VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Bitka koja odlučuje ishod rata?

    Bitka koja odlučuje ishod rata?

    Iako Rusija trenutno kontroliše veći deo Severodonjecka, u njemu se i dalje vode žestoke ulične borbe.

    Dok britanski obaveštajci tvrde da ruske snage nisu napredovale u Severodonjecku, Ukrajinci poručuju da “iscrpljuju neprijatelja”, kako je rekao ukrajinski guverner Luganska Serhij Gajdaj.Jedan američki odbrambeni zvaničnik rekao je “Vašington postu” da će Rusija verovatno za nekoliko nedelja da preuzme kontrolu nad čitavom oblasti Luganska na istoku zemlje, ukazujući da Ukrajina trpi velike gubitke i da se njene zalihe municije smanjuju. Takav potez, napominje “Post”, uskratio bi Mokvi njen ratni cilj zauzimanja čitavog Luganska i Donjecka, koji zajedno čine istočni ukrajinski region Donbas. Ali, i dalje bi to bila pobeda za ruske snage i stvaranje de fakto nove linije fronta koja bi mogla da potraje neko vreme.

    “Ukrajinski gradovi Severodonjeck i Lisičansk u Lugansku su pod sve većim pritiskom i mogli bi da padnu pred ruskim snagama za nedelju dana”, rekao je “Postu” zvaničnik koji je govorio anonimno zbog osetljivosti teme.

    “Žestoke borbe”
    Žestoke ulične borbe nastavile su se u Severodonjecku, strateškom gradu pored reke Severski Donjec. Kako je gradonačelnik Aleksander Strijuk rekao za BBC Ukrajina, ukrajinske snage kontrolišu trećinu grada.

    “U gradu na istoku Ukrajine nastavljaju se žestoke borbe. Ruska vojska uništila je drugi most u gradu smeštenom severoistočno od leve obale reke Severski Donjec i žestoko je bombardovala poslednji most”, kako je rekao guverner Luganske oblasti Serhij Gajdaj.

    “Ako se posle novog granatiranja most sruši, grad će zaista biti odsečen. Neće biti načina da napustimo Severodonjeck u vozilu”, istakao je guverner, ukazujući da nema sporazuma o prekidu vatre niti dogovorenih koridora za evakuaciju.

    Ukrajina je u ponedeljak objavila da su njene snage izgurane iz centra grada.

    “Neprijatelj je uz podršku artiljerije sproveo napad na Severodonjeck, imao je delimičnih uspeha, izgurao je naše jedinice dalje od centra grada” , navela je ukrajinska vojska na “Fejsbuku”.

    On je istakao da Rusija pokušava da pređe Severski Donjec kako bi okružila strateški grad na istoku Ukrajine. Ali, čim su prešli reku, ukrajinske snage su uništile pontonski most i ruski vojnici su “upali u zamku”, kako je preneo BBC pozivajući se na ukrajinsku agenciju InformNapalm.


    Ukrajina je u međuvremenu pozvala na bržu isporuku zapadnog oružja svojoj nadjačanoj vojsci.

    “Rusko napredovanje se generalno povećava i dolazi po velikom trošku za njihove sopstvene snage u smislu smrti i povreda”, istakao je američki zvaničnik za “Vašington post”.

    Ukrajinske snage bore se sa veoma efikasnom “odbranom mobilnog područja” u kojoj Rusija gura napred svoj napad dok se ukrajinske snage povlače, samo da bi ih ukrajinske potom odbile i ponovo zauzele teritoriju.

    “Ukrajinci zaista obavljaju tamo dobar posao”, istakao je neimenovani izvor “Posta”.

    Guverner Luganska rekao je da “situacija ostaje teška”.

    “Borbe se nastavljaju ali, nažalost, većina Severodonjecka je pod ruskom kontrolom. Na ulicama se odvijaju neke pozicione bitke”, istakao je Gajdaj, preneo je CNN.

    Svi mostovi ka ovom gradu na istočnoj liniji fronta su uništeni, što onemogućava evakuaciju civila koji su tamo ostali, izjavio je danas guverner regiona Lugansk Serhij Gajdaj. On je istakao da ipak postoji pristup gradu, preneo je Rojters.

    Borba koja će odrediti ishod
    Najaktivnija područja borbi su bila u Severodonjecku, Popasni i oblasti oko reke Severski Donjec, rekao je Gajdaj u televizijskom obraćanju, dodajući da ruske snage koriste “veoma destruktivnu termobaričku raketnu artiljeriju”. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u svom noćnom video obraćanju u subotu pozdravio svoje snage u regionu, navodeći da je “ponosan na branioce koji su mogli da zaustave napredovanje neprijatelja, okupatora, na mnogo nedelja i održe odbranu jakom”.

    Zelenski je ocenio da će borba za strateški grad, Severodonjeck, možda odrediti ishod rata na istoku zemlje.

    “Severodonjeck ostaje epicentar sukoba u Donbasu. Ovo je veoma žestoka bitka, veoma teška. Verovatno jedna od najtežih u ovom ratu. Na mnoge načine se sudbina našeg Donbasa odlučuje tamo”, rekao je on ranije.


    “Žestoke borbe se nastavljaju u Donbasu. Rusija želi da uništi svaki grad u Donbasu”, istakao je Zelenski, dodajući da “ukrajinske trupe rade sve moguće da zaustave ofanzivu okupatora”.

    Severodonjeck leži u srcu Donbasa. To je industrijski region u kojem se povremeni sukobi vode od 2014, kad su proruski separatist preuzeli kontrolu nad dve teritorije, samoproglašene Narodne Republike Donjeck i Lugansk (DNR i LNR). Gajdaj je u subotu rekao da Ukrajina i dalje kontroliše hemijsku fabriku “Azot” u Severodonjecku gde je sklonište, kako navodi, potražilo oko 800 ljudi. Juče je usled ruskog granatiranja izbio veliki požar u toj fabrici. Gajdaj nije rekao da li je požar stavljen pod kontrolu. Dok ambasador LNR u Moskvi LNR Rodion Mirošnik tvrdi da se u kompleksu fabrike krije i oko 400 ukrajinskih vojnika i da su u toku pregovori za njihovu predaju i evakuaciju civila, Gajdaj je rekao da je “priča o blokadi fabrike Azot potpuna laž koju šire ruski propagandisti”.

    Od čega zavisi?
    Ukrajina je ponovo apelovala na brže i veće isporuke zapadnog oružja, jer je rat na istoku prvenstveno artiljerijska bitka u kojoj su Ukrajinci teško nadjačani, piše Rojters pozivajući se na zvaničnike zemlje.

    “Sada sve zavisi od toga šta nam (Zapad) da. Ukrajina ima jedno na 10-15 ruskih artiljerijskih oruđa”, izjavio je za “Gardijan” zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki.

    Kijev je sada svoje nade fokusirao na raketne sisteme koje su mu obećali Vašington i London. Dok je Britanija najavila da će Ukrajini poslati višecevne raketne sisteme koji mogu da gađaju mete udaljene do 80 kilometara, SAD su rekle da će obezbediti artiljerijske raketne sisteme visoke mobilnosti, koji mogu da pređu preko 70 km.

    Predsednica Evropske komisije boravila je u subotu u Kijev u nenajavljenoj poseti radi razgovora o članstvu u Evopskoj uniji, dok je dan ranije predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila da ovo telo podržava kandidaturu Ukrajine. Ipak, neke evropske diplomate ukazuju da je članstvo Ukrajine možda decenijama daleko.

    “Vašington post ukazuje da je tokom vikenda izbila i retka tenzija između SAD i Ukrajine, nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao da Zelenski “nije želeo da sluša” kad su američki pobaveštajci upozoravali na ruski napad pre početka invazije 24. februara. Ukrajinski zvaničnici su to odbacili. Savetnik Zelenskog Mihailo Podoljak rekao je ukrajinskom sajtu Liga.net da je Ukrajina znala da Moskva planira invaziju ali da je ostala neizvesnost oko obima bilo kakvog napada. Bela kuća još nije komentarisala ovo.


    Kontraofanziva u Hersonu
    “Vašington post” navodi da su ukrajinske trupe u subotu nastavile kontraofanzivu u regionu Hersona na jugu zemlje, preuzimajući punu kontrolu nad selom Tavriske, kako je gradsko veće Hersona navelo na “Fejsbuku”. Još nema nezavisnih potvrda tih navoda. U međuvremenu su u gradu Hersonu ukrajinskim građanima na ceremoniji u subotu podeljena prva 23 ruska pasoša.

    Proruske vlasti ponudile su pasoše po ubrzanoj proceduri stanovnicima oblasti Herson i regiona Zaporožje, koji su pod kontrolom Rusije. Ukrajinski zvaničnici se plaše da Moskva namerava da aneksira zahvaćene oblasti. “Post” podseća da je Rusija poslednje dve godine delila pasoše Ukrajincima koji žive u separatističkim delovima na istoku zemlje u pokušaju da stvori uslove kako bi opravdala novu invaziju. Dok je Rusija preduzela niz mera da ispolji administrativnu kontrolu nad okupiranim ukrajinskim regionima, i dalje se muči da stanovnicima obezbedi osnovne usluge, uključujući medicinsku brigu, kako je u petak izvestio Institut za proučavanje rata.

    Kako je ruska invazija ušla u četvrti mesec, vojni savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič rekao je u subotu da je od početka ruske invazije poginulo oko 10.000 ukrajinskih vojnika.

    “Dnevno pogine najmanje 200-300 ukrajinskih vojnika”, istakao je on, dodajući da je Rusija pretrpela još veće gubitke od februara.

    Redak sukob sa Vašingtonom
    Ni ove brojke još nije moguće nezavisno potvrditi, ukazuje “Post”. Zelenski je u subotu još rekao da je “prekasno” da se Rusija ubedi da okonča svoju invaziju, pozivajući svet da izbegava kompromise sa Moskvom i da preduzme snažniju akciju protiv nje.

    Njegovi komentari, isporučeni u video obraćanju tokom samita u Singapuru “Šangri La dijalog”, dolaze nedelju dana nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron izazvao gnev Ukrajine kad je rekao da se Rusija “ne sme ponižavati” kako bi se sačuvala opcija diplomatskog rešenja konflikta.

  • “Njemačka predugo računala na Rusiju”

    “Njemačka predugo računala na Rusiju”

    Njemačka se u snabdevanju energentima predudugo i previše oslanjala na Rusiju, priznao je u nedelju uveče nemački kancelar Olaf Šolc.

    “Stara jednačina da je Rusija i u vremenima krize pouzdan privredni partner više ne važi,” rekao je na otvaranju istočnonemačkog privrednog foruma.

    Sada je jasno, Njemačka “što je brže moguće” mora da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata i da pritom sačuva neophodnu sigurnost snabdevanja, istakao je kancelar.

    Kada razmatra snabdevanje i cenu energenata, dodao je Šolc, vlada uvek uzima u obzir i situaciju u istočnoj Nemačkoj.

    Embargo na rusku naftu “ne sme da napravi prevelike regionalne razlike u ceni.”

    “Za mene je to pitanje solidarnosti. Troškove rata svi zajedno snosimo,” naglasio je kancelar.

    Središnje teme foruma su sigurnost snabdevanja energentima u vreme kriza i klimatskih promena, tranzicija i zapošljavanje stručne radne snage. Na skupu koji traje do četvrtka učestvuju predstavnici privrede, politike, nauke i državne uprave.

  • Putinova čistka

    Putinova čistka

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin smenio je danas zamenicu ruske agencije za saradnju sa dijasporom (Rosotrudničestvo) Nataliju Poklonsku.

    Poklonska je ranije oštro kritikovala ruski napad na Ukrajinu. Putin u ukazu nije naveo razlog njene smene, a na tu dužnost je imenovana 2. februara.

    Među onima koji nisu podržali rusku agresiju na Ukrajinu bila je i Poklonska.

    Ona je izjavila da ne želi da bombe padaju na Kijev ili bilo koji drugi ukrajinski grad, a takođe je rekla da slovo Z koje koristi vojska simbolizuje “tugu i tragediju”.

    Ona je rekla da čeka rešavanje “strašnog sukoba”, povratak ruskih vojnika i civila “na svoju zemlju”, kao i obnovu porušene infrastrukture i odnosa.

    Šef Rosotrudničestva Jevgenij Primakov je posle poslednje izjave obećao da će izvući zaključke i rekao da su simboli Z i V postali “popularni simbol podrške” ruskoj vojsci.

    Državni savet Krima, gde je ona posle aneksije Krima bila na funkciji državnog tužioca, predložio je da se Poklonskoj oduzmu državne nagrade.

    Početkom juna predsednik Rusije Vladimir Putin smenio je četvoricu generala Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za vanredne situacije Rusije, među kojima je i Viktor Polovnjikov, koji je osumnjičen za primanje mita.

    Ruski predsednik tada je potpisao ukaz na osnovu kojeg će biti izvršen niz kadrovskih promena u resorima bezbednosti.

  • NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    Svaki mirovno dogovor ima svoju cenu, a na Ukrajini je da odredi koju, poručio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    On je u nedelju, nakon razgovora s finskim predsednikom, rekao da je cilj Alijanse da ojača poziciju Ukrajine tokom mirovnih pregovora sa Rusijom, ali je dodao i jednu “bolnu rečenicu”.

    “Svaki mirovni dogovor uključuje kompromis, uključujući i teritoriju.”

    Zatim je dodao da je Zapad spreman na to da plati cenu za to što vojno pomaže Ukrajinu, te da će KIjev morati da, u tom smislu, napravi neki kompromis prema Moskvi ukoliko želi da se konflikt okonča.

    “Mir je moguć. Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite. Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta… ste spremni da žrtvujete za mir”, poručio je Stoltenberg.

    On, međutim, nije naznačio koje bi to kompromise Ukrajina trebalo da napravi, ističući da je “na onima koji će platiti najveću cenu toga da donesu odluku”, a da će za sve to vreme NATO i saveznici nastaviti da dostavljaju oružje, kako bi “ojačali njihovu ruku kada se mirovni pregovor eventualno postigne, navodi Raša tudej.

  • Srpski član Predsjedništva BiH u petak sa liderom Rusije

    Srpski član Predsjedništva BiH u petak sa liderom Rusije

    Srpski član Predsjedništva BiH i lider SNSD, Milorad Dodik, potvrdio je danas da će se sastati sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom.

    Dodik je rekao da sutra putuje nu Tursku gdje će se sastati sa ministrom inostranih poslova te države Mevlutom Čavušogluom, a da dan kasnije putuje u Sankt Peterburg.

    Dodik će se 17. juna sastati sa predsjednikom Rusije, Vladimirom Putinom u 17 časova po našem vremenu.

    Dodik putuje u Sankt Peterburg gdje će učestvovati na Ekonomskom forumu, u okviru kojeg je dogovoren njegov sastanak sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Podsjećamo, Dodik i predstavnici parlamentarnih stranaka BiH sastali su se juče u Briselu sa predsjednikom Evropskog savjeta Šarlom Mišelom.

  • Generalštab: Protjerani smo

    Generalštab: Protjerani smo

    Ruske snage isterale su ukrajinsku vojsku iz centra Severodonjecka, ključnog grada na istoku Ukrajine, saopštio je danas Generalštab ukrajinske vojske.

    Oko tog grada, podsetimo, dve vojske bore se nedeljama,”Uz artiljerijsku podršku, neprijatelj je izvršio napad na Severodonjeck, postigao delimičan uspeh i potisnuo naše jedinice iz centra grada. Neprijateljstva se nastavljaju”, naveo je generalštab na Fejsbuku.

    Ruska vojska trenutno pokušava da osvoji ceo Donbas, rudarski basen u istočnoj Ukrajini, koji je delom u rukama proruskih separatista od 2014. godine.

    Rusija je 24. februara pokrenula rat u Ukrajini.

  • Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata

    Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata

    Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra.

    Većina fosilnih goriva poslata je u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60 odsto viša nego lane, pokazalo je novo istraživanje.

    Naime, prema izveštaju nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistoću vazduha (CREA) u Finskoj, čak 61 odsto izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju za oko 57 milijardi evra.

    Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12,6 milijardi evra), Nemačka (12,1) i Italija (7,8 milijardi evra), stoji u izveštaju koji je objavio AFP, a prenosi Indeks.

    Najviše ruskih prihoda od fosilnih goriva odnosi se na sirovu naftu (46 milijardi evra), a potom slede gas koji Rusija izvozi gasovodima, naftni derivati, prirodni gas (LNG) i ugalj.

    “Francuska postala najveći kupac gasa na svetu”

    Iako je ruski izvoz fosilnih goriva pao u maju jer su mnoge zemlje i kompanije smanjile uvoz ruskih energenata zbog napada na Ukrajinu, globalni rast cena fosilnih goriva nastavio je da puni ruski budžet pa su ruski prihodi od fosilnih goriva dostigli rekordne nivoe.

    Ruske cene fosilnih goriva za izvoz su u proseku 60 odsto više nego lane, stoji u izveštaju. Neke zemlje, poput Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećale su uvoz fosilnih goriva iz Rusije, navodi se.

    “Dok EU razmatra strože sankcije Rusiji, Francuska je povećala svoj uvoz i postala najveći kupac prirodnog gasa na svetu”, rekla je analitičarka CREA-e Lauri Milijirta.

    “S obzirom na to da se većina tih kupovina ne odnosi na dugoročne ugovore, to znači da je Francuska svesno odlučila da koristi ruske energente nakon napada na Ukrajinu”, dodala je.

  • Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Američki predsjednik Džozef Bajden rekao je da su rast cijena nafte i inflacija u SAD neželjeni efekat pomoći Kijevu, saopšteno je iz Bijele kuće.

    “U vrijeme kada smo donijeli odluku da pomognemo Ukrajini govorio sam da će to imati određenu cijenu za nas, NATO, zapadne i evropske zemlje. Znalo se šta će se desiti, rast cijene benzina i nafte te prehrambenih proizvoda”, rekao je Bajden na prijemu organizovanom za Nacionalni komitet Demokratske stranke.

    On je naglasio da su Ukrajina i Rusija veliki izvoznici žitarica na svjetsko tržište, a jedan od načina za borbu protiv inflacije je osiguranje bezbjednog pristupa žitaricama i đubrivu, što dovodi do smanjenja troškova hrane.

    Prema njegovim riječima, administracija pokušava da smanji cijenu goriva i ubrzan rast.

    On je podsjetio da je nedavno na tržište pušteno milion barela dnevno iz Strateških rezervi i da su od saveznika tražili da puste dodatnih 240 miliona barela kako bi spriječili dalji rast cijena.

    Bajden je upozorio da će Amerikanci određeni period morati da žive sa inflacijom do čijeg će pada dolaziti postepeno.

  • “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane “predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.

    U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

    Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je “izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način”.

    Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.

    Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da “nema izgovora” za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.

    Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao “promišljenim analitičarem“ je “šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider “izgubio osećaj za meru u ovoj krizi”.

    Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji.

    Fenge je istakao da iako je Kina postigla “značajan napredak” u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži “politike samoodbrane”.

    Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.

    Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i “pitanje od velikog međunarodnog značaja”.

    .

    Hladni rat?
    Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gje smo sada?

    Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

    On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. “Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu”, upozorava Kisindžer.

    “Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan”, poručuje on.

    Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

    “I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte”, kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.

    Rešenje za rat
    U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.

    Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.

    “Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove”, upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.

    Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:

    “Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi”.

  • Ukrajinci odlučili da potpuno unište Ruse – imaju novi plan

    Ukrajinci odlučili da potpuno unište Ruse – imaju novi plan

    Ukoliko Oleksandri Kovalovoj, direktorki Ukrajinskog instituta za knjigu, i Aleksandru Tkačenku, ministru kulture iz Kijeva, pođe za rukom da iz biblioteka u delu Ukrajine pod kontrolom Zelenskog izbace i unište 100 miliona knjiga ili pola knjižnog fonda zemlje, to će biti apsolutni svetski rekord “etničkog kulturnog čišćenja” ikad izvedenog.

    Prethodni rekord drže Hrvati koji su od 1990. do 2010. godine, u državno organizovanom knjigocidu izbacili iz svojih fundusa oko 2,9 miliona naslova srpske literature.

    Vest o najavljenom “Magnum knjigocidu” nije nova i došla je još 23. maja. Ipak, nije “očešala” nikog od zapadnih “zaštitnika kulture”, iz recimo Uneska, PEN klubova, velikih svetskih izdavača i knjižara.

    Knjige Dojstojevskog ili Puškina, Oleksandra Kovalova naziva “ideološki štetnom literaturom” i “propagandnim” knjigama.

    “U prvoj fazi do kraja 2022. povući će se knjige objavljene u vreme kada je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, kao rusku književnost takozvanog antiukrajinskog sadržaja. Drugi krug povlačenja ima za cilj da obuhvati sve knjige objavljene u Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza, i one će verovatno biti različitih žanrova, uključujući knjige za decu, ljubavne romane i detektivske priče”, objasnila je Kovalova.

    Posle odlaganja “štetne” literature, ukrajinske javne i školske biblioteke ostaće sa oko 100 miliona knjiga, ili sa polovinom sadašnjeg ukupnog obima.

    Međutim, dodala je Kovalova, “neke knjige trebalo bi čuvati u univerzitetskim i naučnim bibliotekama” kao, na primer, dečje bajke i ljubavne romane iz sovjetskog doba, “kako bi stručnjaci proučavali korene zla i totalitarizma”.

    Dosadašnja istorija uništavanja knjiga svedoči da su pojedinci koji su se odlučivali na ovakav vid “kulturnih reformi” ostali zapamćeni na planeti kao mračne mrlje. U našoj eri, pre hrvatskog knjigocida, pisane stranice je spaljivala inkvizicija što je inspirisalo nemačkog pesnika Hajnriha Hajnea da 1844. godine u svom spevu “Nemačka mračna zima” predvidi budućnost: “Ko spaljuje knjige – spaljivaće i ljude”, što se dogodilo već 1933. kao uveritira pred “Kristalnu noć”. Nemci, konkretno pomamljeni studenti, su 10. maja u glavnoj berlinskoj ulici spalili 25.000 naslova, među kojima i dela Tomasa Mana.

    Veliki Man, kada je potom pobegao iz Nemačke, preko Bi-Bi-Sija se obratio sunarodnicima kratkom porukom: “Nemci, ja vas upozoravam! Danas je to jedina usluga koju ja kao Nemac mogu da vam pružim!”

    I ranije zabranjivali ruske knjige
    Ovo nije prvi put u poslednjih nekoliko godina da je ukrajinska vlada zabranila ruske knjige. Tokom 2015. zabranjeno je 38 knjiga objavljenih u Rusiji. Od tada je na listu dodato još knjiga, uključujući dve knjige popularnog savremenog ruskog autora detektivskih romana Borisa Akunjina i memoari voljenog sovjetskog glumca i muzičara Vladimira Visockog.