne može da zna šta će Putin njega da pita, već da zna samo šta će on pitati ruskog predsjednika.

    “Za mene su tri stvari važne, a to je količina gasa, cena gasa i sigurnost snabdevanja gasa, plus razgovor o svim ostalim pitanjima”, rekao je Vučić.

    Vučić je poručio da zna kako se priprema za sastanke.

    “Ja znam kako se ja pripremam za sastanke, a kako se priprema on, morate da pitate ljude iz njegovog kabineta, to ne mogu da znam”, dodao je Vučić.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je srećan što srpski nadležni organi rade na procesuiranju zločina tokom “Oluje” u avgustu 1995. godine, jer je optužnica protiv četvorice visokih hrvatskih oficira dokaz da rade na zaštiti žrtava i istine, kao i da teški zločini, poput ubistva djece za koja se oficiri Hrvatske vojske terete, ne smiju da prođu nekažnjeno.

    Komentarišući reagovanja iz Hrvatske na optužnicu Tužilaštva Srbije za ubistvo 13 srpskih civila, među kojima je bilo šestoro djece, i prijetnje iz Zagreba da na to treba odgovoriti dizanjem optužnice protiv njega lično, Vučić je poručio da nema čega da se plaši jer se desilo ono što je on u govoru u Glini, koji mu u Zagrebu spočitavaju, i najavio.

    “Nekoliko dana posle toga poubijali su Srbe koji su tamo živeli. Hrvati su 1995. godine ubijali Srbe i proterivali ih preko Drine, a ne obrnuto. Ja nisam ubio nekoga, a ovi ljudi /protiv kojih je podignuta optužnica/ jesu, i to decu. Ta deca su mnogo važnija od mene i moje političke funkcije i zato to ne može da bude nekažnjeno”, rekao je Vučić novinarima poslije obilaska radova na izgradnji beogradskog metroa.

  • Atentat na Putina?

    Atentat na Putina?

    Visoki ukrajinski obaveštajac Kirilo Budanov tvrdi da je pokušan atentat na ruskog predsjednika Vladimira Putina.

    Pokušaj atentata izveden je u februaru.

    Rekao je da su ruskog predsednika napali predstavnici iz regije Kavkaza, koja se nalazi između Crnog i Kaspijskog mora. Međutim, kako navodi, do sada nije predstavljen nijedan dokaz.

    “Ovo je informacija koja nije javna. Bio je to apsolutno neuspešan pokušaj, ali stvarno se dogodilo. Bilo je to pre otprilike dva meseca. Nije bilo publiciteta o ovom događaju, ali se dogodio”, rekao je Budanov.

  • Peskov: Rusija nije izvor prijetnje globalne gladi

    Peskov: Rusija nije izvor prijetnje globalne gladi

    Rusija nije izvor prijetnje globalne gladi, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, napominjući da je do ove situacije došlo zbog sankcija.

    “Rusija je uvijek bila pouzdan izvoznik žita kao i Ukrajina. Ruska strana uopšte ne zabranjuje Ukrajini da izvozi žito željeznicom u Poljsku. Odatle stiže naoružanje i niko im ne brani da na isti način izvoze pšenicu”, naglasio je Peskov.

    Prema njegovim riječima, Moskva nije izvor problema koji je doveo do prijetnje svjetske gladi, već su izvori tog problema oni koji uvode sankcije i sama embarga, koja su na snazi.

    On je dodao da je Rusija, istovremeno, saglasna sa zabrinutošću koju je izrazio generalni sekretar UN Antonio Guteres zbog moguće globalne krize sa hranom.

    Ruska novinska agencija “RIA Novosti” podsjeća da je prošle sedmice Svjetski program UN za hranu /VFP/ zatražio proširenje rješenja za borbu protiv krize sa hranom koja je pogoršana usljed sukoba u Ukrajini i ekonomske krize.

    VFP, takođe, ističe da bi ukrajinska kriza mogla uzrokovati rast broja ljudi koji sebi neće moći da priušte hranu.

  • Putin krenuo u novi rat?

    Putin krenuo u novi rat?

    Predsednik Rusije Vladimir Putin namerava svesno da izazove glad na Bliskom istoku i u Africi, tvrdi bivši ambasador Nemačke u Moskvi Diriger Frič.

    Cilj je da se masivnim talasom izbeglica destabilizuje Evropa, kazao je Frič za “Tagešspigel”.

    On kaže da je računica Putina u tome da će nakon obustave isporuke žitarica, glad naterati ljude da idu put Evrope. Zbog toga, tvrdi, Rusija sprečava Ukrajinu da izvozi žitarice i bombarduje silose.

    Novim talasima izbeglica, on želi da destabiizuje Evropu i vrši politički pritisak, kako bi zapadne države promenile svoj tvrdi stav prema Rusiji. To je novi način hibridnog ratovanja“, objasnio je Frič.

    U to, kaže, spadaju i primena sredstava koja nisu vojna, kao što su sajber napadi i kampanja dezinformacije.

    Prema podacima nemačke vlade, Rusija u Ukrajini blokira izvoz 20 miliona tona žitarica namenjenih severnoj Africi i Aziji, a većina se nalazi u luci Odesa.

  • Zalažu se za embargo, a postali su najveći evropski uvoznik ruske nafte

    Zalažu se za embargo, a postali su najveći evropski uvoznik ruske nafte

    EU pokušava da smisli kako da smanji veliku zavisnost od ruskih energenata i raspravlja o uvođenju embarga na rusku naftu.

    Ipak, na terenu se dešavaju zanimljiivi preokreti, pa je Italija toliko povećala uvoz ruske sirove nafte da je psostala najveći evropski pomorski “hab” za dopremanje ruske nafte tankerima, pretekavši na toj poziciji Holandiju.

    Podaci koje je objavila kompanija Kpler, a prenosi ih Financial Times, pokazuju da je Rusija ovog meseca dnevno izvozila u Italiju 450.000 barela, što je četiri puta više nego u februaru, te najviše još od 2013. godine, a uglavnom je nafta stizala preko sicilijanske luke Augusta, ali i Trsta.

    O čemu se radi? U blizini luke Augusta je rafinerija ISAB koja je u vlasništvu Lukoila te, budući da Lukoil nije pod evropskim sankcijama, sada joj doprema povećane količine nafte na preradu. Naime, ta je rafinerija inače dopremala naftu iz različitih izvora, koristeći za finansiranje tih transakcija kredite evropskih banaka, ali otkako su ti krediti usled nametnutih finansijskih sankcija zbog rata u Ukrajini postali nedostupni, rafinerija se okrenula ruskoj nafti, prenosi Jutarnji list.

    Tako se dogodio paradoks da je, umesto smanjivanja uvoza nafte iz Rusije, u Italiji njen uvoz povećan, kako za britanski dnevnik kaže lokalni sindikalni poverenik, koji iznosi i podatak da je pre nametanja sankcija samo 30 odsto sirove nafte u rafineriju ISAB dolazilo iz Rusije, a sada je to 100 odsto.

    ISAB obrađuje do 22 odsto sirove nafte u Italiji i izvozi u desetak zemalja, a u tom delu Sicilije je jedan od najvećih poslodavaca, te sindikati i lokalni političari upozoravaju da bi embargo na rusku naftu doveo do zatvaranja te rafinerije jer ne bi imala šta da prerađuje.

    Istovremeno, italijanski premijer Mario Dragi nastoji da smanji zavisnost Italije od ruskog gasa, a zalaže se i za to da EU uvede embargo na rusku naftu, ali nije jasno šta bi vlada u Rimu bila spremna da učini da ne dođe do zatvaranja sicilijanske rafinerije. Iako neki pominju mogućnost nacionalizacije ISAB-a, u italijanskom Ministarstvu privrede kažu da ta opcija trenutno nije na stolu.

    Inače, uvoz ruske nafte je skočio i u tršćanskoj luci koja je pak povezana preko naftovoda sa dve rafinerije u Nemačkoj koje su u delimičnom vlasništvu Rosnjefta. Većina sirove nafte se doprema u Evropu tankerima, ali do rafinerija u Belorusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, dolazi i iz Rusije preko naftovoda Družba.

  • Rusija: Uništili smo neke američke haubice ukrajinske vojske

    Rusija: Uništili smo neke američke haubice ukrajinske vojske

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su njene snage uništile ukrajinsku jedinicu koja je koristila američke haubice tipa hovicer M777, javila je danas novinska agencija RIA Novosti.

    Ukrajina je prošle nedelje na linije fronta postavila najveći deo od 90 poslatih američkih haubica hovicera M-777, saopštila je ranije američka ambasada u Kijevu. Rojters je tada izvestio da je M-777 deo velike pošiljke haubica od SAD, sa namerom da se pomogne Ukrajini da se odbrani od ruskog napada, i deo je najnovije američke pomoći vredne 800 miliona dolara namenjene ukrajinskoj vojsci.

  • Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku Josep Borrell izjavio je kako je rat u Ukrajini tektonski pomjerio evropski sigurnosni pejzaž te je naglasio kako bi EU trebala preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost.

    Iako je Evropska unija prema riječima Borrella djelovala brzo i snažno te je pružila podršku Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, Borrell naglašava kako su Evropi i dalje potrebne evropske oružane snage.

    “Novo sigurnosno okruženje pokazuje da EU treba preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost. Za to su nam potrebne interoperabilne evropske oružane snage. Istrošene zalihe koje su rezultat vojne podrške koju smo pružili Ukrajini su najočitiji primjer naših nedostataka”, rekao je Borrell.

    Također, naglasio je kako države nisu ulagale veća sredstva u vojni razvoj prije svega zbog budžetskih rezova i nametnutih politika štednje.

    “Od 1999. do 2021. godine, kombinovana potrošnja EU za odbranu porasla je samo za 20 posto. U SAD-u je to iznosilo 66 posto, u Rusiji 292 posto, a u Kini 592 posto. Naravno, treba uzeti u obzir početni nivo vojnih kapaciteta, ali brojke pokazuju veoma različite trendove”, mišljenja je Borrell.

    Uprkos činjenici da su brojne evropske države najavile veća izdvajanja za odbranu, Borrell ističe kako se taj novac mora pametno rasporediti.

    “Mnoge zemlje članice EU najavile su povećanje svojih izdataka za odbranu. Ovo je veoma pozitivno. Međutim, kao što sam već i rekao, ključno je da ne troše samo više, već i zajedno kako bismo spriječili dalju fragmentaciju”, ističe diplomata.

    Na kraju, on je naglasio kako se jačanjem evropskih odbrambenih mogućnosti jača i sam NATO.

    “Vrijeme je da evropsku odbranu gurnemo naprijed. Moramo da ojačamo evropsku odbrambenu industrijsku bazu i da budemo operativni sa potrebnim vojnim kapacitetima. Sve to moramo raditi kako bismo povećali naše kapacitete za odbranu, ojačali NATO i podržali naše partnere kad god je to potrebno”, zaključio je Josep Borrell.

  • Zelenski: Okončanje rata moguće je samo diplomatskim pregovorima

    Zelenski: Okončanje rata moguće je samo diplomatskim pregovorima

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se sinoć na nacionalnoj televiziji te poručio da njegova zemlja ima šanse da pobjedi u ratu koji je pokrenula Rusija, međutim konačni prekid sukoba moguć je samo za pregovaračkim stolom.

    Zelenski je sugerirao da njegova zemlja ima šansu da ostvari pobjedu nad Rusijom s obzirom na izuzetni otpor koji je pružila u invaziji koja je otpočela 24. februara.

    Međutim, dodao je da bi rat mogao konačno da se zaustavi samo “za pregovaračkim stolom”, odnosno diplomatskim pregovorima koji su sada na čekanju.

    Takođe, Zelenski je dodao da Ukrajinci svakodnevno ginu za nezavisnost, te da svako na svojstven način mora voditi računa o svojoj borbi – sa svime čime raspolaže.

    U međuvremenu, vode se teške borbe u i oko Severodonjecka, dok ruske snage pojačavaju napore da zauzmu čitav region Luganska.

    Guverner te regije Serhij Hajdaj rekao je da Rusi “uništavaju” Severodonjeck, nakon što su ga postepeno okupirali.

    Kako prenosi BBC, Rusija je pojačala svoje artiljerijske i zračne napade, kao i raketne napade – sve je evidentnija njena pobjeda u Lugansku, a Ukrajinci su primorani da se povuku.

  • Vučić: “Razgovor sa Putinom u sredu ili četvrtak”

    Vučić: “Razgovor sa Putinom u sredu ili četvrtak”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da će sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom razgovarati najverovatnije u sredu ili četvrtak.

    On je u razgovoru za TV Pink istakao da očekuje dobar razgovor i da postoje tri stvari koje su najvažnije kada je reč o gasnom aranžmanu.”Za nas su najvažnije količine, pod dva je cena, pod tri je sigurnost snabdevanja sa čim do sada nismo imali problema. Prva dva aspekta su ključna”, rekao je Vučić.

    Vučić, koji je ranije danas sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom otvorio Međunarodni sajam poljoprrivrede u Novom Sadu, kaže da je za Srbiju od suštinskog značaja prijateljstvo sa Mađarskom, kao i da nema razloga da dve zemlje brinu za hranu.

    Predsednik je rekao da će struja morati da poskupi, ali da to svakako neće biti “preko noći”, kao i da će se nadležni truditi da to i dalje bude niska cena, iako veća nego do sada.

    Vučić je rekao da je struja u Srbiji najjeftinija u Evropi, bila je ranije u Ukrajini, od kako je izbio rat više, nije, kao i u Gruziji.

    “Nema više niko u Evropi cenu kao u Srbiji. To je kod nas suštinski socijalna kategorija, što nije fer prema EPS-u, ali je tako”, rekao je Vučić.

    “Gledaćemo da držimo da cena i dalje bude izuzetno niska, ali će morati da se poveća u nekom trenutku”, dodao je predsednik.

    On je pojasnio da i kada se najavi povećanje cene struje, mora da prođe mesec dana ili dva, dok to ne odobri agencija, tako da svakako ne može da se desi “preko noći”.

    Dodao je da mora da se očuva finansijska stabilnost zemlje, ali i da mora mnogo da se ulaže u EPS, kako se ne bi kopalo 60.000-70.000 tona, već 90.000 tona uglja i kako bi sistem bio održiv.

    Ukazao je da moramo da radimo i na izgradnji nuklearnih elektrana, dodajući da je i danas razgovarao sa mađarskim partnerima o tome da Srbija “uđe” delom u mađarsku nuklearku Paks, da plati 1,8 milijardi za svoj deo.

    Oni bi, kaže, da “uđu” u hidroelektrane Ðerdap ili Bistricu, jer su im potrebna reverzibilni izvori.

    “Moramo da razmišljamo o obnovljivim izvorima energije, najčrvšću poziciju imate tada. To su pitanja za razgovor, a da li će i šta neko od političara da kaže, ne sekiram se. Kada nemaju šta da kritikuju, pričaju o institucionalizaciji”, rekao je Vučić.