VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas nakon sastanka sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom da vojna operacija u Ukrajini napreduje po planu.

    • Specijalna vojna operacija napreduje po planu i naši ciljevi se ostvaruju – rekao je Lavrov.

    On je takođe rekao da “situacija sa uklrajinskim žitom nema nikakve veze sa krizom hrane”, a zatim je dodao da je “EU prikazuje kao katastrofu velikih razmjera”

    Lavrov se zatim osvrnuo i na zahtjeve Zelenskog oko donacija protivbrodskih sistema.

    • Po mom mišljenju svi su razumjeli adekvatnost takvih izjava – rekao je Lavrov.

    Sa druge strane Čavušoglu je pregovore sa Lavrovim okarakterisao kao produktivne, kao i da je glavna tema njihovog razgovora bila situacija u Ukrajini.

  • Selaković prihvatio poziv za posjetu Moskvi: Sa Šolcom bitni razgovori

    Selaković prihvatio poziv za posjetu Moskvi: Sa Šolcom bitni razgovori

    Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da još nije poznat datum njegove posjete Moskvi, a da će razgovori sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom, tokom predstojeće posjete Beogradu, biti teški ali bitni za stabilnost i evropski put Srbije.

    “Prihvatio sam poziv za posetu Moskvi, ne mogu da kažem kada će doći do realizacije. Dogovara se datum, a teme će sigurno biti važne za Srbiju”, rekao je Selaković za TV Pink. On je primetio da je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov danas u zvaničnoj poseti Turskoj, koja je i zemlja NATO i zemlja kandidat za EU.

    “Videćete da niko neće govoriti u inostranoj javnosti o ovome što se dogodilo u Srbiji oko zabrane preleta. Ovde je očigledno bio neki drugi problem”, rekao je Selaković. On je kazao da je Srbija posvećena dijalogu, koji je, ističe, lekovit i može da dovede do rešavanja problema.

    “Samostalna smo i nezavisna država, koja je posvećena dijalogu sa svima, naročito sa prijateljima”, rekao je šef srpske diplomatije.

    Interesovanje svjetskih medija za na kraju otkazanu posjetu Lavrova, Selaković je ocenio kao moguću pripremu da se u zapadnom delu javnosti u potpunosti ocrni Srbija.

    Selaković je rekao da je poseta saveznog kancelara Nemačke Olafa Šolca itekako važna, jer je Nemačka najveći investitor i pojedinačni donator u Srbiji. Rekao je da o njemačkoj ekonomskoj snazi i povezanosti sa Srbijom govori da je razmjena premašila šest milijardi evra i da njemačke kompanije ovde zapošljavaju 77.000 radnika.

    “Poruke koje ćemo čuti nisu ni lepe ni lake. Važno da ih čujemo i da se razgovara. Nismo u prilici u razgovoru sa Nemačkom da biramo”, rekao je Selaković i podsetio da tako velika zemlja svoj spoljnopolitički kurs ne menja lako. Naglasio je da je Srbija pokazala da je stub očuvanja stabilnosti i mira u ovom delu Evrope.

    “To je nemačka privreda itekako prepoznala. Ulaganja je dokaz da je ovde sigurno, a zatim i profitabilno ulagati kapital.

    Od suštinske važnosti su razgovori sa Nemačkom i vrsta uspeha u razgovorima, jer to Srbiji donosi određenu vrstu uslova za napredovanje na evropskom putu”, rekao je on. Istakao je da očekuje značajne teme prilikom posete Šolca, ne samo za Srbiju, nego i o nastavku evropskog puta Zapdnog Balkana.

    “Posvećenost EU se ne dovodi u pitanje, to je put za očuvanje mira i stabilnosti u regionu”, rekao je on.

    Selaković je poručio da je, da bi se pripremili za zimu koja će biti teška, važno da sačuvamo mir, da imamo ozbiljan nivo političke stabilnosti u zemlji.

    “Važno je da u period krize uđemo kao ozbiljni, odogovorni, dobro organizovani. To i radimo kroz kontakte sa stranim visokim zvaničnicima, regionalno povezivanje kroz Otvoreni Balkan. Sve u funkciji cilja da obezbedimo što je moguće manje štetan prolazak Srbije kroz period krize”,rekao je Selaković.

  • Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore s Čavušogluom

    Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore s Čavušogluom

    Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov doputovao je danas u zvaničnu posjetu Turskoj.

    Lavrov će sutra u Ankari razgovarati sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, saopštila je ranije danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenosi TASS.

    Dva ministra razgovaraće o situaciji u Ukrajini i u Siriji, Libiji i Nagorno-Karabahu, kao i o situaciji na Balkanu, u Avganistanu i centralnoj Aziji.

    Lavrov i Čavušoglu će takođe razgovarati o perspektivama trgovinsko-ekonomske saradnje sa Zapadom tokom perioda antiruskih sankcija.

  • Merkel poručila Putinu: Rat je velika greška

    Merkel poručila Putinu: Rat je velika greška

    Bivša njemačka kancelarka Angela Merkel poručila je večeras ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu da je rat u Ukrajini “velika greška”.

    “To je brutalni napad, kojim se krši međunarodno pravo i za šta ne postoji nikakvo opravdanje”, kazala je Merkel u razgovoru s novinarima u pozorištu “Berliner Ensemble”.

    Takođe ona je ukazala i na propuste Zapada.

    Prema njenim riječima, proteklih godina nije stvorena bezbjednosna arhitektura koja bi spriječila ovaj rat, te dodala da i o tome treba razmišljati.

    Merkel je naglasila da nije dijelila mišljenje Putina da Rusiju Zapad stalno ponižava, ali je znala da on tako razmišlja.

    Prisjetila se da se to vidjelo i prilikom njene posljednje posjete Moskvi.

    Tada je Putin Merkelovoj, kako je prenijela, objasnio da je raspad Sovjetskog Saveza bila najgora stvar 20. vijeka.

    Međutim, Merkelova, koja je rođena u Istočnoj Njemačkoj, kaže da je raspad SSSR, bio je najsrećnija okolnost.

    Takođe je prenijela da je u junu prošle godine, kada se američki predsjednik Džozef Bajden sastao sa Putinom, bila saglasna sa francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom, da je iz evropskog ugla važno pokušati uspostaviti dijalog sa šefom ruske države, jer se već tada naaziralo da ne ide dobro oko Sporazuma iz Minska.

    Međutim, prisjeća se, EU tada nije postigla saglasnost, a Merkelova je tada pomislila “svi znaju da uskoro odlazim, a da je to bilo prije nekoliko godina sigurno bih to progurala”.

    Istakla je da nema šta sebi da prebacuje da je premalo pokušala kako se takvi događaji, kao što je rat u Ukrajini, ne bi dogodili.

    Ukazala je i da je njeno shvatanje vrijednosti različito od Putinovih.

    “On smatra demokratiju pogrešnom, a ja je smatram ispravnom”, objasnila je ona.

    Aneksija Krima, prema njenim riječima, bila je prekretnica i dodala da kod Putina uočava stalno prekoračenje linija, kao i da je jasno da on razumije samo jezik vojske.

    Što se njenog današnjeg života tiče, kaže da je potpuno normalna građanka, ali da mora biti obazrivija u izjašnjavanju o aktuelnim stvarima, jer smatra da nije njen zadatak da “daje komentare sa aut linije”.

    Govoreći o aktuelno njemačkoj vladi, rekla je da bi voljela da je vodi CDU, ali i da u vladu Olafa Šolca spoljnopolitički ima puno povjerenje.

  • Tajanstveni ukrajinski partizani

    Tajanstveni ukrajinski partizani

    Sve je više izveštaja da teritoriju Ukrajine pod ruskom kontrolom maha uzimaju gerilski napadi na ruske vojnike i novoinstaliranu političku elitu.

    Strani mediji prenose izjave analitičara o tome da je sve uočljiviji trend partizanskog delovanja protiv ruske vlasti u Ukrajini te da o događajima većinom u oblastima Herson i Zaporožje, ali i šire, vesti stižu i s ruske i s ukrajinske strane.

    Iako je očigledno da su deo tih unutrašnjih udara izvele specijalne jedinice ukrajinskih oružanih snaga, neki analitičari kažu kako postoje dokazi da su deo napada izvele ilegalne gerilske organizacije, oformljene duboko na teritoriju pod kontrolom Rusa.

    Ruskim snagama neće biti lako vladati novoosvojenim područjem. To je na teži način krajem maja saznao Andrej Ševčik, gradonačelnik Enerhodara kojeg su postavili Rusi.

    Pred majčinom kućom Ševčik je teško ranjen u snažnoj eksploziji podmetnute bombe zbog čega je, piše Njujork Tajms, bio primoran da prepusti gradonačelničku stolicu zameniku.

    On danas upravlja gradom iz hotela oko kojeg je dao podignuti betonsku ogradu. Samo nedelju dana posle događaja u Enerhodaru, u 100 kilometara udaljenom Melitopolju autobomba eksplodirala je blizu kancelarije Jevgenija Baličkog, političara bliskog Moskvi. Pisalo se još i o napadu na ruske granične čuvare, a praktično od samog početka rata čuje se o požarima u ruskim skladištima nafte i vojnim kompleksima.

    Pišući o toj temi, britanski Gardijan upozorava da je partizansko ratovanje u Ukrajini tema u kojoj je mnogo nepoznanica.

    Ukrajinskoj strani stalo je do što veće promocije uspešnih napada, a ruskoj stani da se o njima čuje što manje, osim u slučajevima kada im mogu poslužiti kao opravdanje za strože postupanje na osvojenim teritorijima. Teško je, razlaže dalje Gardijan, znati u kojoj su meri za napade odgovorne specijalne ekipe ukrajinske vojske, a koliko je reč o unutarnjem pokretu otpora poput onoga koji je izrastao u borbi protiv nacista u vreme Drugoga svetskog rata.

    Ipak, neki analitičari veruju da su za rastući broj incidenta na okupiranoj teritoriji zaslužni ukrajinski partizani. Među njima je Aleksandar Motul, istoričar i stručnjak za Ukrajinu sa Univerziteta Rutgers.

    U članku za portal 1945 Motul navodi da je prikupio podatke s ukrajinskih medija u kojima se kao počinitelji eksplicitno navode partizani.

    “Moguće je, naravno, da je delom reč o akcijama ukrajinskih specijalaca. Takođe, i da su podaci nepotpuni te da mnoge akcije uopšte nisu medijski zabežene. Ali, uzimajući sve to u obzir, broj gerilskih akcija je impresivan i ocrtava trend jačanja partizanskog delovanja na područjima pod ruskom vlašću”, napisao je Mouyl.

    Plod mašte
    Međutim, neke vesti sigurno su samo plod mašte. Kao maštovita priča pokazala se ona o misterioznom ukrajinskom pilotu, prozvanom “Duh Kijeva”, i njegovu obaranju 40 ruskih letelica. U urbane legende zasad spada i priča da su se Ukrajinci rešavali ruskih vojnika dajući im otrovane pite. Međutim, opravdano se sumnja da su mnoge priče o ubijenim i nestalim ruskim vojnicima istinite.

    Prema navodima Gardijana, prilično je očigledno da je plan za partizansko ratovanje odavno i pomno isplaniran. Sergej Kuzan, šef Ukrajinskog centra za bezbednost i saadnju, ukrajinskog think tanka specijalizovanog za vojnu analizu, kaže da su se ukrajinske partizanske snage počele da se obučavaju nakon ruske intervencije 2014. godine.

    Deo službene strukture nastale su prošlo leto. Partizanske snage su, uz teritorijalnu odbranu, uvedene kao mera širom zemlje, objašnjava on. I dok su hiljade Ukrajinaca ušle u teritorijalnu odbranu, stotine su se dobrovoljno javile za partizansku obuku. Kuzan navodi kako su partizanske snage obučene za pružanje otpora u slučaju da njihova oblast padne pod okupaciju.

    Ruski svet
    Njihov je zadatakda izgrade mreže doušnika, pokreću informacione kampanje protiv okupacijskih snaga, dojavljuju informacije ukrajinskim vlastima i izvode atentate na visokopozicionirane kolaborante i zapovednike okupatorske vojske. Partizanske snage su obučile specijalne jedinice, koje izvode najteže akcije, a ideja iza stvaranja “pokreta otpora” jest da se neprijatelj nikad ne oseća sigurno.

    “Nedavno su partizanske snage u Harkovu, Zaporižji i Hersonu izvele koordiniranu akciju širenja letaka i nalepnica protiv tzv. ruskog sveta”, rekao je Kuzan za Gardijan. Kako kaže, porodice partizanskih snaga evakuisane su s posle osvojenih područja te je država preuzela obavezu da se za njih pobrine.

    Partizanske snage nisu, kaže, učestvovale u akcijama na teritoriji Rusije.

    Međutim, akcija s druge strane granice je bilo. Osim napada na granične čuvare, javljano je o napadima na skladišta goriva, železnice i zgrade Ministarstva obrane.

    “Svi znamo da već mesecima takva mesta u Rusiji prijavljuju eksplozije. Međutim, objašnjenje ukrajinskih zvaničnika je da mora da je neko pušio na zabranjenom mestu. Time daju do znanja da to nije vaš posao”, kaže Kuzan.

  • Velika Britanija brani optužene u DNR

    Velika Britanija brani optužene u DNR

    Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da “pripremi sve predstavke” odbrane u vezi sa mogućom smrtnom presudom, koju bi sud samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) mogao da izrekne dvojici britanskih državljana, optuženih da su na strani Ukrajine učestvovali u sukobima u Donbasu, izjavio je Dominik Rab, zamenik premijera i ministar pravde.

    “Ne znam sve detalje u vezi s tim slučajem, ali naravno očekivali bismo da se poštuju zakoni o oružanim sukobima. Znam da će se Forin ofis pobrinuti da pripremi sve predstavke za odbranu”, poručio je Rab u utorak, prenosi TAS S.

    Britanski državljani Ajden Ejzlin i Šon Piner, kao i državljanin Maroka Sadun Brahim, pojavili su se juče pred Vrhovnim sudom DNR i dali izjave, a nakon toga su saslušani i svedoci.

    Državno tužilaštvo DNR je saopštilo da je završilo istražni postupak u krivičnim predmetima protiv Pinera, Ejzlina i Brahima i sud je u ponedeljak počeo da razmatra njihove optužnice.

    Portparol državnog tužilaštva ukazao je da bi se optuženi mogli suočiti sa smrtnom kaznom.

  • Najveća isporuka oružja Poljske Ukrajini u poslednjih 30 godina

    Najveća isporuka oružja Poljske Ukrajini u poslednjih 30 godina

    Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da Poljska sklapa sa Ukrajinom najveći ugovor o isporuci oružja Kijevu u poslednjih 30 godina.

    Moravjecki je tokom posete fabrici oružja Huta Stalova Vola (HSV) u Stalovoj Voli objasnio da ugovor podrazumeva isporuku više od 50 haubica Ukrajini u vrednosti od 650 miliona evra.

    Moravjecki je rekao da će Ukrajina platiti samo deo cene poljskog naoružanja, a da će ostatak pokriti Evropska unija, prenosi Intefaks. Poljska je Ukrajini već isporučila oko 250 tenkova T-72, višecevne raketne sisteme Grad i samohodne haubice.

  • Više od 1.000 zarobljenika iz Azovstalja prebačeno u Rusiju

    Više od 1.000 zarobljenika iz Azovstalja prebačeno u Rusiju

    Više od 1.000 ukrajinskih vojnika, koji su se predali u Marijupolju, prebačeni su u Rusiju zbog istrage, rekao je danas za TAS S izvor iz policije.

    „Preko 1.000 ljudi iz Azovstalja prebačeno je u Rusiju. Pripadnici policije rade sa njima. Istražitelji takođe planiraju da u narednom periodu pošalju još drugih zarobljenika u Rusiju “, saopštio je ovaj izvor.

    Prema njegovim rečima, u Moskvi se trenutno nalazi oko 100 ljudi, „uključujući strane plaćenike koji su se predali u Marijupolju“, a TAS S nije uspeo u ovom trenutku da dobije zvanične komentare od istražnih i policijskih organa o ovim informacija.

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov saopštio je 20. maja da su ruske trupe zauzele fabriku Azovstalj u Marijupolju, gde su se nalazili pripadnici ukrajinskih snaga.

    Prema podacima ruske strane, ukupno se predalo oko 2.400 ljudi, i dok Kijev traži njihovu primopredaju kroz razmenu zarobljenika, neki ruski zvaničnici zahtevaju da se pojedinim vojnicima sudi.

  • Zelenski: Nateža zima pred nama, bez izvoza gasa i uglja

    Zelenski: Nateža zima pred nama, bez izvoza gasa i uglja

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da njegova zemlja obustavlja sav izvoz uglja i gasa uoči, kako je naglasio, „najteže zime tokom svih godina od sticanja nezavisnosti“, prenosi TAS S.

    “Zbog rata, to će zaista biti najteža zima tokom svih godina nezavisnosti. U ovom periodu nećemo prodavati svoj gas i ugalj u inostranstvo. Sva domaća proizvodnja će se biti usmerena na zadovoljenje unutrašnje potražnje“, rekao je Zelenski u video obraćanju na Telegram kanalu.

    Premijer Denis Šmigal saopštio je da je proizvodnja uglja u ukrajinskim rudnicima opala za trećinu od kraja februara, kada je počeo rat, i preporučio stanovništvu “da se pripremi za najtežu grejnu sezonu u Ukrajini”, navodi TAS S.

    Vlada je zadužila državnu kompaniju za naftu i gas Naftogas da akumulira najmanje 19 milijardi kubnih metara gasa u ukrajinskim podzemnim skladištima.

    Prema rečima ukrajinskog premijera, zemlja je završila prethodnu grejnu sezonu sa preostalih devet milijardi kubnih metara gasa u svojim skladištima, a sa 1. junom ove zalihe su iznosile 10 milijardi kubnih metara gasa, navodi TAS S.

  • “SAD ne sprovode sopstvene sankcije”

    “SAD ne sprovode sopstvene sankcije”

    Na to je skrenuo pažnju predsednik Državne dume Ruske Federacije Vjačeslav Volodin. Isporuke nafte iz Ruske Federacije u SAD su se u martu skoro udvostručile. Iako je početkom meseca Bajden rekao da Vašington zabranjuje kupovinu nafte od Ruske Federacije. SAD su takođe primorale zemlje EU da napuste ruske energetske resurse. “Neka sada evropski zvaničnici objasne zašto njihovi građani moraju da trpe Bajdenov rast cena”, piše Volodin.